8. 11. 2021.

Оkrugli sto o anglokalizmima u jezicima balkanskih Slovena

Dejan Ajdačić, Ivana Lazić Konjik i polugodišnjak „Novorečje“ najavljuju održavanje video okruglog stola u ponedeljak 8. novembra 2021. godine.

Дејан Ајдачић, Ивана Лазић Коњик и полугодишњак „Новоречје“ најављују одржавање видео округлог стола у понедељак 8. новембра 2021. године.

10.00-10.10
Диана Благоева (Институт за български език към БАН, София) Семантични трансформации при най-новите англицизми в българския език
- diskusija -

10.15-10.25
Boris Kern (Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU, Ljubljana) „Angloslovenščina“ kao trenutna slovenačka realnost
- diskusija -

10.30-10.40
Domen Krvina, Andrej Perdih, Mija Michelizza (Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU, Ljubljana) Slovenski anglokalizmi v slovarjih in besedilih
- diskusija -

10.45-10.55

Milica Mihaljević (Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Zagreb) Anglizmi i pseudoanglizmi u hrvatskome jeziku
- disusija -

11.00-11.10
Ивана Лазић Коњик (Институт за српски језик, Београд) Узроци настанка англоглокализама у српском језику
- diskusija -

11.15-11.25

Слободан Новокмет (Институт за српски језик, Београд) Статус и положај нових англицизама из домена телевизије и филма у српском језику
- disusija -

11.30-11.40

Јована Јовановић (Институт за српски језик, Београд) Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19
- diskuija -

11.45-11.55
Iliana Genew-Puchalewa (Instytut Slawistyki Zachodniej i Południowej, Warszawa) Как се „глокализира“ българската кулинарна терминология?
- diskusija -

12.00-12.10
Дејан Ајдачић (Instytut Studiów Klasycznych i Slawistyki, Gdańsk) Англокализaм „кул“ у српском језику
- diskusija -

12.15-12.30

- završna razmatranja -

O AUTORIMA


1. PROF. DR DIANA BLAGOEVA zaposlena na Odseku za bugarsku leksikologiju i leksikografiju Instituta za bugarski jezik Bugarske akademije nauka. Rukovodilac je i saradnik projekta izrade Rečnika bugarskog jezika. Učestvovala je u brojnim domađim i međunarodnim projektima Instituta za bugarski jezik. Autor je i koautor brojnih publikacija među kojima dve monografije Bugarska leksikologija i frazeologija (2013) pod glavnim uredništvom Lilije Krumove-Cvetkove i Emilije Perniške i Aspekti kalkiranja u najnovijem periodu razvoja bugarskog jezika (2005), kao i Rečnika bugarskog jezika (t. 13, 14, 15), Oksfordskog SoftPres engleskog minirečnika, Rečnika novih reči u bugarskom jeziku (s kraja 20. i prve decenije 21. veka). Član je Bugarskog leksikografskog društva i Filološke sekcije Saveza naučnika Bugarske.

2. DR BORIS KERN je naučni saradnik Instituta za slovenački jezik Frana Ramovša na Leksikološkom odseku. Bavi se pitanjima savremene leksikologije i leksikografije, tvorbom reči, semantikom i pravopisom. Autor je monografije Stepenovana tvorba reči (Na primeru glagola čulnog opažanja). Rukovodilac je projekta Kombinatorika tvorbenih formanata u slovenačkom jeziku Instituta za slovenački jezik. Jedan je od koautora Rečnika novijih reči slovenačkog jezika (2012), drugog, prerađenog izdanja Rečnika slovenačkog književnog jezika (2014) i trećeg izdanja Rečnika slovenačkog književnog jezika. Član je Komisije za tvorbu reči pri Međunarodnom slavističkom komitetu.

3. DR DOMEN KRVINA je naučni saradnik Instituta za slovenački jezik Frana Ramovša na Leksikološkom odesku. Pored leksikologije i leksikografije, njegov istraživački rad se fokusira na sintaksu i aspektologiju. Jedan je od koautora trećeg izdanja Rečnika slovenačkog književnog jezika i autor i urednik Onlajn rečnika slovenačkog jezika. Učesnik je u više domađih i inostranih projekata Instituta za slovenački jezik. Autor je monografije Glagolski vid u savremenom slovenačkom. Tvorba reči i značenje (2018).

DR ANDREJ PERDIH je naučni saradnik Instituta za slovenački jezik Frana Ramovšana Leksikološkom odseku. Jedan je od kooautora trećeg izdanja Rečnika slovenačkog književnog jezika. Učestvuje u izradi i održavanju portala Fran i projekta Portal Franček. Autor je monografije Deskriptivni rečnici slovenskih jezika (2016). Član je Komisije za leksikologiju i leksikografiju pri Međunarodnom slavističkom komitetu.

