Ивана Мирковић-Ивков

Ноћне посетитељке

По мотивима романа
"Пантелеон и ноћне посетитељке"
Мариа Варгас Љосе

1995

(Са конкурса за савремену српску драму Пројекта Растко, 2000. године)

ПРОДУЦЕНТ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Зоран Стефановић
ЛИКОВНО ОБЛИКОВАЊЕ
Маринко Лугоња
ВЕБМАСТЕРИНГ И ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ
Милан Стојић
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ТЕКСТУАЛНОГ И ЛИКОВНОГ МАТЕРИЈАЛА
Ненад Петровић
КОРЕКТУРА
Саша Шекарић

• ПАНТЕЛЕОН ПАНТОХА: капетан, директор Службе посетитељки, беспрекорни извршилац наређења до апсурда, покорни војник и страсни љубавник. Наивчина без премца. Идеалиста. Латентни едиповац.
• ПОЧИТА ПАНТОХА: Пантохина супруга, доброћудна, брза на језику, још увек девојчица жељна авантуре, али доживотна Пантохина пратиља.
• Г-ЂА ЛЕОНОР: Пантохина мајка, чангризава старица, класични производ малограђанштине, члан секте “Ковчега”, везана за сина.
• ГЕНЕРАЛ СКАНВИНО: генерал војске на Икитосу, противник Службе, бескомпромисни, уштогљени старац.
• КОМАНДАНТ БЕЛТРАН: двојна личност, с једне стране морални чистунац и свештеник у војсци, а с друге развратник и вођа секте “Ковчега”, убица с дечијим ликом.

ВИРТУЕЛНИ ГЕНЕРАЛИ:

• ТИГАР КОЉАСОС: шаљивчина, помало неотесан, склон црном хумору;
• ВИКТОРИЈА: увек у пару с Тигром, његова супротност, снижава напетост и тензију.
• АЛИСЈА: Почитина пријатељица из школе, весела, воли живот и провод.
• ЧУЧУПЕ: крупна, домино жена, власница јавне куће “Опа цупа”, види се да је некада била лепа али распустан начин живота је оставио трагове: има вишак килограма, увек превише шминке, рашчупану косу и упадљиву одећу.
• ДУДЛИЦА: Чучупин љубавник, изразито низак, клемпав и смешан.
• ПОРФИРИО: макро, мачо тип који воли жене, али и мушкарце, бисексулац, пренемаже се док говори, конзумира кокаин, шармантан.
• СИНЧИ: репортер Радио Амазона, класично новинарско њушкало, слаткоречиви преварант.
• КЕЛНЕР ПАЛОМИНО: хомосексуалац, мушка курва, симпатичан.
• БОЛНИЧАР: човек-мајмун

СЛУЖБА ПОСЕТИТЕЉКИ:

• БРАЗИЛКА: курва, изразито згодна и шармантна, бистра;
• ОСТАЛЕ ДЕВОЈКЕ: БЕЛО МЕСИШТЕ, ПИЧУСА, ДРОЦА, КОКА, ПЕНЕЛОПА, ПИЦИЦА, ЦАЦА, МАЦА, ЦИЦИ и ГЛОЦА, разноврсне атрактивне курве.

МЕСТО: Перу, Јужна Америка

ВРЕМЕ: Прошло, садашње, будуће

Сцена I

БЕЛТРАН: Моје руке су везане, дрво је дар, прекрстите се за мене. Дрветом ложиш ватру којом спремаш храну, од дрвета градиш кревет на коме спаваш и сплав којим прелазиш реку. Од дрвета дељеш харпун којим хваташ рибу, оштрицу којом хваташ животиње и ковчег у ком сахрањујеш покојника. Браћо! Сестре! Раширите руке за мене! Због тога он није удављен, ни спаљен, ни задављен, ни каменован, ни одран. Све што разапнеш на дрво јесте дар који се узноси, а прима га онај који је умро на крсту. Сестре! Браћо! Постављајте крстове за мене! Приносите дарове за њега!

(Започиње ритуал, а сви га имитирају): АРО ПАНТОС КАКОДАИМОНОС! ХОД! ХЕНБОД! НЕЦАР! РАБРАД! ИОО ПАН! РЕАТ! БРОН!

(Ритуал се понавља убрзано. Скидају ланце којима су опасани и витлају њима, музика постаје несносна као и визуелни утисци /стробоскоп, флешеви.../ Отац Белтран мачем прави путачу преко крста, забада да га у центар из ког тече крв. Посвећеници падају у транс.)

МРАК

Сцена II

ПОЧА: Панто, пробуди се!

ПАНТОХА: Шта!?

ПОЧА: Већ је осам сати Панто, Пантуљче...

ПАНТОХА: Осам!? До врага, баш бих остао још мало да дремнем.

ПОЧА: Ленштино једна. Дижи се. Ја сам будна већ два сата.

ПАНТОХА: У праву си, баш сам лењ... (Панично скаче.) Јеси ли ми пришила ширите?

ПОЧА: (Фолира, док он премире.) Ајој... знала сам да сам нешто заборавила ... (Салутира.) Да мој поручниче, задатак успешно извршен.

ПАНТОХА: (Увређено.) Поча?!

ПОЧА: Молим?

ПАНТОХА: Како то да схватим!?

ПОЧА: Шта? О, опрости - мој капетане. Мени су ти називи тако компликовани за памћење поручник, потпоручник, капетан... Таман се привикнем на једно, а оно дође друго. Извини, молим те... опрости ми... са’ ће твој маслачак да се искупи…(Љуби га.)

ПАНТОХА: Шта ти је, Поча?

ПОЧА: Знам ја најбољи начин да те ослободим те нервозе.

ПАНТОХА: Поча молим те… Како само можеш да мислиш на полни однос у овако битним тренуцима за моју каријеру? Хоћеш да идем на састанак сав млохав и никакав?! Престани! (С лакоћом је одбаци са себе.) Ред, рад и дисциплина. То је кључ свега.

ПОЧА: Све ти је важније од мене. Ма, ко још иде на састанке у овој земљи?

ПАНТОХА: Сви само и иду на састанке. (Облачи се) У томе и јесте проблем. Ајде, немој да се дуриш. Кажи свом мужићу, где би волела да нас преместе?

ПОЧА: Ту, у Лиму. Јој, иде ми вода на уста Лима, Лима, Лима.

ПАНТОХА: Лима? (Одмахује.) По мом прорачуну шансе да се то догоди су један на према сто, немој да се заносиш. Када би то био град као Трухиљо или Такна, био бих пресрећан.

ПОЧА: Замисли шта пише у Ел Комерсиу: у Летисији се неки човек разапео на крст да би предсказао смак света...

ПАНТОХА: Ццц... Све би ја то у војску, па да видимо.

ПОЧА: Затворили су га у лудницу, а разјарена маса га је на силу ослободила јер верују да је светац. Јадан човек.

ПАНТОХА: К’о да је проблем од неког направити свеца.

ПОЧА: Свашта причаш Панто.

ПАНТОХА: Кад би мене питали на сваком кораку би уместо кафана и пабова били затвори, па да видиш милине... Све би било под конац, не би имао времена тај твој да ми се ту клембеси и изиграва свеца, него би лепо доприносио заједници.

ПОЧА: А што "тај мој"?! Понекад помислим да ме уопште не слушаш.

ПАНТОХА: Врло те пажљиво слушам и баш због тога ми се уопште не допада тон којим описујеш тог лудака.

ПОЧА: Ја не знам шта је теби од јутрос.

ПАНТОХА: Требало је да се видиш с каквим усхићењем ми препричаваш ту глупу вест и још га ту браниш.

ПАНТОХА: Браниш!

ПОЧА: Не браним.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Добро јутро децо...

ПАНТОХА и ПОЧА: Добро јутро.

ПАНТОХА: Браниш, браниш, браниш.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Па како је пајкило мамино злато?

ПАНТОХА: Добро мама, хвала.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ох, како лепо изгледаш као капетан сине. Као насликан. Ти си пример како војска једне земље треба да изгледа. Сијаш као сунце.

ПАНТОХА: Добро је да то бар неко примећује (Пакостан поглед Почи.).

ПОЧА: Јадан ти. Тебе уствари нико не примећује... сем маме.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Па знаш шта драга... жене су ту и тамо пролазне, али мајка је једна једина.

ПАНТОХА: Хвала мамице.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Добар, вредан и паметан мушкарац као што је мој Пантелеон увек има могућност да бира…

ПОЧА: Да, зато је и изабрао мене.

Г-ЂА ЛЕОНОР: …Док жене нису увек у тако доброј позицији.

ПОЧА: Па… да… док Ваш покојни муж, рецимо, иако добар, вредан и паметан попут Вашег сина Пантелеона ипак није могао баш много да бира, јер је имао на врату тридесетогодишњу удавачу у петом месецу трудноће (Вас) чији је отац био заправо његов надређени, а знате како то иде у војсци кад пукне брука... генералова кћер у сену с редовом усред војне вежбе...

Г-ЂА ЛЕОНОР: (Врло увређена.) Ми смо се заволели још од првог сусрета.

ПОЧА: Јесте... он млад, Ви не баш тако млади, лето, врућина, војна вежба по мрклом мраку, рустичан амбијент (Смеје се.), сено меко…

Г-ЂА ЛЕОНОР: Панто, је л’ она то мене покушава да испровоцира?!

ПАНТОХА: Поча молим те, престани. Немаш мере.

ПОЧА: Шалимо се мало.(Зачикава, провоцира.) Драги зашто се узбуђујеш?

ПАНТОХА: (Игнорише је.) Него, мамице, шта мислиш, где ћу да добијем прекоманду?

Г-ЂА ЛЕОНОР: Не знам, ово је баш дошло изненада. Нека нас пошаљу поново у Чиклајо. (Пије кафу са сином.)

ПОЧА: (Резигнирано.) Чиклајо?! (Нервозно сређује кревет, премешта кофере и ситнице које су остале неспаковане.)

Г-ЂА ЛЕОНОР: Тамо нам је баш било добро...

ПОЧА: Како коме, како коме...

Г-ЂА ЛЕОНОР: ... Зар не сине? Тамо смо имали све што нам душа пожели (Односи есцајг.) Мени је у ствари само важно да нас не удаље превише од мора.

ПАНТОХА: Мени је сваки град исти. Куће с прозорима, улице с тротоарима...

ПОЧА: А ти у униформи.

ПАНТОХА: А ја у униформи шеткам около.

ПОЧА: А ти у униформи шеткаш около и гледаш гологузе малолетнице.

ПАНТОХА: Поча, опет почињеш... (За себе) Уф! Морам одмах да пођем да бих стигао на време.

ПОЧА: Ја!? Грешиш, више ни реч нећеш чути од мене.

ПАНТОХА: Ма дај, нисам тако мислио. Немој да си таква, сад баш треба да си уз мене. Признајем да сам од јутрос малко више нервозан. Ипак је ова вест о премештају дошла као гром из ведра неба. Баш сам се изненадио. Морам да признам да ме је и помало страх.

ПОЧА: Не брини, ја сам ту. (Љубе се и грле.) Обећај ми да ћеш увек да ме волиш. Увек, увек, увек.

ПАНТОХА: Побогу Поча... па заклео сам се у Општини.

ПОЧА: А шта ако се у твом животу појави нека друга па се предомислиш?

ПАНТОХА: Знаш и сама да је тако нешто немогуће. Вероватноћа да се тако нешто догоди је равна нули. Морам одмах да пођем да не закасним.

ПОЧА: Да, да пожури. (Сетно.) Срећно...

Г-ЂА ЛЕОНОР: (Утрчава.) Срећно сине. И запамти: мени је важно да нас не удаље превише од...

ПАНТОХА: (Враћа се разнежен ) Мени је важно да смо ми заједно и да смо мала али срећна породица. (Г-ђа Леонор тапше, Поча се дури, а он их обе грли.)

МРАК

Сцена III

ТИГАР: Ево нашег човека. Уђите Пантоха. Честитамо на унапређењу.

ВИКТОРИЈА: Највиша оцена на испиту предложених за унапређење и то једногласном оценом комисије.

ТИГАР: Браво капетане, тако се доприноси служби и домовини.

ВИКТОРИЈА: Седите, Пантоха. И раскомотите се. Ту су Вам папири с образложењем и планом новог премештаја.

ПАНТОХА: Хвала.

ТИГАР: Држ'те се добро кад будете чули одлуку највећих умова наше војске.

ВИКТОРИЈА: Немој тако да га плашиш, Тигре. Помислиће да га шаљемо у касапине.

ТИГАР: То што ми, као крупне зверке интендантске службе лично саопштавамо Ваш нови задатак Пантоха, значи да се ради о нечем веома озбиљном.

ВИКТОРИЈА: Управо тако, ради се о једној веома осетљивој ствари.

ПАНТОХА: Почаствован сам присуством највиших руководилаца.

ТИГАР: Седите већ једном! Хоћете цигарету?

ПАНТОХА: Не, захваљујем.

ТИГАР: Како, Ви не пушите?!

ВИКТОРИЈА: Аха! Ето видите! Једанпут и Обавештајна служба да потрефи. Тачно пише: "Не пуши, не пије, не јури женске".

ТИГАР: Официр без порока.

ПАНТОХА: (Црвени.) Претерујете... ваљда имам неки порок за који не знате.

ТИГАР: Та могућност је потпуно искључена. Ми Вас познајемо боље него рођена мајка.

ВИКТОРИЈА: Памет би Вам стала кад бисте знали колико смо часова посветили проучавању Вашег живота.

ПАНТОХА: Мог живота?!

ТИГАР: Да! Знамо шта сте радили, шта нисте радили, па чак и шта ћете радити капетане.

ВИКТОРИЈА: И шта нећете… У вашем досијеу имамо на стотине страница пуних података о Вама.

ТИГАР: Ниједна казна као официр, а као питомац једва шачица лаких опомена:

1.Одбија да узме следовање због вести да је у Индији умрло 26-оро деце од глади;

2. Рибао ЊЦ 10 дана заредом јер је владала епидемија гонореје у касарни;

3. Купа се у чарапама због штедње сапуна;

4. Организовао добротворну акцију да се сакупе средства за фарбање решетака у спаваћим собама, па је опоменут због препродаје марихуане.

ПАНТОХА: (Зајапурен.) То су ми подметнули.

ТИГАР: 5. Оборио национални рекорд у брзом љуштењу кромпира, али је велика количина пиреа пропала јер војници нису успели да га поједу и тако даље…

ВИКТОРИЈА: Због тога сте изабрани, Пантоха.

ТИГАР: Од осамдесетак официра Интендантске службе, ни мање ни више. Заиста имате разлог да се тако презнојавате.

ВИКТОРИЈА: (Чита.) "Рођени организатор, математички смисао за ред, извршна способност. Ефикасно и с правим надахнућем водио администрацију пука.”

ТИГАР: Сто му громова, кривоноги Монтес се изгледа заљубио у Вас.

ПАНТОХА: Збуњен сам толиким похвалама... Одувек сам настојао да урадим шта се тражи од мене на најбољи могући начин и како ми савест налаже.

ТИГАР: Добро, да пређемо на ствар.

ВИКТОРИЈА: Реч је о задатку који ће Вам бити поверен. Он изискује крајњу поверљивост. ‘Ајде Тигре, саопшти му.

ТИГАР: Па укратко: трупе у прашуми праве велики лом међу Индијанкама. Има силовања на све стране и суднице не стижу да размотре толико случајева. Цела Амазонија се узврпољила.

ВИКТОРИЈА: Свакодневно нас бомбардују жалбама и притужбама. Чак и из најзабаченијих крајева долазе протестне комисије.

ТИГАР: Прошлог месеца су напаствовали свастику градоначелника Паира Рунуи, а прошле недеље замало да удесе његову рођену жену, те док је несретница запомагала, двојица су спопала ћерку Флористу која се шетала плантажом.

ВИКТОРИЈА: Наравно, нису знали чија је ћерка па су је средили насред пута.

ТИГАР: И били су врло успешни тако да је она сада необуздана трудница која плаћа да је задовољавају.

ПАНТОХА: И ју, ју, ју... цццц... страшно.

ВИКТОРИЈА: Да,да… читај даље.

ТИГАР: Ово ми је омиљени део: Луису Канеписту, служавку поручника Бакакорсоа, силовао је неки наредник, а затим један каплар, па обичан редов. Ствар јој се ваљда свидела, шта ли, па се сада курва под именом Бело Месиште.

