Зоран Стефановић

Уметник стрипа и духа Геза Шетет (Биографија и стрипографија)

Објављено првобитно у књизи: Шетет, Геза: Књига о Јову, „Форма Б“, Београд, 2019, стр. 130–133.

Геза Шетет (мађ. Sötét Géza) уметник је мађарског порекла из Србије. Плодан је стрипар, како цртач тако сценариста, али је и општи ликовни уметник са много хиљада радова за себе. У завичајној Бачкој је посебно цењен као сликар, илустратор и карикатуриста, а у бившој Југославији због стрипова духовне тематике.

*

Шетет је рођен у Кикинди 2. октобра 1953. године, у скромној радничкој породици. Одрастао је без оца, са мајком Каталин, често се селећи — Бочар, Пивнице, Кикинда… Већ од треће години има потребу да интензивно црта и то другачије од вршњака, зрелије.

Због породичних околности, од малена је морао доста да ради, без услова за темељније школовање, али је та ситуација понекад имала и светлих тренутака, јер, како вели: „Радећи уместо маме у киоску, моја љубав према стрипу долази до пуног изражаја, те и сам почињем цртати.“ Значило му је што је рођен на исти датум као духовник Махатма Ганди, али и велики стрипар Алекс Рејмонд, јер је стрип дечаку Гези био од крајње животне важности. И сад се радо сећа: „Плави вјесник је са својим шаренилом садржаја а посебно стриповима нешто је најлепше што ме сећа на моје лепо безбрижно детињство“.

Шететов таленат примећен је већ у првој половини 1970–их, те он дебитује као цртач у Сарајеву тинејџерским цртежом у Тобијевим новинама (1970–1971) код малог егзотичног приватног издавача Ахмета Храповића. Искусни Станко Радовановић — Жрновачки (1910–1982), недовољно проучени загребачки, а потом кикиндски сценариста, који је повезивао више кључних епоха југословенског стрипа још од 1940–их, препознао је велики таленат младог Шетета (тада вештијег са оловком, него још са тушем или бојом) и написао му је неколико сценарија, пре свега рану верзију серијала „Њих троје“.

Шетет одлази у Југословенску народну армију, где време користи и за цртање по моделима (рецимо, серију портрета војника крајем 1973), те се враћа у цивилство 1974. као још зрелији цртач. Ипак, упркос личном напретку, не може да уђе у велике издаваче, попут „Дечјих новина“ из Горњег Милановца, вероватно не зато што није било наде за њега (Срећко Јовановић је давао шансе и много лошијим и млађим цртачима но што је био млади Геза), већ зато што је 1972. била година када је Влада СР Србије вођена тзв. либералима из идеолошких разлога увела (и то само за подручје Србије) злогласни тзв. Закон против шунда, због чега су „Дечје новине“ морале у једном дану угасити већину стрипских листова као нерентабилне.

Младић је зато по Радовановићевом сценарију у новосадском школском магазину на мађарском Jó Pajtás (попут листа Дечије новине) објавио стрип „Бáба Картара“, о народном хероју Стевану Дивнину (1895–1942), оснивачу Шајкашког партизанског одреда, што се убрзо претворило у стрипски серијал реалистичке стилизације „Бачки партизански хероји“, од чега је објављено укупно три епизоде 1977–1980. Шететове илустрације објављује и у СФРЈ широко читани Стрип забавник („Дневник“, Нови Сад), а као карикатуриста момак добија трећу награду угледног суботичког недељника на мађарском Hét Nap /Седам дана/ за тему типичну у време Титовог одласка у вечност: „У омладини је снага“. Тиме је младић постао (полу)професионални уметник.

Ипак, вероватно захваљујући уреднику Брани Николићу, у Екс алманаху предузећа „Дечје новине“, излазе Шететови каиши из карикатурално–хумористичке серије „Мој сокак“: два солидна у децембру 1979. (јубиларни број 200), а затим и један одличан у јануару 1980. (број 207). То јесте била рубрика за почетнике „Први старт“, али је у питању био лист који је читала цела велика Југославија, а баш у тој рубрици су се појављивала нека од ускоро великих имена Југо–стрипа (рецимо, у броју 199. појавили су се Божидар Милојковић и Зоран Туцић). Свестан нове видљивости и очигледне наклоности редакције, охрабрени уметник сада опет нуди веће радове, али не карикатуралне већ реалистичке: „Чувар галаксије“, „Њих троје“ (две епизоде нове верзије) те „Бобиљ и Друшкан“. Међутим, управо је тад био тренутак смене уредничке власти и моћи у „Дечјим новинама“, нарочито везано за домаћи југословенски стрип и средишње издање куће YU стрип, магазина за који је 1980. било дилема да ли ће након Бране Николића наставити да га уређује група „Београдски круг 2“ или неко појединачно. Осим тога, у тим месецима понуда одличних нових стрипова из целе СФРЈ је одједном постала огромна, чинећи конкуренцију оштром и неиздрживом. Тако су Шететови стрипови 1980. остали у лимбу — практично без објашњења одбијени и необјављени.