DR MIJA MIKELICA je naučni saradnik Instituta za slovenački jezik Frana Ramovša na Leksikološkom odesku. Bavi se savremenom leksikologijom i leksikografijom i terminologijom. Jedan je od koautora trećeg izdanja Rečnika slovenačkog književnog jezika, član je uređivačkog odbora Jezičkog savetovanja, vođa Rečničke sekcije pri Savezu slavističkih društava Slovenije. Autorka je monografije Veb tekstovi i jezik na mreži: slučaj blogova i vikipedija na slovenačkom (2015).

4. DR MILICA MIHALjEVIĆ je naučni savetnik i šef Odseka za hrvatski standardni jezik u Institutu za hrvatski jezik i jezikoslovlje. Autor je i koautor, urednik i priređivač velikog broja naučnih radova, među kojima dvadesetak knjiga i priručnika i tri monografije Kako se na hrvatskom kaže WWW? (2003), Terminološki priručnik (1998), Hrvatsko računalno nazivlje. Jezička analiza (1003). Jedan je od autora i urednika Školskog rečnika hrvatskog jezika i Hrvatskog pravopisa. Rukovodilac je i saradnik u brojnim domaćim i međunarodnim projektima Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, među kojima projekta Struna, Mali školski pravopis, Religijski pravopis, Muško i žensko u hrvatskome jeziku i dr. Član je Terminološke komisije Međunarodnog slavističkog komiteta.

5. DR IVANA LAZIĆ KONjIK naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU na Odseku za lingvistička istraživanja savremenog srpskog jezika i izradu Rečnika SANU. Jedan je od urednika i koautora Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, knj. 19, 20, 21, i koautor Semantičko-derivacionog rečnika, Sveska 2, 2006, Velikog rečnika stranih reči i izraza, 2006 i jednog međunarodnog leksikona: Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów, Tom 1 DOM, 2015. Rukovodilac je dva projekata i učesnik u više domađih i međunarodnih projektata Instituta za srpski jezik. Koautor je monografije Kognitivni pravc u srpskoj etnolingvistici – počeci razvoja i aktuelni problemi (2020). Član je Komisije za leksikologiju i leksikografiju i Komisije za etnolingvistiku pri Međunarodnom slavističkom komitetu.

6. DR SLOBODAN NOVOKMET naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU na Odseku za lingvistička istraživanja savremenog srpskog jezika i izradu Rečnika SANU. Bavi se leksikologijom i leksikografijom, lingvokulturologijom i pitanjima norme srpskog jezika i jezičke kulture. Jedan je od koautora Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Autor je monografije Nazivi životinja u srpskom jeziku – semantička i lingvokulturološka analiza (2020) i brojnih radova objavljenih u domaćim i inostranim časopisima i zbronicima.

7. DR JOVANA JOVANOVIĆ naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU na Odseku za lingvistička istraživanja savremenog srpskog jezika i izradu Rečnika SANU. Bavi se leksikologijom i leksikografijom, terminologijom, lingvokulturološkim i kognitivističkim istraživanjima srpskog jezika. Autor je i koautor većeg broja radova objavljenih u domaćim i inostranim časopisima i zbornicima. Član je Komisije za terminologiju Instituta za standardizaciju Srbije.

8. PROF. ILIANA GENEV-PUHALEVA predaje u Institutu za zapadnu i južnu slavistiku Varšavskog univerziteta. Bavi se uporednom i primenjenom lingvistikom, terminologijom, etnolingvistikom, aksiologijom, kulturom Balkana. Autor je i koautor brojnih publikacija među kojima dve monografije Terminologija Evropske unije. Poređenje bugarske, grčke, poljske i engleske terminologije ekološkog prava (2015) i Kaže se u kamenu. Etnolingvistička studija Kamenice – Velingrad (2008). Član je Etnolingvističke sekcije Lingvističkog komiteta Poljske akademije nauka, Upravnog odbora Poljskog društva za moderne grčke studije, Lingvističkog komiteta Poljske akademije nauka.

9. PROF. DEJAN AJDAČIĆ, predaje u Institutu klasičnih studija i slavistike Gdanjskog univerziteta. Predavao je na slavistici Univerziteta u Lodju i Kijevu. Bavi se etnolingvistikom, aksiološkom lingvistikom, folkloristikom, istorijom književnosti. Bio je urednik godišnjaka Kodovi slovenskih kultura, Ukras, urednik je polugodišnjaka Novorečje. Upravnik je mreže elektronskih biblioteka „Projekat Rastko“, član komisije za etnolingvistiku, član i predsednik Komisije za folkloristiku Međunarodnog slavističkog komiteta. Autor je 26 knjiga (dve na poljskom i osam na ukrajinskom jeziku) i urednik nekoliko desetina slavističkih zbornika.