ВИКТОРИЈА: То је крупан проблем, Пантоха. У Контамани је градоначелник издао проглас у којем тражи од мештана да позатварају жене у куће кад војници имају слободан дан.

ТИГАР: 86 абортуса за мање од три месеца. Успели смо да венчамо тек неких двадесетак парова, али наравно, ово зло захтева конкретније мере него што су присилни бракови.

ВИКТОРИЈА: До сада ни казне ни поуке нису измениле ток догађаја: како који војник дође у прашуму постаје необуздани пицољубац. Мора да је због климе - врућина, па влага... ко ће га знати.

ПАНТОХА: Врло вероватно... ја додуше нисам никада био тамо.

ТИГАР: Ох, топла влага, бујна вегетација. Мени се то увек дешава, кад крочим у прашуму као да ме обузме ватра која куља из мене, крв ми прокључа.

ВИКТОРИЈА: Испрва смо мислили да је то од хране, да постоје неки зачини који повећавају сексуалну глад људи.

ТИГАР: Ангажовали смо стручњаке из свих могућих области науке и ништа није донело резултате.

ВИКТОРИЈА: Уложили смо велика средства да дођемо до најидеалнијег решења.

ТИГАР: И најзад ВИ сте прави човек Пантоха!

ВИКТОРИЈА: Ви ћете учинити крај тој гужви!

ПАНТОХА: Ја? Ја не знам како бих могао…

ВИКТОРИЈА: У ту сврху ћете ићи у прашуму. Ваш операциони центар биће Икитос. Доћићемо до суштине проблема и решити га из основа. Све Вам пише у плану и програму.

ТИГАР: Свакако да се ово не односи само на силоване госпоје.

ВИКТОРИЈА: Ту је и проблем регрута који су осуђени да живе као часне сестре на тој грешној врућини.

ТИГАР: Служити у прашуми је тешко Пантоха, веома тешко. А тамо нема бурдеља ни пичорака, нити било шта слично.

ВИКТОРИЈА: (Патетично.) Проводе целу седмицу затворени, сањају о слободном дану, километрима пешаче да би се дочепали најближег места и шта се догађа када стигну!?

ТИГАР: (Ван себе.) Ништа!! Због тог проклетог мањка у женскама.

ВИКТОРИЈА: Тада они који се не снађу губе главу и после прве чашице као пуме скачу на све што им се нађе на путу.

ТИГАР: Било је случајева педерастије... чак и зверољупства. Неки каплар из Оркнеса је водио ванбрачни живот с мајмуницом која се одазивала на име Цуцлита. Он је сада у затвору, наравно, али јој и даље пише писма пуна чежње.

ВИКТОРИЈА: Све у свему апстиненција нам проузрокује доста мука. Изазива корупцију, нервозу, а морал опада…

ТИГАР: Треба дати тим јадницима наду у живот, алтренацију, опстанак.

ВИКТОРИЈА: Е ту ВИ улазите у игру!

ТИГАР: Ту ВИ примењујете своју памет и организаторске способности.

ПАНТОХА: Ја се плашим да ја нисам баш најбоље разумео природу свог будућег посла.

ВИКТОРИЈА: Не брините ништа. Генерал Сканвино само што није стигао. Он ће Вам дати даља упутства, упутити Вас на ново пребивалиште. Што мање причамо о томе, то боље. Ипак су у питању поверљиве информације.

ТИГАР: Ви сте имали ту част да Вам ми лично саопштимо суштину ове јако важне операције. Од данас се Ваш живот потпуно мења. Мораћете да живите у строгој конспирацији.

ПАНТОХА: Плашим се да не разумем.

ВИКТОРИЈА: Чиста илегала. Улазите међу цивиле, Пантоха.

ПАНТОХА: Да кријем статус официра?

ТИГАР: Тако је: мораћете да се облачите као цивил, да се дружите са цивилима, да радите као цивил...

ВИКТОРИЈА: Али да мислите као војник!

ПАНТОХА: Разумем. Само што, право да Вам кажем, ја заиста нисам очекивао тако нешто. То ће бити, не знам, као да мењам своју личност.

ТИГАР: А Ви замислите да сте распоређени у Обавештајну службу, и да Вам живот зависи од способности да останете неопажени.

ПАНТОХА: Али како то да објасним својој породици?

ВИКТОРИЈА: Ви им саопштите само нужне делове који се тичу директно природе посла.

ТИГАР: Ма, можете Ви то. Помислите на сва та захвална лица младих војника. На будућност Армије.

ВИКТОРИЈА: Наша домовина ће добити новог хероја. Ево га генерал, тачан у минут.

СКАНВИНО: (Белтрану) Ето видите шта се добило толиким потказивањима и жалбама. Ви сте такође криви за то, заповедниче Белтран.

БЕЛТРАН: Протествујем и као војник и као свештеник, мој генерале. Хтео сам да исправим једно зло, а не да га предупредим. Нећете ваљда да допустите такву страхоту?

СКАНВИНО: Генерал Сканвино се јавља на дужност!

БЕЛТРАН: Командант Белтран, такође.

ВИКТОРИЈА: Тачно у минут. Видим да ћете се вас двојица одлично слагати.

ПАНТОХА: Капетан Пантелеон Пантоха, мило ми је.

СКАНВИНО и БЕЛТРАН: Е па нама није.

СКАНВИНО: (Генералима на видео-биму) Ја протествујем.

БЕЛТРАН: Ми протествујемо!

СКАНВИНО: Нисам сигуран да је ваш план најидеалније решење за ситуацију у Амазонији. Лепо сам остао без иједне речи кад сам добио обавештење да се војска одлучила на такав корак. Ја не знам шта да кажем.

ТИГАР: Одлично генерале Сканвино, онда немојте ништа ни да говорите. План остаје без икаквих измена. Ми смо Пантохи дали уводно објашњење, а на Вама је да га упутите у остало.

ВИКТОРИЈА: Не заборавите да је ово план врхунских умова наше војске.

ТИГАР: Очекујемо успешан исход ове операције. (Искључе се.)

ПАНТОХА: Да пређемо на рад. (Вади оловку и папир.)

СКАНВИНО: Слушајте Ви…слушајте ме добро. Да одмах рашчистимо неке ствари - нас нимало не весели Ваш будући долазак на Икитос.

БЕЛТРАН: Нималкице... ма ни малкичице!

ПАНТОХА: Жао ми је, али ја вас не разумем, вероватно је у питању неки неспоразум.

СКАНВИНО: Одмах сам се успротивио идеји да се оснива било каква служба која излази из оквира досадашњег рада војске. И још увек мислим да је то бесмислица.

БЕЛТРАН: А надасве грешна и ђаволска работа.

СКАНВИНО: Нисте ли Ви један од мозгова Интендантске службе који је смислио ову гадост?!

БЕЛТРАН: Ово светогрђе?!

ПАНТОХА: Ја заиста немам ништа с идејном основом мог премештења. Чак нисам ни стигао да детаљно прочитам о чему се ради. Рекли су ми да ћете ми Ви помоћи.

СКАНВИНО: Ја да Вам помогнем?! Ја?! Сачувај боже. Ја можда не могу да спречим да се та ствар развије, али ћу гледати да оружане снаге буду што мање уплетене у то. Нико неће помутити славу коју је Армија стекла у Амазонији откад сам ја на челу те области!

БЕЛТРАН: Нико богами!

ПАНТОХА: Заиста сам спреман да учиним све што затражите од мене. Задатак мора бити испуњен у потпуности до краја и како ми рекоше у највећој тајности. То стално морамо имати на уму.

СКАНВИНО: Наравно. На Икитосу би настао прави џумбус ако би та вест процурела. Стратези из Лиме мирно седе у својим капсулама и смишљају којекакве свињарије, јер онај на коме ће се кола сломити ако ово допре у јавност биће генерал Сканвино.

БЕЛТРАН: И командант Белтран.

ПАНТОХА: Верујте ми да ја нисам ништа знао о овом задатку до пре пола сата. Никада не бих затражио овакву врсту посла. Толико се разликује од мог уобичајеног начина живота да не знам хоћу ли бити кадар да га обавим.

СКАНВИНО: Већ видим како избија скандал међународних размера. Да ли су у Лими уопште помислили на опасност улоге коју ми додељују? Не, не ово је страшно.

БЕЛТРАН: Ужасно, грозно!

ПАНТОХА: Што се мене тиче ја још данас могу да затражим нови премештај... Ако сматрате да нисам дорастао задатку.

СКАНВИНО: Ни говора о томе, послали би ми неког другог. Ви се понашате као да не разумете шта се дешава. Преузели сте одговорност вулканских размера.

БЕЛТРАН: Размере су несразмерне колико су огромне.

ПАНТОХА: Можете мирно спавати, генерале. Војска је оно што највише волим и поштујем у животу. Ја верујем у њу и спреман сам да јој служим до смрти!

СКАНВИНО: Најбољи начин на који сад можете и треба да јој служите је да се држите подаље од ње. Вероватно су Вам већ саопштили да сте изузети од живота у касарни, пријема, забава, војних вежби…

БЕЛТРАН: И наравно богослужења.

СКАНВИНО: Јесу…Само, ја сам се надао да то неће бити изражено у толикој мери. Вероватно постоји некаква могућност да се то бар мало ублажи.

СКАНВИНО: Немојте да ме засмејавате Пантоха. Сада нема повратка.

БЕЛТРАН: Сулудо је помишљати на повратак.

СКАНВИНО: Јављаћете се инкогнито једном месечно да дате рапорт и то ће Вам бити једина додирна тачка с војском. Једина, упамтите.

БЕЛТРАН: Један додир, једном месечно.

СКАНВИНО: Ето, то је све.

БЕЛТРАН: Ми сад одлазимо.

СКАНВИНО: Нећу вам пожелети срећу јер се надам да је ово све ружан сан и да ћу ускоро да се пробудим. Збогом.

БЕЛТРАН: И ја такође. Збогом.

МРАК

Сцена IV

ПОЧА: И ју, што нас далеко преместише Панто!

Г-ЂА ЛЕОНОР: На страну што је далеко од мора, али сигурно има пуно комараца, а ти знаш да су они пропаст за мене.

ПОЧА: Цео пут си прећутао, сав си покуњен.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ајде сине, главу горе има и горих ствари у животу.

ПОЧА: На крају крајева, то је ипак само град (Нађе цркнутог миша.). Свуда би нам по нешто сметало. (Гледа кроз затворен прозор, покушава да га отвори.) Било би нам још горе да су нас послали на висораван. Овде бар имамо велику реку, моћи ћемо да се купамо, да правимо излете до дивљих племена.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Па шта се то догађа с тобом сине? Шта те толико брине? Кажи својој мамици.

ПАНТОХА: Ништа мама, ништа. Добро сам, стварно ми није ништа. Да, да, ништа. Мхм, а оно је Амазон. (Помаже Почити око прозора; успева да га отвори, квака остаје код њега у руци а може и цео прозор, запухне га врео ваздух који га коначно омами и та промена је јако видљива.)

ПОЧА: И ју, какав пакао. (Ставља наочаре.)

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ваљда ће да проради вентилација.

ПОЧА: Свих ових дана си био некако заблесављен. Сањао си отворених очију, реч ниси проговорио. Никад те нисам видела тако измењеног Панто.

ПАНТОХА: (Омамљен.) Био сам неспокојан због новог премештаја, али сада је то прошло. Дакле, ово је наш нови дом. А ово је наш креветић. (Скаче.) Мама, па ти још ниси ни видела своју собу. Ево са’ ћу да ти помогнем да пренесеш кофере. Само полако. Ти се лепо раскомоти и мало одмори у својој собици.

ПОЧА: (Изува се.) Немаш разлога за нерасположење. Ти си војник, зар не? Знао си да могу да те пошаљу било куда. А Икитос и није тако лош? Има мишева, а то значи да има и мачака, а где су мачке ту је и обиље хране.

ПАНТОХА: (Приближава се, вреба.) Имаш право. Вероватно сам се навикао на Чиклајо. Али дајем ти реч да је све прошло. Каква врућина, зар не мала? Све је тако вруће. Аха!(Скида се нагло и остаје у неким смешним тиграстим гаћама.)

ПОЧА: Што се мене тиче, ово може да прође само као привремени смештај док не одемо у Војно насеље.

ПАНТОХА: А зар не мислиш да би било романтично да дочекамо питомца Пантоху баш овде? (Полако се приближава.)

ПОЧА: Питомца Пантоху?! Озбиљно причаш?! Већ можемо да га наручимо?

ПАНТОХА: Зар ти нисам обећао бебу после овог унапређења? Биће Лоретанац, како ти се чини, а?

ПОЧА: (Тапше рукама, радује се.) Дивно Панто! Јој, каква срећа! Мали питомац, Пантуљче јуниор!

ПАНТОХА: Треба га направити што пре, да би што пре стигао.

ПОЧА: Стани, чекај, ма шта ти је?!

ПАНТОХА: Дођи мала, куда бежиш.

ПОЧА: Јеси ли полудео, манијаче?!

ПАНТОХА: Мали питомац не треба да чека. Треба одмах да га направимо.

ПОЧА: Али тек је једанаест сати ујутру и тек смо стигли с пута. Ниси ни руке опрао.

ПАНТОХА: Дођи, дођи, не брини ништа - имам трећу руку чисту као сунце.

ПОЧА: И ју, Панто?! Ма пусти ме, чуће нас твоја мајка!

ПАНТОХА: И она је била млада.

ПОЧА: Цепаш ми сукњу... Не могу да те препознам, ти си обично смеран, шта ли те је сад спопало. Пусти ме!

ПАНТОХА: Охохо... Тигар је био у праву - топла влага, ужарени ваздух, крв кључа на све стране.

ПОЧА: Ти си начисто пошандрцао.

ПАНТОХА: Ајде, штипни ме где волим. Увце, увце.

ПОЧА: Стид ме дању Панто.

ПАНТОХА: А ти лепо стави наочаре за сунце. (Ставља јој наочаре и шешир.)

ПОЧА: Зар не треба да идеш у штаб? Шта ако заспиш после? А и Алисја само што није стигла.

ПАНТОХА: Часком се истуширам па сам будан. Ајде немој да забушаваш него штипкај увце. Секс на екс.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ју-ху, голупчићи! Каква је то цика и вриска? Па нисте ваљда већ скочили у кревет?! Толико тога треба да се уради. Ајде сине, шта си се укопао. Није ваљда да се стидиш рођене мајке, па ја сам ти га прала. Е, као да је јуче било.

ПОЧА: (Заједљиво.) И просто Вам је жао што сте престали.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Донела сам пићенце да наздравимо. Доста је било туговања!

ПАНТОХА: Мама, знаш да не подносим алкохол.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ајде, ајде нећеш умрети од мале чашице.

ПОЧА: (Довикује Панти који се облачи иза паравана.) Колико ћемо још морати да боравимо у овој грозној рупчаги?

Г-ЂА ЛЕОНОР: Да, да, једва чекам да се пребацим у Војно насеље.

ПАНТОХА: Бојим се да ће ова рупчага морати да буде наш нови дом.

ПОЧА: Како?! Немогуће!

Г-ЂА ЛЕОНОР: Опет ти је недостајало карактера сине.

ПАНТОХА: (Појављује се у неукусно дречавом оделу, шеширу, лажним брковима.) Морам да са вама двема обавим кратак информативни разговор битан за даљи живот наше породице.

ПОЧА: И ју на шта личиш! Нећеш ваљда такав у Команду! А униформа!?

ПАНТОХА: Мој нови премештај и унапређење се односе на нов вид посла. Ја у ствари прелазим у неку врсту илегале. Заправо, нема скривања него сви ми добијамо нов идентитет. Ја и даље, хм, радим за војску, али као цивилни фактор. Ето то је све што могу да вам кажем. Мој нови задатак је јако тежак и напоран, тако да ће ми бити неопходна ваша подршка у свему. Нико не сме да зна да сам ја капетан, ни да имам било какве везе с војском. Ако се неко буде распитивао чиме се бавим рећи ћете трговином. То је широк појам.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Да живимо као обични цивили, јао шта доживех, јадна ја…

ПОЧА: Је л' то нека специјална мисија? Радићеш за обавештајну службу? Тајни агент? Зато си ти био тако ћутљив ових дана.

ПАНТОХА: Морате имати на уму да је у питању војна тајна од велике важности, тако да вас молим да ме поштедите било каквих питања.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Каква војна тајна, какви бакрачи - нећеш ваљда да кријеш нешто од своје мамице?!

