Момчило Рајин

Бука из гараже

Изрази гаражна или панк музика односе се на стил који је доминирао Америком између 1964 и 1967. године

Прошла година је, барем што се тиче онога што је остало од рок музике, била у знаку глобалног пробоја и фасцинације њујоршком групом Strokes, која је кроз ехо својих претходника Velvet Underground и Television још једном доказала да се инспирација налази на улицама велеграда. Такође, они су показали да музика не настаје у вакууму и да богато наслеђе не мора бити терет, већ подстицај. Судећи по томе како ствари сада стоје, ова година би могла протећи у знаку скандинавске групе Hives, америчког дуета White Stripes као и њихових протежеа Von Bondis. За разлику од Строукса, ови потоњи иду још дубље, наслањајући се на богату традицију гаражних „панк“ група из средине шездесетих.

Термин гаражна или панк музика односи се на музички стил који је доминирао Америком између 1964 и 1967. године. Била је то рефлексија на „британску инвазију“, која је поставила базу за оно што ће се развити у амерички рок крајем те деценије. Панк рок је била ознака за музику хиљада бендова које су формирали средњошколци одговарајући на подстицај Beatlesa, Stonesa, Kinksa, Whoovaca, Pretty Thingsa и Small Facesa. Феноменолошки, они су били наставак на оне групе које су свирале твист и сурф музику почетком шездесетих, док су се музички углавном наслањали на британске узоре. Условно говорећи, ми смо у то време пролазили кроз сличну ситуацију — готово свака улица у Београду је имала свој бенд, али се те групе нису такмичиле својим материјалом, нити су наилазиле на разумевање и подршку тадашње диско индустрије.

Оно што је чинило сличним све ове групе био је искривљени тон њихових гитара и прилична ароганција у гласу и наступу певача, али важније од тога красила их је искреност која је извирала из текстова њихових песама о незаинтересованим девојкама, досадним родитељима и друштвеним ограничењима уопште. Као и десетак година касније, упркос масовности сцене, мало је њих уопште добило прилику да сними плочу, још мање да стигне на топ листу и натера диск џокеје да врте њихове ствари на радио станицама. Међу онима којима је то успело су: Seeds, Sonics, Paul Revere and The Riders, Standels. Остали су морали да се задовоље локалном популарношћу задобијеном живим наступима у тинејџерским клубовима, вашарима, игранкама као и локалним ТВ шоуима или вечним култним статусом.

Панк идиом је, као и његов претходник из педесетих, рокабили стил такође кратког века, био потпуно неважан у комерцијалном смислу, али је у својој најчистијој форми најпластичније осликавао основни дух времена. Управо је он отворио широм врата експериментима који ће произвести неке од најбизарнијих, најекстремнијих и најелоквентнијих снимака свих времена — треба ли додати и најупечатљивијих.

Иако најбогатији период у историји рок музике он никада није адекватно истражен. Надајмо се да ће на почетку поменуте групе својом популарношћу барем мало исправити ову „неправду“. Не ретко се дешава да су бисери расути ту око нас, али гласови који нам говоре где да их скупљамо сувише су тихи. Није ово јединствен случај, али је сигурно један од драстичнијих.