Предраг Ристић

Како да Лепенски вир најзад уђе у УНЕСКО

Приредио Зоран Стефановић

Палеолит — ЛАСКО – у пећинско сликарство

Мезолит — Лепенски вир – на облуцима вајарство

Велика је дилема како да Лепенски вир најзад уђе у УНЕСКО. Да ли заједно са Ђердапом — како је својевремено предложио професор Бранислав Крстић, први комесар УНЕСКА, некадашњи саветник у савезној влади Југославије за урбанизам, просторно уређење и баштину.

Наш предлог предлаже сасвим супротну концепцију. Треба одвојити оне делове артефаката овог светски значајног локалитета који су кристално јасни, да су стручно и достојно презентовани, оригинали, од оних где су артефакти упропаштени што потапањем, а што катастрофалним археолошким несналажењем приликом ископавања шездесетих година. Дакле, треба одвојити како је презентована изненађујућа архитектура, од тога како је сачувана такође запањујућа скулптура која је затекла нажалост за ово светско изненађење неспремне званично одговорне археологе. Проблем је био што је архитектура ЛВ оставила крхке трагове а на каменој скулптури није могло ништа да се поквари, док је архитектура још приликом ископавања делом непотпуно презентована, а приликом пресељења потпуно уништена. На то је још одмах јавно оштро реаговао чувени професор Александар Дероко који је презентацију архитектуре ЛВ оценио као „највећи културни масакр двадесетог века“. Нажалост и његов велики ауторитет није могао да заустави погрешно усмерену еуфорију.

Професор Александар Дероко

Данас, после 50 година, морамо најзад да признамо да са оним што је урађено за архитектуру ЛВ не можемо да изађемо на светску научну позорницу, што је пророчки предвидео проф. Дероко „да ниједан светски научник неће моћи даље да истражује“ на основу онога што је данас изложено у хали музеја ЛВ. Да подсетимо: када је пропао наиван план вишег консерватора Милорада Медића да се у челичним рамовима пренесу целовити подови кућа ЛВ, јер су се крхки подови издробили у парчад и прах те су морали да се у „зембиљима пренесу“ на нови локалитет и тамо некако, ко зна како, саставе. Био би безобразлук да са тим франкештајновима изиђемо на очи светској јавности и Унеску.

Камени упретник, током пресељења насеља Лепенски вир

Међутим, не заборавимо на оригиналне камене неоштећене скулптуре. Зато ћемо бити слободни да поставимо једну паралелу у ликовној уметности између сликарства и вајарства

Када је откривено пећинско сликарство у најпознатијим пећинама као што је Ласко, у почетку је то исто била археолошка сензација која би исто остала само археолошка сензација за посебне археологе који су имали одобрење да уђу у пећине и да истражују за доприносе правој науци. Међутим, та истраживања су међу осталим инспирисала и Пикаса и пећинско сликарство унело дух преисторије равноправно у светску културу и цивилизацију, без обзира на то што је широм света откривено још више пећина са преисторијским сликарством, то је био тај историјски тренутак када су људи палеолита пре 26.000 год. постали недељиви део културе и духа свеукупног човечанства.

Сличан историјски тренутак срећом се догађа сада и на ЛВ. Кроз 50 година накупило се мноштво страсних љубитеља који се инспиришу Лепенским виром, појавило се веома много теорија рекомпозиције архитектуре и међу њима је и архитекта Христивоје Павловић. Он се међу осталим својим активностима на реконструкцији културе ЛВ, иако архитекта, опробао и у изради сувенира ЛВ. Скупљајући мале облутке са саме локације обрадио их је на исти начин, улазећи у њихову природну суштину, као што су Лепенци проникли у веће облутке, у оно што је Васко Попа дивно умео пророчки речима да опева, осећајући душу облутка, а не знајући за будуће откриће ЛВ.

И као што је пећинско сликарство открило душу палеолитског човека од пре 20-30 хиљада година, тако је облутско вајарство открило душу мезолитског човека од пре 7-9 хиљада година

Фабричку хала садашњег Музеја ЛВ, поред тога што је недоречени фалсификат, треба заборавити, јер ту пре свега нема душе, а ни науке, и не служи ничему. Зато предлажемо решење почев од успешних сувенира које израђује ХрП што има душу и сваки песени комад је обрађен на облуцима који су сакупљени на самом локалитету. Примећујемо да су ти оригинали сувише ситни, а ЛВ тражи нешто монументално као што монументалан и цео Ђердап.

Да се посрамимо, Румуни са друге стране Дунава исклесали су у стени клисуре монументални лик Дачана Децебала, као што су Американци исклесали ликове својих председника и једног Индијанца на планинским урвинама

Рељеф дачког краља Децебала на румунској страни Дунава

Црква на румунској страни Дунава

Тако треба да и ми исклешемо монументални лик Лепенца на изабраној стени која задире и извире из Дунава. За тај подухват сматрам да је идеалан архитекта ХрП после продора низа његових опипљивих малих изгравираних облутака, који су у ствари предложак, односно, идејни пројект за нешто много веће, јер његово решење произлази из посебног облика сваког облутка. Зато сматрам да је неопходно пронаћи решење које произлази из природне стене која као да је израсла из Дунава, као што је стена Лепена, на средокраћи између Лепенског вира и Власца.

Могући изгледа лепенског рељефа на српској страни Дунава, стена Лепена

Решење архитектуре треба, дакле, оставити за сад привремено по страни, а када Лепенски вир буде продро са вајарством у интернационалну свест, постоји једна могућност да се створи једна атмосфера да се процене бројни радови на рекомпозицији ове јединствене архитектуре, за шта и ја прилажем једно решење са којим сам докторирао на университету у Грацу — на општи суд времена. За то време треба унапредити мале сувенире и панораму Ђердапа.

Суштина Лепенско вира је ВИР. Нажалост вир је потопљен и река сада мирно тече, али је конфигурација Ђердапске клисуре мање–више остала иста, те силни ветрови дувају кроз клисуру и даље праве турбуленције, односно, вирове, на веома сличан начин као у доба мезолита. За лет птица Лепенски вир остао је исти. Предлажем зато да савремени параглајдери у спомен тих вирова узлећу са мистериозне трапезасте стене у ваздушне стубове и вртлоге. Када сам пливао 1970. год. у самом Лепенском виру, док није био потопљен, сви су ме са чуђењем питали како то препознајем — где је вир. А како онда албатроси и параглајдери препознају ваздушне вирове?

Параглајдери над Ђердапом

Уколико дипломатско усаглашавање траје предуго, за почетак полетања параглајдера сасвим добро може да послужи врх бољетинског брда или са саме ивице гребена.

Треба да смислимо туристичку туру кроз Гвоздену капију Ђердапа:

• Са леве стране српска тврђава Свиница, румунска црквица и Дачанин,
• изнад се вихоре параглајдери, а
• са десне стране стуб Лепенца!

Др Предраг Ристић

Колеге: професор Александар Дероко са својим некадашњим студентом Предрагом Ристићем (1980-их)


Карикатура Предрага Ристића, нацртао Александар Дероко

Посвета професора Александра Дерока Предрагу Ристићу