Саша Недељковић

Рад сокола на очувању словенске традиције

Национална друштва у Краљевини Југославији (Коло Српских Сестара, Јадранска стража, Соколи, ..) радила су на подстицању веза међу словенским народима и очувању народне уметности. У томе су сарађивала једна са другим. Друштва су путем Словенских балова и плесова настојала да народна ношња буде прихваћена од јавности. Соколи су тежили да народне игре предају неокрњене и неизмењене свом чланству. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за народна кола. Течај је одржан од 21 до 25 јануара 1935. у Београду. Учествовало је 29 чланица и 22 члана сокола из свих крајева Југославије. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Обрађено је око 50 народних кола. (1)

Други савезни течај народних игара за соколе–предњаке приређен је у Београду од 14 до 18 априла 1936. Течај је одржан у Дому Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Течај је похађао 51 учесник из жупа и око 20 ванредник учесника из београдских соколских друштава. Интересовање је било изванредно. Највише је било учесника из Словеније. Вежбана су народна кола: „Пошла ми Милка на воде“, „Слављанка“, „Тројанац“, „Битољка“, „Да вам кажем, браћо моја“, „Зупчанка“, „Неда гривне“, „Ђурђевка“, „Врањанка“, „Из бању иде“, „Нишевљанка“, „Зетско коло“, „Црмничко“, „Тасино“, „Девојачко“, „Срба“, „Ајд на лево“, „Ја посејах“, „Мајка Мару“, „Професорка“, „Девојчица“, „Србијанка“, „Ајде лепа Маро“, „Сељанчица“, „Заплет“, „Шумадинка“, „Лепа Маца“, „Дивна“, „Дуње ранке“, „Бојерка“, „Сарајевка“, „Осмољка“, „Гружанка“ и „Устај, дико !“. На течају су се училе поред народних игара из Југославије и чешке, руске и пољске игре („Краковјак“, „Козачок“ и „Чешка беседа“). Као уџбеник служила је књига „Народне игре I део“ од Љубице и Данице Јанковић. Водници течаја били су Агата и Франо Жиц. Наставници на течају били су Љубица и Даница Јанковић, Книхова, Федор и Ангелина Гопуренко, Отокар Новотни, Марија и Мирослав Војиновић. За 20 часова пређена су 34 народна кола. Одржана су предавања о значају народних игара у вези са соколском идеологијом, народне игре у соколској пропаганди и о хумору у народним играма. На крају течаја захваљено је сестрама Јанковић. (2) Предњаци су обучавали чланове соколских друштава да играју народна кола на соколским приредбама (свечане академије, свесловенске вечери, соколске забаве). За соколе су радили уметници (Коруновић, Инкиостри, браћа Настасијевићи ...) који су настојали да створе национални стил у уметности. Соколски уметник Драгутин Инкиостри Медењак, творац националног стила у декоративној уметности радио је плакате и разгледнице за соколске слетове. Инкиостри је своју декоративну уметност стварао маштовитом стилизацијом народних мотива.

Соколска жупа Мостар приређивала је такмичења гуслара. Уочи сабора соколских чета у Мостару приређено је такмичење гуслара са територије жупе Мостар 14. децембра 1935. у просторијама Српског дома. За такмичење је било велико интересовање међу саборским делегатима чета. Одлуком жирија први је био гуслар Вељко Вреча из Хума, други Осман Линдзе из Домановића а трећи Перко Мркајић из Брадине. (3)

