Вид Вукасовић

Лет златног праха

Садржај

Предговор Тамаре Лујак
Лет златног праха, (научно)фантастични хаикуи Вида Вукасовића

Предговор

Ово је четврта по реду збирка хаикуа, поред претходне три: Лет белих птица, Звездано небо мирише и Сенка наше душе, коју приређујем у част нашег покојног Вида, и прва збирка његових (научно)фантастичних хаикуа. Вид се дуги низ година бавио научном фантастиком, о чему сведочи његова богата биографија. Слободно се може рећи да је један од пионира савремене научне фантастике. Да његов рад није прошао незапажено, говоре и награде које је освојио (Н)Ф драмама, причама и хаикуима:

Објавио је две књиге драмских НФ текстова: Сребрна копча сна (1993) и Il Mondo di Arianna (1994) на италијанском. Освојио је две награде за НФ радио драме: Радио Загреба, за драму Мисија (1989) и радио Београда, за драму Хроносфера (1989),[1] која је више пута емитована у емисији Паукова мрежа.[2] Освојио је и другу награду за НФ песму Сусрет, на конкурсу Удружења фанова научне фантастике SCI&FI (2008),[3] као и награду за НФ причу Јанова поема, на трећем конкурсу часописа „Андромеда“ (1979).[4] Објавио је неколико кратких НФ прича у часопису „Кекец“, под псеудонимом В. Вид (1968. и 1969. године).[5] Својом маштовитом научнофантастичном причом освојио је друго место на Белеговом конкурсу за кратку Ф, НФ и Х причу „Грешка према природи“.[6] Поред осталих награда које је освојио за класичне хаикуе,[7] освојио је и треће место на Белеговом конкурсу за Ф, НФ и Х хаику на тему „Дрво и ја”[8] и треће место на Белеговом конкурсу за (Н)Ф хаику „Врба на калдрми“.[9]

Шта је фантастика? Слобода, неопходан зачин животу, игра, плес у којем се стварају најлепше фигуре. Од многих познатих дефиниција научне фантастике овде ћу изнети оне које можда најбоље објашњавају и приањају уз Вида и његов живот и стваралачки рад: Ксенија Јовановић сматра да је „за писца гледати у будућност само начин да разоткрије неке истине о савременом свету, полазећи од претпоставке да кошмари и разарања у вековима што следе могу бити само још стравичнија“. Слично њој, Сем Џ. Ландвол сматра да је „снага научне фантастике одувек лежала у идејама, не у форми. Њена вредност не лежи у опреми: машинама, ракетама и далеким световима, већ у томе што нас учи да ништа не смемо да узимемо здраво за готово, као и да морамо бити спремни на промене, како нас самих, тако и наше околине“. С обзиром да је, како Филип Кирвал сматра, „саставни део судбине научне фантастике да буде непрекидни коментар наших цивилизација у пуном развоју“, и с обзиром да је Вид обожавао научну фантастику, мистерију и све зачудно човеку, и тиме се у свом стваралачком раду озбиљно и предано бавио, било је потпуно логично да приредним и једну збирку Видових (Н)Ф хаикуа.

Колико је био слободног, радозналог и неспутаног (и враголастог, додала бих) духа, можда најбоље осликава и анегдота која следи, а које се радо присећа његов блиски колега са факултета, Богдан Р. Петровић, који је са њим радо друговао и који га и данас носи у драгој успомени: „... Вид ми је, када се вратио из Пољске, причао о својим утисцима. Мислим да је то било у време наших магистарских студија из међународног права. Између осталог ми је рекао како је успевао, макар и на пет минута, да завири у дом обичних Пољака. Ушао би у неку зграду и зазвонио на насумично одабрана врата. Када би се врата отворила, домаћина или домаћицу би упитао, учтиво и помало бојажљиво, да ли ту станује Збигњев Квашчински, његов пријатељ. Видова појава је одисала пристојношћу и уливала поверење. Одговор би, наравно био одречан, а тада би он додао некакво полупитање или напомену у стилу: „Упознали смо се, знате, прошле године у Прагу, на једном семинару. Рекао ми је да га обавезно потражим, ако дођем у Варшаву“. Домаћини би немоћно вртели главом, минути би текли, а мој би пријатељ гутао очима оно мало што му је било у видокругу. Не знам колико је таквих експеримената Вид направио. Можда је у следећој згради потражио Јадвигу Валевску. За његов радознали дух нису постојале препреке.“

Да на овом свету ништа није случајно и да се књиге саме пишу, а да смо ми, писци и приређивачи, само њихови инструменти путем којих оне долазе на свет, говори и број хаикуа који сам одабрала за ову збирку: 86. Нисам унапред знала колико ће хаикуа ући у ову збирку, они су се сами слагали, сами у збирку улазили и изборили за своје место у њој. Тешко да бисмо могли да помислимо да и број 86 има мистично значење – али он га има, и то какво! Означава изванредну способност комуникације, лепо изражавање, креативност – све оно чиме бисмо и самог Вида Вукасовића и његово стваралаштво могли да опишемо.

У духу хаикуа који су пред вама, за сам крај, сасвим су прикладне речи Видове дугогодишње блиске пријатељице и сараднице Оље Пајин: „Вид Вукасовић и сада, као да тајанством Фантастике и даље негде ту зуји у близини, или као интерпланетарно биће обилази галактички удаљене планете, као космички зрак.“[10]

Тамара Лујак

НАПОМЕНЕ

[1] И Мисија и Хроносфера могу да се прочитају (скину у ПДФ формату) на овом линку: https://www.rastko.rs/cms/files/books/4f42c0bf2ce02

[2] Наведена је као радио драма која је у Пауковој мрежи емитована 1990. године у: Фонографија радиофонских дела 1924-2004, стр. 93, Београд, 2004.

[3] Песма је објављена у фанзину: Terra бр. 5, стр. 111, Београд, 2008. Велико хвала Тихомиру Јовановићу и Светиславу Филиповићу на информацији.

[4] https://fantastikologija.blogspot.com/2020/04/vid-vukasovic-janova-poema.html

[5] https://belegbg.wordpress.com/2020/04/14/vid-vukasovic-pas-u-kabinetu/

https://belegbg.wordpress.com/2020/04/15/vid-vukasovic-pobuna-metalne-konjice/

https://belegbg.wordpress.com/2020/04/16/vid-vukasovic-svetionik-vremena/

[6] http://belegbg.wordpress.com/2013/01/27/vid-vukasovic-epoha-homo-novusa-ii-mesto

[7] О томе видети више у трећој приређеној књизи: Сенка наше душе.

[8] https://belegbg.wordpress.com/2011/06/17/konkursi/

[9] http://belegbg.wordpress.com/2013/10/06/proglaseni-pobednici-konkursa-za-f-i-nf-haiku-vrba-na-kaldrmi/

http://belegbg.wordpress.com/2011/06/17/konkursi/

[10] https://belegbg.wordpress.com/2015/01/02/olja-pajin-stope-u-pesku/