Станко Трифуновић

Слово професору Ђорђу Јанковићу

Руска Иверска капела, Ново гробље у Београду, 17. новембар 2016.

Драга Милице, поштована породицо,

Дозволите ми да се и у своје лично име као и у име великог броја оних Ђорђевих ђака, који га памте не само као професора археологије, већ и као учитеља који нас је васпитавао, док не постадосмо људи, опростим од нашег професора.

Наш професор је за собом оставио велико дело и бројно археолошко потомство. Један је од врло ретких, за кога се може рећи да је у српској археологији, иза себе оставио своју археолошку школу. Лично се поносим тиме што јој припадам.

Мог и нашег професора Ђорђа, упознао сам пре више од 30 година, почевши са студијама археологије. Убрзо сам се обрео на мојим првим студентским археолошким ископавањима, управо код њега, и како је знао да каже, његове боље половине, код његове госпође Милице. Уследиле су дуге године мог учења од обоје.

У једном од наших бројних разговора, који су давали дубљи смисао професији за коју сам се школовао, још на почетку мојих студија, питао сам, и од мог професора добио објашњење, зашто га колеге па и студенти зову „Ђока Варварин“. Био је поносан на свој надимак, разумевајући га за разлику од оних који му га наденуше, у његовом изворном значењу – човека чије речи не разумеју, они који ни то значење нису тако разумели. Безазлен и симпатичан надимак из његових студентских дана у познијим годинама Ђорђевог живота, није се више ни помињао, али постао је нешто што ће определити позне године његовог живота. Сазревајући и сам, схватио сам колико је тежак крст који је наш Ђорђе понео због тог неразумевања. На крст га осудише људско незнање, страх, завист, сујета и зло различитог обличја. Носио је Ђорђе тај крст достојанствено, господски, са њему својственом духовитошћу. И изнео га је, духовно не поклекнувши, за пример нама млађима.

Драги наш професоре, Ђорђе, верујемо да Вас данас испраћамо на неко боље место. Место где ће Ваша душа узлетети чиста, слободна од мука којима је била изложена у овом, све нехуманијем и све неморалнијем свету.

Ми остајемо у њему док нам је суђено, надајући се и молећи се да не изневеримо узор који сте нам оставили, као што следимо и сопствене породичне узоре.

Збогом Ђорђе, професоре наш драги!