Бојан М. Ђукић

Винзор Мекеј и незаобилазан утицај на Елу и Плишанце

ДАКЛЕ, ПОСТОЈИ ЛИ инспирација у било кога бесмртним светом снова једног од пионира светског стрипа који је задужио и свет анимације, новинске илустрације и политичке карикатуре највишег ликовног нивоа и непорециво десничарског усмерења — Винзора Мекеја?

Мислим да надахнутих има доста током стриповне историје, од давнина па све до данас... тренутно ми на памет пада Жан „Моебиус“ Жиро... белгијски маестро Херман са својим серијалом ХЕЈ НИК! САЊАШ ЛИ?...

... и моја маленкост, нека ми не буде замерено на нескромности пошто се не угуравам на себи непримерену позицију, поготово поредбену.

Ела је настала као лик са скромном намером да учини визуелно занимљивијим материјале за часове енглеског језика намењене најмлађима у школи страних језика ЛИНГО професорке Данијеле Грозданић која је својој иницијалној креацији додала и пратеће ликове животињица неуобичајених за стандардно осмишљен свет сликовница или стрипова — уместо куца, маца и зека под мојом оловком настали су нилска ждребица, нарогушени носорог, весело слонче, поетска корњача и нежна анаконда жељна дружења, нежности и присности. Од те идеје био је само корак до питања, „А зашто бисмо ово весело друштванце оставили само за тестове из граматике а не и за, рецимо, стрипове или сликовнице..?“ и, с обзиром да смо сместа на почетку себи „скромно“ дали инострано тржиште као циљ, насловили смо пројекат ELLA & TOY PALZ (са Z на крају уместо примеренијег S). За евентуално појављивање на српском језику и тржишту сложили смо се око имена ЕЛА И ИГРАЧКАРИ које је еволуирало захваљујући ингениозном предлогу Данијелине пријатељице, г–ђице Јелене Милановић, у ЕЛА И ПЛИШАНЦИ.

Ретко ко поседује таленат и ингениозност да створи нешто заиста ново, оригинално и невиђено... стога је и моја маленкост током дискусија шта бисмо и како бисмо са нашим ликовима посегнула за генијалним и, нажалост, завршеним стрип–серијалом КАЛВИН И ХОБС Била Вотерсона (Calvin and Hobbes by Bill Waterson) са премисом да Елини плишани другари оживе и постваре се када нема одраслих у близини... одатле до спознаје да нам одрасли нису потребни ни у помињању већ да је цела чаролија заснована на Елиним доживљајима са Плишанцима у сновима, дакле док спава. И тако смо спонтано дошли до Мекеја и МАЛОГ НЕМА. Мекеј није сновиђенске приче казивао само у МАЛОМ НЕМОУ, пре њега имао је покушај са краћим серијалом за одрасле са одраслим ликовима, DREAM OF A RAREBIT FIEND који је у нас давно још неспретно преведен као „Снови страшног ђавола“ а заправо значи СНОВИ ПРОЖДРЉИВЦА ПИТЕ СА СИРОМ[1] пошто је RAREBIT традиционална ирска пита са сиром, веома слична нашем буреку са сиром (или „сирници“, за чистунце који за бурек признају само онај с месом). Вечити експериментатор и трагалац за ширим хоризонтима, Винзор Мекеј је јешног „Буреклију“ осим у стрипу овековечио и у кратким филмовима, што играним, што анимираним — као и МАЛОГ НЕМА, уз многе друге пројекте невезане за његово стриповно стваралаштво.

Можемо само да закључимо како сви ми који покушавамо да „нешто кажемо кроз свој рад свету“ незаобилазно стојимо на раменима великана који су стварали пре нас, или излазимо из њихових шињела или отмених капута од најфиније тканине какве је носио велики Винзор Мекеј, највећи господин међу ствараоцима стрипова икада.

Све што данас постоји у мета–језицима стрипа и анимације и њиховој ликовности није произашло из Дизнијевог студија, како се олако произвољно мисли и закључује, већ из њујоршке изнајмљене хотелске собе у коју је Мекеј сваки дан ишао да црта као што неки „обичан свет“ иде на посао. •

[1] Или у преводу Зорана Стефановића „Снови сиревог душманина“. Видети његове предговоре за сабраног Малог Нема на српском у издању ИК „Макондо“, Београд.