Зоран Стефановић

Тродневна брада, мусави плочници и Град светлости: О серијалима „Ив Рокатански“ и „Гиле Гулић“

Предговор за албум: Лазаревић, Драган, Лазар Одановић и Жан-Клод Смит / „Митик“. Авантуре у Граду светлости: Гиле Гулић & Ив Рокатански (албум), „Розенкранц“, www.rosencrantz.rs, Маглић, Србија 2012.

 

Ово дело је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство -
Делити под истим условима 3.0 Србија. http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/

 

Поновни сусрет са вижљастим и необријаним ратником париских плочника, Рокатанским (рођаком Побеснелог Макса), брзом брзином граби обавештеног читаоца. Враћа га племенитим времепловом у једно од најблиставијих раздобља српског и југословенског стрипа — осамдесете године 20. века.

Опет проживљавамо секунде када смо листајући рото–хартију технички скромних издања, из куткова бивше нам отаџбине, схватали ко је од тадашњих стрипских нада стасао у ствараоца, када смо појмили где је она осећајна и естетска нијанса у вечним причама испричана на наш начин.

Један од таквих тренутака је био и мај 1987, када је тек рођени бјеловарски магазин Оскар дао љупку смешу регионалне класике и потпуно нових ствари, по садржају изванредно приређену. А главна новост је била епизода „Кључни сведок“ новог серијала сценаристе Лазара Одановића и цртача Драгана Лазаревића. Дајући га у првом делу магазина, као најобимнији прилог, на читаве 24 стране, редакција је стрип најавила овако:

...објављујемо прву епизоду серије „Ив Рокатански“ београдског тандема Одановић–Лазаревић, урађеној у најбољој манири француско–белгијске школе гротескног стрипа...

И заиста: имало се шта видети и прочитати, вредело је џепарца.

Наш цртач је, таблу за таблом — као да смо у Белгији живели, а не у Југославији која се политички и продукционо тресла те године — давао живахан и одмерено стилизован цртеж, поштено одрађене декоре и реквизите, гипки туш, свеукупну атмосферу најевропскије престонице и судбине њених житеља. Просто нас је увлачио у свет нашег јунака, видело се чак и са сиве ротације (јер се није могло боље приуштити у издаваштву те чудне године). Цртач је, дакле, дао свој тадашњи максимум: класично занатско поштење за класичну причу.

Сценарио ове акционе комедије је био достојан свог цртежа: плодна драмска поставка, преокрети у радњи, досетке и игре речима, гегови, микрообрти сваке врсте, фине карактерне разраде... Главни лик, та нужна жижа читаочеве психе, био је Ив Рокатански, париски полицајац родом из словенских крајева, којем се посао смучио, те склопом околности постаје таксиста. Али судбина му није дала да ради у услужном сектору, већ га је гурнула да буде друштвени коректив, да зликовце џунгле на асфалту приводи к познанију права.

Овај лепи резултат, непретенциозан и темељно урађен, логично је проистекао из стваралачких биографија двојице аутора.

Шира јавност је за београдског сценаристу Лазара Одановића (1957) сазнала већ крајем седамдесетих, када се појавио његов бизарни комични серијал „Нићифор“ којег је цртао, баш као и каснији серијал „ТВ мрежа ДДТ“, Зоран Ковачевић. Примећени су били и Одановићеви „Пацери“ са Божидаром Милојковићем, а „Том и Џери“ са Ковачевићем и Здравком Зупаном био је омиљено штиво најмлађих широм Југославије. У много наврата је Одановић заслужио репутацију једног од истакнутијих сценариста осамдесетих, са изворном духовитошћу и добрим занатом.

Посебно место у опусу овог писца има сарадња са нешто млађим Драганом Лазаревићем (1964), која је оставила трага у нашем тадашњем стрипском хумору. Дете дипломата, често мењајући поднебља, Лазаревић припада најмлађој постави која је изашла из „Београдског круга 2“. Још у 26. броју YU стрипа (1981), као средњошколац, он нуди стрипове, на шта редакција одговора лаконски, али позитивно: „Прати редовно YU стрип и наћи ћеш свој стрип у Првом старту“. Ово писмо се тада није издвајало од мноштва других младалачких, али је — данас то видимо — одисало вољом, ведрином и марљивошћу, што су све особине које је цртач надаље проносио кроз стрипски опус, ауторски стил и друге видове деловања.

Главни део Лазаревићевог сазревања и преласка у професионалце везан је надаље за „Београдски круг 2“ од 1983. и за Одановићева сценарија од 1984, подижући квалитет из кадра у кадар: серијал „Зар“ (Нови стрип забавник), „X–Ion“ и „Рене Бозар“ (Вал стрип), „Црно бели свет“ (Контејнер), и наравно, „Ив Рокатански“ (Оскар и Контејнер). Цртач 1986. почиње студије унутрашње архитектуре и дизајна у Паризу, што је био и почетак сарадње са француском периодиком (Ratatouille, Profil, Zooland, Top Magazine) и комерцијалним клијентима. Овај боравак је утицао и на стварање Рокатанског, како занатски, тако и пословно.