ПОЧА: Ја немам никаквих тајни пред тобом. Ако ми не испричаш, ти ћеш бити на губитку… нема више штипкања где волиш, нема ситних угриза по врату.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Нема ни пите с папајом после ручка.

ПАНТОХА: Е сад је доста, нећу да дозволим да ме уцењујете.

ПОЧА: Како хоћеш мили, како хоћеш.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Зар шпијун, сине мој?!

ПАНТОХА: Па рецимо… грубо речено.

ПОЧА: Јој, што је то узбудљиво. А је л' мораш да идеш тако упарађен?

ПАНТОХА: Морам да не бих био сумњив.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Не брини и рођена мајка те је једва препознала.

ПОЧА: А мени баш овако изгледа сумњиво.

ПАНТОХА: Распитао сам се ја унапред како се овде облаче и каква је мода, ништа не брините. Ето, то сам имао да вам саопштим. Сад морам да кренем.

ПОЧА: А где то?

ПАНТОХА: Поча…

ПОЧА: Мала провокација.

ГЛАС ОД СПОЉА: Праља, стигла је праља. Има ли веша за прање!?

ПОЧА: (Довикује.) Нема! Зар није мало чудно што има оволико праља по улицама?

Г-ЂА ЛЕОНОР: Па и није. Овде је таква врућина, човек се презноји сваких пола сата. Ко ће све то сам да опере.

(Пантоха се судара на вратима с Алисјом, обоје се збуњени, на брзака се поздрављају.)

ПОЧА: Алисја! Тако ми је мило што те видим! Упознај се: ово је мој супруг Пантелеон Пантоха… трговац. А ово је Алисја, моја школска другарица.

АЛИСЈА: Мило ми је. Добро дошли на Икитос.

ПАНТОХА: (Сав сметен.) Хвала, овај извините молим Вас, али ја јако журим. Имам састанак у граду. Надам се да ћемо се поново видети. (Почи.) Ко зна колико ћу да се задржим, немој ноћас да ме чекаш.

АЛИСЈА: Ево донела сам такачи. То је на Икитосу најпопуларније јело.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ммм, лепо мирише.

АЛИСЈА: Овде код вас је баш вруће, као да не ради вентилација.

ПОЧА: Па и не ради. Извини али ми тек што смо стигли, имам само виски да те послужим.

АЛИСЈА: Баш сам се изненадила кад сам добила телеграм од тебе. Мора да је прошло бар десет година како сам напустила школу и преселила се овамо, а од старих другова ни трага ни гласа.

ПОЧА: Све се одиграло врло брзо: у петак смо сазнали за премештај (Збуни се.), то јест да је мој муж овде добио посао и ето нас већ данас ту. Марио ми је рекао да си се ти одселила овде. Права срећа да ниси променила адресу.

АЛИСЈА: Је л' то онај што нам је подвалио на екскурзији прашак за пециво уместо коке и наговарао да се креснемо у клоњи?

ПОЧА: (Непријатно јој је због г-ђе Леонор.) Мене није ништа наговарао. То си ти нешто помешала.

АЛИСЈА: А као није... Е он је био фрајер и по. Јел’ и даље згодан као што је био?

ПОЧА: Ја се ни са ким не дружим из школе. А Марио је радио у бакалници преко пута мене, па сам га виђала понекад. Сада има око 100 кила.

АЛИСЈА: Боже, ала време пролази.

ПОЧА: Као да смо јуче седеле у дворишту школе.

АЛИСЈА: И пушиле траву кришом.

ПОЧА: И тако...

АЛИСЈА: Па… да... тако, онако… (Пауза.)

ПОЧА: Мало тако… мало онако…

Г-ЂА ЛЕОНОР: (Схвати да је сувишна и да због ње ћуте.) Понећу ово у кухињу.

ПОЧА: Неподношљива је. Прави гњаватор. Седела би овде до сутра. (Уздахне.) Тако ми је драго да бар неког познајем у овом граду.

АЛИСЈА: Уопште се ниси променила, знаш.

ПОЧА: Сем што имам пет кила више и прве боре, заиста се нисам променила.

АЛИСЈА: Понекад ми недостаје наш Чиклајо.

ПОЧА: Ниси ништа пропустила. Ми смо оданде отишли пре три године. Тамо је увек монотоно и досадно.

АЛИСЈА: Мора да је узбудљиво селити се тако из града у град.

ПОЧА: Панта много ради, и могу ти рећи да нам није неузбудљиво.

АЛИСЈА: А... А чиме се бави твој супруг?

ПОЧА: Нешто у вези трговине. Не причамо ми много о томе, пошто се ја уопште не разумем у те ствари. Експорт, инпорт…

АЛИСЈА: Немој ништа да ми причаш. Ма, најважније је да доносе лову у кућу, зар не?

ПОЧА: Право да ти кажем, драга моја, долазак у Икитос ми није пријао, али мојој свекрви је пресео. Тамо у Чиклају је била срећна. Није се одвајала од оних старудија из војног насеља, стално је позивала те пуњене птице на чај.

АЛИСЈА: Какве везе сад има војска с вама?

ПОЧА: Па има... везе... да, она је ћерка генерала и то су све породични пријатељи… из детињства…

АЛИСЈА: Овде има доста војника. Много су несташни. Ако хоћеш можемо по подне да се прошетамо до Моронакоче да видиш редове аутомобила где парови раде оне ствари.

ПОЧА: Ех, одистински раде?

АЛИСЈА: Да, једну су затекли како се клацка на поручнику цивилне гарде у последњем реду биоскопа.

ПОЧА: Ма, немогуће.

АЛИСЈА: Избио је читав скандал. Поручникова жена је дотрчала на лице места и умало није задавила ону другу.

ПОЧА: Ма ти мене лажеш, зар стварно раде, баш РАДЕ оне ствари усред филма и то у колима, на неудобним седиштима и то пред свима?

АЛИСЈА: Па ето, изгледа да раде, јер су њу ухватили без гаћа, а њега с канаринцем ван панталона.

ПОЧА: Ја не знам, али мој Панта је скроз полудео јутрос кад смо стигли. Претворио се у дивљу звер.

АЛИСЈА: Немој то да те чуди, мој муж је, додуше, био потентан и док смо живели у Чиклају. Стигла би га жеља једном у десет или 15 дана. А овде... Постао је толико злочест да ме спопада сваки дан и стално морам да му смирујем хормоне. Осетићеш сама и на својој кожи.

ПОЧА: Мислим да сам већ осетила. Панта ме је спопао чим смо дошли, све као под изговором да правимо бебу.

АЛИСЈА: То је од климе. Понекад ми дође смешно кад видим да се онај мој напалио. Најчешће му дође преко дана после ручка, па ме одвлачи у собу да прилегнемо, шатро због варења, али наравно, ја му не дам увек.

ПОЧА: Како имаш срца да га мучиш?

АЛИСЈА: Пустим га тек кад се разјари од пожуде. Понекад ме буди у цик зоре са својим успаљеним ражњићем.

ПОЧА: И ју, ма шта кажеш? Ваљда ће се Пантуљче примирити кад ми порасте стомак.

АЛИСЈА: А шта ако се под изговором да си се угојила твој мужић спетља с неком Лоретанком? Овде ретко који мушкарац може да одори чарима ноћног живота.

ПОЧА: То мом Панти не може да се деси. Нема шансе.

АЛИСЈА: Икитос је познат по врућим женама и љутој храни. Такачи је смрт за стомак.

ПОЧА: И јао, а г-ђа Леонор не сме да једе љуто. Чим поједе малкице сва се искриви од желудачних грчева, и добије пролив и гасове, па црвени од стида јер не може да се уздржи па се упува преда мном.

АЛИСЈА: Ко би рекао да ти можеш да будеш тако злобна. Ти и ја ћемо се дивно слагати.

ПОЧА: Пусти је - толико је опседнута својим сином да ме то понекад плаши. Стално га велича. Ко о чему - она о свом синчићу.

АЛИСЈА: Не брини - овај градић је препун дешавања, тако да она вероватно неће имати времена да мисли по цео дан на сина. Можда нађе неког маторца за забаву.

ПОЧА: Дај Боже да буде тако. Додуше, сажаљевам тог неког унапред.

АЛИСЈА: Сада ти је главна атракција светац са крста.

ПОЧА: А, читала сам о њему.

АЛИСЈА: Жене се ломе око њега, али он их и не примећује. По мени је исувише кржљав.

ПОЧА: Пантоха полуди кад га споменем.

АЛИСЈА: Вероватно је љубоморан.

ПОЧА: Ја му никад не дајем повода за љубомору.

АЛИСЈА: Е ту грешиш драга моја. Мало љубоморе је увек одличан зачин код предигре. Веруј ми. (Види да се Поча мало збунила, бодри је.) Баш ми је мило да сам те видела после толико времена. Видећеш, овде и није тако лоше.

ПОЧА: И мени пуно значи што нисам овде потпуно сама, без пријатеља.

АЛИСЈА: Не брини, упознаћу те са свим својим пријатељицама. Ми жене умемо овде да се проведемо и без мужева који раде по цео дан и долазе у пола ноћи. Наш мото гласи: Шта ти фали, ти узми. Волимо добар провод. Секс, дрога и рокенрол.

ПОЧА: Алисја, плашим се да ја нисам баш тако слободних схватања.

АЛИСЈА: Не брини, морал изнад свега. Идем ја сада да се мало раскомотиш и одмориш, па ћу доћи по тебе увече ако хоћеш да се прошетамо, да ти покажем мало околину.

ПОЧА: Једва чекам. Дођи по мене у шест.

АЛИСЈА: Мора да се шалиш. Овде прави живот почиње тек око поноћи. Немој ништа да се плашиш, ми смо све верне својим мужевима. Могу да се опкладим да ти је овај твој рекао да легнеш ноћас и да га не чекаш. А?! У сваком случају ћеш доћи кући пре њега.

ПОЧА: Мхм добро, ти дођи око десет.

АЛИСЈА: Рекла сам ти да је Икитос познат по љутој храни.

ПОЧА: Није ми је жао уопште. Та матора кокошка ми стално нешто звоца.

АЛИСЈА: Бар вам никад није досадно. Вечерас долазим по тебе око десет да ти покажем шта је прави провод. Обуци што краћу сукњу.

ПОЧА: Алисја, не бих баш волела да претерам прво вече.

АЛИСЈА: Нико није умро од сувише секса и забаве. Шалим се…видимо се.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Јел’ отишла та вртирепка?

ПОЧА: Јесте, госпођо Леонор.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Уопште ми се не допада та мала. Некако ми смрди.

ПОЧА: Па како можете тако?! Не знате је ни пет минута.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Не треба мени много да проценим. Ја такве миришем на километар.

ПОЧА: А она вам смрди?

Г-ЂА ЛЕОНОР: Смрди, него шта. Види се да мисли само на једну ствар.

ПОЧА: Заиста мислим да претерујете... Била сам са њом у истом разреду 8 година и сигурна сам да ваша прича није на месту.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Права луцпрда.

ПОЧА: Она можда има савременија схватања од нас, али сам сигурна да је смерна супруга и добра мајка.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Полако, видећеш да сам била у праву.

ПОЧА: Стварно немам снаге да се препирем.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Теби заиста смета све што ја кажем.

ПОЧА: Не, само имам благи утисак да је све што кажете усмерено против мене.

ГЛАС: (Од споља.) Праља, стигла је праља.

ПОЧА: И ју, ево их опет. Баш сам уморна. Лећи ћу мало да се одморим

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ух, опет ме је ухватило, та твоја је ставила отров у храну. Ух... (Истрчи.)

ПОЧА: (Уздахне и легне да спава.) Панто, Панто у шта си нас то увалио?!

МРАК

Сцена V

ПАНТОХА: Добар дан! (Седа за шанк.) Молим једно пиво.

КЕЛНЕР: Ви сте овде нови, господине?

ПАНТОХА: Управо сам стигао у Икитос, упознајем град.

КЕЛНЕР: Добро дошли у град провода и прељубе. Извол' те пивце - лед ледени.

ПАНТОХА: Ово је клуб “Опа цупа”, зар не?

КЕЛНЕР: Да, да - славни “Опа цупа”. Али нема пуно гостију, јер је понедељак.

ПАНТОХА: Хтео бих, овај, нешто да дознам, знате, хм, ако је наравно могуће да се таква информација сазна од Вас, јел’те, па рецимо, занима ме нешто… овако, па тако... само информације ради…

КЕЛНЕР: Овај град сем што је препун порока, познат је и по корупцији. Наравно, неки се стиде да то признају, али ја нисам од таквих. Дакле, свака информација се плаћа. (Пантоха га једва разуме, и кад овај покаже на новчаник из ког је платио пиво - схвата и даје паре келнеру.)

КЕЛНЕР: Хтели бисте да сазнате где се могу набавити квалитетне цица-маце?

ПАНТОХА: Е, то!

КЕЛНЕР: Е па онда сте на правом месту. Управо у овом бару нудимо широк дијапазон добрих курвица, а ни ми момци нисмо лоши. (Намигује, показује извајану стражњицу )

ПАНТОХА: (Збуњено.) Ах, ја не… мене интересују само, овај, девојке, мислим праве.

КЕЛНЕР: Но, штета, не знате шта пропуштате.

ПАНТОХА: (Разгледа.) Видим и немате баш неки велики избор.

КЕЛНЕР: Грешите, напротив, него сте наишли у незгодан час: ем је понедељак, ем их је доста отишло да виде брата Франсиска, свеца с крста. Тај Вам је стигао из Бразила и кажу да где год да дође направи неко чудо.

ПАНТОХА: Само немојте да ми причате о том из Бразила.

КЕЛНЕР: Осмотрите мало боље, може ту да се пробере добар батачић.

ПАНТОХА: Па добро, шта је - ту је. (Дефилују женскице.)

КЕЛНЕР: Погледајте ко управо стиже! Ох, Порфирио, дођи мацо моја. Да ти представим господина, тек је стигао у Икитос и занимају га нека туристичка обавештења.

ПОРФИРИО: Дудлице, цуцлице и слично? Наравно госн' . Биће ми драго да Вас упознам с нашим девојкама за трен ока. Једва да ће Вас коштати једно пивце.

ПАНТОХА: Да, да узмите пиво, пивце на мој рачун.

ПОРФИРИО: Дакле…Тарифа је 50 сола у трајању 15-20 минута. То је за медиокритете и то слабо препоручујемо муштеријама. Ако захтевате мало компликованије захвате, ломатања и савијања, оно што неинформисани и заостали који не знају за сласт називају сексуалном настраношћу, е то је већ нешто друго. Изводимо читаву лепезу слатких перверзија, од просте мастурбације коју изводи цурица ручно 50 сола, орално или пушење 200, до како се то беше стручно каже.

КЕЛНЕР: Анално општење.

ПОРФИРИО: Да! До чина аналног општења који се у народу каже Друга класа с гованцетом или у ауспух - 250 сола; тзв поза 69 - 200 сола.

КЕЛНЕР: Моја омиљена ја теби - ти мени.

ПОРФИРИО: Не прекидај!

КЕЛНЕР: Само дочаравам.

ПОРФИРИО: Има и лезбијски призор, антички речено Сапфа, а ако желите да бичујете или будете бичевани, обожавани, грижени и бодени, е таква сладострасна задовољства…

КЕЛНЕР: Ох, да да скрнави ми тело.

ПОРФИРИО: Опет ти?! Види се да ти Алфонсо недостаје.

КЕЛНЕР: Ох, мој Фо Фо. (Шмрца.)

ПОРФИРИО: Нашег Паломина је оставио љубавник због једне маторе козе пуне лове тако да немојте да обраћате пажњу на њега.

КЕЛНЕР: Боље реци краве, с оноликим сисетинама…

ПОРФИРИО: Добро, због краве. Где сам стао?

КЕЛНЕР: Код скрнављења, шта ћу кад ми је само то у глави.

ПОРФИРИО: (Кроз смех.) Дакле уживања те врсте би Вас коштала од 300 до 600 сола.

ПАНТОХА: Е па лепо…

ПОРФИРИО: Дакле, за шта сте заинтересовани?

ПАНТОХА: Ја… овај…

ПОРФИРИО: Не, не не морате да журите, само полако. Можете и прво да одаберете девојку, па тек онда захват.

ПАНТОХА: Знате шта, немојте погрешно да ме схватите, Ви сте то тако лепо изрецитовали и дочарали, све је то врло фино, али…

КЕЛНЕР И ПОРФИРИО: Али?!

ПАНТОХА: Али ја нисам баш лично заинтересован за то… мене те ваше… услуге занимају… више с техничке стране.