На слетовима соколи су истицали своју оданост Словенству. На Другом слету Соколске жупе Мостар у Дубровнику на Видовдан 1923. соколи су истицали да су на обали плавог Јадрана на бранику за краља, Отаџбину и велику Мајку Славију. (4)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. По завршеном соколском Видовданском помену формирала се пред Соколским домом поворка која је на челу са представницима словенског соколства, представницима власти и соколском музиком, пошла до Ериовог трга, где је била посађена Словенска липа. Сав простор и трг Слободе били су испуњени масом сокола и грађанства, које је присуствовало симболичном свечаности полагањем земље коју су донели представници соколских јединица из свих крајева на могилу под Словенском липом. Свечаност је почела свирањем химне „Хеј Словени“. Први су пришли липи браћа из Истре, који су сасули земљу донету из тамошњих неослобођених крајева. На крају је соколски хор из Радовљице у словеначким народним ношњама певао „Хеј Словени“. На слету слетску сцену „Хеј Словени“ извело је 2.065 чланова, чланица, мушког и женског нараштаја, мушке и женске деце, чланова соколских чета Соколског друштва Суботица и 400 војника суботичког гарнизона. Приказана је основна мисао Соколства Кроз соколство — Славенству !. Са балкона Соколског дома поздравили су окупљене соколе старешина ССКЈ Гангл, министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић, председник општине Ивандекић, представници чешког, пољског, руског сокола и бугарског Јунака. У свом говору Ивандекић је истакао: „ ... Овај слет има данас још већи значај, јер је он и манифестација свесловенске узајамности. Овде су наша браћа: Бугари, Чехословаци, Пољаци и Руси, с којима у заједници имамо да остваримо речи песникове о мисији Словенства, ... Браћо, нека вам је братски поздрав од наше беле Суботице, која у нашој држави као звезда северњача показује пут на узбурканом мору, да срећно дођемо у луку словенског спаса !“. (5)

У Загребу је у Соколском друштву Загреб I прослављен Дан Уједињења 1936. Том приликом соколи су организовали сађење словенских липа и откривање спомен–плоча краља Александра и председника Чехословачке Масарика. Од загребачких славенских друштава били су присутни: Милан Јуришевић у име југославенско–бугарске лиге; инг. Фрањо Колибаш заступао је југославенско–чешку лигу, Војтјех Зборник заступао је Чешку беседу; Вацлав Пех и Јакоб Јакобчић заступали су Чехословачке легионаре у Југославији; Станислав Томашек и Антун Ришлави заступали су Чехословачку обец; Бохуслав Кобрле Чехословачки савез. Били су присутни чланови Руске колоније у Загребу. Од загребачких националних и културних друштава били су: Дечји дом Витешког краља Александра ... , Добротворна задруга Српкиња, „Истра“ добротворно и просветно друштво, Обласни одбор Јадранске страже, Југославенски народни женски савез, Југословенско професорско друштво, Удружење ратних инвалида, Савез сокола, ..... Свечаност је почела кад су трубачи војне музике затрубили свечане фанфаре из Сметанине опере „Либуша“. Музика је затим свирала Пашћанов „Соколски поздрав“. Старешина друштва Дебељак поздравио је присутне и позвао подстарешине да засаде липе, а чланове предњачког збора да открију спомен–плоче. Др. Фран Брнчић, I заменик старешине, дигао је са земље прву липу истакавши да је ова липа, симбол словенског света, посађена у спомен краља Александра. Музика је свирала државну химну. Чим је завршено са свирањем химне, др. Стеван Матић, други заменик старешине, дигао је са земље другу липу. У свом говору истакао је да липу саде у част председника Т. Г. Масарика. Музика је свирала чехословачку државну химну. Предњаци који су стајали са обе стране плоче посвећене покојном краљу, за време говора др. Брнчића повукли су народни ћилим са плоче, док су предњаци који су стајали са обе стране плоче посвећене Масарику учинили исто за говора др. Матића. Спомен плоче биле су израђене из белог мермера, док су натписи у стилизованом старословенском писму исклесани по нацрту Олге Хекер, учитељице Умјетничке академије. (6)

У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало је 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио је присутне и одржао говор о значају народних костима. (7) Соколска жупа Београд приредила је слет у Београду јуна 1937. Поводом слета отворена је 19 јуна 1937. „Соколска изложба народних рукотворина“. Изложбу су организовали Жупски одсек за рад на селу и Задруга „Рукотворина“ за израду ручних радова. (8)

Приликом прославе 25–годишњице ослобођења Старе Србије у Народном позоришту у Скопљу 1937. одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола Краљевине Југославије и слетског одбора. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство“ од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање домаћег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре.(9)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матице извели су сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско–пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су „Козачок“. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст–Ријека–Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. (10) Група чланова и чланица Соколског друштва Бели Манастир учествовала је крајем маја 1938. у народним ношњама из њиховог краја на фестивалу народних игара у Београду. После фестивала посетили су Опленац. (11)

