Удружење стрипских уметника Србије

Прва Европа гледа нову Европу – Стрип у Србији 2016. сведочи о свом времену и простору кроз изложбе, јубилеје и светске успехе

www.domomladine.org
www.usus.org.rs

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Београд 30. октобар 2016.

Пета годишња изложба Удружења стрипских уметника Србије отвара се 1. новембра у Дому омладине Београда • Година јубилеја: век и по професионалног рада, четрдесет година од оснивања групе „Београдски круг 2“ и тридесет година од оснивања првог националног удружења • Српски и регионални аутори објављују на свим континентима • Систем курсева и школа за одгајање подмлатка је у Србији добро успостављен

У плавим и жутим бојама, лепа винчанска свештеница, припадница прве европске цивилизације од пре 6 000 година, јанусовски осматра нашу прошлост и будућност. Ово је слика Зорана Туцића са мотивима стрипа „Трећи аргумент“, који по причама Милорада Павића и сценарију Зорана Стефановића, читаоцима у Француској управо прича о предстојећој судбини Европе и човечанства.

Туцићева илустрација оглашава главни годишњи догађај за наш професионални стрип — Пету годишњу изложбу Удружења стрипских уметника Србије (УСУС) која се одржава од 1. до 13. новембра у галерији Дома омладине Београда. Изложбу ће у уторак, 1. новембра, у 19 часова отворити Раде Товладијац, председник УСУС, као и угледна имена стрипа и културе — Љубомир Кљакић, Бојан М. Ђукић и Слободан Ивков, поводом два важна јубилеја стрипског удруживања код нас.

Биће представљени радови преко 250 ликовних уметника и сценариста из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других земаља где живе чланови удружења. Многе од радова је публика у Европи, Азији и Америци већ читала, али неки ће бити и премијерно представљени. Излажу се дигитални отисци стрипских табли које приказују велики жанровски дијапазон српских уметника — од сатиричног, преко реалистичког, до авангардног стрипа. Као и сваке године, УСУС, уз великане и доајене стрипа попут Лазе Средановића или Јована Стојановића из Париза, излаже и радове оних који тек улазе у свет професионалне уметности —награђиване младе уметнице Сенке Милутиновић из Београда (р. 1999), Катарине Мичић из Лесковца и Мине Николић из Крагујевца (р. 2002).

УСУС у 2016. години

Удружење стрипских уметника Србије је и током 2016. године имало важне излагачке, педагошке и издавачке делатности.

УСУС је инициран 2008, као обнова Удру­же­ња стрип ауто­ра Ср­би­је (1986-1992). Има преко 300 чланова и међу највећим је професионалним удружењима ове врсте у Европи. Своје пројекте ради у сарадњи са установама у земљи и свету, а највише са Домом омладине Београда и Француским институтом у Србији. Осим Товладијца, чланови Управног одбора су и Лазо Средановић, Бранислав Керац, Драган Лазаревић (потпредседник) и Марко Стојановић.

Педагошки програм Удружења спроводи се у Школи стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“ (постоји од 1992) у Дечјем културном центру у Београду, под вођством професора Владимира Весовића, као и преко школа и курсева у десетак градова Србије и региона.

Неки од најпознатијих програма током 2016. су одржани у Дому омладине Београда, попут медијски веома запаженог циклуса трибина о забрањеним темама српског и југословенског стрипа „Сред четкица, бајонета...“ уз учешће главних стручњака, или популарне Школе визуелног приповедања под вођством Боривоја Грбића, као одељка Школе „Ђорђе Лобачев“.

На редовној годишњој скупштини која ће се такође одржати 1. новембра, УСУС ће имати комеморативни део посвећен колегама преминулим претходних годину дана, међу којима су и Небојша Вуковић – Неле (1971-2015), Борислав Станојевић (1953-2015), Ристо Банић (1947-2016), Зоран Савковић Џери (1950-2016) и Вељко Никитовић (1948–2016).

За заслуге на друштвеном плану, Удружење стрипских уметника Србије добило је 2016. звање „Витез Уметности“ које додељују принцеза Линда Карађорђевић и Краљевски ред витезова.

Србија је посебна у Европи по — удруживању

Модерни стрип се код нас професионално ради већ век и по, а у Србији данас, осим УСУС, делује педесетак удружења, школа, установа и група које међусобно чине добровољну мрежу. Овај модел српског организовања је специфичан у Европи, а у 2016. славе се две значајне годишњице професионалног удруживања код нас.

Наиме, од 1974. стрип у Србији се више културолошки и теоријски вреднује кроз тумачења Жике Богдановића, Ранка Мунитића, Љубомира Кљакића и других, највише кроз часописе „Пегаз“, „Култура“ и „Студент“. У таквом оквиру је пре 40 година, у новембру 1976, уметник и културни активиста Бојан М. Ђукић регистровао „Бе­о­град­ски круг 2“, групу која ће касније постати једна од најзначајнијих у Европи, чији је рад довео и до других еснафских удруживања, све до УСУС.

