Пројекат Растко

Вид Вукасовић

Чита те књига: Вид и пријатељи

Садржај

  • Предговор
  • Вид Вукасовић
  • Павле Ађански
  • Врбислава Старовић Слободанова
  • Наташа Станић
  • Гордана Петковић
  • Мила Вукмировић
  • Ана Лакићевић
  • Босиљка Боса Павловић
  • Ирина Стефановић
  • Љиљана Прошић
  • Миленко Д. Ћировић Љутички
  • Оља Пајин
  • Милоје Илић
  • Светлана Младеновић
  • Михаило Мика Павловић
  • Драгољуб Тодић
  • Светлана Станковић
  • Драган Ј. Ристић
  • Љиљана Жегарац
  • Марио Ловрековић
  • Татјана Дебељачки
  • Александар Б. Недељковић
  • Зоран Антонијевић
  • Живко Продановић
  • Милена Дрпа
  • Зоран Додеровић
  • Марија Дрпа
  • Небојша Симин
  • Драгица Гашпар
  • Душан Мијајловић Адски
  • Витомир Милетић — Витата
  • Саша Важић
  • Дејан Богојевић
  • Бранислав Брзаковић
  • Светомир Ђурбабић
  • Зоран Николић Мали
  • Богдан Р. Петровић
  • Љубица Капор Хегедиш
  • Тамара Лујак
  • Литература

Предговор

Пета по реду збирка хаикуа која је пред вама, поред претходне четири: Лет белих птица, Звездано небо мирише, Сенка наше душе и Лет златног праха, коју приређујем у част нашег покојног хаиђина, Вида Вукасовића, посвећена је Виду и његовим пријатељима, свима онима који су га волели, дубоко поштовали, са њим се дружили и стварали, али и онима другима, који су уживали у његовом стваралаштву и који, данас, настављају његов пут.

Како (не само) један од тих пријатеља данас, на жалост, није међу нама, својим скромним прилогом/говором ипак учествује у стварању ове збирке. Не заборавимо ни њу, Врбиславу Старовић Слободанову, која је, чувши да нас је Вид напустио, 2014. године записала:

„Из тмине сећања, с тугом призивам давнашњи први и скорашњи последњи сусрет са неминулим пријатељем хаиђином, са именом словенског бога

ВИДОМ ВУКАСОВИЋЕМ

отмена духа, ренесансна знања, чисте хаиђинске душе ХАТАРАНЕ.

ПРВИ сусрет, на окупу са матицом ДЕСАНКОМ и неумор МОМОМ, давних, деведесетих…

На стрмини времена, бегом од неслућене стварности, понео нас је далекоисточни дух хаику стихом, уз здушну помоћ јапанских супружника Јамасаки, госпође Кајоко и господина Хирошија, из Друштва српско-јапанског пријатељства, у којем смо се првотно окупљали.

Посебношћу се издвојише другари Вид Вукасовић и Павле Ађански, уљудни, луцидни, непојамни сањари, до последњег даха хаиђини. У времену охлађених емоција, упитана сам да ли ће се још икад, игде, икоме, догодити тако однегована духовна спона, пријатељством оверена, до коначности…

И, недавно, неслућено, догоди се и ПОСЛЕДЊИ сусрет са, драгим ми Видом, у Миријеву, под сводом библиотеке „Мома Димић“. До краја блистава ума, Видова посусталост видно је опомињала да му из пешчаника живота убрзано измичу последња зрнца…

Срдачни сусрет и тихи мук, као бунт, што Павла нема. Призивали смо га сећањем.

Немерљиву тугу, стишаним гласом, памтићу док трајем. Равна је само оној из најстаријег епа — опраштај Гилгамеша са Енкидуом, нераздвојним другом: „… Шест дана и ноћи, плакао сам над њим. Све до дана док га не стрпаше у раку. Сад се бојим смрти и бежим у то пусто поље. Нада мном лебди пријатељева реч коју ми каза пред смрт…“

Памтим да сам баш ово тада Виду казивала, јер су ме њих двојица неодољиво подсећала на јунаке велике литературе, непролазне као древна хаику поезија.

За ким звона бруј?
За Момом, Павлом, Видом.
Хаиђина мук…

С пијететом и љубављу Врбислава Старовић Слободанова.“[1]

*

У овој се, дакле, збирци налазе Видови хаикуи и хаикуи оних аутора који га и даље носе у драгом сећању. У књигу су ушли сви, или скоро сви, Видови хаикуи који су ми у претходне четири збирке измамили осмех (и још понеки хаику приде), јер на најбољи начин осликавају неуништивост и топлину Видовог духа.