Упркос почетку Другог светског рата 1939. Соколско друштво Београд–Матица приредило је 16. марта 1940. Свесловенско вече. На програму биле су: 1. Југословенске народне игре и песме које су изводиле чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матица; 2. „Беседа“, чешка игра коју је извела Чехословачка омладина из Београда; 3. Пољске народне песме које је певао квартет пољских избеглица; 4. „Балун“ истарска игра коју су извели чланови и чланице Друштва Истра, Трст и Горица; 5. „У бој“ — „Соколству“ Б. Вомачка певао хор Чехословачког удружења; 6. „Југословенима“ Ј. Скала, рецитација на Лужичко–српском језику; 7. „Краковљак“, пољска игра коју су извели чланови Пољско–југословенске лиге; 8. Чешке народне песме В. Ведрал певао је хор Чехословачког удружења; 9. „Гопак“, малоруску игру извели су чланови и чланице Руског соколског друштва; 10. Рецитација члана Друштва Истра, Трст и Горица; 11. „Наше српство“ Кранц — лужичко–српска песма коју је свирао оркестар; 12. Истарске народне песме певао је дует Друштва Истра, Трст и Горица; 13. „Ој Словени“ певао је хор Чехословачког удружења. (12)

После Априлског рата Савез сокола био је забрањен. Обновљен је 1992. Соколско удружење за спорт Суботица и Буњевачки културни центар „Таванкут“ били су 30. 8. 2013. домаћини деци из КУД „Метохија“ из Гораждевца код Пећи. БСК „Таванкут“ био је са својим гостима из Гораждевца на дечјем фестивалу Рода 2013. у Ечки. Гости из Гораждевца одиграли су игре из Пећи и врањанско финале. Концерт је завршен песмом „Ој, Косово, Косово“ у извођењу КУД–а „Метохија“ из Гораждевца, а уз пратњу већине учесника и публике. (13)

Соколи су настојали да на својим приредбама које су привлачиле и оне који се нису занимали гимнастиком и спортом прикажу народне игре и кола, као део народне традиције. У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приређивало је за предњаке течајеве за народна кола. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Предњаци су обучавали чланове соколских друштава да играју народна кола на соколским приредбама (свечане академије, свесловенске вечери, соколске забаве). Савез сокола сматрао је да су течајеви допринос соколске организације очувању и ширењу традиције. У свом свестраном раду на селу соколи су настојали да очувају и развију древни народни култ према песми уз гусле као нешто најјаче и најснажније, кроз што веје дух витештва и чојства српског народа и збори његова историја. После обнове рада соколи су наставили са својим радом на очувању народне словенске традиције.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. „Течај Савеза СКЈ за народна кола“, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр. 2;

2. Б. С. „Други течај Савеза СКЈ за народне игре“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 3;

3. „Гусларска утакмица“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 3;

4. Управни одбор, „Соколски Слет Жупе Мостар у Дубровнику“, „Југословен“, Дубровник, 3. марта 1923, бр. 42, стр. 3; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику“, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60, 61;

5.„Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом“, „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;

6. „Сађење славенских липа и откривање спомен–плоча у част Витешког краља Александра I Ујединитеља и Претседника–Ослободитеља Т. Г. Масарика“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 3,4;

7. „Соколско–словенска костимирана забава“, Вести, „Око соколово“, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 100;

8. „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19–21 јуна 1937 год.“, „Око соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 169;

9. Б. С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25–годишњицу ослобођења наших јужних крајева“, „Соколски Гласник“, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

10. „Жупски бал Словенских народа“, „Око соколово“, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 68;

11. „Сд. Бели Манастир“, ,,Братство“, Осијек, јули–аугуст 1938, бр. 7–8, стр. 134; 12. „Вести Соколског друштва Београд–Матица“, „Око соколово“, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 102;

13. М. С. „Култура и хуманост“, стр. 9, М. С. „Дружење испуњено емоцијама“, „Буњевачке новине“, Суботица, октобар 2013, бр. 100, стр. 25;