Павле Зелић

Византијски нацртано: О стрипу „Трећи аргумент“

Извор Creative Art Magazine, Београд, 2011.

Мало је времена прошло од смрти Милорада Павића (1929-2009), једног од најзначајнијих српских писаца новог доба, а већ се помало заборавља шта је и колико је овај стваралац непресушне имагинације значио за нашу уметност. Поред безброј издања, превода и књижевних признања, можда су добар репер утицаја, који је Павић имао на домаћу и не само домаћу културу, адаптације и омажи његовим делима у другим уметностима. Позоришне, па и пар филмских адаптација Павићевих прича и књига су добро познате, а у овом тексту ћемо се позабавити нечим сасвим другачијим - једним стрипом

Стрип албум „Трећи аргумент“, који је по мотивима Павићеве прозе, реализовао дует који чине Зоран Стефановић – сценариста и Зоран Туцић – цртач, до данас је не само висок репер према коме треба мерити квалитет и умеће уметника из других медија у односу на Павићево дело, већ и међаш српског стрипа уопште. Интернационално вреднована одредница која је у мршавим 90-им годинама прошлог века показала да је макар и у скрајнутим уметностима као што је стрип, наш аутор итекако имао шта да понуди свету.

На 48 табли богатог колорног стрипа, аутори су на најпрецизнији начин погодили дух, есенцију оног ониричког, уплетеног па расплетеног стила, који је толике читаоце привукао прози овог писца. Павић је огроман успех имао ван граница своје земље, стога је и „Трећи аргумент“ након београдског, имао издање и на Кипру, у енглеском преводу.

Оно најзанимљивије тек долази, јер је најпознатији светски стрип часопис „Heavy Metal Magazine“, из Њујорка, објавио овај стрип у наставцима од 1998. до 2000. године, обезбедивши му скоро незамисливу читаност, с обзиром да је тираж самог часописа у то доба био 500 000 примерака.

Награде

„Трећи аргумент“ је у години издања изгласан за стрип догађај сезоне, по избору недељника НИН, а овенчан је и наградом „Grand Prix“ Салона стрипа у Зајечару. Нису изостале ни изложбе, како појединачне тако и групне. Вреди напоменути, да се у правом духу павићевске логике, посебно истиче чињеница да је женска публика волела, па чак и обожавала стрип, што је важно због пророчанства уграђеног у само дело.

Аутори стрипа, у то доба млади, али и већ успешни ствараоци, сваки у свом пољу ће и после овог албума наставити са уметничким каријерама. У Стефановићевом случају треба поменути збирку драма „Словенски Орфеј“ и покретање и дугогодишњи рад на најпознатијем порталу словенске књижевности и уметности „Пројекат Растко“ (www.rastko.rs), али и непрекидни уреднички, издавачки и сценаристички рад. Туцић је, пак, после блиставих тренутака у стрипу 80-их и 90-их, коначно 2010. године, после дуге паузе, објавио албум „Нити снова о моћи и друге приче“, оцењен као стрип догађај године такође у НИН-у.

Три приче

Албум „Трећи аргумент“ је састављен од три наизглед неповезане приче које су слободно, али и промишљено и не тако очигледно прецизно, адаптације следећих Павићевих прича: „Коњи Светог Марка или Роман о Троји“ потичу из истоимене збирке, док су „Веџвудов прибор за чај“ и „Трећи аргумент“ из збирке „Гвоздена завеса“.

Циљ овог избора је био врло јасан - преузети мотив односа Балкана и Европе, обрађен као питање цивилизацијско, пре него дневнополитичко, спиритуално, пре него материјално, магијско пре него научно, тако лепо и ненаметљиво провучено кроз бројна Павићева дела. Потцртати тушем и бојом тако да ова проблематика буде јаснија, али даља од нас, као једно метафизичко двојство које се наново разара и ствара.

Први део стрипа, односно „Веџвудов прибор за чај“, је неизбежно трпео поређење са филмом „Византијско плаво“ (1993) режисера и сценаристе Драгана Маринковића. Ипак, стриповска верзија је била вероватно примеренија оригиналу, пре свега јер је обимом, компактно спакована на 14 страница/табли, сличнија причи из које је настала, јер је била верна судару врелине и хладноће једне јединствене љубавне приче, и коначно, обогаћена богатством боја и симболиком набијених призора који надилазе и најкреативније филмске ствараоце у чему јој нажалост, поменути, продукцијски ограничен филм, иако сам за себе вредан покушај није могао парирати.

„Коњи светог Марка или роман о Троји“ пак причају једну другачију, ратну и много суровију причу. Вест о објављивању „Коња Светог Марка“ у америчком часопису „Хеавy Метал“ појавила се само два дана пре почетка рата, 22. марта 1999. године.

Најзад, „Трећи аргумент“, онај коначни. Фабула ове врло кратке Павићеве приче, која привидно нема никакве везе са балканским миљеом, састоји се у ствари само од неколико врло јаких слика и почиње са Кортесом, који је освојио Мексико уз помоћ три срећна разлога-аргумента. Први јесте чињеница да је водио коње, који су Индијанци сматрали демонима, са огледалима на грудима који гутају душе из тела. Други се тицао старог пророчанства да ће се плавокоси бог, Куецалкоатл, вратити из прогонства у години Једне Трске, тачно на датум када се Кортес заиста и појавио.

Стриповање Павићевих дела

Коначно, по Павићевим речима, „Трећи, пресуђујући, аргумент постојао је као и прва два, али је био исувише компликован да би био записан. Тако је остао непознат. Он је, међутим – у то не треба сумњати – био потпуно јасан и појмљив сваком Кортесовом војнику.“ Јасно је да је и у самом стрипу тај мистериозни Кортесов трећи аргумент метафора за балканско питање.

Поред Стефановића и Туцића, још је оних који су свој рад, умеће и стручност уложили у овај пројекат, од фотографа, скулптора, костимографа, археолога и историчара. Директни узори, они које сами аутори признају, су се кретали од француско-белгијске стрип школе, до византијског романа. Уопште, цивилизација Византије, којој сви народи који су се на њеној земљи населили толико дугују, је, по скромном мишљењу потписника ових редова, свеприсутна у „Трећем аргументу“, и то му служи на част.

Ипак, ова прича ни издалека нема крај, јер недавно формирани стриповски Студио С.О.К.О. тренутно ради на новом стриповању Павићевих дела, што је наставак албума „Трећи аргумент“. Но, пре тога нас очекује проширено српско издање самог „Трећег аргумента“ у Београду и проширено енглеско у Лондону, вероватно већ на јесен ове године, док се за 2012. разматра могућност руског и турског издања.