КЕЛНЕР: И ју! “Техничке стране”?! Да ви нисте случајно неки потказивач господине? (Вади пиштољ.)

ПАНТОХА: Ја?! Сачувај боже! (Вади машинку.) Обичан грађанин.

КЕЛНЕР: Онда - у реду. (Врати пиштољ.)

ПОРФИРИО: Оваквих гостионица има мало. Свега двадесетак. Ова је једна од ретких која је за пристојне муштерије.

ПАНТОХА: Јел’те, а Ви имате везе по тим гостионицама? Пријатељице и тако то?

КЕЛНЕР: Кинез је свуда где има курви. Зову га и Чу Вај Буљу из Белена.

ПАНТОХА: А шта је Белен?

КЕЛНЕР: Белен, то је крај веселих кућа, Венеција Амазоније, морате да одете тамо.

ПОРФИРИО: Свашта сам радио у животу и није ми жао ни једног минута. Нисам стекао иметак и породицу, али искуство јесам. Када бих написао књигу сигурно би се обогатили. Радио сам шта сам стигао, мењао сам послове и кафане, туцао сам... и мене су туцали.

КЕЛНЕР: И од свуда су те избацили због курвања и лоповлука. Хајде, отпевај нашем новом госту шта ти је кева предсказала. Девојке! (Тапше рукама.)

Музичко - играчка нумера

Кинез који се рађа без лове
лопов је ил' курва смрт кад га зове
Креше све редом, крешу и њега
Кад си с Кинезом имаш свега.

ПОРФИРИО: Ех, моја мила мамица је сад на небу. Увек ми је говорила да сваку рупу треба закрпити. Разумете на шта мислим?! (Јадни Панта, једва се сналази, па Кинез да олабавио ситуацију вели:) ' Оћемо још једну туру гос' н?

ПАНТОХА: Мени баш и не прија алкохол.

КЕЛНЕР: Овде обичаји налажу да гост никад не одбија кад га позову да пије!

ЧУЧУПЕ: Види, види, ново пиленце.

ПАНТОХА: Рукољуб госпођо.

ЧУЧУПЕ: За сад још увек госпођица.

ПАНТОХА: Ох, молим Вас опростите.

ЧУЧУПЕ: Ништа, ништа дешава се. Врло ми је драго да сте дошли код нас. Осећајте се као код своје куће. Можете чак и да прдите без извињења. (Пусти гас.)

КЕЛНЕР: Имам утисак да сте се већ одомаћили. (Дају му још једно пиће да се поврати.)

ЧУЧУПЕ: Овде добро гостимо сваког ко има да плати, осим оних вуцибатина из војске који увек траже да плаћају на рате.

ПОРФИРИО: Њих набијам својеручно на колац који ми увек стоји исукан у гаћама. (Пантоха се загрцне, сви се смеју.) Гос' н је дошао из…

ПАНТОХА: Лиме.

ПОРФИРИО: Из Лиме и пријатељ ми је. Смести ће овде своју машину. Знаш већ, сервис за посебне госте. А стиже и наша маскота локала.

ДУДЛИЦА: Боље кажи књиговођа, бифеџија и телохранитељ, сеју ли ти крмељиву спопаднем с гуза.

ЧУЧУПЕ: Припази на свој речник љубави. Нећемо да нам нови гост помисли да смо нека багра.

ДУДЛИЦА: Значи ово Вам је први пут да долазите у кућу Чучупе. А, па није ни последњи, видећете.

ПАНТОХА: Било би добро да погледам те ваше рибице.

ЧУЧУПЕ: Само да се мало заперу, па ћу све да Вам покажем све. Биле су да виде брата Франциска, оног што се разапео на крст код језера Морона.

ДУДЛИЦА: Црнело се од руље и џепароша, мора да су имали пуно посла. Одличан говорник тај брат Франсиско. Слабо смо разумели шта је хтео да каже, али је успео да потресе народ. Сви су плакали.

ЧУЧУПЕ: Да се мало развеселимо - кућа части. Паломино, једно пиво и три чаше.

ПОРФИРИО: Баш си се претргла. Знате ли шта је Чучупе? То је најотровнија змија у Амазонији. Већ наслућујете карактер ове даме кад има такав надимак.

ЧУЧУПЕ: Завежи ништаријо! То је зато што најбоље палацам језиком од свих курви на целом Икитосу. У Ваше здравље.

ПОРФИРИО: Змијски језик, баш тако. Али ја да Вам кажем - ова кућа је најпознатија у Амазонији.

ПАНТОХА: Да чуо сам пуно добрих ствари о вама…

ДУДЛИЦА: Погледајте само инвентар (девојке дефилују) - кривоноге, гузате, мелескиње, чак и једна албинос. Чучупе много пази кад бира своје особље. Види ову дојчицу, као бомбона.

ПОРФИРИО: Каква дивна музика, као створена за игру. С Вашим допуштењем, да мало раздрмам костур.

ПАНТОХА: Да попијемо још по једну?

ЧУЧУПЕ: Може. Увек може. Баш је симпатична мрцина овај Кинез. Никад нема пара али даје штимунг вечери.

ПАНТОХА: Волео бих с Вама да попричам о послу.

ЧУЧУПЕ: Не знам шта налазе у њему, све цркоше за њим. Гледајте га само како се увија. Он увек нађе добру робу. Једино се плашим да се не предозира једног дана.

ПАНТОХА: Волео бих, кажем, да попричамо о послу, док сам још у стању.

ЧУЧУПЕ: Да, да реците драги господине.

ПАНТОХА: Можда ће Вам звучати у први мах чудно. Ради се о оснивању Службе посетитељки за гарнизоне, постаје и слично или скраћено С.П.Г. П.С.

МРАК

Сцена VI

ПАНТОХА: Јој, што ме боли глава. И стомак ме боли. Све, све ме боли. Врти ми се у глави.

ПОЧА: Како и не би, како те и не би све болело?! А осим тога, баш ми је мило. Долазиш у пет сати изјутра. Једва си погодио кућу клипане!

Г-ЂА ЛЕОНОР: Три пута си повраћао. Целу собу си загадио сине. Ово је права еколошка катастрофа. Натераћеш нам санитарну инспекцију на врат. Али не брини ништа, све док може твоја мамица да почисти - добро је.

ПОЧА: Ви као да одобравате ову свињарију.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Па нећу сад да га убијем што је мало више попио.

ПОЧА: Само му Ви дајте за право, али Ви ћете да водите на лечење Вашег сина алкохоличара, а не ја!

ПАНТОХА: Вас две сте стварно неуморне. Ух, ух, опет ме хватају грчеви.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Нећеш ваљда изнова да повраћаш сине?

ПОЧА: А нећемо овако! Имаш све да објасниш чим ти буде боље. Ма шта ја то причам?! Има сместа све да ми објасниш! Одмах!

ПАНТОХА: Јој, све сам ти рекао, посао је у питању. Ваљда ћу се навикнути на алкохол… временом.

ПОЧА: Шта кажеш?! Шта си рекао?!

ПАНТОХА: Посао је посао. Добро знаш да не волим да пијем и излазим ноћу. За мене је ово право мучење.

ПОЧА: Лажеш. Војска никад не би допустила да цвет њеног рода оргија по јавним кућама.

ПАНТОХА: Последњи пут ти кажем да ми је посао такве природе.

ПОЧА: Хоћеш да кажеш да ће тако бити и у будуће?! Легаћеш у ситне сате, напијаћеш се, шетати с курвама и курварима?!

ПАНТОХА: Поча, молим те.

ПОЧА: Како си само весело ћарлијао с том блудницом! Како лежерно и умиљато! Алисја и ја нисмо могле да верујемо својим очима. У земљу сам пропала од стида!

Г-ЂА ЛЕОНОР: Знала сам да та мала вештица Алисја нешто спрема.

ПАНТОХА: А шта си ТИ радила у том делу града у један после поноћи?!

Г-ЂА ЛЕОНОР: Аха! Ето! Лепо сам рекла!

ПОЧА: (Кроз плач.) Ми смо пошле да се прошетамо и да видимо около шта има. Само из аутомобила. Ја нисам хтела… Алисја је хтела да видимо, само да ми покаже да видим из близа, ја нисам хтела…

ПАНТОХА: Да, да, ишла си само да видиш изблиза. Можеш мама да замислиш: пип шоу с два гола црнца а она дошла да види “само из близа”.

ПОЧА: Е и имала сам шта да видим. Мој Панта у друштву с највећим шљамом Икитоса.

ПАНТОХА: То је у оквиру задатка који ми је поверен.

ПОЧА: Ти и даље упорно мислиш да ја треба да наседнем на ту глупу причу? Аха, сад сам тек схватила: овај скандал од вечерас је пословна вечера, а оне куртизане су високи војни функционери у илегали, је ли?! Како сам уопште могла да посумњам у тебе?! Ал' те брзо ухватисмо! Мрцино пијана!

ПАНТОХА: Немој само да вичеш, молим те.

ПОЧА: Ма има да урлам док ми све не испричаш од речи до речи. (Почне да пева неку фалш песму на сав глас, г-ђа Леонор изађе.)

ПАНТОХА: Престани. Кад бих ти рекао, то би била катастрофа за моју каријеру, за нашу будућност, за малог питомца, Поч. Нашег бебирона.

ПОЧА: (Кад чује “питомац” разнежи се.) Био си са другим женама, ти мене више не волиш. Нисам више твој мали мишић Грицко.

ПАНТОХА: Поча, Почита, леђа ме откидају, пуца ми глава. Немој да плачеш, осећам се као криминалац.

ПОЧА: Ти и јеси криминалац. С ким си такав си. Био си са другом, ја сам то видела рођеним очима.

ПАНТОХА: Нисам. Кунем ти се да нисам, за мене постојиш само ти и твоја слатка гуза, љубави моја, веруј ми. Погледај ме, да ли сам ти икад нешто лагао? Грицко?

Г-ЂА ЛЕОНОР: (Улази г-ђа Леонор.) Ево топле супице и лекић.

ПАНТОХА: Хвала ти мама, баш ти хвала. Мммм, што је добро. Одмах ми је боље.

ПОЧА: (Цинично.) Но наравно, кад мамица спреми.

ПАНТОХА: Стварно се осећам као нов. Милује органе.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Е добро, ако милује могу да идем на спавање. Лаку ноћ децо.

ПОЧА: Ију, уплаши ме! Шта ти би?! (Он се баца на њу.) Ма шта ти је напасниче?!

ПАНТОХА: Рекао сам да ми је боље.

ПОЧА: А то што те леђа боле, сад ником ништа?!

ПАНТОХА: Дођи, дођи, паткичице, то што ме леђа боле не значи да ми је оперативни орган неупотребљив. Види, види.

ПОЧА: Ти си уобличење перверзног ђаволка Панто.

ПАНТОХА: Охохо то, то. А ти си најсексипилнија, најмириснија и најлепша жена у целој Амазонији. Ждребице моја!

МОНОТОН ГЛАС СПОЉА: Праља, стигла је праља. Има ли веша за прање?!

ПОЧА: Чекај, стани!

ПАНТОХА: Ма не пада ми напамет. (Кидише.)

ПОЧА: Престани. Имам доста веша за прање још из Чиклаја, а не могу све сама да стигнем да оперем. Твоја мамица ми стално пребацује, а неће ни прстом да макне. Само пред тобом изиграва вредноћу. (Устаје у спаваћици, доноси корпу с вешом, успут коментарише) Е баш су вредне, раде од раног јутра. А не као ти и још ми не даш да спавам.

ПАНТОХА: Пожури, пожури натраг мој Каменко те спремно чека.

ПОЧА: (Довикује.) Ево стижем! Овде, овде уђите. Добро јутро.

ПРАЉА: Коначно. О боже, још само ово да одрадим па идем кући. (Заваљује се у наслоњач.)

ПОЧА: Могла бих и ону твоју кошуљу о ноћас да јој дам да опере. Сва је у флекама. (Излази.)

ПРАЉА: Дај ми неко пиће (Довикује.), и две коцке леда!

ПОЧА: (Враћа се доноси кошуљу у којој је био Пантоха у сцени Опа цупа, довикује.) Молим?! Нисам чула, нешто сте рекли?!

ПАНТОХА: (Изнервиран.) Дај жени то пиће!

ПОЧА: Добро бре, зар мораш да вичеш? Мајка ти спава. С ледом или без?

ПРАЉА: Зависи да ли сте за вруће или хладне игрице. С обзиром да вас је двоје тарифа ће бити дупла, пиће није зарачунато. Знате, дуго нисам била у сендвичу, али могу да вам кажем да од вишка никад глава не боли. (Мерка Панту.) Да одмах почнемо мачорчино. (Открива га.) Ухуху, није лоше - могу да вам дам и попуст.

ПАНТОХА: (Скичи, копрца се.) Поча, помагај, скини је са мене!

ПОЧА: (Насрне) Ма остави га кучко, то ми је муж!

ПРАЉА: Охо, па ви сте садо-мазо пар. (Вади из бисаге бич.) Имате среће да сте налетели на мене. Ретке су праље с оваквим алаткама. Али за такво задовољство треба одрешити кесу. (Наставља неуморно да напада и при том млати бичем.)

ПАНТОХА: А јаој, ова је луда. Требало је да те мама научи како се понаша у туђој кући. Не би требало да узнемираваш поштен свет и усред јутра им улећеш у кревет.

ПРАЉА: (Уживела се у улогу.) Ох, мој господари, опростите мени јадници. Бухуху!

ПАНТОХА: Ако ти се спава иди кући па спавај, а не да спопадаш људе чији веш переш.

ПОЧА: Чујеш шта ти каже?! Марш с мог кревета. Смрдушо!

ПРАЉА: Веш, веш?! О каквом је вешу реч?! (Одбаци бич.) Извините гос' н, али да се ми разумемо - нећу тако да се играм. Ја свој веш редовно перем и нико не може да ми каже да смрдим. Ево помириши. Арома рендана лубеница.

ПАНТОХА: (Пред плач.) Бљуц, и овако ми је мука.

ПОЧА: Ма како који веш, шта се правиш луда, је л' ми цео боговетни дан урлате код прозора (Карикира, док се Панта бори с налетом повраћања.) Праље, праље! Ево ти сад па пери, нећу ваљда ја да перем за своје паре.(Утрапи јој корпу с вешом.) И сутра до подне да буде готово!

ПРАЉА: Чек' бре! (Враћа јој корпу.) Ко каже да ћу ја да вам перем тај веш?! Каква је ово луда породица?!

ПОЧА: Па јеси ли ти праља или ниси, а?!

ПРАЉА: (Смеје се грохотом.) Ви сте мислили да сам ја перачица веша. Хахаха, како је то смешно.

ПАНТОХА: Пажљиво Поча - можда је побегла из луднице, можда је удвојена личност. Такви болесници су нарочито опасни.

ПРАЉА: Где ви живите? Па људи моји, Икитос је препун курви које се зову Праље и ви то нисте знали. Хахаха... и ви сте мислили да ја перем веш, у шест ујутру?!

ПАНТОХА: Ку... ку... курва.

ПОЧА: Ово мора да је нека намештаљка.

ПАНТОХА: Ово је превршило сваку меру. Сместа ми се вуци из куће, ти блуднице једна, срам да те буде. Ку-ку мени, пропао сам… зар у кућу проститутка да ми уђе?

ПОЧА: Марш напоље, дрољо! Мог си мужа хтела да отмеш? Сад морам да дезинфикујем пола куће. Фуј, марш, марш!

ПРАЉА: Умукни кокошко! Шта урлаш?! Овде ионако смрди као у најгорем свињцу. (Излази.) Само сам џабе губила време. Какве сте ви будале.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Шта се дешава, каква је то галама. Ви ми баш не дате да спавам.

ПАНТОХА: Ништа мама, пропустила си да уживо видиш сцену “ Поча кун-фу мајстор”.

Г-ЂА ЛЕОНОР: (Сањиво.) Знаш сине и ја сам водила љубав као млада, али нисам викала као да ме живу деру. Реци јој да те поштеди бар док ти се не смири стомак. И да знаш много смо је размазили. Ако је све у реду идем да наставим да спавам.

ПАНТОХА: Све је у реду мама, само ти иди да спаваш.

ПАНТОХА: Поча, на шта то личиш?

ПОЧА: Лепо сам јој показала, гадура једна, она ће мени.

ПАНТОХА: (Зачикава.) Немој да си на крај срца, можда је вредело покушати, искуства ради.

