Момчило Рајин

Комичар из сенке

Звали су га Марк Твен популарне музике. И нимало нису претеривали

Многе категорије остају у сенци оних главних у гламурозној приредби каква је додела Оскара. Док сви жељно очекују да чују имена срећника по секцијама као што су: најбољи филм, режисер, мушка и женска улога, промичу многе номинације и награђени око којих се ретко диже прашина. Тако је то увек — тако је било и ове године. Мало њих је приметило да је овогодишњег Оскара за најбољу песму добио Ранди Њумен за сонг If I Didn’t Have You из Дизнијевог филма Monsters Inc. Још је мање оних који знају да је ово чак једанаеста Њуманова номинација за једну од две престижне категорије — најбоља музика или најбоља песма. Иако је пре неку годину био веома близу овој награди за песму You Got A Friend In Me, за такође, Дизнијев Toy Story, ово је први пут да се вине на врх.

Randy Newman је давно описан као Марк Твен рок музике. Он је, у ствари, хумориста, сатиричар, приповедач који је изабрао поп музику као свој основни медиј. Као школовани музичар он од друге половине шездесетих ради као аранжер у компанији Warner Brothers. Уз сталан посао, пише песме за себе и добија прилику да објави прве плоче. Иако, одмах прихваћен и хваљен од критике на успех код публике је морао да чека. Један од главних разлога за то био је његов глас, „напукао и незаинтересован“ који је савршено пристајао духу и тону његових тема, које су се кретале у не превише широком оквиру — цинизма, ироније и сатире. Људске особине као што су тврдоглавост, грамзивост, површност и лаковерност најчешћа су тема његових кратких сторија.

За разлику од већине својих колега, Њумен је био и остао писац чији стил није сасвим личан — он је ретко писао о сопственим догађањима и искуствима — његов омиљени поступак је улазак и „роварење“ по карактерима других. Осећао се на домаћем терену не само кад је у питању рок, исто тако у његовој ће се музици пронаћи елементи џеза, кантрија или регтајма. Тек албумима као што су: Twelve Songs, Sail Away, па затим Good Old Boys, који један за другим излазе почетком седамдесетих стиче ширу популарност. Мада ће други, на пример трио Three Dog Night у то време, а Tom Jones са групом Stereophonics недавно, направити огроман хит са његовом песмом Mama Told Me Not To Come, или Joe Cocker са темом You Can Leave Your Hat On, искоришћеном у филму Девет и по недеља. Највећи комерцијални успех доживеће 1977. албумом Little Criminals на коме ће се више бавити комедијом него сатиром. Са овог албума скинут је и његов највећи хит Short People, који ће се неколико недеља вијорити на врху америчких топ листа. Разна удружења кепеца и осталих малих људи, нашавши се увређеним, због ове песме тужиће га суду. На свој карактеристични начин Њуман, иначе и сам висок тек негде око 165 центиметара, одговориће — „Шта да очекујете од малих људи, они су тако симпатични — са њима се треба играти!“

Од 1980. Њуман је све више посвећен писању позоришне и филмске музике, а последњих десетак година ради за Дизнијеву компанију. Популарности филмова као што су — Babe — Pig In The City, Meet The Parents и Toy Story, свакако су допринели Њуменова музика и његови духовити текстови. Ренди Њумен је цинизам и сарказам оставио по страни, али није запоставио природну духовитост и музички таленат. Овај спој је коначно верификован престижном наградом. Како је још увек далеко од стављања последње тачке на свој рад, ускоро треба очекивати нове стрелице упућене према малограђанштини. Сада има времена да наоштри своја оруђа, за инспирацију не треба да бринемо, јер свет у коме живимо пружа материјала више него икад.

7. 04. 2002.