Саша Недељковић

Соколи у Савезу за телесно васпитање Партизан Југославије

У редовима Савеза Сокола Краљевине Југославије 1938–1939. било је 384.000 чланова, чланица, нараштаја и деце (1). У Другом светском рату окупатор је забранио Савез Сокола. У иностранству је наставио да ради Југословенски соко као део предратног Савеза Сокола Краљевине Југославије. После рата део сокола наставио је своју активност у организацијама коју је створила нова власт а део се повукао из јавног живота чувајући соколске традиције. Соколи су своју активност могли да наставе у Гимнастичком савезу Југославије, који је 1948. окупљао 60.000 вежбача у 862 друштва широм Југославије (2). Непосредно после оснивања, Гимнастички савез Југославије припремао је учешће југословенских вежбача на XI Свесоколском слету у Прагу 1948. То је био први испит нове организације, коју је требало положити у иностранству, пред братским народом Чехословачке и многобројним гостима из словенских и других земаља. Југословенска група у Прагу састојала се од 700 бораца Југословенске ратне морнарице и 3.300 фискултурника чланова ФИСАЈ–а и Гимнастичког савеза. Резолуција Информбироа објављена је на Видовдан. Вежбачи су на путу дознали за резолуцију и њихов одговор био је чврста решеност да свим својим снагама прикажу бар један део истините и стварне Југославије. У вежби су морнари својим телима изводили контуре брода, сидро и грб ФНРЈ. Омладинци и омладинке изводили су вежбе које су изражавале славну историју и стварност Титове Југославије. Представу је гледало 300.000 посматрача на великом стадиону у Прагу.

У оквиру прославе Дана Републике, 29. новембра 1948. одржана је на Коларчевом универзитету у Београду свечана академија Гимнастичког савеза Југославије. Комитет за фискултуру владе ФНРЈ и Извршни одбор Фискултурног савеза Југославије одлучили су да на академији заједнички одају признање за залагање и високу патриотску свест колективу учесника на Свесоколском слету у Прагу 1948. и то: свим вежбачима, водницима, командирима и заменицима командира чета, свим штабовима бригада и главном штабу у саставу: Јозо Бачић, командант; Неда Крмпотић, заменик команданта; др Ивко Пустишек, начелник; чланови штаба: Бора Стојадиновић, Владо Јуранчић, Рудолф Цар, Јован Шћекић, Томаш Шавник. Засебно су похваљени: др Виктор Мурник, Петар Ламза, Борис Грегорка, Рафо Бан, Јелка Бан, Милица Шепа, Фране Жиц, Славко Пољшак, Дана Пољшак, Зденко Павић, Боса Узелац, Едо Љубибратић, Олга Кержан ... Како је истакла Неда Крмпотић, учесник на слету: „Лик фискултурника–вежбача са прашког слета, који са упорношћу и доследношћу учи и извршава задатак, који је пламени и одважни патриота своје домовине остаће светли пример у развоју наше фискултурне организације, која у својим редовима васпитава и има такве људе.“ (3)

На новембарској Савезној скупштини 1951. Гимнастички савез Југославије преузео је име: Партизан Југославије – Савез за телесно васпитање. Своју десетогодишњицу Партизан Југославије прославио је 1958. Те године Партизан Југославије окупљао је 242.993 припадника. Чланови Партизана били су активни учесници на изградњи Аутопута. Пет бригада СТВ Партизана учествовало је 1958. на изградњи Аутопута Загреб–Љубљана. На деоници Параћин–Ниш 1959. 4 партизанске бригаде – учеснице на завршној спортској приредби у оквиру Дана младости у Београду добиле су више пута назив ударних бригада. У част 40–годишњице КП Југославије у Београду је од 25 јуна до 6 јула 1959. одржан Савезни слет Партизана (4).

Као пример соколских предњака који су после рата наставили да раде у Партизану можемо навести пример Милорада Вукадиновића. Био је начелник Соколског друштва у Кули (1928.–1941), Соколског Окружја (1936.–1941.) и један од четворице заменика начелника Новосадске соколске жупе (1938.–1941.) а после рата биран је у највиша стручна тела СТВ „Партизана“. Године 1932. завршио је једногодишњу Вишу савезну предњачку школу за физичку културу у Марибору, коју је водио Леон Штукељ. Милорад Вукадиновић остао је упамћен као непревазиђени аутор слетских вежби на просторима Југославије, пре свега за велике слетове, 25 маја. Његове оригиналне композиције извођене су девет пута на приредбама поводом Дана младости у Београду. Учествовао је до 1985. на спартакијадама у Прагу. Добитник је Ордена рада са сребрним венцем, Награде „25 мај“, Спартакове награде ... . Захваљујући његовом труду Прво гимнастичко друштво Нови Сад (од 1952. ДТВ Партизан) доживело је процват у свим активностима. За часопис Око соколово изјавио је: „Срећан сам и задовољан што сам упознао соколску идеју и што је она просветила мој живот и указала ми на праве вредности. Усвојио сам тај начин размишљања, рада и понашања и никада нисам зажалио због тога.“(5) Други пример је Милица Шепа, члан начелништва Сокола Југославије а после рата члан СТВ „Партизана“. Била је професор Високе школе за физичко васпитање (од 1936. до 1941. и 1945–46) а од 1946. на ДИФ–у (6).

После пет деценија Соколски покрет обновио је свој рад. Стари чланови сокола су на скупштини у Београду 23. јула 1992. обновили Савез сокола Југославије. На састанку одржаном 8.5.2004. у Београду Југославенски соко ушао је у састав Савеза сокола Југославије.

Извори:

1. „Око соколово“ стр. 28, Ванредни број, јануар–април 2008,Београд

2. „Савезни слет Партизана 26–28 јуна и 4–6 јула“, Београд 1959;

3. „Наш спорт у 1948“, Београд 1949;

4. „Савезни слет Партизана 26–28 јуна и 4–6 јула“, Београд 1959;

5. „Соколски и гимнастички великан ушао у 101 годину живота“,стр. 14–16, „Око соколово“ бр. 31–32, децембар 2008, Београд

6. Борко Богојевић, „И оне су допринеле угледу Соколства“, стр. 22, „Око соколово“ бр. 33–34, јул 2009, Београд