Војислав Д. Девић, биобиблиографија

Биографије и фотографије аутора (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Internationalcreativecommons.org • Biographies and photos of the authors (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International

Војислав Д. Девић је рођен 1952. године у Новом Саду. Истраживач, теоретичар и практичар просторног планирања, урбанизма, архитектуре, заштите градоградитељског наслеђа, екологије, футурологије, картографије и геостратешких пројеката.

Биографија и каријера

Дипломирао на урбанистичком смеру Архитектонског факултета у Београду 1977. године. Специјализовао урбанизам на Универзитету Париз VIII у Сен–Денију 1982/3. године.

Запослен од 1979. до 1994. у Заводу за урбанизам града Новог Сада, где је 1992–1994. био и члан Управног одбора. Члан Градске комисије Новог Сада за увид у урбанистичке планове 1990–1992 и 2001–2003. Запослен 2001–2002 у Извршном већу АП Војводине у Секретаријату за привреду, Сектору за урбанизам и грађевинарство. Од 2013. до 2016. члан је Савета за урбанизам, пословни простор и стамбена питања Скупштине Града Новог Сада.

Од 1992. је секретар Словенског института у Новом Саду; од 2005. саветник Географског института САНУ „Јован Цвијић“; од 2008. директор Стратег Пројекта, а од 2011. управитељ Фондације „Матица Мира“. Изабран у звање професора и академика на Међународној словенској академији наука, образовања и уметности у Москви 1995. године.

Заштитар је новосадских тргова, гробаља и цркава. Учесник тридесетак стручних и научних симпозијума српског, југословенског, европског и светског нивоа са ауторским рефератима. Сарадник и аутор неколико десетина урбанистичких планова и пројеката. Аутор већег броја чланака објављених у стручној и дневној штампи.

Члан је Друштва архитеката Новог Сада, Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине, Удружења урбаниста Србије, Словенског института у Новом Саду, Европског института за истраживање древних Словена у Лондону и Међународне словенске академије наука, образовања, културе и уметности у Москви.

Филозофске идеје и мировни пројекти

Борац за екологију и творац идеја биополиса— модела здравог, хармоничног и пожељног града, олимпијаполиса— уравнотеженог града ненасилног мира, мудраполиса— заветног града печата са толеришућим баријерама, стратегије преживљавања градова у XXI веку, Фрушке Горе као треће Свете горе и аскетополиса— стратегије самоограничавања града.

Аутор је идејних миротворних пројеката Екуменских конака крај светилишта Марија Снежна на Текијама; Србалбанополиса, града помирења између Срба и Албанаца; Срб–Бош–Хрт палате помирења православних Срба, исламских Бошњака и римокатоличких Хрвата у Сарајеву; Јапан полиса на средњем Подунављу; Ценпантранса — Центра за панхармонично преображење човека и света (највећег пројекта који је Србија излагала на Светској изложби ЕКСПО 2010 у Шангају у павиљону Србије а видело га је преко 3,5 милиона посетилаца); Паневропског дунавског миротворијума; Бео–Бер–Мос, Београд–Берлин–Москва, града помирења Немаца и Руса на српском Подунављу; Евро–азијског центра на српском Подунављу; Праг, град помирења великих сила; „Нови Сад – Нови Мир – Ново Добро“ и других.

Ауторске књиге

• Пројекти толеранције — мондијализам, екуменизам и православље, 1996 (тројезична).
• Прикривено име и непознати урбанолошки родопис Новог Сада, 1997.
• Може ли земљотрес угрозити сигурност Новог Сада?, 1998.
• Етичко–еколошка посланица колегама архитектама и урбанистима III миленијума, 1999 (петојезична) – награђена на Урбанистичком салону у Нишу исте године.
• Град помирења XXI века Србалбанополис —, 2002 (четворојезична).
• Идејни концепт храма свехришћанског сусретања и помирења Св. Јован Крститељ, 2003. (двојезична)
• Нови креативни простори Војводине — Преглед напуштених и недовољно искоришћених објеката у АП Војводини са анализом и проценом могућности њихове трансформације у објекте културе, 2014.
• Нови креативни простори Војводине као потенцијал развоја локалних заједница, 2015.
• Нови креативни простори — Домови културе за 21. век.