ПОЧА: А то би ' тео, ааа… видела сам како је гледаш. Не би се ти пуно двоумио, је ли? Па како си започео каријеру, не би ме зачудило… А свуда их има на овом проклетом острву. Како ходају, некако кокетно и јебозовно (Имитира.)

ПАНТОХА: Поча? Како се то изражаваш?

ПОЧА: Да,да - јебозовно размахују задњицом као да оне једине имају по два гуза. А мислиш да их вређа кад им добацују мушкарци? Оне их само тако дрско погледају у очи, да ти дође да их одмах почупаш за косу.

ПАНТОХА: Као што си ти ову. А добро си јој показала, мала. Дођи сад да надокнадимо пропуштено.

ПОЧА: Чекај само…ма нећу ову чашу ни да перем, са задовољством ћу да је бацим у ђубре. (Излази, враћа се, мало рашчешљава косу.) Јуче сам чула у робној кући “Платиш пет, добијеш шес' “док су две шипарице ћаскале. Једна каже другој: ”Јеси се већ љубила с неким из армије? Не. Што питаш?“ - каже друга. “Страшно се љубе.” Нису обраћале пажњу што их је чуло пола продавнице. Такве су све од реда. Дрске и безобразне. А мислиш да се задовољавају само пољупцима? Ма какви, Алисја ми каже да ове ђаволице почињу с већим несташлуцима још у основној школи и све знају око зачећа, па после ударају у велику представу да мужеви помисле да су невине. (Док она прича Пантоха тоне у сан, а светло се полако гаси.) Ужас један. Дођи сада код твог мишића, види шта имам за тебе. Панто? (Види да спава, пољуби га.)

МРАК

Крај првог дела

Сцена VII

БЕЛТРАН: Узми мач, убиј змаја! Он живи у нама. Када га угледаш и твоја снага ће постати моја, ти ћеш да верујеш! Читав закон ће бити оно што хоћеш! Љубав је закон. Љубав под вољом. Сваки мушкарац и свака жена су звезде.

(Детету.) Дођи и прати ме и потчини ми се! (Шкропи га.) Ха, попрскам те и бићеш чист, бићеш светлији од светла! У теби палим ватру, Вечити пламен истине! Сада, браћо и сестре, започнимо пут тражења светла! РУАХ, НЕШАМАХ, АКАШОМ! (Сви понављају, он узима мач.) Сад слушаш чаробни глас, припреми се да будеш анђео, припреми се да будеш чист и лак!

МРАК

Сцена VIII

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ручак ће ускоро бити готов. Данас испробавам нов рецепт. (Излази.)

ПОЧА: Уопште јој не верујем, мора да нас трује.

ПАНТОХА: Шта то причаш Поча. (Певуши.)

ПОЧА: Да, да. Знаш ли куда ти је мајка ишла кад је правила оне тајне излете за које није хтела да нам каже. Ишла је у цркву Светог Августина.

ПАНТОХА: То и није тако лоше, боље да буде побожна него да чита хороскоп.

ПОЧА: (Шапуће усплахирено.) Да, али у подруму те цркве се окупљају “браћа” и ”сестре” због полиције.

ПАНТОХА: Почела си много да фантазираш... Што ноћу и није тако лоше.

ПОЧА: Објасни ми онда, како то да се она неком чудном игром случаја увек нађе на месту толиких несрећа? Кад год разапну неког, ту је и она. Ево и прошле недеље - исто.

ПАНТОХА: Добро знаш да је због тог случаја доживела шок и била три дана у болници.

ПОЧА: Боже, тако ме плаши…чак имам утисак и да се физички променила. Изобличила. Види у шта нам је претворила кућу.

ПАНТОХА: Мила моја, хвата те уобичајена параноја пред порођај, ништа више. Мени не смета њено понашање. На живот треба гледати с ведрије стране.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Ево, све је спремно. Још пет минута.

ПАНТОХА: Данас је баш леп дан. Зар не?! (скаче, ђипа ) Јесте ли за плес, мадам? Да раздрмам костур. Не?! Ох, каква штета. Морам сад да одгалопирам јер имам један кратак телефонски разговорчић да обавим, одмах се враћам. Њишт… (Весело излази кревељећи се као коњић.)

Г-ЂА ЛЕОНОР: Шта ли је с Пантом данас? Нама је срце сишло у пете због оног што се десило сиротом детету, а он распеван као птица.

ПОЧА: Баш ми је жао због Вас, јадна г-ђо Леонор. Ако мене, која сам само чула и читала о том гнусном злочину, ноћу муче море и будим се очајна мислећи како разапињу на крст мог малог питомца, могу мислити како је Вама, који сте рођеним очима видели разапето дете.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Требало је да ми буде јасно чим сам изашла из таксија. Али ништа нисам схватила, баш ништа. Почита веруј ми, иако сам приметила да је “Ковчег” пунији него обично и да су сви били, шта ја знам, хистерични, нисам ни слутила да ће то да се деси. Молили су се, плакали, било је електрицитета у ваздуху, а поврх свега је грмело.

ПОЧА: Немојте више о томе. Лекар Вам је рекао да не мислите на то дете, а и мени је то рекао, сетите се. (Пауза 10 секунди, али не може да издржи.) Благи Боже, сирото дете. Јесте ли сигурни да је већ било мртво кад сте га видели? Или је било на самрти?

Г-ЂА ЛЕОНОР: Да, мислим да је већ било мртво.

ПОЧА: А зар се не прича да су га разапели чим је почео пљусак?

Г-ЂА ЛЕОНОР: Није се ни мрдало ни плакало, бар када сам га ја видела. А ја сам га видела сасвим изблиза. Чак сам могла да осетим његов блажени мирис.

ПОЧА: (Јеца разрогачених очију.) Је л' истина да су се “браћа” и “сестре” мазали крвљу која је липтала из његових ручица и ножица? И да је то анђелче било без трунке крви кад су га пронашли?!

Г-ЂА ЛЕОНОР: (У трансу.) Окице су му биле затворене, а главица му је пала на груди, као неки мали Исус. Издалека је изгледало као неко мало мајмунче. Придружих се поворци, те стигох до подножја крста и онда схватих…Кад сам дотакла његову крв обузело ме је чудно осећање прочишћења, као да су ми сви досадашњи греси опроштени. (Изводи кореографију из претходне сцене.) Куку мени, и на самрти ће ми се привиђати то мало дете.

ПОЧА: (Почиње хистерично да плаче.) Јадно дете, јадно дете.

ПАНТОХА: Смири се душо, немој више да мислиш на тај несрећни случај. Од сада је најстрожије забрањено да се у овој кући мисли и помиње прича о лудацима из І КовчегаІ и разапетом детету. Да не би ни ти ни мама то сметнули с ума, окачићу овај плакат. (Качи га на зид задовољно.)

Г-ЂА ЛЕОНОР: Боље скини овај плакат сине, кад год будемо прочитале: Забрањено мислити и причати о малом мученику, Почита и ја ћемо само о томе да мислимо и причамо. (Излази да донесе ручак.)

ПОЧА: Шта све теби неће пасти на памет! (Пауза.) Да си само видео како описује онај злочин с дететом. Као да је у питању нека забавна игра. Само сам чекала када ће да зграби нож и насрне на мене.

ПАНТОХА: Сад је стварно доста Почита.

Г-ЂА ЛЕОНОР: У пекари Абдона Лагуне који је иначе био “брат” почели су да праве векне у облику мученика из Моронакоче. Зову је векна - дете и народ их купује у огромним количинама, па сам и ја купила да пробамо.

ПОЧА: Мени је мука.

ПАНТОХА: Ја ћу да грицнем главицу и ручицу.

ПОЧА: Панто, како можеш?!

ПАНТОХА: Па истини за вољу можда је мало незгодно, али мораш признати да је векна-дете најукуснија у Икитосу. Зар не мислиш и ти тако, Поча?

ПОЧА: Нека хвала, ја ћу овог пута без хлеба.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Само, како да вам кажем, то што су учинили заиста јесте страшно. Али у суштини то није била злоба, него страх. Били су престрављени оноликом кишом, па су помислили да ће том жртвом Бог одложити смак света. Нису хтели да му учине ништа нажао, послали су га у небо, право међу анђеле.

ПОЧА: То је и најгоре у целој ствари.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Зар ниси видела како су му после направили мали олтар.

ПОЧА: (Иронично.) Баш дивно с њихове стране.

Г-ЂА ЛЕОНОР: Јасно је да се ја не слажем с таквом грозотом, Почита. Али да их познајеш као ја, схватила би да уопште нису лоши. Необразовани јесу, али нису зли. То су радници, занатлије, обичан народ. Већина ни не зна да чита. Откад су “браћа” и “сестре”, више се не напијају нити варају своје жене. Не једу месо, чак ни пиринач.

ПОЧА: Али пију крв! Ви ме плашите госпођо! (Држи се за стомак.) Иако сте иступили из “Ковчега”, ви сте у души и даље “сестра”. С каквом нежношћу причате о тим, тим вампирима. Немојте случајно да Вам падне на памет да дирате мог малог питомца.

Г-ЂА ЛЕОНОР: (Баца есцајг.) Ако јој не наредиш да се извини, ја одлазим из ове куће! Да разапнем свог будућег унука?! Мислиш да ћу прећи преко таквог безобразлука. Само зато што си трудна и нервозна (Истрчи.) Срам да те буде!

ПАНТОХА: Е драга, ово од тебе нисам очекивао, стварно си превршила сваку меру. Иди сад и извини јој се.

ПОЧА: Нек се та матора вештица извини мени. Ти и она ћете ме још натерати да изгубим бебу због секирације. А шта ако због ваших препадања мали питомац дође на свет као наказа? (Кука, пренемаже се.)

ПАНТОХА: Неће, не брини. Немој да толико преувеличаваш ствари.

ПОЧА: Па не мислиш ваљда да сам желела да је увредим. То је била само мала провокација. Да видим да ли је заиста иступила из тог “братства”.

ПАНТОХА: Ја и даље мислим да си претерала.

ПОЧА: Ноћас сам опет исто сањала Панто: тебе и мене разапињу на крст, а твоја госпођа мама долази и забада копље мени у стомак а теби у мишу-пишу. (Голица га да га одобровољи, придобије.)

ПАНТОХА: Још кафу да попијем и идем. А ти јој се у сваком случају извини.

ПОЧА: (Мења тактику.) Ала греје. Додај ми вентилатор. Ах, ах, гушим се. То је од новог рецепта твоје маме. Још ће да ме отрује.

ПАНТОХА: Није ти то од хране, већ од малог питомца. Сигурно се најео, па сад зева и протеже се. Можда вечерас дође, шта кажеш? Леп датум - 14. март.

ПОЧА: Боље да не буде пре недеље. Мало ме је страх.

ПАНТОХА: Ма, какви. Зар ниси видела графикон? Биће данас или сутра. Јеси ли послушала доктора, јеси ли се прошетала синоћ? Са твојом Алисјом? Важно је да се држиш плана и програма.

ПОЧА: Аха, ишли смо на сладолед код Мусе Тровача. Е баш да те питам, пошто се ти пуно шеташ по граду. Је л' знаш шта је то Пантиленд?

ПАНТОХА: (Укочи се.) Шта је шта?! Како си рекла?!

ПОЧА: Сви само о томе брује. Неки типови су правили масне вицеве код Мусе на рачун жена из - јој, како је то смешно, па Пантиленд као да долази од Панта!

ПОЧА: И ју, упомоћ! Госпођо Леонор! Дајте воде!

Г-ЂА ЛЕОНОР: (Доноси воду.) Ево, ево…(Почи.) Увек га запиткујеш док пије кафу. Накашљи се сине.

ПОЧА: Нисам ја ништа. (Панта се и даље опоравља.)

МРАК

Сцена IX

СКАНВИНО: Где је тај капетан, десет и три минута а њега нема?!

БЕЛТРАН: Па с обзиром како распусан живот води и било је за очекивати да касни.

СКАНВИНО: Врло сам нервозан што морам да се видим с тим лицемером. Када сам јуче добио овај извештај, препун бљувотина и глупости мислио сам да ми је дошао судњи час. Мислите да нисам погрешио што сам га позвао да дође? Ово су ипак ванредне околности.

БЕЛТРАН: Потпуно Вас подржавам генерале... позадински.

ПАНТОХА: (Улази задихан.) Добар дан, ја се извињавам што касним, жена само што ми се није породила, па знате како је.

СКАНВИНО и БЕЛТРАН: (У глас.) Не знамо!

ПАНТОХА: Врло сам се пријатно изненадио кад сам добио поруку да вам се јавим. Надам се да ће исход наших разговора бити позитиван.

БЕЛТРАН: Да ли сте пазили да Вас неко случајно није видео?!

ПАНТОХА: Наравно, ишао сам подземним путем кроз канализацију.

СКАНВИНО: Почело је исувише да се прича о Служби посетитељки. Стално ми долазе којекаква писма. Избиће скандал!

ПАНТОХА: Не брините, ми све радимо у потпуној тајности. Врло је мало вероватно да је било која вест у вези Службе процурела.

СКАНВИНО: Капетане Пантоха, јуче сам на уштрб својих живаца, а морам рећи и морала прочитао Ваш извештај.

БЕЛТРАН: Што је крајње депримирајуће деловало на обојицу.

ПАНТОХА: (Поносно.) Да ли сте и прегледали графиконе, лично сам их правио.

СКАНВИНО: (Суздржава бес.) Је л' се ви то шегачите са мном Пантоха?

БЕЛТРАН: Збијате шале с војском?!

ПАНТОХА: Ни најмање. Врло озбиљно и детаљно сам пришао изради извештаја.

СКАНВИНО: Десет хиљада услуга недељно?! То је делиријумско претеривање Пантоха!

БЕЛТРАН: Да можда не узимате некакве дроге?

ПАНТОХА: Не генерале - то је научна статистика. Погледајте, понео сам са собом копију графова. Реч је о пажљивом, чак бих рекао - обазривом прорачуну. Ево видите - та бројка од 10 000 одговара примарно психо-биолошкој потреби. А ако бисмо покушали да удовољимо пуној мужевности десетара и војника, цифра би износила 53 200 услуга месечно.

БЕЛТРАН: Удариће ме кап… ко вам је утувио у главу такву будалаштину? Ко вам је рекао да се пуна мужевност може задовољити пуким блудом и развратом?

ПАНТОХА: Најистакнутији сексолози, психолози и биолози, оче.

БЕЛТРАН: Ја сам командант, и молим да ме тако ословљавате!

ПАНТОХА: Опростите, команданте. Ево слободан сам да Вам дам детаљно објашњење јучерашњег извештаја.

СКАНВИНО: (Очајан.) О, не!

ПАНТОХА: Ту су изводи из дела Фројда, Хевелока Елиса, Вилхелма Штекела, Вајнингера и Алберта Сегина нашег земљака. Ако се будете заинтересовали имамо и литературу у библиотеци Логистичког центра.

СКАНВИНО: Осим жена Ви разносите и порнографију по касарнама?! Нечувено!

БЕТРАН: Онај кепец, ваш помоћник у гарнизону у Борхи разделио је ове бљувотине. (Вади папир.) “Две ноћи сладострашћа са сијамским близнакињама”, “Напаљене бакице” и “Живот и страдање Маре дупле Шкорпионке!”

ПАНТОХА: Ето видите. Добар глас далеко стиже. Функција тих текстова је да се убрза ерекција војника и да се тиме добије на времену. То нам је обавезан детаљ. Једини проблем је што су то јефтина издања која немају квалитетан папир па се распадају после 3-4 читања.

БЕЛТРАН: Исусе, брате! Па то значи да се разнос аморалног материјала није десио само једном на иницијативу оног кепеца, сотониног слуге. Нико други, до сама Служба посетитељки поклања та гнусна писанија војницима. Страшно!

ПАНТОХА: Молим Вас! Морам да Вас исправим оче, пардон - команданте. Не дајемо их бесповратно, јер нисмо у материјалној могућности да их поклањамо. Конвој од три или четири посетитељке мора дневно да се стара о 50, 60 некад и 80 муштерија. Наведене књижице су дале добар резултат и зато их употребљавамо. Војник који их чита готов је са услуживањем 2-3 минута пре у односу на војника који не чита. А ти минути су баш јако важни. Све ћу детаљно да вам објасним.

БЕЛТРАН: Ја не могу више овде да останем ни тренутка. (Салутира.) Свачег сам се наслушао данас. Нисам ни сањао да Армија моје отаџбине може тако да се сроза. Ја морам сместа да вас напустим.

