Зоран Стефановић

Развиискра са дахом стрипске ликовности

Петар II Петровић Његош: „Луча Микрокозма“, цртежи: Боривоје Грбић, стручна студија: Перо Слијепчевић, уредник и приређивач: Стево Ћосовић, „Свет књиге“, Београд, 2013, 180 страна. Такође и као енглеско издање: „The Ray of the Microcosm“, у преводу Анице Савић Ребац

Два најновија дивот-издања једног од кључних дела српске културе, филозофског спева Луче Микрокозма Петра II Петровића Његоша, на српском и енглеском, садрже и значајну новост у односу на небројена претходна представљања од 1845. године, када је дело први пут у Београду изашло.

Наиме, угледна издавачка кућа „Свет књиге“ одлучила је да издања поводом два века од Његошевог рођења обогати цртежима у техници туша, чији је аутор Боривоје Грбић (1972), београдски графичар, илустратор и стрипар, један од оснивача и доскорашњи члан Управног одбора Удружења стрипских уметника Србије.

У складу са својом репутацијом визуелног приповедача убедљиве реалистичке стилизације и високог познавања заната, Грбић је са уредницима одабрао да за публику 21. века прикаже слој који је до сада у ликовном тумачењу „Луче“ занемариван: приповедни оквир и физичку радњу спева.

Грбићеве илустрације представљају стилску посвету, како општој историји књижне илустрације, тако и модерном ликовном приповедању — идући од класичног академског европског приступа, преко историје српске илустрације, до савременог поп–културног стила који је често раван најбољим стриповима америчких кућа „Марвел“ и „ДЦ“. Неки од цртежа имају узвишеност најновијег филмског спектакла, подсећајући нас колико је узбудљива и сама радња Његошевог спева.

Храбра, али исправна одлука „Света књиге“ да пружи управо овакве илустрације допринела је посебности издања. Поетско–филозофске дубине „Луче Микрокозма“ сада имају додатни начин комуникације са ширим читатељством, независно од образовања и познавања Његошевог опуса, а нарочито ће млађе генерације одмах препознати, усвојити и умети да цене Грбићев приступ.

Истакнимо и да осим текста Луче и Грбићевих цртежа, књига садржи и три есеја Пере Слијепчевића (1888-1964) у којима је целовито растумачен Његошев спев и његов положај као великог дела у европским и светским размерама. Књига је обогаћена и неопходним филолошким напоменама које је приредио уредник Стево Ћосовић, као и речником Његошевог богатог језика.

Издавач је исто дело објавио напоредно и у енглеском издању, као „The Ray of the Microcosm“, у преводу Анице Савић Ребац (1892-1953), који је изворно представљен 1957. године у Harvard Slavic Studies, већ деценијама имајући статус класичног превода.

У тврдом повезу, са истанчаним слогом и добром штампом, у формату згодном за ову прилику (прилагођени Б-5), ово издање заслужује своје место у свакој озбиљнијој породичној књижници.