Новоречје

Упутства ауторима о припреми рукописа за часопис "Новоречје"

У Новоречју се објављују оригинални научни и прегледни радови из области неолошких и сродних лингвистичких истраживања, научна критика, осврти и прикази.

Општа упутства

Дужина рада није ограничена. Рукопис треба да буде исправан у погледу правописа, граматике и стила. Језици могу бити сви словенски језици и енглески језик.

Рад треба да садржи следеће елементе:

· име и презиме аутора (у левом углу, курзивом) за које је звездицом везана фуснота са податком о имејл адреси аутора

· афилијацију, назив и седиште установе у којој је аутор запослен (испод имена и презимена, у загради; поновити за сваког аутора)

· наслов рада (центрирано, верзалом) за који је са две звездице везана фуснота са податком о научноистраживачком пројекту у оквиру кога је рад настао и/или допринос других лица који су помогли истраживање, тзв. захвалница

· сажетак на језику рада, кратак преглед проблема, циљева, методâ и најважнијих резултата (испод наслова рада, без ознаке Сажетак, од 100 до 200 речи)

· кључне речи (испод сажетка са ознаком Кључне речи:, до 10 речи и/или синтагми одвојених зарезом на језику рада)

· текст рада

· литературу и изворе

· резиме и кључне речи на руском или енглеском језику (име и презиме аутора рада у левом углу, испод центрирано верзалом превод наслова рада, испод текст резимеа, испод кључне речи са ознаком Кључне речи: на одговарајућем језику)

· прилоге (опционо)

Формат рада: стандардни формат А4, маргине 2,5 цм са сваке стране, поравнање са обе стране, фонт Times New Roman (уз употребу других фонтова које је потребно послати као посебан прилог), величина слова 12pt са увлачењем новог пасуса 1,25 цм, проред текста 1,5, фусноте Times New Roman 10 pt са проредом 1 и увлачењем 1,25 цм

Илустрације (опционо) се предају уз рад у форматима *.jpg или *.png, а у раду се видно означава њихово место. Табеле се интегришу у текст рада или се достављају засебно, ако захтевају положену оријентацију, такође уз видно означавање њиховог места у раду.

Радови се достављају у две идентичне верзије, као вордов документ и као незаштићенpdf документ на мејл адресу часописа: novorecje@gmail.com

Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а сагласни су да се власничка права пренесу на издавача што подразумева да издавач има право да рад објави, да буде наведен као први издавач приликом даљег коришћења рада и да дистрибура рад у свм облицима и медијима. Аутори су сагласни да се одрекну ауторског хонорара.

Референце у тексту

Референце у тексту треба да буду у загради која садрже презиме аутора у изворном облику и годину објављивања: (Ристић 2012). Ако реченица већ садржи име аутора довољно је само ставити годину у заграду: Ристић (2012). За цитирање више аутора користити тачку и зарез за одвајање референци: (Ристић 2015; Atkins, Rundell 2008). За навођење бројева страница користити следећи формат: (Ристић 2012: 36) или (Ристић 2012: 36–43). За референце са више од три аутора навести само име првог аутора, а затим и др. или et al.

Списак литературе и извора

Библиографске јединице се наводе азбучним односно абецедним редом (у зависности од писма рада). Свака библиографска јединица представља засебан пасус.

Списак литературе и списак извора се дају одвојено, најпре списак литературе, затим списак извора, према истим принципима.

Примери:

1) књигa

Ристић, Стана 2012. О речима у српском језику. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Atkins, Sue, Michael Rundell 2008. The Oxford Guide to Practical Lexicography. Oxford: Oxford University Press.

Пипер, Предраг, Миливој Алановић, Слободан Павловић, Ивана Антонић, Марина Николић, Дојчил Војводић, Људмила Поповић, Срето Танасић, Биљана Марић 2018. Синтакса сложене реченице у савременом српском језику. Предраг Пипер (ред.). Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за српски језик САНУ.

2) зборник радова

Ристић, Стана, Ивана Лазић Коњик, Ненад Ивановић (ур.) 2016. Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Апресян, Юрий Д. (ред.) 2010. Теоретические проблемы русского синтаксиса: Взаимодействие грамматики и словаря. Москва: Языки славянских культур.

3) рад у зборнику радова

Благоева, Диана 2016. Съвременни подходи в славянската неография. У: С. Ристић, И. Лазић Коњик, Н. Ивановић (ур.) Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. Београд: Институт за српски језик САНУ, 225–233.

4) рад у часопису

Ајдачић, Дејан 2020. Називи жена и глобализација – англицизми у српском језику. Новоречје 3, 29–42 [http://www.alma.co.rs/Novorecje/Novorecje3.pdf] приступљено 12.11.2021.

5) речници, енциклопедије и сл.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 1‒. Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 1959‒.

Српска енциклопедија. Том II. Нови Сад, Београд: Матица српска, Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике, 2018.

6) публикација доступна онлајн

Prćić, Tvrtko 2019. Engleski u srpskom. Treće elektronsko izdanje. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-512-9.pdf] pristupljeno 12.11.2021.