Саша Недељковић

Скупштина Соколске жупе Цетиње у Котору 1936.

Соколско друштво Котор свечано је прославило 25-годишњицу свог рада 25 и 26 априла 1936. Поред сокола из Котора, десет соколских сеоских чета, изасланика суседних соколских друштава и грађана прослави су присуствовали управа жупе Цетиње и бројни делегати жупе и тиме увеличали прославу. Друштво Котор приредило је увече 25 априла 1936. Соколску академију. На почетку академије Српско пјевачко друштво “Јединство” певало је државну химну. Потом је старешина друштва Предраг Ковачевић поздравио госте истичући значај соколства за Словенство. На академији су суделовала соколска друштва Рисан и Прчањ. После програма била је игранка. (1)

У Официрском дому у Котору одржана је Главна годишња скупштина жупе Цетиње у част прославе 25. годишњице Соколског друштва Котор. У великом броју била су заступљена соколска друштва Боке Которске. (2) У свом извештају о раду у 1935. управа жупе је на предконференцији истакла посету бугарских “Јунака” жупи и учешће жупе на слету у Софији 1935. са преко три стотине учесника. (3) Први рођендан краља Петра као владаоца Југославије прослављен је 6. септембра 1935. на Милочеру манифестацијама сокола. Соколска жупа Цетиње приредила је једнодневно логоровање у Будви за своје I и II окружје. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске јединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. У логоровању у Милочеру учествовало је око 3.000 сокола. Састанак је био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под својим соколским заставама. Поворка је ишла од краљевог дворца до манастира Прасквице, у дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Марија, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреј, принц Александар и инфанткиња од Шпаније. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске јединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила је парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одавајући поздрав своме старешини, краљу Југославије. На балкону краљевског дворца била је краљица Марија заједно са краљем Петром. Продефиловало је 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле је био у четворореду у збијеним колонама. После дефилеа све су се соколске јединице превезле у Будву, где је приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангија и испаљивањем ракета.(4)

Логоровањем на Ловћену 1935. жупа је хтела да одржи први годишњи помен краљу Александру а исто тако успомену на десетогодишњицу његове посете Ловћену. Том приликом одржан је помен и господарима Црне Горе владици Раду и владици Данилу. Рано ујутру су пристизале чете и друштва Боке, Приморја и Црне Горе. Многе јединице стигле су увече. На слављу су учествовале и друге културне установе, цетињско певачко друштво „Његош“ као и друштво „Књегиње Зорке“, ... Збор је био на Ивановим Коритима, одакле су уз свирање две музике отишли ка манастиру, где је била служба божја. Осим сокола окупила се маса народа из Његуша на челу са председником општине и виђенијим првацима племена. На служби и помену одговарало је музичко друштво „Његош“. После парастоса у присуству две хиљаде људи говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. После говора Милошевића свирана је народна химна, па је председник његушке општине Бово Ђуровић поздравио соколе. После ручка настало је народно весеље уз звуке гусала, војне музике и оркестра Соколског друштва Бијела. Соколи и соколице су на Ивановим Коритима, рушевинама Ивановог манастира и гувнима које је Његош опевао у „Горском Вијенцу“, певали народне песме, водили народна кола, надметали се у витешким народним играма и у лакој атлетици. Били су присутни соколи са села из чета Средње Маине, Подострог, Ситвара, Кавач, Кртоли, Мирац, Ћеклићи, Грбаљ и Бајице. У великом броју била су заступљена друштва Тиват, Бијела, Будва и Котор. Једнодневно соколско таборовање учинило је да се јаче и боље зближе и узајамно упознају браћа из Црне Горе, Боке и Приморја.(5)

Жупа Цетиње имала је на својој територији 36 друштава и 120 сеоских чета, укупно 156 соколских јединица. Жупа је имала 1935. око 13.000 припадника. Друштва су 1935. прославила Први децембар, Недељу штампе, Недељу трезвености, 700-годишњицу св. Саве, ... . Одсек за чете и пољопривреду Жупе одржао је 1935. низ пчеларских течајева и бесплатно је поделио друштвима и четама око 900 разних воћних садница и упутница за жито. По умереним ценама уступио је четама на селу семена луцерке, пољопривредне алате и преузео акцију за извоз лековитог биља. Одсек је приредио просветни течај у Пећи. Др. Никола Шкеровић прочитао је елаборат о раду сокола на селу у виду економско-просветног подизања села. На скупштини је изабрана нова управа жупе. (6)

Котор је 26 априла 1936. био искићен заставама и зеленилом. Ујутро су стигле сеоске соколске чете у народним ношњама и под заставама. (7)

У свечаној сали Официрског дома остварена је жупска скупштина у присуству делегата друштава и сеоских чета, који су тог јутра стигли са развијеним заставама и великог броја сокола из свих друштава Соколске жупе Цетиње. Скупштини су присуствовали Воја Тодоровић, изасланик Савеза сокола, изасланици бана и Митрополита, представници свих грађанских, војних и верских установа Боке Которске и угледни гости. Први је говорио старешина Гавро Милошевић. Између осталог прочитао је текст поздравне депеше бискупу Учелинију.

Јубиларну седницу друштва Котор отворио је старешина друштва поздрављајући делегате и говорећи о постанку и раду друштва првог Српског и Хрватског сокола. Истакао је да су се друштва 1919. прва сјединила у Југословенски соко и дали пример за опште уједињење Соколских савеза. Делегат Савеза Воја Тодоровић честитао је друштву прославу 25 година рада. У име бана говорио је срески начелник П. Шеровић, а у име митрополита др. Дожића прота Ђ. Самарџић, говорећи да ће соколство и у будуће у Српској православној цркви имати свога помагача. У свом говору др. Филип Лазаревић, први потстароста Српског Сокола у Котору, истакао је заслуге старих сокола. У име сеоских чета честитао је јубилеј матичном друштву Марко Радановић, позивајући варошку интелигенцију да чешће дођу у њихова села и да се узајамно упознају. Прочитане су многе поздравне депеше из унутрашњости. Са жупске скупштине и са јубиларне седнице послате су поздравне депеше између осталих бискупу Учелинију, митрополиту др. Дожићу и Савезу сокола. На тргу од оружја пред официрским домом градска музика свирала је државну химну. После скупштине сви су соколи прошли у поворци, на челу са грађанском музиком и развијеним заставама друштва Котор и чета, главним улицама Котора, поздрављени од грађана. После подне су сви учесници скупштине, заједно са члановима соколских друштава из Боке Которске, и са излетницима и музиком, отишли на искићеном пароброду „Цетиње” у Прчањ. У Прчњу је приређен свечан дочек. На пристаништу поздравио је соколе Р. Бргуљан, старешина друштва, а захвалио се староста из Котора. Са обале поворка се упутила ка споменику краљу Александру. Испред споменика говорили су начелник општине Прчањ Рудолф Ђунио, Гавро Милошевић и познати говорник каноник дон Нико Луковић, члан месног сокола. У име општине соколе је поздравио Ђунио, а у име места говорио је жупник каноник дон Нико Луковић. Дон Нико Луковић је говорио о личности и заслугама краља Александра и његовој трагичној смрти у Марсељу. Старешина жупе Гавро Милошевић положио је на споменик ловоров венац. Топло поздрављени и испраћени од Прчањана соколи су продужили за Савину. Брод са излетницима отпловио је у Мељине, где су се излетници искрцали и били дочекани од народног посланика М. Комненовића, председника херцегновске општине Ј. Секуловића и великог броја угледних мештана. На улазу у Мељине соколе излетнике поздравио је старешина месног друштва Стево Јовићевић, а одговорио му је у име жупе Ивовић, старешина Соколског друштва Беране. На путу за Савину била су постројена соколска друштва Херцег Нови и Зеленика-Кути са соколском музиком и са свим категоријама. Сусрет сокола био је срдачан. У поворци соколи су се упутили у манастир Савину, где су присуствовали помену краљу Александру. Чинодејствовали су игуман манастира Т. Даниловић и свештеници М. Кнежевић и Б. Милошевић. По завршеном помену пред манастиром говорио је старешина друштва Херцег Нови Душан Поповић поздрављајући которске соколе и остале. Одао је почаст изгинулим соколима, жртвама борбе за ослобођење, чији је споменик стајао у манастиру. (8) Савински споменик подигнут је стрељаним Бокељима 1924 године. (9) Затим се поворка из Савине на челу са двема музикама упутила у град Херцег Нови, где је била поздрављена од грађана. Пошто је поворка сокола и грађана прошла кроз град зауставила се пред соколаном, где је Зонић у име жупе Цетиње захвалио Приморцима на срдачном дочеку и позвао соколе да истрају на општекорисном раду, завршавајући свечаност са соколским „Здраво !”. Излетници су се у седам сати упутили бродом натраг у Котор. Прослава је добила карактер велике соколске манифестације жупе Цетиње на Приморју.(10)

Соколско друштво Котор свечано је прославило 25-годишњицу свог рада 25 и 26 априла 1936. У част прославе 25. годишњице Соколског друштва Котор Жупа је решила да своју Главну годишњу скупштину одржи у Котору истовремено са прославом. Соколска Жупа Цетиње имала је 1935. на својој територији 36 друштава и 120 сеоских чета, укупно 156 соколских јединица са око 13.000 припадника. У свом извештају на скупштини Управа жупе истакла је учешће на слету у Софији, логоровање у Будви и на Ловћену. Поводом рођендана краља Петра II соколи су одржали благодарење у манастиру Прасквици, а затим су дефиловали испред краља и краљевске породице у Милочеру. На логоровању на Ловћену 1935. одржан је помен краљу Александру, Његошу и владици Данилу Петровићу. Учесници скупштине су посетили споменик краљу Александру у Прчњу и положили ловоров венац. Затим су посетили манастир Савину и присуствовали помену краљу Александру. Прослава је имала карактер велике соколске манифестације Соколске жупе Цетиње у Боки Которској.

Саша Недељковић je члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 4;

2. „Извештај о раду Отсјека за соколске чете и пољопривреду Соколске жупе Цетиње за годину 1936”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 88, 98, 111;

3. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;

4. К. Г., „Соколско славље у Милочеру“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1; Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;

5. К. Г., „Соколско славље на Ловћену“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;

6. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2;

7. „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 4;

8. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2; „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 4;

9. Даница-Каћа Чоловић, Срђан Чоловић, „Марија Карађорђевић краљица мајка”, Архив Србије, Београд 2001, стр. 59;

10. „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 4; Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936, бр. 19, стр. 2.

На Растку објављено: 2014-07-22
Датум последње измене: 2014-07-22 01:45:43
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује