Зоран Стефановић

Драган Перић као стрипар

Драган Перић — рођен 1962, Намћор овдашњи и Београдски шетач, истакнути хроничар живота наше престонице, новинар и дизајнер — има и своју стрипску биографију, којом је оставио лепог трага у историји српске и југословенске девете уметности 1980-их и 1990-их.

Као стрипски сценариста Перић почиње тако што прве стрипове објављује 1983. године у сарадњи са цртачем Драганом Лазаревићем (дде Лазаре) стрипом „Дуца“ који је био на по једној табли, а после су урадили још неколико стрипова исте дужине.

У то време Перић пише и већи број сценарија кратких прича на две до шест табли, које Момчило Мома Рајин, ондашњи уредник YU стрипа (YU стрип магазина), намењује младим цртачима за које сматра да су сазрели за објављивање. Тако је нацртано више стрипова, а цртачи су били Војислав Васиљевић, Давид Вартабедијан, Стева Шиник, Фрања Страка...

Преко Лазаревића, Перић упознаје још једног карикатуралног мајстора, цртача Милорада Жарића са којим ради неколико стрипова на по једној табли, а онда и стрип „Елиот Наис“ на шест (или осам) табли. Стрип је замишљен као серијал, али, на жалост, због стања са стрипом у Југославији и свету, крајем 1980-их, то није реализовано.

У том периоду Перић пише и неколико епизода од по 22 табле стрипа „Буч Касиди и Санденс Кид“ намењених цртачу склоном реалистичкој стилизацији, Грујици Миловановићу, али нема података колико је од њих и нацртано и објављено.

Као целовит стрипски аутор, 1991-1992. године, Перић за београдски недељник Радио ТВ ревија црта стрип „Капетан Книнџа“ који шест месеци редовно излази као недељни каиш, а касније, за исти лист црта каиш „Минусов плус“ по сценарију једног од стубова српске сатире — Драгутина Карла Минића. Тај стрип је редовно објављиван скоро годину дана.

За недељни додатак „Антена“ дневног листа Експрес Политика 1995. године Перић као комплетан аутор почиње да ради стрип „Канал Икс“ који редовно излази две године, тако да је урађено око деведесет и нешто полутабли, до маја 1997. године. Накратко је исте године сарађивао и са стрипском рубриком листа 24 часа. Након 1997. аутор престаје да се бави стрипом.

На жалост, ништа од објављеног није сачувано као оригинали.

***

Касније Перић почиње да пише за дневни лист Политика, па у периоду од 2003. до 2005. године објављује серију текстова који су касније обједињени у књизи Свако јуче беше боље, а од 2015. године о старом Београду пише за „Магазин“, недељни додатак дневног листа Политика, а део тих текстова је обједињен у књизи Чаршијске приче“.

Написао је и два романа чија радња се одиграва у Београду између два светска рата: Обична прича који покрива период 1926-1927, и Караконџула који покрива последњих неколико месеци 1928. године.

***

Стрипски опус Драгана Перића заслужује детаљнију анализу која је до сада изостала, јер је доста објављивао у ванстрипској периодици. Уверени смо да ће проучавање ових стрипова додатно осветлити један од кључних периода историје нашег стрипа, крај 20. века, и дати прилог разумевању ове живописне и драгоцене личности данашњег Београда. •

Општа биографија Драгана Л. Перића

Драган Л. Перић (Београд, 1962) српски је писац, новинар, историчар и хроничар културе, сценариста, стрипар, уредник и графички дизајнер.

Најпознатији је као историчар старог Београда под именима „Намћор овдашњи“ и „Капетан времеплова“.

Као графички дизајнер и технички уредник радио је преко 30 година, у више дневних новина и часописа (Политика, Наша крмача, Темпо, Стар...), као и на графичкој припреми књигаи обликовању Интернет сајтова.

Током 1980-их писао је сценарија за стрипове које су цртали Драган Лазаревић, Војислав Васиљевић, Давид Вартабедијан, Стева Шиник, Фрања Страка, Милорад Жарић и Грујица Миловановић. Као комплетан аутор око 1992. за недељник Радио ТВ ревија црта стрипски каиш „Капетан Книнџа“, а касније, за исти лист црта каиш „Минусов плус“ по сценарију Драгутина Карла Минића. Као комплетан аутор радио је стрипску серију „Канал Икс“ за недељни додатак „Антена“ дневног листа „Експрес Политика“ 1995-1997. године. Накратко је сарађивао и са стрипском рубриком листа 24 часа 1997. године.

Најпознатији је као историчар старога Београда. На тему старог Београда писао је за дневни лист Политика (2003–2005; сакупљено у књигу Свако јуче беше боље, 2009), за часопис Србија – национална ревија, за Политикин додатак „Магазин“, али и за сопствена издања као што су Интернет недељник Београдски шетач, Времеплов и месечне штампане свеске Репата звезда, представљене на папиру и квалитету штампе као новине средином 1920-их година.

У исти миље, Београд 1926-1928, смештен је радњом и Перићев роман Обична прича (2012).

Познат је по живим наступима о прошлости града у култној кафани „Златно буренце“, савамалском клубу „Антика“, „Полету“ и другим местима друштвеног живота Београда. Теме предавања су четири градске капије (Видин, Стамбол, Сава, Варош), женска мода некада, долазак браће Лимијер и прихватање филма, прва филмска пројекција у кафани „Златни крст“ и десетине других.

Ауторске књиге Драгана Перића

· Свако јуче беше боље (сабрани чланци), Београд, самиздат, 2009, 96 страна.

· Обична прича: било једном у Београду (роман), „ННК интернационал“, Београд, 2012, 285 страна.

· Место до прозора: путовање београдским времепловом, самиздат, Београд, 2014, 200 страна.

· Београд на тањиру (рецепти), Београд,2015

Литература о аутору

· Зупан, Здравко. Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007, стр. 107, 112, 121, 139.

· Ивков, Слободан. 60 година домаћег стрипа у Србији, Галерија Ликовни сусрет, Суботица, 1995, стр. 65.

· /Стефановић Зоран/ „Сценаристи модерног српског стрипа“, Прва годишња Изложба Удружења стрипских уметника Србије, Београд, 2012, стр. 63.

· Тамбурић Живојин, Зупан Здравко и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, „Омнибус“, Београд, 2011, стр. 228.

Спољашње везе

· „Излетник“: „Стари Београд казује Драган Перић, Намћор овдашњи и Капетан времеплова“, Јутјуб, 14. март 2016.

· „Теразије су некад насељавали батинама“, Блиц, Београд, 1. 9. 2014.

· Драган Перић, дизајнер, Креативна радионица „Балкан“

· Николић Зоран. „Београдске приче: Буренце пуно успомена“, Вечерње новости, Београд, 11. јануар 2017.

· Николић Зоран. „Како су настали називи неких делова града, и како су – заборављани“, Вечерње новости, Београд, 21. август 2014.

· Николић, Зоран. „Необични Београђани: Драган Перић, намћор овдашњи“, Вечерње новости, Београд, 12. септембар 2013.

· Рената Минић „Времеплов – часопис посвећен чувању успомене на стари Београд“, Серијске публикације (блог), 13. април 2017.

· С. Ж. „Београф по занимању: Драган Перић игра улогу путовође кроз стари Београд“, Данас, Београд, 25. септембра 2015.

· У. В. „Пробна вожња београдског времеплова“, Политика, Београд, 29. 10. 2013.