Вид Вукасовић

Ослушкивање тишине: Хаибуни трећег летњег дана

Садржај


Први део: Острво

Рано јутро

Ходам у рано јутро самом ивицом копна и мора. Осека је. Море крај обале је светло плаво са примесом тиркизног. Даље ка пучини оно постаје тамно плаво.

Плаво у плавом
Окружује острво
Осека је

Рађање сунца

На истоку се из мора помаља сунце бојећи небо, облаке и море свим нијансама црвеног.

Рађа се сунце
Бојећи море и небо
Руменилом

Јутарња тишина

Једва чујан звук мојих корака, галебов крик и шум таласа чине тишину још дубљом. Један рачић бежи од моје сенке и склања се иза камена.

Седам на прастару полусрушену камену клупу испод великог чемпреса и ослушкујем.

Испод чемпреса
Ослушкујем тишину
Шума таласа

Далеко једро

Изненада се на до малочас празној пучини, скоро на самој ивици обзорја, појављује једрилица. Плови право ка сунцу које је већ готово у потпуности изашло. Једро јој се прелива у свим нијансама црвеног, као да пламти.

На обзорју
Пламтеће једро плови
Право у сунце

Шумска стазица

Пењем се шумском стазицом ка врху брда у средишњем делу острва. Осећа се мирис борове смоле, гране купина препречују пут, на стази је прави тепих од борових иглица. Ко зна кад је неко овуда корачао.

Уску стазицу
Сплеле гране купина
И игра сенки

Облак и бор

Дубоко удишем мирисе шуме и мора. На небу је неколико облака. Један од њих изненада заклања сунце.

Додирују се
Сенка белог облака
и сенка бора

Цветови чичка

Крај стазе чичак у цвату. Седам цветова се распоредило слично неком сазвежђу.

Цветови чичка
Поређани к´о звезде
Великих Кола

Ниска од капи росе

Сагињем се да не покидам паукову мрежу исплетену насред стазице између две гране рогача и прекривену блиставим капима јутарње росе. Чини ми се да би ремећење било чега на овом пустом острву угрозило сам поредак ствари, најдубље слојеве екологије природе и духа.

У паучини
Ниском од капи росе
Трепере дуге

Плави лептирић

На грани нара шћућурио се плави лептирић. Суши крила од ноћне влаге и греје се на јутарњем сунцу.

На грани нара
Крај капи јутарње росе
Плави лептирић

Пчелин зуј

Одједном се однекуд појављује пчела и слеће на један од цветова чичка. У ком ли је шупљем стаблу њена кошница?

К’о на љуљашци
Пчела се љуљушка
На цвету чичка

Купиново трње

Наилазим на укрштене вреже купине и покушавам да је померим довољно да се провучем. Успевам али при том убадам прст. Цедим крв да спречим инфекцију. Крв капље на бели камен на стази.

Купиново трње
Две капи крви
На белом каму

Змијин свлак

Крај стазе готово на врху брда поред срушеног боровог дебла змијин свлак, до пола у сенци. Трзам се у први мах мислећи да сам наишао на змију.

Крај дебла бора
Поскоков свлак
Допола у сенци

Двострука дуга

Успињем се на врх брда које чини највишу тачку острва. Одатле се опет види море. У међувремену је негде над морем пала киша и појавила се дупла дуга.

У летње јутро
Две дуге премошћују
Море и мој сан

Рушевине Храма

Стаза се завршава крај рушевина храма. Остаци његових зидова изграђених од масивних камених блокова обрасли су маховином и шибљем, а од стубова само још један стоји усправно.

Зидине храма.
Птице уместо звона
Призивају небо

Порука из давнина

На једној од плоча остаци натписа. Нека далека порука доспела до овог времена и поред уништења храма и нестанка његових свештеника и верника.

Чудна писмена
Уклесане у плочу
Поруке давнина

Снови и јава

Цело поподне проводим крај рушевина храма. Мешају се сан и јава. Кроз зрику цикада и пој птица као да се чују звона, као да допиру пој монаха и гласови верника.

Крај рушевина
Ветар и пој птица
Творе молитву

Старац са длетом

Поред плоче са натписом појављује се старац са длетом и чекићем и почиње да клеше знаке који недостају, да оживљава кôд прошлих векова. Нека од слова која исписује су позната, а друга врло чудна...

Видим клесара
Како чудним словима
клеше поруку

Речи праотаца

Устајем и прилазим му. Објашњава ми шта значе речи исклесане у камену. Помиње печате сунца, циклусе звезданих јата, језик небеских делфина, шапутање мрава, неизрециву љубав цветања, екологију духовних предела, летеће лађе наших праотаца...