Две године након југословенске премијере, 1989, у Француској се код издавача „Sorg“ појављује колорни албум који су комплетно радили наши аутори: Une aventure de Yves Rokatansky: Le Témoin. То је тада била велика реткост, лепи датум за српски стрип и најава оног што ћемо у следећим деценијама масовније гледати: активно присуство наших аутора у земљи Гала.

Осим читалаца и издавача у две земље, и критика је својевремено потврдила да је серијал зрео, да показује трајне потенцијале:

„Остварење урађено у најбољој традицији француско–белгијске школе гротескног стрипа. Карикирани ликови, криминалистичка прича, много акције, урбане ономатопеје, разбојника, пуцњаве, јурњаве колима, неспоразума и повремене неспретности, али обавезно духовитог хепиенда, то су конвенције авантура ове врсте које су поштовала оба наша ствараоца“. [Слободан Ивков, НИН, 1989]

Тај утисак је остао све до данас:

Своју намеру из тинејџерских дана — да савлада највише стандарде једног високо формализованог манира, француског карикатуралног стрипа — Лазаревић је директно испунио у свом великом [иностраном] дебију, по сценарију искусног Одановића. И заиста, „Ив Рокатански“ је у цртачком смислу био уџбенички одраз професионалне и темељне психе, што је касније вишеструко потврђено и Лазаревићевом сарадњом са Валтеријем [...] на „Рубини“. И ту стижемо до карактеролошког објашњења чињенице да само неки таленти успевају да створе иоле озбиљније дело у индустрији стрипске забаве, једној од тежих уметничких дисциплина. [Стефановић, у: Тамбурић–Зупан–Стефановић, Стрипови које смо волели, 2011]

Као и сва поштено урађена дела, серијал о Рокатанском је имао поновљени живот, али у мрачним и нестабилним деведесетим (београдски магазин Финеса).

Међутим, околности нису ишле на руке нашем стрипу у тој деценији, а уз то је и цртач већ дубоко био део стране сцене, јер је промовишући Рокатанског у Француској, на стрипским фестивалима упознао сценаристу Жана-Клодa Смита познатијег као Митик (Jean–Claude Smit / Mythic) и предложио му сарадњу на неколико пројеката. Један од њих је и серијал о расисти Гилету Гулићу, француском малограђанину, који живи од послова приватног детектива. Лазаревић је сам започео овај занимљиви и веома обећавајући серијал, да би му се и Митик придружио, али је нови преокрет довео до много већег пројекта: „Рубине“.

Наиме, баш на прелазу у деведесете, Лазаревић је почео и сарадњу са легендарним Валтеријем (аутором „Наташе“). Тако већ 1991. наш цртач по Митиковом сценарију ради пробе и за нови серијал о полицајки Рубини, за кућу „Ломбар“ („Le Lombard“). Рад на серијалу је успешно потрајао до 1999, када цртач у ратној години излази из подухвата, из протеста због НАТО бомбардовања, препуштајући рад другом мајстору, Бојану Ковачевићу.

Овакав склоп околности је нашег (анти)јунака Рокатанског оставио без наставака. Наравно, мишљење је многих да Лазаревићев рад са Валтеријем и Митиком представља једну од најсветлијих тачака нашег стрипског присуства у Француској оног доба.

Али опет, ни та чињеница не спречава неке од нас да помисле у шта би, у неком другом свемиру, могао да се претвори серијал о чекињавом таксисти, Словену у Паризу, том осећајном рођаку Побеснелог Макса...

И да... Право име му је Иван.

Стрипографија Ива Рокатанског

• Лазаревић, Драган и Лазар Одановић. „Ив Рокатански: Кључни свједок“, Oscar, бр. 1, Загонетачко друштво „Чвор“, Бјеловар, свибањ (мај) 1987, стр. 13–33 и 36–38. (24 табле, црно–бело)
• —|| —. „Рокатански“, Контејнер, алманах хумористичког стрипа, бр. 1, издавач: група аутора стрипа, Београд, лето 1987, стр. 5-28. (24 табле, црно–бело). Такође и насловна страна, као и биографски текст о Лазаревићу: стр. 4.
• De Lazare, Dragan & Lazzaro (alias: Lazarević, Dragan & Lazar Odanović). Une aventure de Yves Rokatansky: Le Témoin, „Sorg“, Boulogne, France, 1989. (46 страна, у боји)
• —|| —. „Ив Рокатански: Сведок“, Финеса, бр. 2, „Финеса“, Београд, јануар 1995, стр. 21–28. (8 табли, црно–бело)
• —|| —. „Ив Рокатански“, Финеса, бр. 3, „Финеса“, Београд, фебруар 1995, стр. 14–23. (10 табли, црно–бело)
• Лазаревић, Драган, Лазар Одановић и Жан-Клод Смит / „Митик“. Авантуре у Граду светлости: Гиле Гулић & Ив Рокатански (албум), „Розенкранц“, Нови Сад - Маглић, 2012.