Зоран Стефановић

Зузуко, наш мали (п)челац

ZUZUKO (електронска књига, енглески), сценарио и цртеж: Здравко Зупан; предговор: Васа Павковић; гостујући сценаристи: Никола Масловара и В. Павковић; превод са српског: Тијана Тамбурић и Живојин Тамбурић; ликовно обликовање: Златко Миленковић; „Modesty Comics“, Лондон, 2014, 72 стране

„Зупанов Зузуко се тихо и ненаметљиво одржао као једна од мини–институција домаћег издаваштва па и стрипа до данас.“ — Бојан М. Ђукић

И пчелари и ентомолози широм Стрипославије ставиће ме у топ због овога, али имам тералицу да нешто изјавим поводом првог албума нашег омиљеног јунака.

Наш Зузуко није трут.

И још нешто. Овај стрип је некоме важна ствар, што показује и једна од бројних анегдота током гигантске работе на критичком лексикону Стрипови које смо волели: избор стрипова и стваралаца са подручја бивше Југославије у 20. веку.

Наиме, обе уважене старије колеге–коаутори глатко су одбиле предлог најмлађег члана тројца (моје маленкости) да у СКСВ уврстимо стрипове „Мики и Баш Челик“ и „Зузуко“, за које сам већ у првој тури „незаобилазних стрипова“ штреберски спремио приказе.

Сам аутор поменутих дела, Здравко Зупан, опирао се због урођене скромности, а из неког уверења да „није то тако добро, неуједначено је...“, и све тако, са сличним гицањима.

А колега Живојин Тамбурић, као зачетник и шеф СКСВ прегнућа, инжењерски дисциплиновано није хтео да противречи Здравку и руши фронт нараштаја педесетих. (Не, нису се бунили на предлог за укључивање мајсторског Владимира Делача. „На томе су одрасли“, миг-миг.)

На моју поновљену згранутост и упорне вапаје да и генерације рођене од 1969. па до данас имају људско право на своје критеријуме вољених стрипова, посрбљени Мика Миш је на једвите јаде прошао, замало без репа оставши. Али Зузуко није прихваћен! О, јазу међу нараштајима, о, доба без разумевања...

Цео тај догађај сам врлоличносхватио, не само као особа која је на геговима малог (п)челца одрасла, већ и као онај који на истом штиву, као отац, гаји троје малишана у 21. веку.

Зато сам сваку прилику након 2011. искористио да зу–зу–зујим у уши и аутору и издавачима: „хоћемо тај албум“.

И добили смо га.

Виталност једног стрипића

„Овај симпатичан, једноставан и топао лик се спонтано урезао у памћење деци широм Србије. Лично сам једном приликом у Сомбору видео како се неколико ђака основне школе негде на периферији тог града окупило и кроз игру такмичило ко ће на асфалту кредама лепше да нацрта Зузука.“ — Слободан Ивков, на задњим корицама албума

Читаоцу је до сада већ јасно да је у очима овог приказивача прва монографска појава Зузука, макар на енглеском, у Лондону и у виду електронске књиге — доживљена као песничка правда.

Љубак је то електронски поклон. Идеалан за екран таблета. Има примерено ликовно обликовање Златка Миленковића са носталгичним дахом осамдесетих, лепи топли предговор Васе Павковића и око четвртину свих Зузукових табли на једном месту, и то под добром издавачком етикетом. Можемо рећи: браво за „Модести комикс“, браво за уредничко–преводилачки двојац — оца Живојина и кћер Тијану.

Ово лондонско издање јесте отварање новог поглавља, али је и круна сталног Зузуковог живљења са нама, још од 5. броја листа за најмлађе Зека, 5. новембра 1973. године. Прецизности ради, наведимо и сведочење самог аутора да је он лик радно крстио као „Пчелко“, али да је уредник Зеке, Живорад Жика Атанацковић, осетио да то име није легло, те је са мало премишљања дошао до новог и тако постао кум нашој бубици.

Гледајући уназад, све до премијерног новембарског понедељка, јасно је да је Зузуко, по сваком основу, израстао у случај за пример. Наравно, данашњи малишани га највише знају по редовном излажењу у београдском енигматском забавнику Муња (од 2002), као и дечјем ријечком листу Бијела пчела, који издаје Српско културно друштво „Просвјета“ (од 2005), али то је тек део богате историје. Осим поменутих, серијал је излазио и у бројним другим југословенским часописима, често у импресивним тиражима — ту су били YU стрип, Мале новине, Летњи и Зимски забавник Малих новина, Весела свеска, Цепелин екстра, Балон, Дечје новине, Тотем, Сунцокрет, Муња стрип, Дјечји забавник...

А након Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, захваљујући неуморном активисти, уреднику и преводиоцу Драгану Предићу, „Зузуко“ је недавно објављен и на румунском, у ревији BDC у Крајови (бр. 11–12/2013).

Облик је стрипу увек био непретенциозан (иако постоји јасан стваралачки потенцијал и за веће приче): серијал претежно излази у гег таблама, са изузетком неколико краћих епизода од две до четири стране. Важно је истаћи и да су у неколико наврата, са лепим успехом, учествовали и гостујући сценаристи: Никола Масловара и Васа Павковић (потписан као В. Фумети). До сада је урађено око 200 појединачних табли, а многе су вишеструко прештампаване.

Јасно је да се кумулативни ефекат овог серијала на врло трусном издавачком подручју не може преценити. И сви ми имамо при руци по неку успомену–анегдоту, као и колега Ивков о оном уличном такмичењу.

Јесмо ли се запитали – зашто?

Кад је бистро у души

„У кратким и духовитим стриповима из серијала 'Зузуко' тзв. поука је, ако је има, увек дискретна, а хумористички обрт природан и нежан, срачунат на то да нас насмеши или насмеје. Тој очаравајућој стратегији доприноси и пријатан колор стрипа — тако да је 'Зузуко' истовремено одмор за очи и храна за душу, наративно уравнотежен и лишен било каквих грубљих потеза или обрта.“ — Васа Павковић, из предговора албума

Очигледно, постоји мала чаролија унутар овог серијала, која до данас не престаје да ради, пружајући дуговечност и животност.

Поновимо зато ону важну ствар — ничега у нашој бубици нема „трутовског“. Зузукова личност исијава радост, животну силу, безазленост и знатижељу. Зато имате само право да је називате: пчелица или родно тачније — (п)челац, по погодном изразу из српских народних бајки.

Зупан је овде, као истински мајстор дизнијевске карикатуралне стилизације, савршено прилагодио облик стрипа и својој намери и циљној публици. А то је првенствено био предшколски и нижи школски узраст — очигледно без очекивања да ће, зачудо, и старији читаоци брзо постати љубитељи.

Осим ванредне саливености причица и цртежа, још један чинилац је одмах издвојио Зузука у односу на већину домаћих стрипова рађених за најмлађе. Наиме, у карактеру јунака и њиховог света има нечег на шта душа неминовно реагује. Реч је о томе да су Зузуко, Цвета, Невен и сви њихови другови по својој природи, у ствари — мала деца, баш малишани, не старији од четири или пет година.

Они само наизглед обављају „одрасле“ делатности и друштвене форме, али оно дубинско у личностима доводи до њихове детиње реакције на наводно озбиљне ствари, а тиме и до хуморног ефекта, који је потпуно невин, чист и без икаквих примисли и мудријашких контекста.

И заиста, шта бисмо ми без оваквих стрипова, неконтаминираних „великом стварношћу“? (Уз свако поштовање према „Снупију“, „Калвину и Хобсу“ и иним амбициознијим стриповима о детињству.)

До сличног закључка је дошао и човек који се разуме у пчеле, децу и стрипове — инжењер Дамир Грегурић из Умага, уредник „Пчелине школице, портала за младе пчеларе“, који каже:

„Здравко Зупан је створио јунака у најбољој манири мајстора класичне анимације Волта Дизнија: цртежи су једноставни, без сувишних детаља у позадини, ликови (трутић Невен, пчелица Цвијета, пужић Брзић) су права зрцала људских особина, понекад тужни, али најчешће весели и разиграни попут дјеце којој је (на крају крајева) цртић и намијењен. Све супер — све пет: и за Здравка и за Зузуко!“

Из наведеног се види зашто и старији реагују на благотворно дејство „Зузука“ — он их поново, бар мало, чини децом. То је једна од тајни необичне жилавости којом овај стрип 40 и кусур година, неокрњен и неистрошен, а све бољи, пролази кроз све мене око нас и у нама.