Као и све претходне збирке, и ову, на неки свој посебан начин, боји мистика одабраног броја Видових хаикуа: 33. Овај број у себи има дубоке духовне утицаје. Често се сматра моћним и мистичним, најутицајнијим од свих бројева. Како комбинује вибрацију бројева 11 и 22, тако поставља свој неограничени потенцијал на највиши ниво (11 је број интуиције и интелигенције, док 22 представља кретање, бесконачност и успех). Број 33 означава одговорност, мудрост и снагу, универзалну љубав — а тиме нас је Вид свих ових година хранио и напајао, па је ред да му се, макар на овај скроман начин, за сву ту несебичну пажњу и љубав одужимо.

Тамара Лујак

[1] https://belegbg.wordpress.com/2015/01/02/vrbislava-starovic-slobodanova-vidu/

Вид Вукасовић


  1. По интернету
    Електронске латице
    Јапанске трешње

  2. Крај мравињака
    Конзерва кока коле
    Као солитер


  1. Гљиве на стази
    Очекују са страхом
    Прве шетаче


  1. Весела деца
    Крај уништеног тенка
    Играју жмурке


  1. Под новим снегом
    Изгледа блиставо чисто
    Чак и депонија


  1. Пеглам завесу
    У наборима њеним
    Налазим јутро


  1. На влати траве
    Два танка сунчева зрака
    Преплетена


  1. У мрачној соби
    Саплетох се о кото
    И то је свирка


  1. На старој слици
    Латица трешње пада
    Већ сто година


  1. На стару књигу
    Ноћас слетео свитац
    — осветљена реч


  1. Додирују се
    Две капи ноћне росе
    На влати траве


  1. И хрпа смећа —
    Украшена зрацима
    Јесењег сунца


  1. Оседлах коња
    Седлом
    И мајским облачком

  2. Пролећно јутро
    Препуна шоља чаја
    Очекује срк


  1. Галеб и гавран
    Дежурају крај мреже
    Старог рибара


  1. Изнад Јапана
    И звезде облаче
    Цветна кимона


  1. Од океана
    Шире је још једино
    Небеско море


  1. Разумеју се
    Продавачица рибе
    И гладна мачка


  1. Слика је нага
    Обућиће је јутро
    Да пође у свет


  1. На старој књизи
    Пролећна гусеница
    Грицка фусноте

  2. Белим камичком
    Пробудих шумски извор
    Сада клокоће


  1. Бензин утиче
    У планински поточић
    Априлско јутро


  1. У густој трави
    Само се наслућују
    Мравље стазице


  1. Крај шоље кафе
    Комадић медењака
    И гладна пчела


  1. Зимско поподне
    У малој топлој соби
    Мачка и клупче


  1. Трка пужева
    На кућицама бројке
    И дечји прсти


  1. Сва устрептала
    Бреза вечерас лишћем
    Милује месец

  2. Тек проходало
    Дете с муком корача
    Носећи маче


  1. Ћутећи
    Сити се испричали
    Човек и пас


  1. Ходам по блату
    Крај мене задовољно
    Скакуће жаба


  1. Подеси струне
    Па ће ти дан постати
    Прелепа харфа


  1. На глави кипа
    Осе доградиле
    Још једно око


  1. Осмехујеш се
    Чита те твоја књига
    Ненаписана

Павле Ађански


  1. Зелени витез
    Уђе кроз прозор.
    Мирише земља.


  1. Ауто остао
    На косом крову зграде
    После цунамија


  1. Пропета санта
    Вири из сломљеног леда
    Насред реке


  1. Венац леденица
    На уличној светиљци
    Блиста у ноћи


  1. Склад мириса
    И боје пољског цвећа
    Ћарлија ветрић

Врбислава Старовић Слободанова


  1. Обасјавају ме
    Сви тренуци на реци
    Макар погледом.


  1. Река носи цвет
    Али чим га угледах
    Оде из ока


  1. Гребеном брега
    Насукани облаци
    Чекају ветар.


  1. Бака дроби хлеб
    Унуку на попару
    — мрвице врапцу.


  1. Звуци Шопена
    У тмурно зимско јутро...
    Добар дан, дане!

Наташа Станић

Мојих пет омиљених хаикуа, које бих волела да поклоним Виду:

ВИД
Телескоп духа
Дохвата нам даљине
Космичко право

ТАНГО
Над пустом Земљом
Месец и Сатурн плешу
Поноћни танго

ТУГА
На крају села
У дворишту пред кућом
Игра се лишће

СЕЋАЊЕ
Уморни ветар
На обали језера
Празне љуљашке

ЈУТРО
У чаши Сунца
Љубави за читав дан
Сасвим довољно

То бих пожелела да чује,
и осети тренутке овог преображавајућег времена.

Гордана Петковић


  1. Древна слика
    Мирисне хризантеме
    Нудим приде


  1. По путу
    Латице развејане
    Изненада — спокој


  1. Прегршт ораха
    Благо у рукама
    Младог просјака


  1. Сунце иза облака
    Кроз честаре времена
    Ама ме зове


  1. Огледало духа
    У девојачком крилу
    Прегршт звезда


Мила Вукмировић


  1. Берба тикава.
    Како ли је у души
    Старог страшила?


  1. Посечен храст.
    Изданци обгрлили
    Пањ пун плодова.


  1. Жена са села
    Пред блиставим излогом
    Нагло устукну


  1. У уском ћупу
    Грана се и цвета
    — мој олеандер


  1. Ружа младица —
    На путу да постане
    Краљица врта

Ана Лакићевић


  1. Повијене булке
    у житу. Ветар ваља
    прашину по путу.


  1. Нестају облици
    у расплинутој светлости.
    Спушта се магла.


  1. Кроз вејавицу
    и таму одјекују
    Божићна звона


  1. Промаја носи
    беле латице. Ружа
    цвета у вази.


  1. Молитве и искре
    Запаљеног бадњака
    Лете ка небу

Босиљка Боса Павловић


  1. Сјајна Венера
    У кули змаја ноћи
    Небо заискри


  1. Шкољка створена
    Песком се разлио седеф
    Успомена


  1. Соко с висина
    Буди морске дубине —
    Трептаји јутра.


  1. Гледам у небо.
    Године застајкују
    Од сјаја звезде


  1. Киша престала.
    Гола дуга још влажна:
    Трепери.

Ирина Стефановић


  1. Промиче ли снег?
    Не, то ветар односи
    Бехар у сутон


  1. У рано јутро
    Мирис вреле кафе
    Буди сећања.


  1. У огњишту плам
    На плочи поцрнео ћуп —
    Сведок времена.


  1. Круни се копно,
    хуком отиче морем —
    на пучини мир.


  1. На брегу црква
    Под снегом заспала —
    Свиће

Љиљана Прошић


  1. Старе маслине
    Заогрнуле сребро
    На месечини


  1. Пена врх жала
    Талас сустиже талас —
    Додир светова


  1. Мекани доскок
    У врту пуном цвећа
    Траг мачјих шапа


  1. Дунавским кејом
    Клизи јесењи облак —
    Усамљен шетач


  1. Бела једра.
    Гле, под пуним месецом
    Лабуд шири крила.

Миленко Д. Ћировић Љутички


  1. Воћка у магли
    Нижу се кишне капи
    На гранчицама


  1. Зрикавци плету
    Од нити мјесечине
    Поноћне снове


  1. Куја насрће
    Штене у игри режи
    И лови њен реп


  1. Тишина ноћи —
    Мјесечина уходи
    Уснуле сјенке


  1. С врха планине —
    Тамо гдје ме нема
    Допире поглед

Оља Пајин


  1. Каква тишина
    Врапци на киши ћуте
    Тресу перје


  1. Не чекам ништа
    Гледам — даљина празна
    Све је ту


  1. Лије киша
    Врлудају пред барама
    Покисли људи


  1. Рујна је шума
    Шушањ крила кроз гране
    И, мир


  1. На обали
    Крај је пута, прēко
    Шарени се свет

Милоје Илић


  1. У бескрају свемира
    У једном трену
    Искра живота.


  1. Дани без њега
    Неумитно теку.
    Остају сећања.


  1. У нашим сећањима
    Он је са нама
    Живљи него икад.


  1. Ветар промена:
    У почетку лахор
    На крају олуја.


  1. Негде у свемиру
    Где нема смрти
    Бићемо заједно.

Светлана Младеновић


  1. Беле латице
    Плове по плавом небу
    — мирно језеро.


  1. Росу са лишћа
    И пуно малих неба
    поједе коза.


  1. Додирнух воду
    У малој бари на путу.
    Заљуљах месец.


  1. Шимшир у парку
    Сумрак доноси мирис
    Давних сећања.


  1. Задрхта грана
    Под наслагама снега
    И цео Космос.

Михаило Мика Павловић


  1. Звоно разноси
    Вео лаке магле,
    Храм гласник времена.


  1. Капија сна.
    Поље жедне коприве
    милује магла.


  1. Дах лаког ветра,
    звездани плашт ноћи.
    Миришу липе.


  1. Склопљене очи.
    Топло звездано небо —
    клупче сећања.


