Момчило Рајин

Човек са стране

Да није било њега популарна музика не би овако звучала. Требало је да оде да би свет сазнао његово име

Има људи који су задужили популарну музику до те мере да се може тврдити да она никако не би изгледала овако како изгледа да њих није било. Било је и има великих звезда, композитора или инструменталиста који су померали границе постављајући нове стандарде. Али, овде није реч о таквима. Овде је реч о онима које помињемо тек кад их више нема. Е, један од таквих био је Алан Ломакс.

Он није био ни певач, ни композитор, ни продуцент. Није имао дискографску кућу, нити је био власник радио, или ТВ станице. Није био ни музички критичар, нити је био власник неке такве новине. Па, онда, по чему би он био толико значајан? Као младић Алан Ломакс је заједно са својим оцем крстарио делтом Мисисипија и тамо правио прве снимке када свет, па и добар део Америке још увек није имао представе о томе шта је блуз. И не само блуз. Наиме, Аланов отац Џон је касних двадесетих напустио респектабилно место шефа банке да би започео рад у архиви народне музике у библиотеци коју је основао Конгрес. Дакле, захваљујући државној плати они су открили Ледбелија и свету представили Goodnight Ireen. На Мисисипију пронашли су до тада потпуно непознатог Мадија Вотерса пуно пре него што се он преселио у Чикаго и тамо оставио трајан печат. Ту су, такође, открили Сан Хауса, легендарног блузера који је познавао Чарлија Патона и пресудно утицао на млађаног Роберта Џонсона, као и Биг Билија Брунзија, Џели Рол Мортона и, наравно, Вудија Гатрија.

У Кентакију су 1937. записали Кућу излазећег сунца (The House Of The Rising Sun) с које ће почетком шездесетих обрисати прашину, такође недавно преминули Дејв Ван Ронк и предати је Бобу Дилану, а од које ће неку годину касније The Animals направити светски хит. Непосредно пред рат приволеће Вудија Гатрија да им отпева све што зна и оставиће за собом сет од дванаест плоча познат под именом „прашњаве баладе“.

Педесетих година да би избегао Макартијев лов на вештице, Алан прелази Атлантик и живи у Енглеској. Ту има емисију на БиБиСи радију на којој Енглези први пут имају прилику да се сусретну с именима која је он тако дуго сакупљао. Ова емисија је била толико значајна да је утицала на развој британског блуза. Ту се налазио материјал који су почели да свирају Сирил Дејвис, Алексис Корнер и Џон Мејел и да га преносе својим ученицима.

Када се ствари поређају и погледају на овај начин јасно је да Боб Дилан и Ролингстонси, барем у почетној фази, не би звучали онако како јесу да није било Ломакса и његових открића. Но, Ломакс је био неуморан. Када се вратио у Америку 1959. поново одлази на југ и тада открива Фреда Мекдауела. Затим има прилику да прати рађање и развој фолк-рока који је у највећој мери управо он инспирисао.

Једна не тако велика америчка диско кућа Раундер Рекордс пре шест година почела је са континуираним издавањем материјала из његове пребогате архиве. Захваљујући томе млади слушаоци се сусрећу са радом овог човека и када тога уопште нису свесни. Рецимо Моби је на свом најкомерцијалнијем албуму „Плеј“ усемпловао глас Вере Хол снимљене још давних тридесетих, а љубитељи музике из више пута награђиваног филма О брате где си, треба да знају да се ту налазе барем две песме које су записане још пре више од шездесет година. На стрпљивом, мукотрпном и потпуно посвећеном раду овог човека многи су направили славу. Ред је да му се барем име не заборави.

20. 10. 2002.