Саша Недељковић

Ваздухопловство и Соколи

Савез Сокола Краљевине Југославије сарађивао је са Аероклубом „Наша Крила“ и Ратним ваздухопловством. Средишна управа Аеро–Клуба „Наша Крила“ одлучила је 1930.: 1) Да се све организације „Наших Крила“ упишу у чланство „Сокола“; 2) Да се свим силама утиче да и сви чланови „Наших Крила“ постану чланови „Сокола“ (1); Као пример сарадње може се навести да је Месни одбор Аероклуба „Наша Крила“ основан 1935. у Народном дому (Соколски дом) у Херцег Новом. Чланови сокола бирани су у Управе месних одбора Аероклубова. У Дубровнику је 1935. основан месни одбор Аероклуба. У Управу су изабрани: Председник др. Артуро Сараца; потпредседници Томислав савјетник Самбугнаш и Карло Мариновић; тајник кап. Игнац Рубинић; благајник Нико Шутић; одборници др. Франо Бизаро, др. Матија Видоевић, кап. Иво Хаџија, кап. фрегате др. Вилим Бачић, Томо Главић, др. Мило Катић; Надзорни одбор: Јово Бравачић, др. Иво Руско и Мише Јанчић.(2) Нико Шутић је био дугогодишњи старешина Соколског друштва Дубровник а кап. Иво Хаџија члан управе. (3) Месни одбор Аероклуба у Дубровнику радио је на организацији интернационалног авијатичарског конгреса. Лист ,,Дубрава“ извештавао је да су се припреме за интернационални конгрес авијатичара налазиле у завршној фази. Провизорни аеродром на Конавоском пољу био је снабдљевен шаторима, радиостаницом и станицом за бензин. На том аеродрому налазило се 5 авиона са стручним особљем, које је имало управљати прометом за време конгреса. Међу првима стигао је у Дубровник Тадија Сондермајер, представник „Аеропута“ из Београда. (4) Ваздухопловно друштво Аеропут отворило је 1936. нову линију Београд–Сарајево–Дубровник. Аеропут је изградио сезонско летелиште код Груде. Између Дубровника и Београда био је 1939. уведен авион „Јадранска стрела“. То је била директна линија између Дубровника и Београда. Авион је летео сваког дана осим недеље. Полазио је из Дубровника у 17 и 40, у Београд је стизао у 18 и 55. Из Београда је полазио у 16 и 05, и стизао у Дубровник у 17 и 20. Аеропут је своју авионску линију Београд–Подгорица на захтев бана Зетске бановине продужио до Бара. Аеродром је уређен на Соколанама близу центра Бара. Линија је била отворена на свечаности у Бару 5.8.1940, на којој су присуствовали бан Зетске бановине Крстић, представници цивилних и војних власти и око 2.000 грађана.(5)

Соколско друштво је 12. јуна 1932. приређивало Јавни час у Буљкесу, срез Бачко–Паланачки, на који су позвали и Аеро–Клуб. Пилоти Аеро–Клуба Божа Пиберник и Бата Брунсвик су са авионом Fizir–Valter учествовали на Јавној вежби (6).

Соколи су сарађивали са Ратним ваздухопловством. Код Југословенског соколског савеза у Љубљани одржан је од 10. 11. 1929. до 10. 12. 1929. I соколски течај ваздухопловних официра и подофицира за наставнике гимнастике и спортова у ваздухопловним јединицама (7). На VI слету Соколске жупе Београд 21. 6. 1937, одржаном на игралишту Спорт клуба „Југославија“, учествовало је 260 војника Ваздухопловног пука (8). Та сарадња је појачана са заоштравањем прилика у Европи. Соколство се трудило да допринесе ширењу интереса за ваздухопловство код омладине. У чланку „Соколство за чување нашег неба“ штампаном у „Соколском гласнику“ од 12 априла 1940. наводи се: „Савез Сокола К. Ј. је упутио окружницу свима соколским жупама, друштвима и четама, у којој их, у вези са прогласом Краљевског Аеро–клуба „Наша крила“, позива да се сва омладина одазове на овај апел за најплеменитију службу свом Краљу и отаџбини. Нека управе упуте омладину, која жели да се сврста међу чуваре нашег неба, како да изврши пријаву за школу. „Очекујемо да ће наше јединице схватити важност овог апела и све предузети да се соколство достојно одужи и овој дужности!“ (9).

По угледу на суседне земље Савез Сокола Краљевине Југославије увео је једриличарство (безмоторно) у свој систем телесног васпитања. Начелништво ССКЈ. основало је при свом стручном одбору секцију за једриличарство. На челу секције био је Селимир Радовановић. Жупе су основале једриличарске одсеке. Соколска жупа Београд увела је 1939. једриличарски одсек (10). Соколска друштва су оснивала своје једриличарске секције (Београд–Матица, Београд I, Београд III). Соколски течај за падобранство Жупе Београд од 26. јуна до 26. августа 1940. окупио је 250 нараштајаца. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза Сокола на Теразијама, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука је вршена на падобранском торњу на Старом Сајмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са падобраном (11). Компанија Шкода подигла је за Аероклуб 1938. падобрански торањ висок 74 метра. Падобрански торањ био је највиши у свету у то време. Платформе за скакање налазиле су се на висинама од 40 и 60 метара (12). Приказивањем филмова о ваздухопловству у соколским домовима, соколи су се трудили да заинтересују омладину за једриличарске школе Аероклуба. У соколском друштву Београд III одржано је предавање са филмом о једриличарству у коме је присуствовало око 120 слушалаца (13). Сви пријављени упућивани су преко лета у једриличарске школе (14).

