Војин Ђорђевић

Београд, престоница Краљевине Југославије (филм 1932)

Режија/Dir: Војин М. Ђорђевић

Сценарио/Sc: Војин М. Ђорђевић

Фотографија/Ph: Антон Harry Смех, Јосип Новак

http://www.kinoteka.org.rs/

https://www.facebook.com/kinoteka.rs

Свечана премијера првог великог домаћег филма о главном граду Београд, престоница Краљевине Југославије, одржана је у до последњег места попуњеном биоскопу “Уранија“ средином марта 1932. године, читава два месеца после новинарске премијере. Аутор филма Војин М. Ђорђевић (1897–1985) био је познати новинар, фотограф, историчар филма, а у том тренутку и генерални секретар “Државне филмске централе“ у Београду. Ово амбициозно остварење је настало у продукцији “Југословенског просветног филма“ основаног годину дана раније, снажног филмског предузећа са седиштима у Београду и Загребу, које је имало повлашћен положај и потпору званичне власти. У време новинарске премијере средином јануара 1932. године, филм који је познат и по алтерантивном наслову Београд на размеђу Истока и Запада био је дугачак 2050 метара, а онда је за праву, мартовску премијеру скраћен на око 1500 метара. Иако су реакције биле углавном позитивне, критичари су сматрали да је филм предугачак, да му “фали основна линија“ и да се због непотребних понављања појединих ствари, као и да би био разумљив странцима, он мора доста скратити. Као компромисно решење, верзија са мартовске премијере краћа за више од 500 метара, примљена је много повољније. Са данашње тачке гледишта чини се да је овај пионирски подухват, у времену свог настанка био и помало неправедно нападан и критикован, јер иако ни идејно ни стилски није претендовао да личи на значајне експерименте о “симфонијама градова“ какви су Само сати Алберта Кавалкантија из 1926. и Берлин - симфонија велеграда Валтера Рутмана из 1927. године, несумњиво је изградио на особен, документаристички начин филмску фреску Београда, града споне Истока и Запада, који је из турске калдрме и влажних кућа од блата ускочио на асфалт и модерне вишеспратнице, издигавши се као феникс из пепела после страховитог уништења и пљачкања у Првом светском рату.

____

“У серији снимака који представљају разне изгледе и делове вароши, велелепне грађевине, саобраћај, паркове, знаменитости и споменике, улични живот, занимљивости, излетишта, пристаништа, свечаности, спортски живот, радове на модернизовању престонице и др., приказан је целокупни спољашњи изглед Београда... После ситних фрагментарних филмова без особитог значаја по општи приказ вароши, Југословенски просветни филм, највеће наше предузеће за производњу филмова, створило је, најзад, један филм о Београду који у целости приказује живот, стварање, видике, историју и лепоте наше престонице.“ – “Време“, 11 март 1932.

Југословенска Кинотека