NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoDrama i pozoriste
TIA Janus

"Конкурс за савремену српску драму 2000" завршен, почиње нови

Драме су објављене, господару

Истичу се текстови Биљане Стајић, Мирољуба Недовића / Тимошенка Милосављевића, Мирослава Момчиловића и Јелене Вуксановић * Конкурс постаје традиционалан * Како се каснило са конкурсом, а шта се њиме добило.

Исходи Конкурса за савремену српску драму коју је "Пројекат Растко" расписао прошле године крајње су занимљиви, и то по више основа.

Разлог објављивања конкурса, али и постајања читава Библиотеке савремене српске драме јесте развијање драматуршке културе, односно покушај разбијања чамотиње и монополисаности унутар српских драмских уметности која се последњих година своди на шачицу активних драматуршких имена. Такво стање има тешке последице и ван позоришта јер се преноси и на друге уметности које црпу исте креативне нише: филм, ТВ, стрип, радио... У том смислу, профил аутора који су се јавили на наш конкурс у потпуности је испунио циљеве расписивања, јер су учествовали претежно аутори чије је име недовољно познато или потпуно непознато српској позоришној публици.

ОГРАНИЧЕЊА: Међутим, не сматрамо да је тиме уопште задовољавајуће оцртан профил "непознате српске драме", нити је тај процес чак озбиљно започет. Двадесетак пристиглих драма јесте задовољавајући број, али ипак мање него што су потенцијали домаће драматургије. Јасно је и зашто. Конкурс је дошао у крајње чудном моменту за све који живе у Србији (потреси током пада комунизма у Србији који су трајали целу половину прошле године), технички проблеми са струјом и упропашћеним садржајем рачунара, затим - конкурс је расписан преко Интернета што значи да је могао учествовати тек део потенцијалних аутора, и као врхунац, екипа Пројекта Растко је и даље веома ангажована на другим пројектима (нарочито хуманитарним) који црпу ионако скромне ресурсе. Због свега тога, "Конкурс Пројекта Растко за савремену српску драму 2000" можемо третирати као уводни подухват, штих-пробу за редовни годишњи конкурс који ћемо расписати и за 2001.

ШТА НАМ ЈЕ КОНКУРС ДОНЕО: Доста тога. Много нових имена, разних генерација из разних држава, нека и са више текстова. Проценат објављених драма је овог пута неуобичајено висок, и на том плану се може причинити да су "непрепознати аутори" најбољи деманти оне овештале фразе о "смрти српског драмског текста". То постоји нека истина, али треба и јасно рећи да је занатски ниво драмских текстова са овог конкурса делимично нижи него што је то стандард који би био очекиван унутар "Библиотеке савремене српске драме", и отприлике је пандан почетним годинама студирања на катедрама драматургије, дакле, периоду када аутор тек стиче праву занатску оспособљеност и кондицију, али и почиње да обликује сопствену поетику. Генерална замерка већем делу текстова јесте литерарност, статичност, лиричност, психологизовање, изразита не-драматичност, дакле, недовољна искоришћеност медијума позоришта и превелика склоност књижевности, објашњавању и описивању. Тако гледано, од аутора са овог конкурса тек можемо очекивати њихова најбоља дела, слободнија и драматичнија, више прирођена медијуму за који је дело стварано.

НЕКА ЗАПАЖАЊА: Да би се горњи наводи правилно схватили, потребно је истаћи да неки од текстова ипак показују одређене високе квалитете који их увршћују у горњи дом прошлогодишњег конкурса. У ту групу свакако спадају Биљана Стајић са изванредном радијском драмом "Чекајући", Мирољуб Недовић и Тимошенко Милосављевић комедијом "Млаћеници и плаћеници" која демонстрира добро познавање закона позоришне комедије, затим велика нада српске драматургије Мирослав Момчиловић са стандардно добрим текстом "Живот из почетка", или Јелена Вуксановић која је драмама "Округ број 5" и "Тајне" показала танан сензибилитет и дала нам доказе (слично Дубравки Кнежевић, Биљани Стајић, Марији Стојановић) да ипак постоји "женско писмо", за које се ретко овако јасно може рећи да постоји као поетичка, а не лобистичка етикета. Да је овај први конкурс био наградни, признања би сигурно поделило пет наведених аутора.

Списак занимљивости се овим не исцрпљује. Стеван Вранеш у оквиру научне фантастике и жанра свемирске опере покушава да футуризује данашње политичке поделе ("У црној рупи"), Александар Гец прича о патологији младе генерације ("Прва награда"), Властимир Глигоријевић је на трагу Ковачевићевих комедија о измештеним породицама ("Морска болест"), Жарко Миленић драматизује политичку тезу о вештачком узроку рата у Босни и Херцеговини ("Линија раздвајања"), Ивана Мирковић-Ивков даје зрелу драматизацију врхунске прозе ("Ноћне посетитељке" по Марију Варгас Љоси), Мирољуб Недовић – Рики успешно испитује могућност оживљавања жанра мелодраме ("Блуз осмех") или се игра мотивима домаће позоришне мочваре ("Ђавоља посла"), Митар Сладоје даје туробну лирску минијатуру ("Сијенке"), Биљана Стајић такође испитује мелодраматичност ("Le tour de Danube") или даје драматизацију поново актуелног Толкина ("Хобит"), а ново име српске прозне фантастике, Данијела Танасковић пише заумну етиду са јаким метафоричним набојем ("Камен"). Заједничко за већину драма је јака потреба промишљања новије историје и серије скорашњих траума за људе ових простора.

ЗАКЉУЧАК: Конкурс "Пројекта Растко" за савремену српску драму показао је своју сврховитост и зато постаје редован. Ауторима који су објављени честитамо, уз жаљење на оволиком чекању. Позивамо вас да припремите своје текстове за конкурс 2001. чији рок истиче 7. јануара 2002.

До читања, али и гледања на позоришним даскама.

У име "Пројекта Растко"
Зоран Стефановић

У Београду, 4. јуна 2001.


// Пројекат Растко / Драма и позориште / Савремена драма //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]