Милан Јовановић

Слобода или сигурност?

Текст у: Кристоф Блен, „Исак пират“ /Christophe Blain, „Isaac le pirate“/, „Darkwood“ и „Маркетпринт“, Београд / Нови Сад, 2013.

Прича о Исаку сликару, пардон, Исаку пирату, је прича смештена у једно доба романтичније од нашег. То је авантура која нас води преко морских пространстава уздуж и попреко. Запловићемо јужније од југа и срести капетане и морнаре какве смо сретали у причама Емилија Салгарија или Роберта Луиса Стивенсона. Али немојте да вас ово подсећање на књиге које сте волели у детињству завара. Иза пустоловина Исака пирата заклоњен је још понеки слој о ком вреди промислити. И мада нарација, у књизи у коју сте се запутили, није вишезначна, а језик је јасан и врло директан, аутор је испод забавних догодовштина вешто узидао подконтексте који неће промаћи пажљивијем читаоцу.

Једна од исконских тема која је постављена пред људско биће је питање избора између слободе и сигурности. То питање је један од оних неколико каменова узиданих у темеље филозофије и уметности, али и социолошких и политичких теорија. Но, то није само питање појединца, јер оно га надилази у оној мери у којој је прималну слободу подредио сигурности коју доноси припадност цивилизацији. Драматизација ове дилеме је кроз историју уметности доживела бројне мање или више успешне инкарнације. Посебно јер су уметници бескрајем своје имагинације, миленијумима поступно таложене, успели да увере остатак човечанства да им је неопходна нека посебна врста слободе. Такозвана стваралачка слобода. Слобода неопходна да би се сликало, компоновало, писало... Да би се писале приче о томе што се није догодило, али се могло догодити. Дакле, слобода неопходна да би се милозвучно лагало. Па добро, нека им буде, премда је можда поистоветити уметност са стилизованим лагањем и сувише неотесано свођење рачуна, јер још су нас родитељи учили да је „све то кобајаги“ и да не схватамо преозбиљно ни срећне ни тужне крајеве. Али мора бити да је уметнику заиста требало зрно слободе више, јер вазда је био спреман на сваку врсту мењања стварности, што се не може без смелости достојне највећег авантуристе. Повући линију на папиру, била она слово, круг или нота, полазак је у неистражено и уцртавање нових путева на карту Васељене.

Прича о Исаку је прича о уметнику. Сага о човеку чија се радозналост и неспутаност могу упоредити са оним у детета. А смелост и неопрезност коју Исак носи, пружа нам наду да би његово дело једном могло постати велико. Како то бива у свим испричаним и неиспричаним причама, стицај готово песнички судбинских околности повешће Исака у непознато. Али музе су нашем јунаку спремиле чудеса која ће самог уметника начинити уметничким делом. Исак је пошао на велико море и постао пират, како би једног дана постао велики сликар. Али пошто ваљана уметност вара вешто и неприметно, када будете склопили корице књиге пред вама, вратите се на ову малену контемплацију и покушајте да дате одговор из другог угла. Стрип Исак пират је дело у ком уметник покушава да оправда уметника, допуштајући му да буде чак и пират, ако ће га то водити према остварењу. И ми ћемо то Исаку вероватно опростити. Али како бисте на ту премису гледали да сте пират? Да ли је достојно једног пирата да се лати штафелаја и платна, па макар то био пут да постане виртуоз на катаркама и једрима? Невешти бранилац би посегнуо за клишеом да је истина у оку посматрача. И ту, избодени трњем интроспекције, стижемо до одговора о коме говори и коме се обраћа приповест у коју се упуштате. А да ли ће, док га будете читали, више уживати сликар или пират скривен у вама... па као што рекосмо, то је у оку посматрача. И ужитак и грижа савести су могући пратећи ефекти.

Стваралац овог, на прво читање „само“ забавног штива, направио је један замршен чвор мотива и порива који управљају ликовима које Исак среће на свом чудноватом ходочашћу. И наизглед нехајно, дотакао се многих недокучивих питања - о суштини и значају љубави, смрти, пријатељства, пролазности, стварања... И као што поменусмо на почетку, питања избора између слободе и сигурности. Већина нас тражи равнотежу на тој клацкалици, али није мало оних који теже искључиво једном од понуђеног. Они које задовољава сигурност и рационалношћу правдају избегавање ризика, увек могу да читају о странпутицама Исака пирата и још једном се увере да су изабрали прави пут. Лепота доброг приповедања, међутим, крије се управо у томе што ће и они други, којима је слобода идеал, на истим страницама пронаћи потврду своје животне филозофије. И приде, можда ћете, ма ком идеалу били наклоњени, путујући са Исаком, бити охрабрени да се још једном преиспитате. Слобода или сигурност? У времену у ком живимо, паролама нам је обећано и једно и друго. Тим пре, човек би требало да буде опрезан. Кажу да је Бенџамин Френклин упозоравао да они који су спремни да жртвују слободу зарад сигурности, не заслужују ни једно ни друго. Једно је сигурно - ово упозорење не тиче се ни сликара ни пирата.

Кристоф Блен (Christophe Blain) је аутор стрипова, рођен у Француској 1970. године. Један је од најистакнутијих представника млађе генерације аутора са франкофоног подручја. Не само генерацијски, већ и по специфичном стилу који одликује нови талас француског стрипа. Бленов стил је минималистички. Његове цртеже одликује редукованост линија и одсуство бесконачне стилизације. Боје које користи, најчешће су јарке и интензивирају приказане сцене. Овим поступком Блен постиже флуидност и филмску спонтаност у покретима.

Блен је каријеру започео као илустратор, да би убрзо скренуо пажњу великих издавачких кућа, за које почиње да црта серијале стрипова. Први у низу је Hiram Lowatt & Placid, према сценарију Давида Б, у два тома, у издању издавачке куће Дарго. Између два тома, Блен је започео сарадњу са Кастерманом, албумом Les Deux arbres, према тексту Елизабет Брами, а затим и самосталним ауторским делом Carnet polair. Дипи му 1999. објављује албум Le Réducteur de vitesse. Исте године, за Делкур, почиње да црта серијал Donjon Potron-minet, у четири наставка, који заједно чине део много амбициознијег серијала Donjon, за који сценарио заједнички пишу Жоан Сфар и Луис Трондхајм. Од 2001. до 2005. године, Блен пише и црта серијал Исак пират. Овај први серијал који потписује као комплетан аутор објавила је издавачка кућа Дарго. Исти издавач је објавио и наредни Бленов серијал Socrate le demi-chien, у три тома, према сценарију Жоана Сфара. Средина прве деценије овог века резервисана је за два самостална албума. Најпре King Kong, 2004. године, за издавачку фондацију Албин Мишел, а потом и Carnets de Lettonie, за издавачку кућу Кастерман. Након тога, Блен се враћа серијализованим пројектима. Серијал Gus, у три тома и серијал Quai d'Orsay, према сценарију Абела Ланзака, објавио је Дарго. Списак досадашњих Бленових дела, завршавају два самостална наслова, En cuisine avec Alain Passard и La fille, мултимедијални пројекат окарактерисан као музички стрип, у сарадњи са певачицом Барбаром Карлоти. Оба наслова објавила је издавачка кућа Галимар.

Кристоф Блен је добио бројне награде, међу којима би посебно требало истаћи награду за најбољи објављени албум 2002. године, на Фестивалу у Ангулему, коју је аутор добио за први том серијала Исак пират.

Књига пред вама, прво је дело Кристофа Блена објављено на српском језику.