  1. Око у трави.
    У крошњи храста паук:
    преде тишину.

Драгољуб Тодић


  1. Црвени цветић
    Пролећни ветар лелуја
    И мирише дан.


  1. Кроз прозор пролеће
    Горак укус кафе
    И буђење новог дана.


  1. Црвена трешња
    И капи јунске кише —
    Уснула чежња

Светлана Станковић


  1. Обрисах сузу
    Са образа, пољубац
    Оста — растанак


  1. Враћам се кући
    Мирис руже ме први
    Нежно загрли.


  1. Комшиничин веш
    На жици — из рукава
    Излеће млазњак!


  1. Једна уз другу
    Сабље две војске — сајам
    Антиквитета


  1. Снови одлећу
    И долећу — мој јастук
    Пун белог перја…

Драган Ј. Ристић


  1. Спржена земља —
    Подземним стазама
    Људи и роботи


  1. Време —
    Непознат термин
    Ванземаљцима


  1. Оболели друг —
    Пролећни поветарац
    Охрабрује ме


  1. Лабораторија —
    Супериорни гени
    Кренули


  1. На вејавици
    Пролази Снешко Белић —
    Поздрављамо се

Љиљана Жегарац


  1. Кап љубави
    Мноштво живота
    Једно рођење


  1. Сновима мир
    Тапкање у месту
    Сеобе душа

Марио Ловрековић


  1. Тама је љепота
    У којој ријетки
    Препознају живот


  1. Бесконачна битка
    Свјетла против таме
    Нема побједника


  1. Додир љепотице
    Може укротити
    И највећу звијер

Татјана Дебељачки


  1. На хоризонту
    Дуга широког лука
    То змај пролете.


  1. Крстаримо
    Месечевим морима
    Ваздух слан.


  1. Новоизлегли
    Змај на истоку шири
    Нејака крила.


  1. Стабло старога
    Лешника подилази
    Од мрава језа.


  1. На рамену
    Један стих тражи да
    Га удахнеш.

Александар Б. Недељковић


  1. Празан је свемир
    Звезде ненасељене
    Чекају људе


  1. Друкчија зора
    Таласи других мора
    Ја човек исти.


  1. Остатке древне
    Претура археолог
    Хипер–компјутер


  1. Слеће ракета
    Друго копно, други свет
    Друга планета


  1. Јављају гени
    Да и хромозом голи
    Може да воли.

Зоран Антонијевић


  1. Ноћ се повлачи.
    На крилима Пегаза
    сунце долази.


  1. Чује се топот
    а нигде коња нема.
    Утвара вреба.


  1. Отворен прозор.
    Колевка празна.
    Виле украле дете.


  1. Грохот вампира
    одјекује планином.
    Режи лавина.


  1. Анђео донесе
    ружу с неба.
    Пробуди се девојка.

Живко Продановић


  1. Зашто нам Творац
    Није уградио срце,
    Чуди се робот


  1. Ратников савјет:
    никада не праштај
    Земљанима, сине...


  1. Већ иза Сунца
    Двоглава змија
    Престиже наш брод


  1. Поновљена класика
    Најљепшу Орионку
    Отео Земљанин


  1. Пет сунаца Веге
    — за наш укус заиста
    једнопревише

Милена Дрпа


  1. Прође овај дан —
    Прозори сијеку вече
    На свјетло и таму.


  1. Из мокре траве
    Уплашена — у мене гледа
    Мршава мачка.


  1. Не да фебруар
    Сунцу да провири
    На моје лале.


  1. Дочепасмо се
    Својих крупних љешника,
    Вјеверице!


  1. Како ме обрадова
    Послије буре у мени
    Таласић мира!

Зоран Додеровић

Вида сам имао част да упознам и ценио сам га као човека и као хаику песника. Са његовим одласком и српски хаику је пуно изгубио.


  1. Дрхтава сенка
    одлете преко зида
    за лептиром.

  2. Шољица чаја.
    Исти кораци и јутрос
    на степеништу.


  1. Опрезна мачка
    Сваким кораком мери
    Дубину снега.


  1. Мирис багрема.
    Голубица и голуб
    свијају гнездо.


  1. Капљице росе.
    Цео универзум светли
    само за Вида.

Марија Дрпа


  1. Мирише кафа —
    Прилазим јој жмирећи
    Као мјесечар.


  1. Поглед низ ходник —
    Колико невидљивих стопа
    Живи у њему!


  1. Крупно сунце
    Загрлило својим зрацима
    Читав свијет.

Небојша Симин


  1. Искачу рибе
    Да сутон испуне
    Својим жељама.


  1. У исти час:
    Помрачење сунца и
    Дуга на небу.