ПАНТОХА: Само изволите команданте, видим да сте се узбудили. (Покаже му на његове набрекле панталоне.)

БЕЛТРАН: Какав безобразлук! (Излети.)

ПАНТОХА: Ништа лично, мени су таква запажања у склопу професионалне деформације.

СКАНВИНО: Видите до чега сте довели. Чак један тако смирен војник као што је командант Белтран је поред Вас пао у ватру. У јучерашњем извештају сте инсистирали да Вас поново примим. Зашто?!

ПАНТОХА: Моје сараднице су изнурене и од њих не могу да захтевам да више раде, излажем се опасности да их изгубим. Дакле, моја идеја је ова: неопходно је да се Служба повећа. Тражим одобрење за проширење јединице на 15 посетитељки.

СКАНВИНО: Што се мене тиче не долази у обзир! Десет дроља на платном списку војске је и више него довољно. На жалост, последњу реч имају стратези у Лими. (Притиска дугме, Тигар и Викторија се појављују на видео-биму.)

ТИГАР: Види, види ко нам је дошао. Чуо сам да сте се одлично снашли!

ВИКТОРИЈА: Браво Пантоха!

СКАНВИНО: Дајемо лош пример, опседају ме даноноћно комисије с молбама да се Служба посетитељки прошири и на цивилни део мушког становништва.

ТИГАР: (Цинично.) Ма шта кажете?!

СКАНВИНО: Да, да. Не можемо више да се правимо луди. Вест је свуда процурела. Прети нам скандал, лепо сам вас упозорио!

ТИГАР: Види ти те пиздосере, прво су се бунили што им наша војска поваљује жене а сад би они мало да поваљују војску?! Никад народ да задовољиш. Следећи пут их избаци напоље и немој уопште да примаш те говнарске молбе. Јасно?!

СКАНВИНО: Мени је то јасно, а да ли разумете да то траже људи и из насеља која су раније живела у потпуној библијској чистоти?!

ТИГАР: То само показује њихову слабост.

ВИКТОРИЈА: Пантоха како се сналазите у новој улози?

ПАНТОХА: Није лоше, сем што, тако, имамо малих несугласица, али фино је. Ја сам био слободан да вас обавестим у вези мог годишњег извештаја о неким битним стварима.

ТИГАР: Претворио сам се у уво.

ПАНТОХА: Припремио сам мали елаборат о неопходном проширењу Службе. То је врло темељита студија, пробдео сам читаве ноћи над њом. Укратко: ми смо успели да обезбедимо 500 услуга месечно. А ако бисмо покушали да удовољимо пуној мужевности десетара и војника, цифра би износила 53 200 услуга месечно. Што је наравно немогуће у овом моменту. Бројка од 10 000 одговара примарно психо-биолошкој потреби.

БЕЛТРАН: Је л' чујете ви ово?!

ПАНТОХА: Пошто је једномесечни просек нужне потребе за женама 10 471 услуга, био би нам (наравно у идеалним околностима) потребан стални радни корпус од 2115 посетитељки највише категорије које би радиле пуно радно време и без прекида. У ствари… овде нисам одузео апроксимативно пет-шест дана менструалног циклуса, па су ти дани нерадни. Дакле, наводећи (ово је све у грубим цртама) месечни просек од 22 радна дана по посетитељки СПГПС би могао да располаже кадром од 2271 посетитељки, тј. за 156 посетитељки више него што сам навео. Да би радни кадар могао да обави бар око 3800 једноставих и нормалних услуга месечно, (тачно 14 пута мање од пуног броја идеалних околности) радећи пуно радно време без сметњи 20 пута дневно неопходно је да се пређе са 500 на 800 услуга недељно, тј. да се служба прошири на 15 посетитељки. Ове бројке наравно су све приближне вредности.

СКАНВИНО: Ово је страшно, ове цифре су незамисливе. 10 000 туцања месечно да буде идеал једне армије?!

ТИГАР: Одобрено, Сканвино. Улагање се исплати. Још увек је јефтиније и ефикасније од брома у храни који никада није ни давао резултате.

ВИКТОРИЈА: Извештаји су одлични. Откад је ступила у дејство СПГПС смањио се број инцидената по насељима, а војска је задовољнија и орнија. Пантоха, регрутујте још тих 6 -7 посетитељки.

САНКВИНО: Има доста официра који се с тим не слажу, сматрају да је тај орган неспојив с оружаним снагама. Више пута су ми скренули пажњу.

ТИГАР: Ми смо своје рекли генерале…(Искључе се.)

ПАНТОХА: Силно сам обрадован. Ово појачање ће нам добро доћи. Ако хоћете можете доћи и лично да се упознате с особљем.

СКАНВИНО: Ја... ја не могу да верујем шта чујем својим ушима.

ПАНТОХА: Не, не шалим се. Добро се маскирајте и дођите. Још боље ако имате неку девојку с добрим препорукама за посетитељку, сад можемо да је убацимо на пробни рад.

СКАНВИНО: (Толико се изнервира да намерно лупи главом у зид и онесвести се.)

МРАК

Сцена X

ПОРФИРИО: Тајна лежи у Бразилки. Кунем ти се Чучупе. Синоћ је газда упознао код Аладина Пандура и просто се одузео. Није успео да прикрије одушевљење, само што бале нису почеле да му цуре.

ЧУЧУПЕ: Је л' и даље онако лепа или је мало поружнела? Малкице? Нисам је видела откад је отишла за Манаос. Само тад није знала ни поштено да уштине муштерију за панталоне.

ПОРФИРИО: Обара с ногу колико је згодна. А поред очију, сисића и ножица којим је увек могла да се подичи, сад је набацила и величанствену гузичицу. Није ни чудо што је газда одлепио за њом.

ДУДЛИЦА: Имаш право. Она је права женска. То ценим - природа је богато обдарила.

ЧУЧУПЕ: Хоћеш да те удавим у реци, ти зачетку гњиде?!

ДУДЛИЦА: Мала шала, мајчице. Само да те разбесним. За моје срдашце само ти постојиш. Друге пице гледам само с професионалне стране. Профи деформација.

ЧУЧУПЕ: Издеформисаћу ти ја главу… А је л' јој гос' н Пантоха већ понудио посао?

ПОРФИРИО: Није, али је спомињао да нам требају нове трупе.

ЧУЧУПЕ: Било би баш узбудљиво да најзад и њега видимо како се копрца у мрежи једне жене. Сувише је брате исправан, треба му мало авантуре.

ПАНТОХА: (Улази.) Мирно! Порфирио, Дудлице и Чучупе - на рапорт! (Дудлици) Доведи девојке!

ДУДЛИЦА: Оне су ту, у амбуланти, на прегледу гос' н Пан-Пан. Идем одмах по њих.

ПАНТОХА: Донео сам значке за наше сараднице.

ЧУЧУПЕ: Јао, баш су лепе. Црвено и зелено.

ПАНТОХА: Да! Због следећег симболичног значења: зелена због бујне вегетације амазонске регије где служба дејствује а црвена због страсти наших војника која ће да мине захваљујући доприносу наше Службе посетитељки.

ЧУЧУПЕ: То сте тако лепо рекли. А где да их туримо гос' н.

ПАНТОХА: Негде на видно место.

ПОРФИРИО: Ја ћу на гузу.

ПАНТОХА: Најбитније је да то знамење не крши правило о дискрецији коју Служба захтева и има улогу не само униформе него и акредитива оних који га носе.

ЧУЧУПЕ: Девојке ће да се одушеве.

ПАНТОХА: Драго ми је да смо сви на окупу. Имам добре вести. Добио сам од наших спонзора одобрење за проширење Службе. Још пет девојака.

ЧУЧУПЕ: Још пет? То су добре вести. И овако молбе пљуште са свих страна. Прославили смо се по целом Икитосу. А и шире.

ПАНТОХА: Грешка! То је грешка, ми не смемо да иступимо из илегале. Лепо вам пише:“У ћутању је сигурност”. Чучупе, тебе задужујем да ми доведеш све кандидаткиње да одаберем пет најбољих. Синоћ сам упознао госпођицу погодну за нашу Службу.

ПОРФИРИО: Бразилка Олгита! Сјајан предлог гос' н Пан-Пан.

ПАНТОХА: Пошаљи одмах неког да је позове да дође на разговор.

ПОРФИРИО: Речено - извршено. (Изађе, улазе девојке с Дудлашем.)

ДУДЛИЦА: (Певуши.) Ми смо задовољне пицице, јер попуњавамо наше рупице. ‘Ајде станите ми у ред да газда види како сте увежбане. Према редоследу и без свађе. Као у касарни, како воли гос' н Пан-Пан. По очима ти се види да си неиспавана Пичуса.

ЧУЧУПЕ: Ако и даље будеш радила на своју руку нећеш дуго остати с нама. Хиљаду пута си чула шта каже Пан-Пан. Курвање је дозвољено само на послу.

ПАНТОХА: Нема никаквих додирних тачака између посетитељке и курве, да извинете на изразу. Ви сте службенице армије, а не проститутке. (Опште одобравање.)

ПИЧУСА: Нисам ја ништа урадила, кеве ми газда. Лоше изгледам јер… јер имам грип и не могу ноћу да спавам.

ПАНТОХА: Да, да добро. Нек ти болничар да неке лекове.(Белом месишту) А ти си ми нешто бледа.

БЕЛО МЕСИШТЕ: Заклела сам се да од данас нећу више да идем на лекарски преглед и нећу. Онај болничар није мутав, али нисам ни ја, и неће ме више ни пипнути.

ДУДЛИЦА: Онда ћу ја, али не да те пипнем него да те разбијем! Јеси прочитала шта пише овде? Је л' џабе пише, а?!

ЧУЧУПЕ: (Сриче.)“Наређења се извршавају без оклевања и негодовања“.

ДУДЛИЦА: А ни овај ниси прочитала. Виси овде више од месец дана!

ЧУЧУПЕ:“Може се приговорити против неке наредбе тек по извршењу“.

ЦИЦИ: Бело Месиште има право. Овај што нас прегледа… баш је џукела. Лекарски преглед му је добар фазон да нас све добро испипа. Под изговором контроле завлачи нам руке до малог мозга.

ДРОЦКА: Јесте, јесте. Прошли пут сам морала да му лупим шамар, па ми је избио зуб песницом. Ево газда види, види…

ЧУЧУПЕ: (Матерински) У реду, у реду, немојте да се буните, па и болничар има ону ствар. Немојте бити незахвалне, шта ' оћете више? Служба организује прегледе ради вас самих.

ПОРФИРИО: Бразилка ће одмах да дође.

ПАНТОХА: Логистички центар, изволите!

ГЛАС: ' Ало, шта се ту дешава?! Молим вас, има већ три недеље како у Масоли није приспео ниједан конвој с посетитељкама. На шта то личи?! Људи ми западају у меланхолију капетане. Жалићу се вишим инстанцама.

ПАНТОХА: Ево даћу Вам нашег референта за извршне послове. (Враћа се папирима.)

ЧУЧУПЕ: Дааа…

ГЛАС: Затражио сам пре месец дана конвој посетитељки, а добио сам само узорак. Мислите да је близу памети да две посетитељке услуже 130 војника и 18 десетара госпођице?

ЧУЧУПЕ: А шта би требало да радим кад немам више девојака на располагању. Да лежем курве као кока пилиће?! Осим тога послала сам вам две од којих је једна Бело Месиште а она вреди за десет.

ГЛАС: Жалићу се команди Пете армијске области због ваше дискриминације и пристрасности. Док ми овде морамо да, с опроштењем, мастурбирамо, гарнизон на реци Сантјаго прима један конвој сваке недеље. Ето. Ако мислите да смо ми артиљерци мање мужевни од пешадинаца спреман сам лично да Вам докажем супротно.

ЧУЧУПЕ: Немој, молим те. Од твог доказа могу да добијем само херпес. ‘Ајде не гњави видећу шта могу да урадим.

ПАНТОХА: (Који све време петља по фијокама, дави се у графиконима.) Дај тај телефон. Жена само што ми се није породила. Морам да видим како је мали питомац.

ЧУЧУПЕ: А шта ако се уместо малог питомца роди мала посетитељка гос' н? (Сви се смеју, па заћуте јер се Пантоха избечио, пребледео, запрепастио.) Немојте тако да ме гледате, нисам мислила ништа лоше. Па са Вама човек не може ни да се нашали.

ПАНТОХА: Ниси прочитала ову паролу, ти која треба да будеш другима за пример?

ДУДЛИЦА:“Ни шале ни игре у току служења домовини“.

ЧУЧУПЕ: Мора да сам то пропустила, извините.

ПАНТОХА: Доста приче! Зашто јединица није спремна за смотру?! Је л' готов лекарски преглед? Све сте ту?! Шта чекате?! Прозивка!

ПЕНЕЛОПА: (Улази.) Извините што касним опет ме је нападао онај мајмун у амбуланти.

ДУДЛИЦА: ‘Ајде, ‘ајде! (Дува у мегафон.) Посетитељке, мирно!

ПОРФИРИО: Хитрије, хитрије!

ДУДЛИЦА: А сад реците своја имена и пребројте се!

ДРОЦА: Један, Дроца!

ПЕНЕЛОПА: Два, Пенелопа!

ЦИЦИ: Три, Цици!

ПИЧУСА: Четири, Пичуса!

КОКА: Пет, Кока!

БЕЛО МЕСИШТЕ: Шест, Бело Месиште!

ПИЦИЦА: Седам, Пицица!

ЦАЦА: Осам, Цаца!

МАЦА: Девет, Маца!

ГЛОЦА: Десет, Глоца!

ПОРФИРИО: Ту су све до једне гос' н Пан-Пан!

ПАНТОХА: Извештај лекарске службе!

ДУДЛИЦА: “По завршеном лекарском прегледу све посетитељке се налазе у добром стању за обављање својих задатака. Посетитељка по надимку Кока има неке модрице по леђима што ће можда умањити њен учинак на послу. Потпис: Санитетски помоћник СПГПС.”

КОКА: Сере смрад! Овај, лаже! Тај кретен ме мрзи зато што сам га угризла за муда. Имам само мале огреботине од свог мачора гос' н Пан-Пан.

БЕЛО МЕСИШТЕ: А тај мачор се зове Хуанито Маркано и ружан је као пас!

КОКА: Волела би ти да те тај насади на свој клип, па макар и на државне празнике!

БЕЛО МЕСИШТЕ: Сумњам да би могао рупу да ми погоди како је зрикав!

КОКА: Да ти се посере сврака на твоје крмеће сисе!

БЕЛО МЕСИШТЕ: Позобаш ми пицајзле на чмару!

КОКА: Попушиш ми кару на жару!

БЕЛО МЕСИШТЕ: А ти мени на ормару!

ПАНТОХА: Десет сола глобе да плате Бело Месиште и Кока због приче и гложења у строју. Ако мислиш да можеш да се придружиш колегиницама а ти Кока пођи. Санитетска служба ти је дала одобрење тако да нема разлога за хистерију. Шта имамо за данас?

ЧУЧУПЕ: Три конвоја, два од 48 сати а један се враћа вечерас. Обавила сам одабир штапићима. Конвој од три посетитељке иде у логор Пуерто на реци Морона.

ПАНТОХА: Ко њиме заповеда и ко га сачињава?

ДУДЛИЦА: Ја заповедам, а са мном иду Кока, Пичуса и Маца. Можемо да пођемо за десет минута.

МАЦА: Ја би' само рекла газда да кажете Дудлици да мало пажљивије вози тај хидроавион јер прошли пут замало да изгинемо. А, мислим, не иде Вам у рачун да погинем, јер сам Вам оставила у аманет ако ми се нешто деси мојих шес' ћеркица, јер Вас просто обожавају.

ПАНТОХА: Десет сола Маци због преступа приче у строју.

ЧУЧУПЕ: Конвоји два и три полазе за један сат. У двојци Дроца, Пенелопа, Цици и Пичуса. Ја их водим у гарнизон Блатиште на реци Масон.

ПОРФИРИО: А ова паклена тројка иде са мном до кампа Јавали. Повратак у четвртак гос' н Пантоха.

ПАНТОХА: У реду. Понашајте се тамо како ваља и како служба налаже.

ПОРФИРИО: Умало да заборавим - увежбали смо химну газда.

ПАНТОХА: (Коначно га одобровоље.) А је л' ? Фино, фино, дајте да видимо.

ПОРФИРИО: Ајмо девојке да покажемо шта сте увежбале.