Приком одржавања скупштине Аероклуба „Наша крила“ у Београду 1939. упутио је кнез Павле скупштини посланицу: ,, ... ја чиним апел на цијелу земљу, нарочито на омладину, да своје племените идеалистичке и витешке вриједности стави ваздухопловству Југославије на расположење. Краљевском Аероклубу, чији је главни циљ подизање ваздухопловног подмлатка и образовање цивилних ваздухопловаца, желим пун успјех у његовој акцији, јер од тога успјеха зависи врло много снага и вриједност југословенског ваздухопловства. –– Павле“.(15) Школе безмоторног летења постојале су у Вршцу, Златибору, Београду, Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Марибору и Загребу. У војној школи моторног летења у Новом Саду 1940. од 30 пилота 22 су били чланови сокола. Може се рећи да је то била соколска ескадрила.

Пилоти Миха Клавора, Сава Пољанец и Мато Дуковац били су пре Априлског рата чланови земунског соколског друштва. У Априлском рату и касније пилоти, чланови сокола борили су се против непријатеља. Пилот Миха Клавора погинуо је у борби са немачким ловцима изнад Београда. Сава Пољанец оборио је два месершмита, а касније је ратовао као партизан у Словенији. После рата живео је у Београду. Вежбач Мато Дуковац као пилот НДХ пребегао је Совјетима и са њима ушао у Београд 1944. (16).

Пилот Евгеније Раданов, члан сокола, завршио је Ваздухопловну извиђачку школу у Новом Саду (извиђач навигатор). Ваздухопловну пилотску школу у Панчеву уписао је 1. септембра 1939. У Априлском рату био је ађутант и пилот у 64. ваздухопловној групи на помоћном аеродрому Обилић код Приштине. Успео је да избегне заробљавање и за време окупације живео је у свом родном граду Панчеву. После ослобођења Панчева постављен је од стране својих бивших другова из Сокола, тада партизана, за команданта панчевачког аеродрома (17).

Савез Сокола Југославије и Аеро Клуб „Наша Крила“ обновили су свој рад деведесетих година 20 века и наставили сарадњу у својим активностима.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. „За јединство националних снага“, „Наша Крила“, бр. 70, Год. VII, Београд март 1930, стр. 1184;
2. Гојко М. Милиновић, дипл. турист. пилот, „Глас Боке“, бр. 116, 9. 3. 1935, Котор; „Оснутак Мјесног Одбора Аероклуба“, „Дубрава“, 28 вељаче 1935, бр. 24, Дубровник, стр. 5;
3. Анте Брозовић, „Соколски зборник I“, Београд, 1934, стр. LXI; „ Главна годишња скупштина Соколског друштва–Дубровник“, бр.5, „Дубровник“, 6 марта 1937, стр. 3;
4. „Оснутак Мјесног Одбора Аероклуба“, „Дубрава“, 28 вељаче 1935, бр. 24, Дубровник, стр. 5; „Припреме за интернационални конгрес авијатичара“, „Дубрава“, Дубровник, 31 коловоза 1935, стр. 6;
5. Чедомир Јанковић, Јово Симишић, „Више од летења“, стр. 37, Београд 2007;„Авионски саобраћај Београд–Дубровник“, „ Дубровник“, 22 јула 1939, бр. 29, Дубровник, стр. 4; Растодер Шербо, Јасмина, „Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски“, Будва 1991, стр. 94;
6. „Соколски јавни час у Буљкесу“, „Наша Крила“, бр. 98, Београд 16. VI. 1932, рубрика „Из покрета Аеро–Клуба“, стр. 3;
7. Југословенски Соколски календар 1930, Љубљана 1929,. стр. 90;
8. Око соколово, бр. 4, 1. април 1938, Београд, стр. 91;
9. „Соколство за чување нашег неба!“, „Соколски гласник“, бр. 15, Београд 12. април 1940, стр. 6;
10. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940“, „Око соколово“, бр. 4, Београд, стр. 15;
11. „Соколски живот“, „Око соколово“, бр. 7, Београд. 1940.
12. Душан Бабац, „Специјалне јединице југословенске војске у Априлском рату“, Београд, 2006, стр. 25;
13. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940“,Око соколово, бр. 4, Год. IV, 1 април 1940, Београд, стр. 24;
14. „Једриличарска школа“,„Око соколово“, бр. 7, Београд, 1940, стр. 118;
15. „Ваздухопловство и омладина“, „Дубровник“, 1 априла 1939, бр. 13, Дубровник, стр. 4;
16. Бранко Најхолд, „Хроника земунског спорта“, Београд, 1989, стр. 41;
17. Евгениј Раданов, „Успомене једног летача“, Београд 1995, стр. 19, 44;