Зато је, игром судбине, најшира југословенска публика упознала Шетета 1981. опет преко издања Ахмета Храповића — САЗ–а (Сарајевског забавника). Ту је објављен серијал „Њих троје“ и минијатура „Зар је све у љепоти“ Радовановића и Шетета, али и стрипови које је сам Шетет написао — попут НФ стрипа „Чувар галаксије“ или дирљиве адаптације Јесењинове кратке приче „Бобиљ и Друшкан“ за коју је лично Андрија Мауровић урадио (нажалост необјављену) насловну илустрацију–слику те високо похвалио тај стрип (који смо и ми, тадашња деца, лепо прихватили и до данас запамтили). САЗ је, иако лепо замишљен као комбинација класике и простора за уметнике–почетнике, нажалост исте 1981. године престао да излази, јер је Храповић имао пореских проблема са властима и последично велике животне невоље.

Шетет каже да је из тог, али и каснијих раздобља, остало незавршено и необјављено десетине његових стрипова. Поменимо трећу епизоду „Њих троје“ („Двоножни дингоси“), другу епизоду „Чувара галаксије“, још један научнофантастични стрип „Арго 2“ (са мотивом Бруса Лија), али и карикирани стрип „Живот на Олимпу“ (касније урађен под називом „Zeus & co“).

Ово је и породично важан период: Шетет од 1980. године, живи у Таванкуту, насељу у Суботици, где је са супругом Матилком засновао породицу. Добијају 1985. сина Бориса, који је данас житељ Суботице, такође домаћин сопствене породице.

Вратимо се у 1980–1981, формативну годину новог југословенског стрипа, али и Шететове каријере. Пошто велики центри српско–хрватског стрипа не примају младог аутора у стални ангажман (као ни многе друге младе ствараоце тог доба), Шетет због егзистенције осамдесетих година ради у неколико суботичких фирми. Неки од послова, као фирмописачки или портирски, ипак су му омогућили усавршавање сликарских техника које су га занимале.

Срећом, наставља да ради за штампу југословенских Мађара. Високо је од критике (Ивков, 1995) оцењен његов карикатурални дневни стрип у каишевима „На клупици у нашој улици“ за недељник Hét Nap 1984–1986. године. Ту је и почетак крајње занимљивог серијала о Херкулу, замало магнум опуса и по многим елементима спектакуларног, али недовршеног упркос свих уметничких и издавачких потенцијала, јер је прва епизода изашла у драматичној сезони (1987-1988) после које се и држава срушила.

Шетет је и истакнути илустратор. Нарочито су у Hét Nap били запажени његови радови којих је било преко хиљаду, а посебно стотине цртежа за рубрику „Крими“. Илустровао је и неколико књига и насликао за њих насловне стране. Његови скицен–блокови откривају убедљивог цртача–анималисту и пејзажисту своје генерације, што ће се видети када уметник направи своју монографију цртежа.

Данас је познат и као сликар, било локалних војвођанских мотива, било класичних репродукција, па је тако од 1999. урадио више од 2.500 уља на платну и слика других техника. Излагао је на више скупних и три самосталне изложбе: прва је била сликарска у редакцији Хет Напа (2008), а друге две на Отвореном универзитету у Суботици са стриповима Исус: Реч Божја (2015) и Књига о Јову (изворна колорна верзија, 2016). Како видимо, у 21. веку, Шетет се изузетно успешно бави преносом Светог писма у стрип, са јаким личним печатом — како у приповедном и ликовном смислу, тако и у духовном. Два поменута графичка романа Исус: Реч Божја (2015) и Књига о Јову (2016/2019) спадају међу најубедљивије примере србијанског, југословенског и источноевропског стрипа на верске теме.

О потенцијалима и значају овог недовољно вреднованог аутора писали су посебно поводом стрипа Ахмет Храповић (1981) и Слободан Ивков (1995), поводом илустрација Шандор Керекеш (2008), а поводом целог опуса Томислав Мачковић (2016). Изнимно је био значајан став С. Ивкова, који је благовремено у оквиру стручног вредновања историје стрипа у Србији и места суботичке сцене у њој, на капиталној изложби 60 година домаћег стрипа у Србији, за Гезу Шетета констатовао таленат и подсетио да незаслужено припада оним ауторима Југославије који нису имали где да објављују за широку публику, наглашавајући да је Шетет „неодвојиви део корпуса овдашњег стрипа и такође један од запостављених и недовољно ангажованих аутора“. О Шететовим новим духовним стриповима, све запаженијим код стручњака, писали су Иван Вељковић (2016) и Зоран Стефановић (2019).

Надарени и надахнути стваралац Геза Шетет, на велико задовољство својих поштовалаца, сада припрема више подухвата са уредником Илијом Мировићем, за кућу „Форма Б“ у Београду, укључујући и стрипску адаптацију драмског спева „Горски вијенац“ Петра II Петровића Његоша. •

Изабрана стрипографија Гезе Шетета

• „A báckai partizánok hőstettei“ /срп. „Бачки партизански хероји“/, стрипски серијал реалистичке стилизације, Jó Pajtás, Нови Сад. Сценарио написао Станко Радовановић. Епизоде:

1. „A telefonvonal megszakadt“ /„Телефонска линија је прекинута“/, 1977.
2. „Égō gabonatáblák“ /„Ни зрна жита окупатору“/, 1978.
3. „A Sajkás–vidék hősei“/„Херој шајкашког одреда“/, 1980.