„Модести комикс“, прекоморска амбасада

Сматрамо драгоценим и то што се сада (п)челац појавио и у крајње озбиљном друштву, унутар етикете лондонске куће „Модести комикс“, основане 2013, као наставак Тамбурићеве визије започете са СКСВ и београдском издавачком кућом „Омнибус“.

Као „западна амбасада“ или чак прекоморска колонија, МК је први овакав систематски подухват представљања аутохтоног југословенског стрипа планети. За кратко време постигло се много, а круна једногодишњег рада је више од 20 књига на енглеском. Поред Зупана, њихови аутори су многа самосвојна имена регионалног стрипа: Радивој Богичевић, Ђорђе Миловић, Божидар Милојковић, Драган Лазаревић, Изток Ситар, Борислав Станојевић, Александар Сотировски, Данило Милошев, Борислав Грабовић, Младен Ољача, Нина Буњевац, Изар Луначек, Владан Николић, Миљенко Хорватић, Хрвоје Ружић, Матјаж Бертонцељ, Душан Кастелиц, Костја Рибник, Коста Тадић, Гашпер Рус...

Респектабилно, а тек су се загрејали. Зато појава једног дечјег стрипа у овом оквиру — и то баш Зузука — даје наде да ће се планета брзо заинтересовати и за оно што ми овдашњи правимо за нашу децу, баш као што су у свету прихватили и високо вреднују наше реалистичке и авангардне стрипаре.

Ново доба зујања

„Својим доживљајима пчелица Зузуко већ четири деценије тумачи социјалне и емотивне реалности најмлађим читаоцима на просторима бивше Југославије. Свет раног детињства тиме је добио своју сигурну менталну луку у серијалу који одише добродушношћу и безазленошћу, цртачки зрело урађеним у духу Дизнијеве школе. Класик нашег доба.“ — Зоран Стефановић, на задњим корицама албума

Понекад је за критичара прилика да се наведу сопствене речи равна сркању нектара и кушању амброзије. Да, схватили сте... Навод од горе су редови које својевремено не уђоше у СКСВ, а који данас красе задње корице електронске књиге, дајући једном љубитељу праведно душевно задовољење.

И тешко да у нашој љубави грешимо. Ретко који домаћи стрип — а на памет нам пада само Дикан — има толики утицај на машту данашње деце и на њихову жељу да се искажу као ствараоци. То је на диван начин доказала прошлогодишња Зупанова ауторска изложба Зузука и Муње у вртићу „Невен“ у Крагујевцу, али и овогодишња изложба „Муња и Зузуко као дечја инспирација“ у елитној Срећној галерији СКЦ у Београду, која је донела избор из хиљада дечјих цртежа са два омиљена јунака.

Здравко Зупан, отац југословенске стрипске историографије, јесте задужио све локалне културе истраживањем и писањем својих непроцењивих монографија. Али, држимо на уму и његов уметнички опус — све оне хиљаде табли које су га и регионално и међународно устоличиле као једног од кључних аутора југословенске дизнијане након Валтера Нојгебауера.

Зато је високи приоритет наше стрипске и опште културе да се објаве папирне књиге сабраних Зупанових серијала, укључујући и „Муњу“, „Микија и Баш Челика“, „Тома и Џерија“... Уз то, публика с правом очекује и нове доживљаје Зузука (у облику већих прича?), као и издање лондонског албума на српском и другим овдашњим језицима.

Баш како је и природно за серијал који је стотинама хиљада деце дискретно усадио љубав и према стрипу и према безазлености, али и пчелицама — тим савезницама од којих, немојмо ни то заборавити, човечанство и дословно зависи.

(Изјава о једном од бројних конфликата интереса у овом чланку: приказивач је син пчелара.)

Препоручене везе

· Zuzuko (e–book), информација на сајту „Modesty Comics“, као и ПДФ одломак (енглески)

· Шеснаест табли „Зузука“ на званичном сајту магазина Муња (српски)