Библиотека српске фантастике

• Предговор (Бобан Кнежевић)

• Светислав Басара: Три димензије сањања (фрагменти)

• Драган Р. Филиповић: Словенска

• Илија Бакић: Бегунци, крв

• Горан Скробоња: Кућа на брду

• Слободан Ћурчић: На колену Јуде

• Невен Јовановић: The Only Thing I Feel

• Златко Наглич: Цењени!

• Рок Бленкуш: Сутрашњица

• Вероника Санто: Трагови

• Радмило Анђелковић: Дан Митре

• Бобан Кнежевић: Људи не убијају своје сестре

• Дарко Мацан: Тексас Кид, мој брат

• Весна Горше: Зак Одметник и Белзебуб Луткар, лоповски маг

• Жељко Јунгић: Балада о Сафикади

• Владимир Лазовић: Велико време

• Зоран Јакшић: Јека

Предговор

На самом крају 1992. године појавила су се два врло значајна издања у свету домаћег СФ-а: Монолит 7 и Тамни вилајет 2.1 онолико колико сам сигуран даје домаћим љубитељима овог жанра Монолит много дражи, толико сам сигуран да је већини јасно да је Тамни вилајет много значајнија књига, посебно у овом тренутку, посебно на овим просторима. Моноллт је величанствен, али је копија, пуко прештампавање најбољих светских СФ новела... Тамни вилајет је оригинал, уникат, најбоље Сто је домачи СФ икада досад пружио, избор који постоји само овде и само у овом облику, избор који у потпуности одсликава тренутно стање у домаћем СФ-у.

И да се одмах нешто разумемо: када кажем домаћи или југословенски или наш, ја апсолутно мислим на некадашњу, сада непостојећу Југославију. Ма какав био политички тренд, ма како били јаки заговорници подела, ма колико биле аргументоване тврдње да је свако наречје довољно особено за самостални опстанак... нема начина да ме неко увери да у књижевном, стваралачком, уметничком погледу хрватски и српски нису један језик. Довољно смо мали и изоловани, довољно је страшна коб покушавати стварати на овако ситном језику, довољно је тешко пробити се у тај негостољубиви спољни свет... да бисмо се додатно делили и разграничавали. Знам да немам превише истомишљеника ни на једној ни на другој страни, али сви аргументи су у мојим рукама; да није тако зар би постојало двадесет великих писаца са ових простора које својатају и Срби и Хрвати. Шта је примарно: којим наречјем писац говори? где је рођен, где објављује? где живи? с колико прстију се крсти? у ког бога не верује?... И у овом нашем скученом СФ свету постоји превише пермутације свих горе побројаних особености да бисмо мирне душе могли да повучемо црту и направимо два табора. Додуше, морам признати да је било и непријатних случајева чак и међу СФ светом у последњих годинудве, али ја остајем чврсто на својој линији: сви који буду желели да сарађују са мном на било који начин, добродошли су - конкурс Знак сагите из кога се директно преузимају радови за Тамни вилајет отворен је за све варијанте српског или хрватског језика, а једино мерило одабира је квалитет.

Сви који помало прате збивања у домаћем СФ стваралаштву, знају да је практично једина могућност да се нешто објави на овим просторима успешно учешће у конкурсу Знак сагите за причу који се одржава једном годишње. У току је четврти циклус, а тражени радови могу имати од једне до деведесет страница, разврстани у четири категорије: минијатура, прича, новелета и новела.

Првобитно је било замишљено да сваки конкурс буде крунисан по једним Танмим вилајетом и то је циљ коме ћемо тежити, међутим, до тих бољих времена задовољићемо се и ређим, али зато квалитетнијим изласцима. Пресудно је следеће: наш СФ силовито напредује из дана у дан; просто је могуће да, ако зауставите дах и пажљиво посматрате, приметите како пупи и расцветава се. То значи да ако закаснимо са објављивањем овакве књиге годину-две (као што је случај са Тамним вилајетом 2), приче које су првобитно одређене за штампање већ постају превазиђене, сами аутори су довољно напредовали да надмаше сами себе, а и појављују се нови, још бољи и перспективнији, о којима дотад ништа нисмо знали, тим пре што су три првопласирана остварења са Првог конкурса већ објављена код нас (два у Монолиту 6 и један у Алефу 24).

Како време неумољиво иде напред, прихватили смо једну варијанту за одабир прича за Тамни вилајет која ће, чини се, задовољити све укусе: када се укаже могућност да се једна оваква антологија објави, узимамо најбоље што имамо у том тренутку. Са прва два конкурса право на објављивање по једног остварења по пласману стекло је тринаест писаца. Овде су представљени са по једном причом или новелом: по пет радова су са Првог и Другог конкурса и три су са Трећег.

У књизи постоје и три приче које нису учествовале на нашим Конкурсима: две словеначке (Наглич и Бленкуш), првопласиране са Блодњаковог Првог конкурса за оригиналну причу на словеначком и једна Басарина, мали мост између наших савремених писаца и СФ-а.

Треба знати још неке ствари: већини аутора ово су најбоље објављене приче досад. Две трећине прича догађа се управо на овим просторима у ближој или даљој будућности са пар мрачних колажа међу којима предњачи Бакићева новела. Да је Јовановићева визија објављена када је и написана била би прави бисер домаће продукције, да је написана пре петнаест година била би светски вредно остварење. Ту је Филиповићева легендарана "Словенска", круна његовог Косовског циклуса, прича којој време ништа не може... прича са којом је популарни Ужичанин практично раскрстио са СФ-ом и кренуо неким, само себи својственим водама. Још један писац достиже врхунац у теми која га је опседала неко време: Лазовић се огледа у алтернативној историји, истражује стазе што се рачвају, дотиче нити које су нам измакле... Је ли Анђелковић најзрелији домаћи СФ писац? Штета је само што досад није објављен његов кратки роман На стази Рашана - тако да би свима угођај у "Дану Митре" био потпун. Ту је и троструки победник са конкурса Знак Сагите, Јакшић, са својим најбољим остварењем досад: фасцинантна и чудесно маштовита визија некакве будућности која буди многа древна сећања али са окусом данашње нелагоде. Вероника Санто, дефинитивно најбоља међу ретким женама писцима Балкана, бежи далеко у будућност: обликује планету Земљу, милионима година од сада, стару и уморну, Земљу која сања своје проживљене стварности... феноменална идеја и разрада, једино када би наша Вера одустала од ликова мушкараца који су у најбољем случају ментално заостали. Горше и Ћурчић су стандардно добри, а видан напредак добијамо од нашег хорор-мастера Скробоње. И не тако афирмисани писци показују велику снагу: Мацан савршено влада карактеризацијом ликова, а почетник Јунгић не заостаје пуно за њим... На крају испаде да се једино моја прича догађа у свемиру, у класичном СФ окружењу... ваљда то тако мора; када су сви пре десет година писали о свемиру, ја сам рушио Београд, сада немам више жеље да своје визије непосредне будућности преточавам у приче...

Књига недвосмислено показује да су наши писци коначно раскрстили са комплексом своје земље и свог језичког подручја и почињу, не само да физички смештају приче у домаћи амбијент, већ проналазе нове могућности за заплете и разрешења у томе. Разлика у квалитету између нас и водећих светских писаца који тренутно стварају никада није била мања, понегде готово да се осећамо снажни и равноправни, чини нам се да нам само мало треба, само једна шанса, добар превод, мало среће и да кренемо у освајање света...

Боже, какве ли ироније, када је СФ је коначно сишао међу Југословене, држава Југословена је престала да постоји. Надам се само да ова књига није наша лабудова песма.

Бобан Кнежевић

// Пројекат Растко / Књижевност / Српска фантастика //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]