Сунце печати
Циклусе звезданих јата
- љубав цветања

Длетом светлост

Одједном смо високо над острвом, он и даље са чекићем и длетом, као да наставља да по ваздуху клеше.

Длетом
Светлост обликује
Клесар са звезда

Небески делфини

Из самог небеског плаветнила израњају делфини, љубичасте коже и тиркизних пераја и очију. Они плешу чудан плес, испуштајући звуке налик на цвркут...

Крај нас израња
Јато делфина неба
Уз цвркут и плес

Касно поподне

Будим се ослоњен на зид храма и питам се шта је био сан а шта јава.

Нема клесара
Ни монаха, ни делфина
Само зидине

Залазак сунца

Са врха брда посматрам залазак сунца. Предуге сенке чемпреса допиру чак до обале. Готово потпуно црвена сунчева кугла додирује линију на којој се спајају море и небо.

Предуге сенке -
сунце тек што није
зашло у море

Свици и звезде

Спушта се ноћ. Појављују се прве звезде, а крај самих рушевина храма почиње да светли прво један а онда много других свитаца.

Свици и звезде
Једини путокази
До старог храма

Загонетке ноћи

Враћам се ка обали. Преплићу се зрика цикада и гласови ноћних птица...

Зрика цикада
  И гласови ноћних птица
  Загонетке ноћи

Звездано небо

У ведрој ноћи без месеца звезде су толико јасне и крупне да се чини да су на дохват руке.

Звездано небо
Кумовом сламом лете
Лађе предака

Потпуна бонаца

Најзад се враћам на обалу. Море је сасвим тихо. Влада потпуна бонаца...

Стижем до мора
Блиста зрцало воде
Потпуна бонаца

Одлазак

Улазим у чамац, палим мотор и усмеравам прамац према копну. Острво постаје постепено све мање и најзад нестаје. Као да се и оно и храм на њему утапају у звездану ноћ.

Острво све мање
Ускоро око барке
Само море и звезде


Други део: Хаибун о збирци Мирјане Божин „Једнодушност“

Ова невелика књига, издање „Ручне издавачке радионице“ (2004) саме песникиње, привлачи поглед већ једноставношћу калиграфских потеза којима су украшене корице, словима из разних писама, укључујући и стара винчанска.

Исцртана
Скоро к’о дечјом руком
Чудна писмена

Први део збирке (1- 18) посвећен је букету ружа. Руже у букету су за песникињу готово као драга присутна бића. Оне дишу, пију воду, непријатно им је да остану саме, оне јој праве друштво („Не тугујем више-самоћа са ружама није права“).

Прегршт стихова
на поклон – тако лепих
да сам раздраган

Други део (19 – 27) носи назив „Добро друштво“. То добро друштво чини, сада уместо букета ружа, ноћна самоћа оивичена, може се чак рећи украшена, фотографијом вољеног и песмом зрикаваца. („Твојом сликом окрепљено срце иде даље“).

Слика вољеног
И зрик зрикаваца
Ублажују тугу

Реч „једнодушност“ је наслов трећег дела (28 – 40), али и целе књиге. Како уловити значење које ова реч има за песникињу. Зашто баш једнодушност? Песникиња дели исто мишљење, у хармонији је са нечим или неким, а пише о успоменама, мајци, кућним ситним пословима, љуштењу јабуке, старици која „врти и врти међу прстима сув орахов лист“, о обичним речима које изговара старамајка.

Тек мале ствари
Доносе прави увид
У животни ток

У делу који носи назив „Тежачки одмор“ (41 – 45) и који је практично наставак претходног, највише пажње привлачи хаику „Старица на - клупи - Мало жваће хлеб -Мало мирише ружу“

Сама старица
Прича с гугуткама -
Ромиња киша

Најзад долази и последњи део (46 – 51) под помало енигматичним називом „Одмарајући се од чежње“. За песникињу готово целокупно збивање проистиче из „одмарања од чежње“. Одмарајући се од чежње брод сече таласе, дизалице дижу терете, из школе истрчавају деца, вероватно и сунце излази...

Значи ли то да чежња постоји у свим бићима и стварима, да их замара, да их зауставља па би се могло рећи да

Од чежње срца
Цео свет застаје
У нестварању

Понекад је добро да део песничког исказа остане непротумачен

Понекад речи
Постају скривалице
И за самог писца


Трећи део: Књижица у књизи

 Вид Вукасовић и Павле Ађански:
МИХОЉСКО ЛЕТО

- Хаибуни настали током шетње
по насељу „Браћа Јерковић“-

 

Михољско лето

Пијемо кафу пред кафаном „Лав“ под џиновским сунцобраном. Около је доста опалог лишћа мада је крај септембра. Пријатно је време и кафанска башта је пуна гостију.

