Зоран Стефановић

Хиљаду цветова, океан пупољака (Утисци жирија о конкурсу Београдског салона стрипа 2007.)

Текст из званичног Салонског каталога, Студентски културни центар, Београд 2007.

Обиље овогодишњег ауторског одзива на конкурс показује колико је Београдски салон стрипа већ формиран међународни еснафски феномен. Од око 1.000 стрипских страна које су биле пропозицијски легитимне, нека петина би сигурно могла чинити изузетну збирку. Та колекција би показала све светске стилове, занатске приступе и поетике, па била и мали времеплов кроз историју већине националних школа (укључујући ту посредно чак и традиције Аргентине и Јапана).

Можемо одахнути: светски стрип је растерећен, слободан и потпуно пунолетан, без икаквих знакова стваралачке кризе.

Који год термин да употребите — ауторски, експериментални, алтернативни или „подземни стрип“ је доказао своју зрелост, и у разним рукавцима већ дефинитивно нашао савршеност форме у дисциплини минијатуре, а неколико овогодишњих радова би се могло појавити у најелитнијим планетарним изборима. Међутим, највећи продор у алтернативном изразу се није десио у дводимензионалној форми (која је само ликовно потврдила већ виђене школе), већ у проширивању стрипске уметности ван папирног медијума – на инсталацију, просторну интервенцију и скулптурну димензију.

Ако се за алтернативни стрип висок ниво и могао очекивати, ипак је главни овогодишњи утисак да сада главнотоковски стрип доживљава ренесансу на пољу минијатура. То је феномен који је жири са радошћу прихватио јер у целом свету постоји празан простор по овом питању још од почетка 1980-их.

Главнотоковске минијатуре – које стилски, поетички и занатски деле нишу са највећим стрипским хитовима – ове су године представљале изненађујуће јаку, а најчешће и супериорну конкуренцију тзв. алтернативном стрипу. Поред беспрекорне ликовности, та конкуренција се пре свега огледа у једном новом драматуршком сензибилитету главнотоковских минијатура. Тај сценаристички узлет је важно враћање кључним коренима, једно поновно сазревање стрипског медијума и уметности која се скорије пречесто одвајала од комплексне главнотоковске нарације на малом простору.

Наглашавамо и да су оба крила стрипске уметности показала и своју дубоку уграђеност у све токове опште ликовне породице.

Исход гласања је открио да су сви чланови препознали оба феномена — и концептуалистичке иновације и сазревање главнотоковске минијатуре, а сматрамо да је тај утисак релевантан и за све сцене бивше Југославије и већег дела континенталних европских школа.

Мада је пријављених аутора било са неколико меридијана, ипак су аутори бившег југословенског простора и Југоисточне Европе били у несравњивој бројчаној предности. Међутим, сви показатељи говоре да ће и то бити врло брзо промењено, са наглим ширењем међународног утицаја овог већ важног такмичења.

Поред постојаног и растућег нивоа који су опет показале стрипске сцене Србије, Хрватске и Словеније, очигледни су и други лепи трендови: велика нова зрелост македонског стрипа; постојано напредовање босанско-херцеговачке сцене; појава одличних бугарских, словачких и чешких аутора; омиљеност стрипског израза код мађарске и српске деце у Војводини (баш као и у многим другим основним школама у Србији). Такође је новије увођење стрипа на уметничке академије опет дало највише резултате: београдски Универзитет уметности је дефинитивно постао расадник таласа разноликих аутора које спаја само бриљантан и зрео израз.

Када се све наведено узме у обзир, чланови жирија су се осећали као да су ходали кроз читаву еденску башту једне уметности и једног медијума.

Стрип је жив.

И расцветава се.

Зоран Стефановић

У Београду, 3. септембра 2007.