том. 1

Збірник молодих сербістів = Зборник младих србиста

/ Редактор Деян Айдачич ; Мовна редакція Леся Стеблина. Том 1. – Київ, «Освіта України», 2016. – с. 156.

ISBN 978-617-7480-27-2

Зборник садржи десет радова на украјинском језику деветоро студената србистике са Катедре за словенску филологију Института филологије Кијевског националног универзитета – троје дипломираних магистара и четворо студената треће и двоје студената пете године. Зборник је приредио Дејан Ајдачић, а језичку редакцију је урадила Лесја Стеблина. Најпре су представљени радови о језику, а потом о српској књижевности.

Људмила Маркевич: Антропонимски композити у српском језику

У раду се анализирају сложена српска имена (антропонимски композити) као најпродуктивнија група личних имена у српском језику. Ауторка полази од студија о српској антропонимији (Т. Маретић, Б. Тошовић, М. Грковић, А. Лома, М. Чаркић, Д. Петрушевски и др.) и посматра српска лична имена у ширем, словенском оквиру. Као непродуктиван тип композита наводе се сложена имена које чине речи истог типа (именица-именица – Чедомир, придев-придев – Миодраг). Развијенија су имена састављена од различитих врста речи (глагол-именица Бранимир, именица-глагол Богољуб, придев-именица Божидар, придев-глагол Светозар). Указује се на компоненте карактеристике српском именословаи у старим средњовековним записима. Истичу се најчешће употребљене компоненте и особености српских композитних антропонима.

Тетјана Јеременко: Особености младости као човековог доба у српској лексици и фразеологији

У раду се осветљавају представе Срба о младости као узрасту човека на основу семантичке анализе низа именица и придева из речника српског језика Мирослава Николића, Матице српске и фразеолошког речника Ђорђа Оташевића, те речника синонима. Анализирају се речи са кореном млад-, јун-, називи у којима се истиче одсуство у односу на одрасле помоћу префикса не-, недо- (неискусан, недорастао, непунолетан, незрео, недозрео), са ботаничким алузијама (зелен, незрео), пејоративни називи (балавац и др.) и изрази (<још> капље/ цури [некоме] млеко из (с) уста), позитивни изрази (у цвету младости), позајмљенице тинејџер, пубертетлија. Разматрају се и гендерни аспекти вербализације представа о младости у различитим називима за момке и девојке. Ауторка испитује и унутрашњу форму речи и указује на неке културолошке чињенице у објашњавању значења наведених речи.

Дарина Соколова: Семантичке особености српских фразеологизама са компонентом „дан“

У раду се на основу фразеолошких речника Ђорђа Оташевића и Јосипа Матешића анализирају српски фразеологизми са компонентом «дан».

Јулија Шаповал: Називи и функције боја у „Књизи о Микеланђелу“ Милоша Црњанског

Ҝоришћење боја у делу Милоша Црњанског „Књига о Микеланђелу“ (1981 р.) до сада није истраживано. Аутор анализира употребу боја у овом делу, што дозвољава идентификување и утврђивање богатства семантичких нијанси, семантике, вишеаспектности функционалних својстава боја, те особености стила аутора. У „Књизи о Микеланђелу“ Милош Црњанског користи богату палету боја за приказивање осветљења, гради оригиналне колористичке слике света, подстиче асоцијативно мишљење читаоца, објашњава емоционалну природу боја. Циљ рада је дефинисање стилских особености боја и њихову улогу у књижевном раду Милоша Црњанског. Указано је на осам функција колоратива који користи аутор. То су: карактерологична функција, асоцијативна функција, стилска функција, валиуативна функција, естетичка функција, текстотворбена функција, функција интензивности, прецизирање. У раду била су проанализирована следећа боја: жут, црве, плав, бел, црн. У посебну групу били су истакнути „метализирани“ колоративи, као например мраморан, бронзан, златан, сребрн. Такође пажња аутора је била обраћена таквим лексемама као што таман, мрачан, мутан, магловит, светао, вишњев.

Антон Богданов: Фразеологизми са спортским компонентама и „спортске метафоре“ у политичком дискурсу српског језика

Полазиште рада о фразеологизмима и лексемама са спортским компонентама чине разматрања о употреби фразеологизама у различитим дискурсима (Непоп-Ајдачић/Ајдачић) и увиди о неофразеологизмима у савременим словенским језицима (Мокијенко/Валтер). У раду се анализирају фразеологизми и фигуративно употребљене лексеме на текстуалној грађи прикупљеној на српским сајтовима након 2000. године. У корпусу анализираних „спортских метафора“ указано је на три сегмента који садрже доста фигуративних израза у политичком дискурсу у Србији: политичке партије као фудбалски клубови, избори као фудбалска утамкмица, правила демократских избора као фудбалска правила.