ХИМНА ПОСЕТИТЕЉКИ

Волимо наше миле војнике

хитро, хитро дудличице

Усрећити домовине дике

то је наша дужност цице

Служи Армији служи, то је нама част

Служи Армији служи, војницима у сласт.

На трави, сену и томе слично

у логору војске може и касарни

љубимо, ватамо и то прилично

Кад нам нареди Пан-Пан благодарни

Служи Армији служи, то је нама част

Служи Армији служи, војницима у сласт

Летимо прашумом, пловимо реком

У срцу нам је домовина

Курвање остави другом неком

Не смета нам оморина

Служи Армији служи, то је нама част, Служи Армији служи, војницима у сласт.

ПОРФИРИО: Стигла је Бразилка!

ПАНТОХА: Одлично! Ајмо, ајмо сви напустите канцеларију.

БРАЗИЛКА: Драго ми је што вас видим гос' н Пантоха. (Прождире га очима, увија се, цвркуће.) Дакле ово је тај чувени Пантиленд. Толико сам слушала о вама.

ПАНТОХА: Чувени шта?!

БРАЗИЛКА: Пантиленд. Тако је народ прозвао ово место. Чула сам за вас чак у Манаосу.

ПАНТОХА: А шта се то прича о нама? Шта си чула?

БРАЗИЛКА: Ма пустите. Страшно претерују, људима ништа не можете да верујете. У Манаосу се причало да је ово град где све врви од војника и курви.

ПАНТОХА: Па знаш како, војна диктатура је суптилна ствар.

БРАЗИЛКА: Рекли су ми да овде има посла за мене. Зато сам се понадала и дошла. У Манаосу сам оставила осам девојака из једне прослављене куће и обећала им да ћу их позвати чим се снађем у Пантиленду. Ово ће за њих да буде хладан туш.

ПАНТОХА: Ако дозволиш замолио бих те да ово место зовеш Логистички центар, а не Пантиленд.

БРАЗИЛКА: Аха, извините.

ПАНТОХА: Надам се да ниси разочарана, ми тек почињемо. Имамо конвој од десет посетитељки, хидроавион, брод, здравствену службу. Чак и заставу. (Покаже заставу црвено-зелену која у средини има велике женске груди /на једној може да буде минђуша/) И није лоше за почетак?! Ми смо у сталном успону.

БРАЗИЛКА: Нисам ја ништа рекла, мени све одговара где добро плаћају.

ПАНТОХА: Да ли ти је Порфирио објаснио зашто сам те позвао?

БРАЗИЛКА: Нешто ми је рекао… А је л' истина да би било посла за мене?

ПАНТОХА: Свакако. Намеравамо да проширимо службу. Почели смо са шест, а сада ће бити 15 посетитељки. Можда једног дана и будемо тај Пантиленд, ко зна. (Сетно машта.)

БРАЗИЛКА: Добро је. Већ сам хтела да се вратим у Манаос. Помислила сам да нисам оставила довољно добар утисак на Вас кад смо се упознали код Аладина Пандура. (Намешта подвезице на чарапама.)

ПАНТОХА: Не, не, напротив. Оставила си врло добар утисак. (Блене, суздржава се.)

БРАЗИЛКА: Значи заинтересовала сам вас?

ПАНТОХА: Апсолутно.

БРАЗИЛКА: Фино, колико добијем пара?

ПАНТОХА: Боље да почнемо од обавеза.

БРАЗИЛКА: Добро.

ПАНТОХА: Три конвоја недељно, два ваздушним путем а један бродом. Најмање десет услуга по конвоју.

БРАЗИЛКА: “Услуге”, ијој, како је то смешно. (Умире од смеха.)

ПАНТОХА: Што се тиче плаћања, ради се на проценат, у зависности од услуга. Услугу наплаћујемо по 80 сола, а свака посетитељка добија по 50%, значи 40 сола по услузи.

БРАЗИЛКА: Па и није нека цифра, али шта је ту је. Пристајем.

ПАНТОХА: Ми комбинујемо квалитет с квантитетом. За сада се нико није жалио на плату.

БРАЗИЛКА: Не могу баш пуно да бирам.

ПАНТОХА: Сада треба да обавимо још једну формалност, буди љубазна па се скини.

БРАЗИЛКА: Јаој, каква штета. Имам ону ствар гос' н Пантоха.

ПАНТОХА: (Пренеражено.) Господе, зар мушко?!

БРАЗИЛКА: Ма не ту, баш сте смешни. Јуче сам добила, па ако вам није неугодно нема проблема. Можемо у шупи, то је у Бразилу јако модерно.

ПАНТОХА: Хоћу само да те видим голу, да бих издао своје одобрење.

БРАЗИЛКА: Без секса?

ПАНТОХА: Без секса.

БРАЗИЛКА: Ни орално.

ПАНТОХА: Ни орално. То је преглед који увек обављам. Баш имаш бујну машту.

БРАЗИЛКА: Ја сам се баш питала где би могли кад овде нема ни тепиха, све је као у војсци. Тврдо брате. (Иде до паравана, скида се, види се заносна силуета.) А ви значи не испробавате своје раднице? То је баш чудно, мајке ми.

ПАНТОХА: Мени је важно да су наши клијенти задовољни.

БРАЗИЛКА: Мало сам ослабила, али за недељу дана ћу опет имати своју тежину. Мислите да ће војничићи бити задовољни? (Излази у доњем вешу и халтерима.)

ПАНТОХА: Мхм, добро, добро, брзо се обуци… да се не разболиш.(Улазе болничар и келнер.) Шта вас двојица радите овде?! Ко вам је дозволио? Зар не знате да је најстроже забрањено пети се до командног места кад вршим преглед!

БОЛНИЧАР: (Блене у Бразилку.) Па… тражи вас неки господин који се представља као Синчи.

КЕЛНЕР: Сладак неки момчић, мада је мало нервозан. Ја га штипн' о, а он цикну.

ПАНТОХА: Напоље, марш напоље обојица! Нек тај Синчи чека. Напоље барабе једне, забрањено је гледање!

БРАЗИЛКА: Ма немојте се толико секирати. Мени то не смета. Ово се не хаба од гледања.

ПАНТОХА: Овде су најважнији ред, рад и дисциплина.

БРАЗИЛКА: Ви као да сте прави командант, гос’н Пан-Пан.

ПАНТОХА: Име ми је Пантелеон као што су се звали моји отац и деда. Дозволи да ти закопчам хаљину.

БРАЗИЛКА: (Приљубљује се, умиљава, притиска.) А је ли, овај… а је л' би могао да ми повећаш проценат на 70%? Кућа ти је направила одличан потез, доказаћу ти чим ми ово прође. Нећеш се покајати, ја вредим за 20 обичних курви.

ПАНТОХА: Остави, остави то! Треба да те упозорим на две ствари: не можеш ти самном на ти него на Ви, као и друге сараднице. И никада више да ниси поновила овакве фамилијарности! Погледај шта пише:“Нема ватања с особљем из Центра”.

БРАЗИЛКА: Па кад вам је шлиц био напет, хтела сам само да вам учиним услугу не и да Вас увредим. Опростите гос' н Пантелеон, нећу више никад. (Снужди се.)

ПАНТОХА: Као врло изузетном примерку, ако се покажеш вредном као што кажеш добићеш 60% по услузи. Али никоме ни речи о овоме. Јасно?!

БРАЗИЛКА: (Враћа јој се осмех, шарм и цвркут.) Ни речи ником, то ће бити наша, мала слатка тајна, хвала вам милион пута. Да ли смем да вас зовем Пантита кад нико не чује? Лепше је од Пантелеон или Пантоха. (Гледа албум с фотографијама посетитељки, малициозно се смешка) Истанчан укус при избору господине Пан-Пан. Свих боја и за свачији укус.

ПАНТОХА: Ми у Логистичком центру вршимо пажљив одабир.

БРАЗИЛКА: Него да вас питам, баш сам радознала, па ми реците: зар се не плашите да с толиком голотињом једног дана не огуглате па не осетите ништа према женама? Кажу да се то дешава. (Провоцира.)

ПАНТОХА: Нашла си мене да завитлаваш, Бразилко?! Упозоравам те да озбиљан човек није исто што и шоња, немој да бркаш та два појма!

БРАЗИЛКА: Ви сте тај који је нешто побркао, а ја не завитлавам Вас, него се шалим. Зашто се понашате тако уштогљено? Чим вам нешто кажем Ви се одмах акострешите и наљутите. Али ја сам сва наопака, зато се припазите: ако ме и даље будете игнорисали још ћу да се заљубим у Вас. И шта онда?

ПАНТОХА: И онда ништа… Предалеко је отишао овај разговор. Немој тако да ме гледаш. (Скаче.) Ред рад и дисциплина. Ја морам до клозета. Враћам се одмах.

БРАЗИЛКА: Лепо сам вам рекла да дате мени. Какав човек, какав карактер. Имаћу га ја кад тад. (Довикује) Бићеш мој пиленце! Чекај, чекај! (Оставља у албуму црвене чипкане гаћице на којим пише Бразилка.)

ЧУЧУПЕ: Види, види ко нам је ту… а коме тако слатко урлаш: “Пиленце”?!

БРАЗИЛКА: Ах, чудно је то. Где год се окренем жене ме прате у стопу из страха да ћу им отети мушкарце. Не драга моја, није био Дудлаш, мада му баш пристаје то “пиле” (За себе), јер је са кокошком.

ЧУЧУПЕ: Молим, нисам добро чула?

БРАЗИЛКА: Господин Пантоха ми је управо саопштио врло лепе вести. Сад смо колегинице.

ЧУЧУПЕ: (Кисело.) Баш ми је драго... Бљак.

БРАЗИЛКА: Могу ти рећи да ми се допада како ради оне ствари. Има добру технику. Прва лига.

ЧУЧУПЕ: Он?! Не верујем ти! Сувише је озбиљан. Он не дира своје сараднице.

БРАЗИЛКА: Богме, мене је одрао малопре. И то с гуза. Штета што ниси дошла малкице раније. Само што је изашао да га запере.

ЧУЧУПЕ: Сигурно си све измислила.

БРАЗИЛКА: Не само то, обећао ми је 80% од сваке услуге, платиће ми стан са служавком и још ће да ми купи нов свилен веш, најскупљи на целом Икитосу.

ЧУЧУПЕ: Лажеш краво, он свима даје исто!

БРАЗИЛКА: Крава или не, ја сам упецала Пан-Пана па ти види. Питај га ако ми не верујеш. Па-па, кокошко матора и немој пуно да патиш за газдом.

ЧУЧУПЕ: Добар дан.

СИНЧИ: Добар дан. Хм, јако сте ми познати. Је л' се ми знамо од негде?

ЧУЧУПЕ: (И не гледа га.) Па, сумњам.

СИНЧИ: Ја сам Синчи, Радио Свевидеће уво.

ЧУЧУПЕ: Јао, баш ми је драго. Толико волим да слушам Ваше емисије, Ви сте ми омиљени. Ви водите ону емисију Млитав ластиш.

СИНЧИ: Да, да!

ЧУЧУПЕ: Ма знам, како не бих знала.

СИНЧИ: А ви радите овде?

ЧУЧУПЕ: Аха.

СИНЧИ: А где вам је главни?

ЧУЧУПЕ: Са' ће да дође.

СИНЧИ: Па, фино вам је овде.

ЧУЧУПЕ: Јес' .

СИНЧИ: (Разгледа, њушка.) Мало подсећа на касарну.

ЧУЧУПЕ: Наш директор је такав. Воли да све буде под конац.

СИНЧИ: Ред, рад и дисциплина? (Седне.)

ЧУЧУПЕ: Е баш то!

СИНЧИ: Баш Вас гледам, ипак ми изгледате јако познати. Хм, немојте само да се увредите, звучаће можда и смешно, подсећате ме на једну госпођицу која је држала јавну кућу овде на Икитосу.

ЧУЧУПЕ: (Крије лице.) Ију господине, откуд вам то. Зар ја, па куртизана?

СИНЧИ: Па шта ћу кад личите…то је била мачка и по. Кад се само сетим: витка, тен као порцулан, кожа мека, коса боје крви а ход као газела. И увек је мирисала на покошено сено. Зато сам Вас повезао с њом. Знате, био сам баш млад кад ми је она, да ' простите, узела невиност. Просто сам полудео за њом. Скупљао сам паре да бих могао да је поведем са собом у нов живот. Ал' шта ћете - живот ме одвео на другу страну.

ЧУЧУПЕ: (Пред плач, дирнута.) Гуштерчићу, то сам ја, твоја Чучу. (Падне му у крило.)

СИНЧИ: (Збуњен, једва дише.) Мало си се попунила, знаш.

ЧУЧУПЕ: Па знаш како је - године ме стигле.

СИНЧИ: Али и даље имаш заносну гузицу.

ЧУЧУПЕ: Баш си покварен.

СИНЧИ: Е сад ми реци, откуд ти овде?

ЧУЧУПЕ: Ма, радим за гос’н Пан-Пана.

СИНЧИ: Кога?

ЧУЧУПЕ: Не могу о томе да ти причам, ми смо нека врста тајне организације.

СИНЧИ: Чучу… зар мени? Мени не можеш да кажеш?

ЧУЧУПЕ: Пан-Пан би ме убио.

СИНЧИ: Е свашта, толико година смо били заједно, а ти сад тако.

ЧУЧУПЕ: Ма није, само…

СИНЧИ: Заборавила си како нам је било лепо. Увек си уживала.

ЧУЧУПЕ: Што јес' - јес' .

СИНЧИ: Било би лепо да се видимо ових дана, да се лепо испричамо, а? О добрим, старим временима.

ЧУЧУПЕ: Добро, што да не. Ако частиш ручак, може.

ПАНТОХА: Чучупе, шта ти радиш овде у тако безобразној пози?!

ЧУЧУПЕ: Ију! Ја ништа… чекам Вас гос' н, да дате налог за испловљавање.

ПАНТОХА: Ја сам мислио да си већ отишла. Пожури да не закасниш. Тутањ!

ЧУЧУПЕ: У реду гос' н Пан-Пан. Узела сам кутију куртона. Упс…

СИНЧИ: Добар дан, ја…

ПАНТОХА: Добар дан. Овде су цигарете забрањене, видите шта пише.

СИНЧИ: (Чита.) “Гаси пљугу”, аха.

ПАНТОХА: Чиме могу да вам помогнем?

СИНЧИ: (Пре него што опет седне наиђе на црвене чипкане гаћице које је Бразилка оставила али их не показује Пантохи.) Оно парче жене на коју сам набасао пре десетак минута ме је начисто ошамутило. Говорили су ми да је Пантиленд рај за мушкарце и сад видим да је то тачно. Како лепо цвеће успева код вас у башти, господине.

ПАНТОХА: Веома сам заузет и не занимају ме приче о цвећу и вртларству. Што се тиче тог израза “Пантиленд” мислим да га употребљавате на погрешном месту.

СИНЧИ: Али драги мој господине, тај израз нисам измислио ја, него народна фантазија (Маше гаћицама.) Измислила га је лоретанска машта, увек тако изоштрена и врцава. (Панта покушава да му отме.) Немојте се узрујавати господине, човек треба да има смисла за народне умотворине.

ПАНТОХА: Јако ми је познат Ваш глас.

СИНЧИ: Ја сам уредник Радио-Амазона Свевидеће уво и водитељ емисије Млитав ластиш. Страх и трепет корумпираних власти, вихор против неправде, глас који ослушкује и преко радио таласа преноси шапат народа.

ПАНТОХА: Да, да чуо сам за Вас. Почаствован сам Вашом посетом, али знате ја сам презапослен, па будите љубазни кажите шта хоћете.

СИНЧИ: Видите, ја сам човек свога времена, немам предрасуда и нисам роб лажног морала. Осим тога, на први поглед сте ми се свидели и мислим да можемо постати добри пријатељи. Оно што вам ја нудим су моје услуге.

ПАНТОХА: Хвала лепо, јако сте љубазни, али не треба. Довиђења!

СИНЧИ: Охохо, то Ви тако мислите добродушни, наивни човече, али се грдно варате. У овој еротској енклави Ви живите далеко од хуке света па тако изгледа да сте тотално необавештени. Не знате шта се прича по улицама, не знате за опасности које Вас вребају.

ПАНТОХА: Као што рекох имам врло мало времена на располагању.

СИНЧИ: Откад сте се Ви појавили у нашем граду ја сам изложен неиздрживим притисцима. Домаћице, очеви, школе, културне установе, цркве свих боја, “Братство ковчега”… А свака издржљивост има границе.