Слете суви лист
на хаику часопис
Склопи га ветар (А)

Опада лишће
Михољским летом
Гугут гугутки (В)

Девојчице

У кафанској башти, две девојчице изводе читав мали програм осталим гостима, на радост својих мајки и тетака.

Две девојчице
Док мајке разговарају
Складно певају (А)

Плаво девојче
Са чашом сока у руци
Глуми Мадону (В)

Дечак са змајем

Десетогодишњи дечак покушава да пусти свог змаја кога је добио малочас на поклон. Он трчи травњаком крај ресторана и змај почиње да се уздиже.

Дечак са змајем
На коме пише „Star Wars“
Трчи травњаком (В)

Дечак у трку
Гледајући у змаја
Запе и паде (А)

Упорни мрави

Неко време ромиња ситна киша. Посматрамо мрава који и поред кише упорно иде уз дебло јеле.

Гле мрава мили
Ка врху вите јеле
Упркос киши (В)

Нешто ниже
Дуга колона мрава
Хита за њим (А)

Ветар

Дува прилично јак али пријатан ветар. Чује се жагор деце. У парку крај школе поред које ходамо меша се мирис рибе са мирисом цвећа.

Девојчица носи
У надутој кеси
Налет кошаве (А)

Латице ружа
И мирис пржене рибе
Разноси ветар (В)

Драгица

Иза самоуслуге као и обично спава Драгица куја полулуталица, права слика срећног и прилично угојеног пса, коју мазе и хране ситни продавци, деца и пролазници – кучкољуби.

Дечачић даје
Пола своје виршле
Куји Драгици (В)

Потом љубимица
Наставља да дрема
У картонки (А)

Кесе

У „природне лепоте“ насеља спадају и многе пластичне кесе, које се налазе свуда; на тротоарима, на крошњама дрвећа, а када дува ветар и на многим другим неочекиваним местима.

У нашем крају
Пуно пластичних кеса
На земљи и небу (В)

Пластичну кесу
Надувао ветар
На бокору руже (А)

Пас луталица

Крај контејнера за смеће пси луталице, просјаци и скупљачи „секундарних сировина“, навраћају „својим послом“. Један човек је ушао у контејнер и нешто пребира. Његов пас вучјак се пропиње уз контејнер настојећи да види шта му газда ради. Други пас, вероватно настао укрштањем пудле и теријера, спава и тресе се повремено у сну цвилећи.

Ноге човека
Вире из контејнера
Пас се пропиње (А)

Пас луталица
Склупчан крај контејнера
Тресе се у сну (В) [1]


Краћа биографија

Вид Вукасовић. Рођен у Нишу. Објавио велики број хаику песама у земљи и иностранству (Јапан, Холандија, САД, Немачка итд.) на српском, енглеском и другим језицима. Награђиван и похваљиван у земљи (на пример, прва награда у Кули 1994, трећа у Оџацима 1996, похвала у Оџацима 1998. и на новосадском Ју 98 међународном конкурсу) и иностранству (почасно помињање 1998. године на годишњем конкурсу Mainichy Daily News, прва награда на годишњем конкурсу Mainichy Daily News 1999, неколико награда на Интернет конкурсима, на пример на конкурсима „Тоаsт Point“ итд.). Хаику песме и хаибуни су му објављени у више збирки и антологија (на пример, у Хигинсоновом „Haiku World“ или у Антологији савремене југословенске поезије објављеној у Кини 1998). Збирке: „Кутија од свиле“ (коју је сам илустровао цртежима), Београд 1994, The Little Laughing Rainbows, Београд 1995. и, са Горданом Петковић, „Свет ниоткуда“, Београд, 2004. Уредио на Интернету „Rainbow Petal“, први „haiku site“ на просторима бивше Југославије.

Бави се и писањем драма (две радио драме су награђене), Објавио две књиге драмских текстова: „Сребрна копча сна“, Београд 1993, и на италијанском језику „Il Mondo di Arianna „ (Аријаднин свет), Бари 1994. Члан Удружења драмских писаца Србије, београдског хаику клуба „Шики“ и Хаику удружења Србије. Бави се сликањем и уметничком фотографијом. Члан је Удружења Србије за уметничку фотографију (УСУФ). Преводи књижевне и стручне текстове. Објавио је и неколико књига и више чланака и других радова из области међународног права, посебно у вези са заштитом животне средине.



[1] Хаику песме Павла Ађанског означене су у загради словом А, а хаику песме Вида Вукасовића словом В, док је прозни део заједнички срочен. По мишљењу аутора, овакав начин рада је својеврсна „радионица” која може да се примени не само при писању хаибуна већ и ренги, ниски и других форми књижевног стваралаштва.

На Растку објављено: 2012-02-20
Датум последње измене: 2012-02-20 23:01:51
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује