Петар Беатовић

Пет песама из збирке „Боја мог живота“ (2010)

• Лице из огледала
• Заборављена музика
• Бекство
• Безосећајна песма
• Прећутани живот

• Белешка о писцу

Лице из огледала

Ти причаш:
„Уморна сам од ових празнина
и сивих тачака што бесциљно лете“
Ти причаш:
„Ја сам очувана,
скривена иза зидова оног што је било…
тупо,
скривам очи док други рију,
кидају у мени исту ноћ“
Не,
није човек уморан од бесциљних визија
он је само уморан од живота…
Погледај шта остаје
кад сакријеш све жуте минуте
Погледај,
кад опростиш свима који су те имали….
Шта ће бити
кад једном препознаш
лице из огледала,
принцезо изгубљених бајки

Заборављена музика

За тебе остане
понека струна
иње и прашина

Међу истрајалим станицама
и отрцаним женама
нађем ноту
безнадежно изгубљену…
још увек бројим кораке
пред вратима
али неке ствари
не мењају се
за неке људе нема повратка

Бекство

Питаш ли се понекад
куда иду безимени, рањени, раскрвављени
сви они остављени и заборављени
Куда беже пијани од трске
и месеца са површине воде
од тужних песама
и слатког укуса слободе.
Прљави од ветрова
и напуштених станица
тргова од неба и залуталих птица.
Кад нека рука залута у море од класја
и два зелена острва на твом лицу
питаш ли се да ли је пронашла птицу
озеблу у сметовима твоје самоће?
Питаш ли се понекад
куда бежиш ТИ?

Безосећајна песма

Минути за губљење,
међу прстима догорева тишина;
постоје ствари
довољно хладне и без додира…
Само тренутак
живе људи без корена,
руке без неба,
усне без крви…
У набреклом слапу мишића,
сузе су скупље од отрова…

Прећутани живот

Некад ме зовеш у собе
где је закључано небо,
и свилене лутке
и лимени добошари,
из твоје косе
зову ме,
али ти ћутиш…
Некад кријем зору
у туђим џеповима
и поклањам ноћ
свој својој деци
а ти ћутиш…
Понесем и
капут од сунца и ветра,
и тихо слетим
на расплакане изворе у туђини
а ти ћутиш…
Због тебе ја више не певам свој живот
ја живим своје песме

Белешка о писцу

Петар Беатовић је рођен 1976. године у Београду. У родном граду је завршио Спортску академију, где ради у предузећу „Теленор“ и као кошаркашки тренер. Поезију пише од своје 14. године. У штампаним издањима објављена му је збирка поезије Боја мог живота („Либер“, Београд, 2010) и избор песама у часопису Нова Зора (Билећа–Београд, број 25/26, прољеће/љето 2010). Од 2013. учествује у такмичењу песника Балкана на Интернету „Мили дуели“, где је 2017. био и један од тзв. великих финалиста.