• „Њих троје“, стрипски серијал реалистичке стилизације. Сценарио С. Радовановић. Епизоде:

1. „Њих троје“, САЗ (Сарајевски забавник), Сарајево, 1981, бр. 4/5.
2. „Њих троје: Отмица авиона“, САЗ (Сарајевски забавник), Сарајево, 1981, бр. 6.
3. „Двоножни дингоси“ (необјављено)

• „Бобиљ и Друшкан“, САЗ (Сарајевски забавник), Сарајево, 1981, бр. 4/5. По причи Сергеја Јесењина сценарио Г. Шетет.
• „Зар је све у љепоти“ , САЗ (Сарајевски забавник), Сарајево, 1981, бр. 4/5. Сценарио С. Радовановић.
• „Чувар Галаксије“, САЗ (Сарајевски забавник), Сарајево, 1981, бр. 6. Сценарио Г. Шетет.
• „A mi utcánk kispadján”/„На клупици у нашој улици“/, Hét Nap, Суботица, 1984–1986. Карикатурални дневни стрип, 60 каишева. Сценарио: „Прислушкивао Геза Шетет“
• „Krimi“ („Крими“), Hét Nap, од 1986–2012, рубрика коју је илустровао стотинама цртежа.
• „Héraklész“ /Хераклес и Херакле/, стрипски серијал реалистичке стилизације. По мотиву грчке митологије сценарио написао Г. Шетет. Три урађене епизоде, као и сижеи за још 27 епизода:

1. „A hős születése“ /“Рођење хероја“/, Jó Pajtás, Нови Сад, 1987/88.
2. „Херина освета“ (необјављено)
3. „Детињство једног полубога“ (необјављено)

• Исус: Реч Божја, „Препород“, Београд, 2015, 231 страна. Сликани роман, по библијском предлошку сценарио написао Г. Шетет. Пун колор.
• Књига о Јову. Графички роман, по библијском предлошку сценарио написао Г. Шетет.
  • Књига о Јову, самиздат, Таванкут, 2016. Изворно урађено у боји, али због несташице новца објављено црно–бело.
  • Књига о Јову, „Форма Б“, Београд, 2019, 134 стране. Два издања: ћирилица и латиница. Црно–бело.

Извори и литература (хронолошки)

• Храповић, Ахмет. „Уз наредни стрип 'Није све у љепоти'... Геза Шетет“, САЗ (Сарајевски забавник), Сарајево, 1981, бр. 4/5. (Биографија уметника)
• Ивков, Слободан. 60 година домаћег стрипа у Србији = Six Decades of Comics in Serbia = A hazai képregény 60 éve szerbiában : 1935–1995, каталог изложбе — монографија, XXXII ликовни сусрет, графичка култура, Суботица, 1995. Нарочито су од интереса поглавља „Суботички стрип? (Прилог историји стрипа у Суботици)“, стр. 93–94; „Геза Шетет“ /биографија/ стр. 107–108; нацрт Шететовог плаката на стр. 281. Такође на Пројекту Растко: https://www.rastko.rs/strip/60godina/60gstripa_07.html
• Kerekes, Sándor. „Gondolatok Sötét Géza képeiről“ /„Размишљања над сликама Гезе Шетета“/, Hét Nap, Szabadka /Суботица/, 9. 7. 2008. https://hetnap.rs/cikk/Gondolatok-Sotet-Geza-kepeirol-5397.html (О првој сликарској изложби, али и о важности Шететових илустрација за рубрику „Крими“)
• Мачковић, Томислав. „У потрази за Гезом Шететом“, Град Суботица (интернет портал), 24. јануара 2016. http://www.gradsubotica.co.rs/u-potrazi-za-gezom-setetom/ (Биографски текст и репортажа у уметнику)
• ~ „Промоција: Књига о Јову“, Град Суботица (интернет портал), 24. јануара 2016. http://www.gradsubotica.co.rs/desavanje/promocija-knjiga-o-jovu/ (О изложби изворне колорне верзије Књиге о Јову, у галерији Отвореног универзитета у Суботици, 4. — 2. 5. 2016.)
• Вељковић, Иван. „Нова стара прича“, Показивач: портал за културу, образовање и прикљученија, 27. новембар 2016. http://www.pokazivac.com/nova-stara-prica/ (Приказ књиге Исус: Реч Божја)
• Стефановић, Зоран. „Када се над нама Небо затвори: 'Књига о Јову' у тумачењу Гезе Шетета“, у Геза, Шетет: Књига о Јову, „Форма Б“, Београд, 2019, стр. 123–129.
• Стефановић, Зоран. „Уметник стрипа и духа Геза Шетет: Биографија и стрипографија“, у Геза, Шетет: Књига о Јову, „Форма Б“, Београд, 2019, стр. 130–133.