Јана Сергатјук: Латинизми и грецизми у српским називима лекова

У раду се анализирају латинизми и грецизми у српским називима лекова на основу „Националног регистра лекова“ (2010). Речи из латинског језик као језика медицине и фармације и грчког као језика науке се у називима лекова појављују са префиксима anti-, a- bio-, као и у називима органа као компоненте назива лека. Тако се из латинског користе nasus (нос), dent- (зуби), bone (кост), старогрчки оtos (ухо), оto-, osteon (кост), derm- (кожа), broncho- (бронхије), pneumo- (плућа) card- (срце), gastro- (желудац). Као интерфикс који повезује компоненте се појављује –о-, на пример nas(o)- dent(o)-. Постоје називи лекова који упућују на усмереност на одређени орган и са латинским и са старогрчким компонентом.

<Літературознавство>

Јана Сергатјук: Лик Светога Саве у Доментијановом Житију

У тексту се указује на особености приказивања лика Светога Саве у Доментијановом Житију. Ауторка помиње и житије Теодосија, Доментијановог ученика и указује на сличности и разлике. Доментијан читко гради биографију великог човека, а Теодосије понире у психолошка преживљавања јунака. Наводе се радови Јована Деретића, Димитрије Богдановића и Ђорђа Трифуновића. Цитатима из Доментијановог и Теодосијевог Житија потврђују се изложени наводи. Аутор каже да је Сава постао за Симеона духовни отац. Усредређена је пажња и на Расткова (Савина) осећања након бекства из куће, што је битније Теодосију но Доментијану. Доментијан је дао пуну биографију Светога Саве, те по његовом делу ми знамо све чињенице Савиног живота.

Марина Москаленко: Лик Марка Краљевића у српским народним песмама

Фолклор је ванвременски феномен, кључни елемент народне културе. У раду "Лик Марка Краљевића у српским народним песама" аутор анализира лик српског јунака Марка Краљевића у књизи "Српске Песме" Вука Караџића. Аутор је груписао следеће теме: Марко Краљевић као заштитник животиња, Марко Краљевић као заштитник пријатеља, Марко Краљевић као борац за правду, Марко Краљевић као заштитник части, односи Марка Краљевића са Турцима и султаном, односи Марка Краљевића са женама / вилама.

Лилија Токарјева: Особливості нарації романів «Батьки та отці» та «Умисне вбивство» Слободана Селенича

У раду се испитују карактеристике нарације у романима «Очеви и оци» и «Убиство с предумишљајем» Слободана Селенића. Овај чланак је део ширег истраживања, које се тиче српске прозе друге половине XX века. Проза С. Селенића има корене у прози «новог стила» и представља пример обнове романа као жанра. Овај тип романа дефинисан је као ретроспективни роман са елементима историзма и «новог» романа и садржи карактеристике неомитологизма, неоисторизма и неопсихологизма. За њега актуелна је реконструкција историјског времена путем коришћења фиктивних елемената. За романе С. Селенића карактеристична је претежно ја-нарација и различите форме ретроспекције шта помаже дубљем разумевању унутрашњег света ликова. Увођење писама, докумената и дневника у текст је важно за психологизам и истинитост. Цикличност нарације потврђује мисао да се историја понавља. Особину романа представљају различите перспективе. Неколико («Очеви и оци») и много наратора («Убиство с предумишљајем»), техника индивидуализације изражавају концепте смрти, судбине, трагичности, фаталности и зла и теме, актуелне у сва времена.

Супротно од традиционалног историјског романа, где је једна личност подређена идеји нације, код Селенића она је оваплоћење наслеђа епохе, главни субјекат радње. Кроз историјску ретроспекцију аутор изражава идеју пропасти грађанског друштва. Интродуктивна ретроспекција и дискурс исповести изражавају унутрашни свет ликова. Различите форме хронолошке ретроспекције дају утисак да аутор контролише време и на овај начин прави ритам нарације. Чланак представља опис наративних модела више поменутих романа.

ЗМІСТ

Мовознавство

Людмила Маркевич: Складені антропоніми в сербській мові 5-24

Тетяна Єременко: Характеристики віку молодості людини у сербській лексиці та фразеології 25-44

Дарина Соколова: Семантичні особливості сербських фразеологізмів з компонентом «дан» (укр. – день) 45-57

Юлія Шаповал: Колоративи у творі Мілоша Црнянського «Книга про Мікеланджело» 58-74

Антон Богданов: Фразеологізми зі спортивними компонентами та «спортивні метафори» у політичному дискурсі сербської мови 75-89

Яна Сергатюк: Латинізми та грецизми у сербських назвах ліків 90-104

Літературознавство

Яна Сергатюк: Образ Святого Сави в Житії Доментіана 95-104

Марина Москаленко: Образ Марка Королевича у сербських народних піснях 105-125

Лілія Токарєва: Особливості нарації романів «Батьки та отці» та «Умисне вбивство» Слободана Селенича 126-141

Елизавета Пляшечник: Особливості образотворення у вибраних драмах Небойші Ромчевича 142-156