ПАНТОХА: О чему Ви то причате? Ја Вас ништа не разумем.

СИНЧИ: Град тражи да раскринкам Пантиленд. Зар нисте знали да је Икитос град разврата и исквареног морала, али пуританске фасаде?! Служба посетитељки је скандал који само особа напредних схватања као ја може да разуме. Остатак нашег града је скандализован и траже да Вас упропастим.

ПАНТОХА: Да упропастите?! Мене?!

СИНЧИ: Нема те ствари у Амазонији која би била толико чврста да Глас Синчија не може да је раскринка. То је сурова стварност. За најдаље седам дана Ви сте шворц.

ПАНТОХА: Ви сте, уствари, дошли да ми претите.

СИНЧИ: Далеко од тога, напротив. Од ваздуха се не живи, дакле уз малу надокнаду ја ћу да умирим духове и заобиђем Вашу Службу као да је никад није ни било. Зар то није фер?

ПАНТОХА: Значи по среди је уцена?

СИНЧИ: (Стресе се.) И ју, грозна реч - помоћ је адекватнија. За пар стотина бедних сола спреман сам да преко радио-таласа устанем у одбрану Службе посетитељки и њеног стваралачког мозга. Спреман сам да бијем велику битку за вас.

ПАНТОХА: Роки! Санитет! (Појављује се огрома, и длакави човек-мајмун.)

СИНЧИ: Шта вам је? Што се нервирате? Не морате одмах да одговорите, можемо да наставимо разговор неком другом приликом.

ПАНТОХА: Склони ову битангу одавде, потопи у реку и добро га изрибај песницама. И да више никад не крочи у Логистички центар.

СИНЧИ: Чекај, чекај полако. Упомоћ! А видећете ви! Ово је почетак Вашег краја господине. За пет дана бићете избачени из Икитоса и прегажени као коњска балега!

МРАК

Сцена XI

ПАНТОХА: (Улази.) Добро вече, капетан Пантелеон Пантоха се јавља на дужност.

ТИГАР: Мислили смо да ни муву не можете да убијете кад оно Пантоха, испоставило се да сте главни међу тврдомудићима.

СИНЧИ: Добар дан драги слушаоци. Ево нас на таласима Радио Амазона у рубрици “Синчи њуши нешто велико”. У питању је ексклузиван снимак директног преноса сведочанства супруге цара Пантиленда који је вероватно заспао на својим блудним ловорикама, када га се не тиче чак ни судбина малолетне ћерке. Ево их… (Он трчи за њом, и камерман трчи за њима.) Добар дан желим поштована госпођо. Ви сте г-ђа Пантоха, зар не? Желим да Вас поздравим у своје име и у име својих слушалаца.

ПОЧА: Јесте, ја сам. Ко сте Ви? Зашто трчите за мном?! Јој, ово дете, не могу више да издржим. Алисја, молим те, извуци цуцлу из торбе можда ће онда коначно да умукне.

СИНЧИ: Ја сам Синчи из Радио Амазона. Допуштате ли да Вам одузмем пар секунди за један кратак интервју?

ПОЧА: Интервју са мном? Зашто?

СИНЧИ: Због Вашег супруга, госпођо. Због прослављеног и чувеног Пантелеона Пантохе.

ПОЧА: Онда идите и интервјуишите њега лично. Ја не желим више никад да чујем за тог гмаза, ни за његову славу која ме нагони на смех, ни за овај огаван град.

СИНЧИ: Разумем Вас и знајте да Вас цела Амазонија подржава и теши у Вашем болу. А знамо и да је једино патња та која Вас нагони да тако увредљиво причате о нашем граду, бисеру Амазона који Вам ништа није скривио.

ПОЧА: О Боже, шта сам доживела. Алисја, срце ће ми пући од туге.

СИНЧИ: Дозволите да Вам дам своју марамицу. Немојте се устезати од плакања, суза је за даму као роса за цвет.

ПОЧА: Ви сте још ту?! Јој, Алисја овај је прави давеж. Померите ту камеру, прикљештили сте ми бебу! И губите се већ једном ја се разводим од Пантелеона Пантохе.

СИНЧИ: Молим вас само мали коментар.

ПОЧА: Ма оставите ме на миру! Сву сте ме испљували! Марш, марш!

АЛИСЈА: Боље немој да га вређаш Поча, ако те нападне у свом програму народ ће још више да оговара. Молим вас господине Синчи, схватите је - нема снаге да говори о својој муци.

СИНЧИ: Разумемо ми то. За разлику од вашег супруга ми имамо срце и разумевање.

ПОЧА: Јој, каква брука! Сви су знали за Службу, само ја нисам. Веровала сам му све што ми је причао.

АЛИСЈА: Смири се, Поча, ево га аутобус. Јави се чим стигнеш.

ПАНТОХА: Мииирно! Оружје! Пааали! Непрежаљена Олга Арељано Росаура, увек присутна и драга Бразилко, како смо те сви ми из милоште звали. Обукли смо нашу славну униформу официра Перуанске армије да бисмо те достојно испратили до вечне куће, јер си ти, с пуним правом кажем, као одважни војник у служби отаџбине, нашег вољеног Перуа изгубила свој млад живот (Плаче, цвили, шмрче.), извршавајући нимало лак задатак препун тешкоћа и жртви. Ти си злосретна жртва вршења своје дужности, жртва друштва и поганости неких људи. Подстакнути демоном алкохола, ниским страстима и сатанским фанатизмом, кукавички су се сакрили у клисури Поглавице Кокакама код Науте, да би се помоћу опаке лажи и преваре укрцали на наш бродић, те бруталном распојасаношћу утолили своје немилосрдне жеље. Они нису знали да си ти своји невиђену лепоту, која их је и натерала на злочин, великодушно посветила искључиво заслужним војницима Перуа. Треба да знаш да те поред колега из Службе за посетитељке, гарнизоне, постаје и слично скраћено СПГПС у чијем си оперативном центру увек била међу првима у раду, оплакују и војници широм Амазоније који су искусили твоје љубавно умеће и знање. Али не брини наша драга пријатељице, твој светли пример ће нас још више повезати и бодрити на извршење задатака као што си ти чинила. И на крају, дозволи да ти захвалим за сва она интимна сазнања, којим си ме обогатила и која никад нећу заборавити, за пажњу коју си ми пружала кад ме је жена напустила, за све оне лепе тренутке нашег заједништва… ПОЧИВАЈ У МИРУ! (Крај видео записа.)

ТИГАР: Све горе од горег.

СКАНВИНО: Постали сте популарнији од филмске звезде. Све новине пишу о Вама: “Капетан перуанске војске хвали проституцију и одаје почаст једној лоретанској блудници”.

БЕЛТРАН: “Порно краљ у униформи”.

ВИКТОРИЈА: То је најчитанији говор у историји ове земље. Људи га уче напамет.

ТИГАР: Будите искрени па нам реците: зашто сте направили такву будалаштину? Је ли Вам се помутио разум због смрти Ваше швалерке?

ПАНТОХА: Кунем вам се да моја осећања гајена према тој посетитељки нису нимало утицала на моју одлуку. Оно што сам написао у извештају је истина - доносећи одлуку о сахрани, мислио сам да служим Армији.

СКАНВИНО: Према томе, то што сте се на погребу појавили у униформи Армије у друштву уличарки и макроа за Вас је неважни свакодневни догађај.

БЕЛТРАН: По Вама је, значи нормално одати почаст једној дроци, као да је реч о…

ПАНТОХА: О војнику палом у акцији. Жао ми је, али то је случај посетитељке Олге Арељано Росаура - званој Бразилка.

ВИКТОРИЈА: Ви стварно мислите све оно што сте жарко лупали у вашем говору. Почињем да Вас упознајем. Ви сте велики циник, Пантоха.

ТИГАР: Мислите да не знамо да Вам је та посетитељка била љубавница? Приредили сте тај циркус у тренутку очајања и сентименталности, јер сте били затрескани у њу. И сад ми ту просипате пиздарије и причате о војницима палим у акцији.

СКАНВИНО: Лицемер, лепо сам рекао!

БЕЛТРАН: А ви нам нисте веровали ни мени, ни генералу Сканвину.

ПАНТОХА: Моја лична осећања нису имала никаквог утицаја на ту одлуку. Да је уместо ње била нека друга жртва, исто бих поступио. Била је то моја дужност.

ТИГАР: Ваша дужност?! Да изложите Армију руглу?

СКАНВИНО: Да откријете да један официр ради као подводач на велико?

БЕЛТРАН: Да направите скандал светских размера?!

ВИКТОРИЈА: А сад нам лепо реците: који Вас је непријатељ потплатио. Ово што се десило, па то је чиста саботажа, ствар петоколонаша. Нема другог изговора.

ТИГАР: Одавати високе почасти једној курви, назвати је јунаком палим при служењу отаџбини, захваљивати јој што је дала рибу оружаним снагама. Па то је чиста велеиздаја!

ПАНТОХА: Моје сараднице биле су дубоко погођене смрћу те жене. Мој циљ је био да им подигнем морал, да их охрабрим.

ВИКТОРИЈА: Није Вам пало на памет да та Служба може да опстане само у тајности! То је био услов за њу!

ПАНТОХА: Постојање и делатност Службе је свима била позната без моје воље. Град је исувише мали.

СКАНВИНО: Могли сте бар говор да одржите у цивилу!

БЕЛТРАН: И да прескочите детаље о Служби!

ПАНТОХА: Све сам учинио из најбоље намере.

ТИГАР: Ја још увек не знам да ли сте блажени идиот или циник без премца.

ПАНТОХА: То нисам урадио мислећи на себе него на војску. Нарочито на будућност Службе.

ВИКТОРИЈА: Будућност Службе?! Ви се надате да та Служба има неку будућност? Свашта причате!

ТИГАР: Почињем да сумњам у Ваше моралне квалитете, Пантоха.

СКАНВИНО: Крај је тог проклетства, Пантоха. КРАЈ!

БЕЛТРАН: Готово је.

ПАНТОХА: Молим, шта је готово?

СКАНВИНО: Свршено је са Службом, заувек. Коначно.

БЕЛТРАН: То је добра страна убиства те курве и скандала на гробљу.

ВИКТОРИЈА: Вама саветујемо добровољну оставку. То је мој пријатељски предлог.

ТИГАР: Ваша каријера је завршена, Ви сте том парадом на гробљу извршили самоубиство. Ако останете у војсци, доживотно ћете остати капетан.

ПАНТОХА: Ја никада не бих могао да напустим војску добровољно. Једном сам вам већ рекао да ми је Армија најважнија у животу. (Шмрче.)

СКАНВИНО: Не кукајте, Пантоха. Где су Вам сада Ваша чувена муда?

БЕЛТРАН: Шта је? Прпа?

ПАНТОХА: Веома ми је жао што сам својим претпостављенима проузроковао непријатност својим иницијативама. Није ми била намера…

ВИКТОРИЈА: Значи одбијате самоиницијативну демобилизацију?

ПАНТОХА: Одлучно и неопозиво. Мој живот ван Армије је безвредан - прихватам сваку санкцију због своје грешке коју признајем.

ТИГАР: Санкцију?! Па Вас ни ликвидација не би извукла из овога у шта сте нас увалили.

СКАВИНО: Ја предлажем ликвидацију. Тако је генерале! Ја ћу да га убијем. Лично!

БЕЛТРАН: Изванредна идеја, генерале. (Навија.) Ли-кви-дација, ли-кви-дација!

ТИГАР: То би био једини начин да се спере љага с Армије. Смрт по кратком поступку.

ВИКТОРИЈА: Ја се слажем. Тако би народ добио задовољштину.

ПАНТОХА: Како то мислите, зар без суда? Не може то тако!

ВИКТОРИЈА: Преки суд за време војне диктатуре је тако нормална ствар. Па Ви сте Пантоха издали своју земљу, зар не?

БЕЛТРАН: А за издају се пресуда зна унапред.

ТИГАР: Не правите се луди, Пантоха. Толике људе смо побили на овај начин.

ПАНТОХА: Мени је и овако све једно, остао сам без породице, без Армије, све ми је једно. Баш ме брига.

ТИГАР: Станите онда лепо уза зид.

ВИКТОРИЈА: Сами сте изабрали. Генерале, по кратком поступку.

СКАНВИНО: Ох, каква част. Само да узмем. (Узима из фиоке) Коначно све ствари долазе на своје право место.

БЕЛТРАН: Правда је спора, али достижна.

ПАНТОХА: Јој, куку мени, шта доживех, куку, јадан ја! Немојте молим вас!

ВИКТОРИЈА: Охохохо, како сте смешни. А, генерале таман сте се понадали, кад оно - ћорак. Замислите како би било кад би почели да ликвидирамо све који су направили неко срање.

СКАНВИНО: Ма није могуће. Изгледа тако верно.

ТИГАР: Последња реч технологије. Врло сам задовољан.

БЕЛТРАН: Ако треба одмах ћу да донесем други пиштољ.

ТИГАР: Јеси видео капетана: “Јој, куку мајко!” И Ви сте неки војник Пантоха, срам Вас било. Дигните се и слушајте. Пиштољ је лажан, а Вас је сачувала Ваша лудост. Ми смо се нашалили мало с вама.

ВИКТОРИЈА: Нашли смо вам ново намештење ван Икитоса, да би избегли даље скандале. Још сутра ћете отпутовати. Тамо ће Вас чекати Ваша супруга коју смо с тешком муком наговорили да Вам се врати и пружи још једну шансу. Оданде не смете да мрдате минимално годину дана, док не прође ова гужва.

ТИГАР: У питању је гарнизон у Помати. Траже једног интенданта. Уместо реке Амазон имаћете језеро Титикака…

ВИКТОРИЈА: Уместо врућине прашуме, хладноћу висоравни.

ТИГАР: А уместо посетитељки мале ламе и викуње.

ВИКТОРИЈА: Предлажем Вам да потпуно заборавите ово што Вам се десило. Ви почињете потпуно нов живот.

СКАНВИНО: Молим Вас, а ликвидација?! Зар некажњено да прође овај скандал?!

БЕЛТРАН: Ја протествујем и као војник и као свештеник! Правда мора бити задовољена!

(Музика је гласна, с друге стране сцене долази хорда људи у црном с ланцима, ужасавајући призор. Прилазе и облаче команданта Белтрана у црно. Опкољавају Пантоху који није уплашен, изгледа незаинтересовано, одсутно. Држе га за руке, он им се придружује, почиње ритуал иницијације. Скидају му кошуљу и ципеле, везују му на очи црну мараму и окрећу га у круг.)

БЕЛТРАН: Ја те призивам и узимам за себе. Узимам твоје. Ти ми дајеш. Кличеш себи. Нови закон то сам ја! Нек узме мач и прободе смрт. Прободи оно што стоји на путу. Не штеди ни брата, ни друга, ни дете. Ти си ја, а ја сам Он. Буди оно што хоћеш, немој да бежиш од Њега. Сакриј лице, распори срце. Нек изађе крв. Крв која чисти. Буди исти као глас који долази. Он је стигао. Ту је. Буди Он. Буди врх. Врх без стабла. Ја сам плод. Ту је. Буди Он. АПО ПАНТОС, КРТАДСИК! АБРИМ! ДАНЕМ! ЈЕХОН БАДЕТ!

ПОЧИТА: Панто, љубави моја, спаси нас, потражи помоћ, Панто, чујеш ли ме! Помози ми (кад схвати да је он као хипнотисан), Панто, спаси бар дете, молим те, помози нам, не дај нашег питомца! То је наша беба, љубави! Не дај им да те узму, заробили су ти мозак, молим те, саслушај ме! (Панти скину повез с очију.) Волим те, помози ми, Панто! То је наше дете. Панто! То си ти, твој крв! (Припадници Братства јој убризгају течност у руку или је ударе и она клоне.)

Г-ЂА ЛЕОНОР: Не брини сине ово је најбоље што је могло да ти се догоди. Ускоро ћеш да осетиш блаженство, веруј својој мамици, ово је једини пут до неба, до бога.

- КРАЈ -

Ивана Мирковић-Ивков

Апсолвент опште лингвистике на Филолошком факултету у Београду. Рођена 1975. године у Београду.

Радови:

1994. Дорћолски инферно (Мелодраматични исечак Београда)

1995. Ноћне посетитељке (Мултимедијални спектакл)

2000. До јаја (Хорор пародија)

2000. радни наслов - Храбри принц Растко (драма за децу у стиху)

E-mail: vaanja@net.yu

// Пројекат Растко / Драма и позориште / Савремена драма //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]