Самосталне изложбе

• „Пројекти толеранције за III миленијум“, Галерија САНУ, Нови Сад (2000);
• „Храм свехришћанског сусретања и помирења“, Галерија Војвођанске банке, Нови Сад (2005);
• „Инфо карте добара Новог Сада, Сремских Карловаца, Свете Фрушке горе и Војводине“, Галерија „Форма“, Нови Сад (2006);
• „Инфо карте добара Војводине и Србије“, Дому културе, Будакалас, Мађарска (2008);
• Видео филм „Ценпантранс“, Павиљон Србије, вип салон, Светска изложба ЕКСПО 2010, Шангај, Кина (2010);
• Мултимедијална миротворна изложба „Ценпантранс“, Извршно веће АП Војводине, свечани хол, Нови Сад (2012);
• Мултимедијална изложба „Центар за свехришћанско сусретање и помирење“, Галерија „Мост“, Завод за културу Војводине (2013);
• „Антиапокалиптични пројекти — made in Serbia“, Кућа Ђуре Јакшића, Београд (2015);
• „Подунавски креативни пројекти“, Галерија „ИТД“, Петроварадинска тврђава (2015);
• Самостална ауторска картографска изложба, Галерија „Форма“, УПИДИВ, Нови Сад (2016)
• „Презентација диференција специфика културних, религиозних и миротворних вредности АП Војводине“, Галерија „Мост“, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2016.

Учесник је и на више десетина колективних изложби.

Картографија

Аутор је двојезичних српско–енглеских карата, почев од 2002. године

• Карта културних добара Војводине;
• Културно–историјска карта Сремских Карловаца;
• Културно–историјска карта двораца Војводине;
• Културно историјска карта Света Фрушка гора;
• Инфо карта добара Војводине и Новог Сада;
• Инфо карта добара Новог Сада, Београда, АП Војводине и Републике Србије;
• Инфо карта добара Свете Фрушке горе и двораца Војводине;
• Инфо карта брендова Србије;
• Инфо карта добара Новог Сада, Сремских Карловаца и Свете Фрушке горе;
• Инфо карта културних брендова АП Војводине;
• Инфо карта брендова АП Војводине;
• Инфо карта брендова „златног“ Подунавља од Свете Фрушке горе до Делиблатске пешчаре;
• Инфо карта винара и вина Војводине;
• Културно–историјска инфо карта Петроварадинске тврђаве, дунавског Гибралтара;
• Инфо карта брендова Новог Сада;
• Културно–историјска инфо карта Матице српске;
• Инфо карта добара Петроварадинске тврђаве и Новог Сада;
• Културно–историјска инфо карта гимназије „Јован Јовановић Змај“ (тројезична)
• Инфо карта добара двораца Војводине и Новог Сада
• Инфо карта добара Свете горе Фрушке, Новог Сада и Београда.

Извори

• Кљакић, Слободан. „Рукавица изазова миротворцима света“, Политика, Београд, 3. 5. 2009.
• Рајевић, Коста. „Дворци без господара“, Политика, Београд, 5. 1. 2007.
• „Изложба о Подунављу у галерији ИТД", Радио-телевизија Војводине, 1. јул 2015.
• Ристић, Д. „Водич кроз прошлост чувене школе“, Дневник, Нови Сад, 13. 2. 2016.
• Цивилизацијски џинови, бирајте – рат или мир! (Aрхитекта Војислав Девић позива председнике Јoакима Гаука и Владимира Путина да измире Немачку и Русију на српском Подунављу), разговор водила: Невенка Стојчевић, Геополитика, Београд, бр. 74, мај 2014.
• Девић, Војислав. „Матица српска као узор словенским народима“, Свевлад.

Спољашње везе

• Храм свехришћанског помирења
• Инфо сајт Добра Војводине