  1. Лет ластавице.
    Седим крај Дунава и
    Тихо звиждућем.


  1. Застој на путу.
    Из облака прашине —
    Јато гусака.


  1. Риба искочи
    у ноћ — Месец је тражи
    до сванућа.

Драгица Гашпар


  1. Сунце завири
    у наочаре — чита
    новине старе.


  1. Свима једнако
    Месец у госте дође —
    Светлост дарује.


  1. На писак воза
    Залепршаше ласте
    Дрхтуре жице.


  1. Сеоско прело
    Пуцкета ватра, песма
    И звук вретена.


  1. Јулска је ноћ.
    Мрежа старог рибара
    пуна је звезда.

Душан Мијајловић Адски

У знак сећања на мог драгог и поштованог пријатеља Вида Вукасовића.
Био је добар човек и добар хаику песник.


  1. Зимска ноћ —
    одсјај месечине над
    уснулим снегом


  1. Гробље предака —
    мој повратак већина
    не примећује


  1. Звонар је
    одавно пустио уже —
    сад брда звоне


  1. Јутро на селу —
    сјај росе на детилини
    и дуге уши зеца


  1. Храст Запис —
    шуми ли то ветар или
    Господ шапуће

Витомир Милетић — Витата


  1. У таласима
    Звезда падалица
    Изгуби сјај.


  1. Млади лабуд
    Испред себе гура
    Беле облаке.


  1. Старци су прошли.
    Сенке још увек
    прелазе пут.


  1. Пенушав талас
    На камену обалу
    Избаци месец.


  1. Божићно јутро.
    Из догорелог бадњака
    Шапат анђела.

Саша Важић


  1. Високи морски талас
    Усамљен човек напушта
    Последњу стену


  1. Маглено јутро...
    Све брже се врти
    Зачарани круг


  1. Веје ли веје...
    Поштар ми пружа
    Слеђено писмо


  1. Далеко од куће
    Поглед ми застао
    На крилу лептира


  1. Дуга летња ноћ...
    На прозору сретох свој лик
    Међу звездама

Дејан Богојевић


  1. Игра сенки —
    Црни коњи у галопу
    Сустижу ветар


  1. Вулкани окупљају
    Тугу овог света —
    Анђели и богови


  1. На киши
    Ноћ се разлива
    У планински цвет



  1. Свануће —
    Облаци се додирују
    У измаглици


  1. Стих по стих
    До врха Дурмитора:
    Уснули песник

Бранислав Брзаковић


  1. Сјај месеца —
    Стаза између гробова
    Пуна сенки

  2. Посећујемо мртве —
    Као да гроб дише док
    Кадимо душе

Светомир Ђурбабић


  1. По мраку пада снег —
    Са њим тихо промичу
    Давне године

  2. Све је друкчије —
    Само црквени звоник
    Гледа у прошлост

Зоран Николић Мали


  1. Осећања —
    У данашње време
    Сета одраслих


  1. У мом срцу
    Књига саучешћа —
    Ту је и Вид


  1. Звезде на небу
    Светлуцаве пеге —
    Свици у мраку

Богдан Р. Петровић


  1. Пролећу ласте
    Однекуд поветарац
    Вид — у мислима.

Тамара Лујак


  1. Кроз копрену сна,
    Јава се пробија:
    Једнорог.[2]


  1. Стидљиво румен
    Иза куће извирује —
    На пут призива.


  1. Малени змај на
    длану ми седи — прича
    о слави старој.[3]


  1. Иза пахуље
    сакрила се —
    снежна вила.


  1. У мени
    Звездана прашина
    Живи

[2] Хаику настао инспирисан свим Видовим хаикуима које сам објавила у ових пет његових књига.

[3] Виду је ово био најдражи (мој) хаику.

Љубица Капор Хегедиш

Драгом и поштованом Виду Вукасовићу који ме је увек несебично и чиста срца подстицао да пишем, да нађем неки свој креативни израз. Увек спреман за дружења, увек спреман да пружи искрену и лепу реч, па и критичку подршку за било који креативан рад. Хвала на свему драги пријатељу!

 


  1. Камен бачен у
    језеро - прснуше капи
    младог месеца!

 


  1. Дрхтај пламена
    свеће и мог срца -
    истовремено!

 


  1. Под окриљем
    мрака жаба скочи -
    ка месецу!

 


  1. Зелено море
    шумова - бело платно
    заборава!

 


  1. Корацима од
    дрвета до дрвета -
    растем до среће!

Литература

На Растку објављено: 2020-05-16
Датум последње измене: 2020-05-17 16:18:22
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује