Дејан Ајдачић

Очаравање Украјине српском културом (хроника)

Крајем априла и почетком маја 2009. српско Министарство културе је у сарадњи са украјинским министарством културе и туризма организовало дане српске културе у Кијеву и Лавову. Украјинцима је понуђен разноврстан програм у коме су биле присутне различите уметности у широком распону од традиције до савремености.

Најпре је Милету Продановића угостио Универзитет Кијево-Могиљанска академија организујући разговор о његовом делу поводом тематског блока у "Украјинско-српском зборнику Украс", предавање Продановића о гробљима у Србији 1990-их, изложбу његова два циклуса фотографија "Лавови и Анђео" и округли сто о прози овог аутора. Током посете Милете Продановића појавиле су се и замисли о могућем преводу његовог романа "Елиша у земљи светих шарана".

Згуснути део програма који је припремило Министарство културе приказан је у Кијеву 6-8 априла, а потом у Лавову. Саставни део дана културе били су и договори на високом нивоу - министри Небојша Брадић и Василије Вовкун су се договорили о даљим корацима министарстава у појачавању веза између двеју култура, те потписали Програм о културној сарадњи два министарства од 2009 до 2011. године.

На катедри словенске филологије Кијевског националног универзитета "Т. Шевченко" Небојша Брадић се студентима и предавачима Филолошког факултета представио као режисер, професор глуме и министар. Заинтересованим студенткињама и професорима србистике одговорио је и на нека питања о српској књижевности и могућностима упознавања Србије. Саша Илић је приликом овог сусрета изложио своје виђење књижевних токова и места писаца у оквиру и ван канона савремене српске књижевности. На крају излагања, катедарској библиотеци су поклоњене драгоцене публикације, међу којима и монографија о Зениту.

Визуелна уметност представљена је изложбом колажа и цртежа галерије "Звоно" из Београда, као и видео презентацијама дванаест уметника у организацији "Видеомедије". Из Народне библиотеке Србије у украјинске градове је стигла изложба "Два Радослава" којом је оцртан необичан сусрет средњевековне рукописне уметности и савременог стрипа Радослава Зографа. Приликом сусрета гостију из Народне библиотеке Србије и домаћина из Националне библиотеке Украјине, вођени су разговори о унапређењу раније успостављене сарадње.

Концерт у најрепрезентативнијој кијевској концертној сцени, згради Филхармоније започео је поздравним речима два министра. Небојша Брадић је подсетио на трајне и веома дуге везе између култура два народа. Полазећи од чињенице да су међународни односи са вишеструким увећањем броја држава, међународних и наднационалних организација постали веома комплексни, Н. Брадић је нагласио да је и представљање националних култура, као и грађење веза са другима постало сложеније, али да у добрим партнерским контактима културни делатници имају простор за исказивање. Василије Вовкун је истакао сјајне примере плодотворних контаката из историје двеју култура и исказао очекивања да ће таквих контаката бити и у будућности. Потом су "Гудачи светога Ђорђа" извели композиције Моцарта, Зорана Ерића (Картун) и Телемана, а Биља Крстић и оркестар Бистрик наступили су са својим обрадама балканског музичког фолклора изазивајући топле реакције публике.

Небојша Брадић се срео и са украјинским позоришним и филмским ствараоцима из Кијева. У разговору је закључено да је најделотворније створити директне контакте између позоришних и филмских прегалаца и разменити информације о одговарајућим институцијама и фестивалима. Брадић је изразио наду да ће на фестивалима у Србији видети и украјинске представе.

Припремљени програм дана културе представљен је у Кијеву, а потом у Лавову. Током припрема ових дана српске културе, у време посете државног секретара Надице Момиров свечано је отворена табла у спомен Јована Рајића на зиду Кијево-Могиљанске академије коју је он похађао у 18. веку. Тих дана је изведена и премијера Ковачевићевог "Професионалца" у позоришту "Сузирја". У једној од бројних критика на ову представу, Људмила Олтаржевска је написала:

"Српска културна експанзија у Украјини је појава интересантна и феноменална. Чинило би се, да се та Србија и не може похвалити неким посебним државним парама за представљање својих уметничких актива на нашој територији, али је усредсређеност при томе вредна пажње. (Само у Центру Курбаса игра се неколико представа по делима српских књижевника - "Хазарски речник" Милорада Павића, "Кривица" Небојше Ромчевића). Ових је дана у позоришту "Сузирја" дат следећи пример украјинско-српског дружења са премијером представе "Професионалац"."

Ако се томе дода да је недавно објављен трећи број годишњака "Украс" који се од првог броја појављује уз подршку Министарства културе, да су се појавили романи Данила Киша, сигнални примерци украјинског превода романа "Четири зида и град" Звонка Карановића издавачког предузећа "Факт", нови прилози у веб-библиотеци "Пројекат Растко Украјина", да је преведена драматизација Селимовићевог "Дервиша и смрти", да је на Филолошком факултету одржан округли сто са две теме "Кијевски универзитет и Срби" и "Срби и српски мотиви у украјинској књижевности" - слика о присуству српске културе у Украјини се не може затворити. Јер, очекују се нови преводи, нови дани и нови сусрети…