Дејан Ајдачић

Студије о словачким пословицама

Zuzana Profantova. “Little Fish are Sweet. Selected Writings on Proverbs”. Bratislava 1997

// Расковник, Београд, 1999, 95-98. – с. 156-157.

Књигу Little Fish are Sweet, је написала и објавила Зузана Профантова, фолклориста из Института за етнологију Словачке академије наука у Братислави 1997. године. Овај ауторски зборник на 109 страна садржи седам студија о словачким пословицама на енглеском језику, али то није и прво њихово појављивање, јер су оне биле раније штампане на пољском, словачком и енглеском језику у научним часописима и зборницима. Зузана Профантова је овом књпгом обележила стогодишњицу од појављивања прве збирке словачких пословица А. П. Затурецког.

Прва студија О почецима паремиологије у Словачкој открива културно историјске слојеве које садрже словачке пословице од древно-словенског, библијског, старогрчког, до византијског и латинског, као и утицаје писаних дела. Потом се наводе подаци о првим издањима пословица код Словака (Колар 1825, Трнка 1834, Добшински 1870). Највећа пажња посвећена је дуготрајном и плодном сакупљачком раду Затурецког, који је уз помоћ великог броја сарадника објавио своју огромну збирку словачких пословица „Slovenská přísloví, pořekadla a úsloví“ 1897. године. Ауторка осветљава рад Затурецког на основу архивских докумената и посебно се осврће на његов однос према локалним варијантама пословица. Она осветљава гледишта Затурецког и показује како је он од Челаковског и Хануша прихватио идеју полигенетског тумачења настанка пословица, док у његовом разграничавању пословица од других жанрова види утицаје Челаковског и Либлинског. Посебно истиче његово оригинално разврставање пословица. Он је поделу Добшинског на десет група проширио, комбинујући је системом Челаковског и на тај начин је издвојио 21 групу пословица. Поделу Затурецког Профантова сматра најбољом поделом пословица, изрека и фраза код Словена у 19. веку. Истиче да је поред огромне и незаобилазне збирке, Затурецки значајан због методолошког приступа и теоријских ставова, који су омогућили даља истраживања пословица у Словачкој.

Рад О класификацији словачког паремиошког блага проистекао је из рада на преуређењу архива пословица у Паремиолошки архив Института за етнологију. Ауторка се ослања на студије Затурецког и Пермјакова, али разрађује сопствене критеријуме у одређењу и класификацији пословица. У студији Разматрање могућности логичко-семиотшчких инваријанти пословица о времену указује на елементе погледа на свет који се уграђују у овај тип пословица. Сучељавајући ставове Пермјакова, Бикова и Киркмана, она кристализује своја тумачења. У студији Хришћански стандарди и традиција пословица у Словачкој раздваја различите типове приступа библијским пословицама: цитати, формалне варијације, парафразе, симболичка значења у фразеологији. У прилогу Антитеза - функционално средство у описивању патријархално-породичних односа у словачким пословицама, основу „слике супростављених чланова породице и њихових карактеристика она указује на осликавање односа унутар породице, као и на њихове функције у широј јединици. Текст Етноидентшфикација у говорним фолклорним жанровима је посвећенз етничким стереотиповима, којима се одређују својства других етничких група. Књига се савршава студијом Семантички гест смрти. Између етнолингвистике и паремиологије у којој се указује на представе смрти у баладама и пословицама.

Студије Зузане Профантове пропраћене су научно-критичким апаратом, а на крају књиге се налази и њена изабрана библиографија.