Момчило Рајин

Фиктивни хероји

Поп звезде се редовно поцепају у мала људска бића. Група Горилаз је другачија

Када су крајем седамдесетих дует Баглс у свом хиту Видео је убио радио звезду ламентирали над судбином која ће задесити један од првих великих медија — радио, тешко да су били свесни колико су прецизно одредили маркациону линију од које се прати владавина новог медија — видеа. А од почетка осамдесетих величина неке музичке звезде не мери се више само бројем посетилаца на турнеји, проведеним сатима у студију и продајом албума, него и количином новца и ефектом који постиже новим видео клипом. И колико год били лимитирани сопственим умећем или законима тржишта у стварању музичког материјала, овде су се сви трудили, користећи најновију технологију, да буду што екстравагантнији. Оног тренутка када је установљен MTV конзументи у потрази за омиљеним хитом више не окрећу точак радио апарата, него укључују телевизор. А одатле врцају ефекти и слике који као да су преузети из неког најновијег сајенс-фикшн или каквог новог филмског хита.

У поплави визуелних атракција код којих као да је најважније да фасцинирају овладаном техником или снажном импресијом, тешко је разазнати, али има и оних који су плод интелигентне везе аудио и визуелног материјала. Као по правилу то углавном односи на спотове лимитираног буџета код којих се аутори труде да интелигенцијом и логиком премосте скромне околности. Ово поготово важи за спотове базиране на анимацији, код којих се класичним и новим компјутерским могућностима, мало претвара у много. Поштујући ограничења али и законе медија аниматори често постижу резултате који су не само задивљујући, него фасцинирају складом предлошка и надградње. То, наравно, постижу они који живе, део су сцене, те стога и разумеју савремене медије и технологију.

Управо је такав Подсети ме, један од последњих спотова за групу Ројксоп. Идеја о томе како настаје и шта све утиче на савременог човека у западном свету није се могла друкчије ни испричати него дводимензионалном компјутерском анимацијом, У четири минута овог спота интелигентно и духовито сублимирано је све оно што спада у корпус социолошких, филозофских и политиколошких студија. Анимација не одсликава причу песме, већ је надограђује и с њом чини органску целину.

На другој страни Горилаз који су били један од највећих прошлогодишњих хитова постоје само као фиктивни — анимирани бенд. Или како то стоји по речима Дејмона Албарна, прослављеног певача групе Блур, који заједно са пријатељем, аниматором Џејмијем Хјулитом стоји иза овог пројекта: „Поп звезде ретко живе по очекивањима. Редовно, сви се они поцепају у мала људска бића на крају дана. Горилаз су другачији. Они не пате од проблема малих људских бића“.

Постатомски свет у коме Горилаз обитавају визуелно је близак јапанским стриповима типа „Акира“ и савременим компјутерским играма. Тај свет је близак данашњим тинејџерима и стога је логично да су Горилаз њихови јунаци. На прагу је дан када ће одлазак на концерт подразумевати присуство анимираној представи. Могуће је да је он ближи него што претпостављамо и да у њему нећемо бити само пасивни посматрачи.