Затим је, по идеји Слободана Ивкова из 1984. године, почело и шире еснафско удруживање стрипара у Југославији. У Загребу је 1985. основано Друштво аутора стрипа Хрватске, а у Бе­о­гра­ду је 1986. одр­жа­на осни­вач­ка скуп­шти­на Удру­же­ње ауто­ра стри­па Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (касније Удру­же­ња стрип ауто­ра Ср­би­је), где је уче­ство­ва­ло 48 чла­но­ва, пре­те­жно из Бе­о­гра­да, Но­вог Са­да и Гор­њег Ми­ла­нов­ца, али и дру­гих гра­до­ва. Пред­сед­ник УСАС је по­стао Жи­ка Бог­да­но­вић, пот­пред­сед­ник Љу­бо­мир Кља­кић, се­кре­тар Алек­сан­дар Ти­мо­ти­је­вић, а чла­но­ви пред­сед­ни­штва Здрав­ко Зу­пан, Зо­ран Ђу­ка­но­вић, Ла­зар Ста­но­је­вић, Жељ­ко Па­хек, Бо­јан М. Ђу­кић и Мом­чи­ло Ра­јин. Пред­сед­ник од­бо­ра са­мо­у­прав­не кон­тро­ле био је Јо­ван Ни­ко­лић, а Ко­ми­си­је за при­јем у члан­ство Бра­ни­слав Ке­рац. По­др­шку је пру­жи­о Са­ве­з со­ци­ја­ли­стич­ке омла­ди­не Ср­би­је, а Дом омла­ди­не Бе­о­гра­да је ­дао про­сто­ри­је за рад.

По из­ве­шта­ји­ма са скуп­шти­не од пре тридесет година ви­де се ве­ли­ка оче­ки­ва­ња и на­ра­сли дух професије: „При­мар­ни за­да­так удру­же­ња је, ка­ко је у ста­ту­ту и на­гла­ше­но — уна­пре­ђе­ње стрип кул­ту­ре на на­шем под­не­бљу, бри­га о пра­вил­ном дру­штве­ном и кул­тур­ном вред­но­ва­њу стрип ства­ра­ла­штва. Кре­ну­ло се од по­чет­ка, јер све што до са­да има­мо су ра­до­ви на­ших ауто­ра ра­за­су­ти по но­ви­на­ма и ма­га­зи­ни­ма као и тек­сто­ви и сту­ди­је ко­је се ба­ве овим ме­ди­јем. Ве­ру­је­мо да ће ова два не­дав­но оформ­ље­на удру­же­ња (у СР Хр­ват­ској и СР Ср­би­ји) до­при­не­ти пра­вом трет­ма­ну и ва­ло­ри­зо­ва­њу овог ме­ди­ја у на­шој сре­ди­ни што им и је­сте при­мар­ни циљ.“ (YU стрип ма­га­зин, бр. 79/80, март 1986, стр. 59)

Година 1986. је важна и због из­ло­жбе Ју­го­сло­вен­ски стрип 1935-1985. која је одр­жа­на у Са­ло­ну му­зе­ја са­вре­ме­не умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, као и изложбе Ју­го­сло­вен­ски стрип 1866-1986. у Ју­го­сло­вен­ском кул­тур­ном цен­тру у Па­ри­зу, што је била обнова већег објављивања наших стрипара у иностранству.

Великан Александар Хецл и друге годишњице

Списак великих годишњица се овим не исцрпљује. Удружење стрипских уметника Србије негује успомену и на великана европске уметности, цртача, сликара и сценаристу Александра Хецла из Земуна (1926-1991), поводом деведесет година од рођења и четврт века од смрти, али и почетка његовог рада у „Пионирима“ (1956) као и изласка једине монографије „Александар Хецл — Уметност илустровања“ (1996).

Ту су и јубилеји везани за значајног карикатуристу и стрип цртача Јована Пешића (1866–1936). осамдесет година часописа „Мика Миш“, једног од најбољих у Европи (1936); 70 година од идеолошке забране стрипа од стране КПЈ (1946); 60 година оснивања „Дечјих новина“ (1956); пола века часописа „Пингвин“ и „Мики“, али и Астерикса на српском језику са епизодом „Звездоје и Клеопатра“ (1966) .

Пре 40 година је објављиван стрип Николе Масловаре Маслија „Марко Краљевић и дружина“ у „Политикином Забавнику“ (1976), а ту је и 30 година часописа „Вал стрип“ (1986).

Пре четврт века, 1991, објављен је фанзин „Alas! Comics“ („Авај! Стрип“) Александра Зографа; изашао је један број „Политикиног забавника“ на руском језику; Бранислав Керац и Жељко Пахек почели су да објављују у Сједињеним Америчким Државама, а у Југославији је изашао први албум серијала „Чувари заборављеног времена“ Мирослава Марића и Вујадина Радовановића, којег сада дигитално чита цео свет. Обележавамо и 20 година часописа „Стрип маниа“, „Лавиринт“ и „Стрипер“, суперјунака „Капетана Нитрата“ по сценаријима Борислава Станојевића, али и прве изложбе Лесковачке школе стрипа, те оснивања Зајечарске школа стрипа (1996).

А пре 15 година, 2001, појавио се пред француским читаоцима стрип Горана Скробоње, Дражена Ковачевића и В. Весовића „Точак“ — победник европског конкурса „Глена“ за најбољи нови стрип.

Све ово сведочи о дубокој укорењености нашег стрипа у домаћу и светску културу и подсећа на велики уметнички, културни и васпитни значај који уметност визуелног приповедања има за наше друштво. •


На Растку објављено: 2016-10-31
Датум последње измене: 2016-10-31 13:42:54
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује