Ранко Јаковљевић

Они су градили „Ђердап“

Хидроенергетски и пловидбени систем на Дунаву

РАНИ РАДОВИ

100. г. — Римски цар Трајан окончао је радове на усецању у стене пута који је коришћен за извлачење бродова кроз Гвоздена врата/Ђердап. Ширина газа римског пута износила је у усецима 1,50 — 2,10 метара. На најужим деловима пут је проширен дрвеним мостовима распона око 2 метра. Бродови су вучени са обале узводно од стране робова и воловских запрега

101. г. — како би створио боље пловидбене услове, по замисли Аполодора из Дамаска цар Трајан изградио је 2,8 км узводно од старог Сипа пловидбени канал на Дунаву. Римски канал био је дуг 3220 метара, са дном ширине 57 м, два вештачка насипа висине по 14 м и системом камених одбрамбених зидова дебљине 1,2 м у функцији одбијања вода које се уливају у Дунав.

1827. г Вук Стефановић Караџић: „У Дунаву су између Голупца и Кладова она за лађаре страшна места, која Турци зову демиркапија (гвоздена врата),а Срби ђердапи. Горњи је Ђердап између Добре и Пореча, а доњи између Адакала и Кладова. Горњи је страшнији, али мање држи; а доњи више држи, али је мање страшан. Туда је вода, са силом својом градећи себи пут, одсјекла Карпатске планине од Српскије, па и сад преко и између камења лети и уји. На горњему ђердапу слабо се кад види камење посред воде, него само кључеви и клобукови; али се на доњему преко целога Дунава, како вода мало опадне, тако види, да се приповеда, да је некакав ајдук скачући с камена на камен утекао из Србије на ону страну. Туда лађари одозго идући узимају обично корманоше из ондашњи места (Срби преко горњега ђердапа из Добре, а преко доњега из Текије; Немци из Љупкове и из Ршаве); а одоздо лађе обично вуку волови. Но кад вода врло опадне, онда на ђердапима лађе, особито натоварене, не могу прећи никако. На свршетку горњега ђердапа спушта се у Дунав једна камена и стрмена коса под именом Гребена, која одозго заклања Пореч. Између Пореча и Ршаве стоје казани, у којима се вода једнако обрће, и лађе, особито мале,, које на онај коловрат наиђу, оће да прогута.

Октобар 1834 г. — мађарски гроф Иштван Сечењи сачинио је план за регулацију Гвоздених врата. Њему је накнадно османска управа поверила извођење радова и на српској страни Ђердапа. Он је предлагао да се код Сипа изгради канал дуг 1.500 корака, „од острва Трстенце поред самог брда и преко среде поља до воденице између она два стародревна насипа... више села Сипа“. По овом питању Турци се нису сагласили са Сечењијевим планом. Реализација његових идеја свела се на изградњу пута на левој дунавској обали. Сечењијев пут служио је за превоз товара када је пловидба Ђердапом обустављана због ниског водостаја. У свим осталим случајевима, све до 1896, коришћен је Трајанов пут на десној обали за извлачење бродовља узводно.

1835. г. — српски кнез Милош Обреновић приступио извођењу радова на чишћењу ђердапског дела Дунава ради побољшања услова пловидбе,

8. јул 1878. г. — Кнежевина Србија и Аустро-Угарска закључиле конвенцију о железницама, трговини и просецању Ђердапа, по чијем слову ће Аустро-Угарска сама извршити грађевинске радове на оба Ђердапа. Овај посао друга уговорна страна препустила је Угарској.

17. 3. 1889. г. — Основана комисија Министарства народне привреде у саставу Радован Милетић, Коста Стевановић, Миша Марковић и Светозар Зорић, која је утврдила следеће:

1. Код Стенке (између Добре и Голупца) има се просећи један канал од 850 метара дужине, 60 метара доње ширине, дубок 2 метра при најмањем водостају, што изискује разбијање 7.408 м³ стена;

2. Од Козле до Дојке (испод Дренкове) просећи канал 2.100 метара, истих осталих димензија ако први, уз ископ 66.775 м³ стена;

3. Од Излаза и Тахталије до Гребена — просећи канал дуг 3.600 метара уклањањем 46.736 м³ стена, а испод канала подићи насип од Гребена до Милановца дуг 6.500 метара, са основом ширине 16 метара, 2-3 метра изнад најнижег водостаја, уз уградњу 50.000 м³ камена;

4. Радови код Јуца — прокоп канала дужине 1030 метара и изградња насипа од ушћа Поречке реке до Голубиња, уз разбијање 31.733 м³ стена и насипање 120.521 м³ камена;

5. Радови код Сипа — пројектован канал 2200 метара дужине, 80 метара доње ширине и 2,33 метра дубине испод најмањег нивоа воде — канал ће бити ограничен с једне и друге стране 5,5 метара високим каменим насипима. За наведене радове укупно је потребно 168.928 м³ каменог банкета, 330.651 м³ насипа, разбијање стена масе 247.316 м³ , 95.500 м³ калдрме

15. септембар 1890. г. — Регулација брзака на доњем Дунаву, предвиђена законским актом XXVI године 1888, започета је за владавине Фрање Јосифа И, старањем владе чији је председник био гроф Јулиус Сапари, а под надзором краљевског угарског министра трговине Габријела Бароша де Велуса. Он је тога дана у присуству представника влада Србије и Аустро-Угарске, електричним упаљачем испалио у Гребенском теснацу мину са 4.000 кг карбоазотина.

27. септембар 1896. г. — приликом освећења ђердапског канала, у присуству краљева Србије и Румуније, високи покровитељ овог канала цар Фрања Фосиф изјавио је: „Нека 'viribus unitis' остварено епохално дело вечито доприноси јачању веза доброг суседства међу подунавским земљама“. Резултати:

1. Кроз Стенку је просечен канал дуг 800 м, широк 60 м, за који је минирањем требало одстранити 7500 м³ стена;

2. Од Козле до Дојке начињен праволинијски канал дужине 3.500 м, уклањањем 85000 м³ кварцног кристалног шкриљца;

3. Ос Излаза и Тахталије до Гребенских врата, канал дуг 3.800 м, настао уклањањем 47.000 м³ стеновите масе. Уклоњен је гребенски рт минирањем 300.000 м³ камена а тим материјалом је дуж леве обале, на удаљености 350 м од ње изграђен 6.200 м дуг насип који корито сужава на 500 м и чија горња површина износи 68.000 м². На српској страни, ради заштите од бочних струја, изграђена су два попречна заштитна насипа;

4. Радови код Јуца. Уклоњено 32.000 м³ камена и начињен канал дуг 1300 м и широк 60 м. Ради ограничавања пловног пута изграђена је брана. То је изискивало насипање 120.000 м³ камена

5. Радови код Сипа: изграђен отворен канал са два насипа дужине 2.000 и 2.650 м, широка 80 м, дубока 3м, уз одстрањивање 380.000 м³ стена. Стране су поплочане тврдим кречњаком.

Крајем 1896. г. — Управа ђердапских радова одлучила је да се десни насип Сипског канала продужи узводно за 1.800 метара „ради одбијања воде у повољнијем правцу“

НОВЕ ИДЕЈЕ

17. 9. 1896. — Инжењер Хуго Лутер, „власник брауншвајске фабрике машина и сапредузимач и управитељ машинско-техничког дела радова око регулисања дунавских катараката“ упутио предлог министру народне привреде Краљевине Србије „ради концесије за употребу водене силе при катарактама Дунава“ у сврхе израде „творнице снаге“ у року од 5 година

1897. — Закон о погодби закљученој између Државе Српске, с једне и г. Хуга Лутера, инжењера и индустријалца из Брауншвајга у Немачкој, с друге стране“ /Српске новине бр. 161, 1897. г. /. Х. Лутеру одобрена искључива употреба водене снаге „свих скокова на српској обали Дунава од Брњице до Кладова, за произвођење механичке и електричне снаге

1912. — Пројекат Мађарске ђердапске управе о изградњи бродарске управе код Сипа, са хидроцентралом снаге 100.000 КС

Јун 1918. г. — Угарска разматра планове за изградњу хидроелектране на Ђердапу. Предлог изнео професор универзитета Донат Банки Мађарском хидроелектричном удружењу. По његовој замисли требало је изградити латерални канал у тунелу дужине 20 км који би преко Хомоља повезивао Голубиње са Брзом Паланком, ради скраћења пловног пута за 76 км и избегавања ђердапског дунавског стења, а код Сипа би се подигла хидроцентрала по пројекту Мађарске бродарске управе.

1918. г. — швајцарски инжењери Фишер, Рајнау и Корде сачинили пројекат о изградњи хидроцентрала. По првој верзији градиле би се централе код Гребена и Сипа, а по другој, поред ове две, подигла би се електрична централа код Јуца, низводно од Доњег Милановца. Бране би биле широке 22, дуге 200 метара, чиме би се добила енергија од 800.000 КС.

1921. г. — Инжењер Антон Смрчек из Брна предложио две варијанте: а) изградња централа код Гребена, Јуца и Сипа, б) изградња централа код Јуца и Сипа. Бродске преводнице биле би подигнуте уз леву обалу, а хидроцентрала снаге 750.000 КС уз десну обалу.

1926. г. — Генерална дирекција вода Краљевине СХС сачинила је пројекат о изградњи две преводнице за пролаз бродова — испод Гребена и испод Сипа, са по две хидроелектране на српској и румунској страни и са производњом од по 5,16 mild kwh електричне енергије

1930. г. — Понуда Швајцарске да изгради хидроелектрану на Ђердапу

1932. г. — румунски инжењер др. Георг Василеску, професор универзитета у Букурешту, у првој варијанти предлагао електране код Тахталије, узводно од Гребена, затим код Јуца низводно од Доњег Милановца и код Сипског канала, са производњом енергије од 1.000.000 КС. У другој варијанти једна брана била би између Тахталије и Гребена а друга код Сипског канала, са. Производњом енергије од 800.000 КС.

1940. г. — Адолф Хитлер исказао активну заинтересованост за план о изградњи хидроелектране на Ђердапу снаге 7 mild kwh. Истражне радове изводила фирма „Siemens“

Септембар 1956. — Разговори југословенске и румунске стране о могућностима коришћења вода у сектору Ђердапа

ХЕПС ЂЕРДАП — ВРЕМЕ, МЕСТО, ЗБИВАЊА

26. јун 1956. — Заједничка декларација влада СФРЈ и СР Румуније у Букурешту, којој је уследио коминике на Брионима 27. октобра, о разматрању најповољнијих могућности за заједничку изградњу хидроелектране у сектору Ђердапа.

Јун 1957. — основана Мешовита југословенско-румунска комисија за проучавање енергетских, пловидбених и других питања и за руковођење и координирање радова на уређењу Дунава на сектору Ђердапа.

Почетком 1960. — сачињен Техничко-економски меморандум о уређењу југословенско-румунског сектора Дунава. Предложено владама Југославије и Румуније да усвоје решење о изградњи хидроенергетског и пловидбеног система на локацији Сип-Гура Ваии, чиме се искоришћава 81% хидроенергетског потенцијала и решава проблем пловидбе Ђердапом.

Септембар 1960. — отпочели југословенско румунски преговори о изградњи ХЕПС Ђердап Портиле де фиер, пошто је усвојен Техничко економски меморандум о изградњи ХЕПС Ђердап, приступањем изради споразума о изградњи.

1962. — председник СФРЈ Јосип Броз Тито и председник румунске владе Маурер разменили су писма о изградњи ХЕПС Ђердап

7. април 1963. — нови Устав, држава проглашена Социјалистичком Федеративном Републиком добровољно уједињених и равноправних народа.

30. новембар 1963. — у згради Савезног извршног већа у Београду објављено је потписивање међународних аката:

— Споразум о изградњи и експлоатацији хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап на реци Дунав (систем Ђердап) /„Сл. лист СФРЈ“, Додатак, Међународни уговори и други споразуми, бр. 8 од 6. јула 1964/

— Конвенција о изради пројекта за изградњу система Ђердап

— Конвенција о извођењу радова на систему Ђердап

— Конвенција о накнади штета проузрокованих изградњом система Ђердап

— Конвенција о утврђивању инвестиција о међусобном обрачуну у вези изградње система Ђердап

— Конвенција о експлоатацији система Ђердап

— Статут југословенско-румунске Мешовите комисије за Ђердап

— Протокол о преласку југословенско-румунске државне границе у вези изградње система Ђердап

— Протокол о регулисању извесних питања у вези изградње и експлоатације система Ђердап и додатни акт уз Протокол

— Писма о кредиту

— Писма о исправкама границе на Дунаву

— Завршни акт /„Сл. лист СФРЈ“ Додатак, Међународни уговори, бр. 11, од 14. септембра 1964/

2. јул 1964. — отпочели радови на изради загата И А фазе

26. јул 1964. — почетак изградње Новог насеља у Кладову, Караташу и Сипу. У Кладову је изграђено 16 вишеспратних зграда са 500 станова за градитеље Ђердапа

7. септембар 1964. — Свечано отварање радова на ХЕПС Ђердап. Председник СФРЈ Јосип Броз Тито изјавио председнику Румуније Георгију Дежу: „Овај објекат неће бити само комплекс разних инсталација и грађевина од бетона и челика. Кроз њега ће уједно пулсирати и мисли и жеље не само народа Југославије и Румуније него и других социјалистичких земаља. Јер, са почетком изградње ове бране завршен је... један временски период у току кога су између социјалистичких земаља стварани односи какви између њих не би смели да постоје. “

Крај новембра 1964. — завршен узводни део низводног шљунчаног загата

7-13. децембар 1964. — VIII Конгрес Савеза комуниста Југославије. Први пут од доласка комуниста на власт 1945, јавно се говорило о националном питању; Главни конгресни реферат генералног секретара Јосипа Броза Тита:

„Националистичке деформације појављују се и због етатистичко-бирократских тенденција које спутавају процесе међународне интеграције. Оне доводе, на једној страни, до бирократско-централистичких тенденција, до унитаристичког игнорисања друштвеноекономске функције република и аутономних покрајина, а на другој страни до тенденција затварања у 'своје границе'. Обје тенденције су у суштини националистичке и подједнако штетне за нормални процес друштвене и економске интеграције“

22. март 1965. — Споразум СФРЈ и СССР о економској и техничкој сарадњи у изградњи ХЕПС Ђердап

Почетак јула 1965. — радници „Хидротехнике“ исцрпли су воду из великог загата

7. септембар 1965. — 1500 радника успело да Дунав прегради готово до половине загатом (лучним насипом) у који је уграђено око 400.000 м³ шљунка и другог грађевинског материјала; изграђено радничко насеље за смештај 2800 људи; завршен приступни пут Неготин-градилиште, дужине 60 км

15. мај 1966. — у темеље будуће бране уграђени први кубици бетона. На градилишту радило око 1400 радника

16. јуна 1966. Јосип Броз Тито сазвао је седницу Извршног комитета ЦКСКЈ на којој је основана комисија за испитивање стања државне безбедности.. На IV седници ЦКСКЈ Комисија је известила: „Поједини органи државне безбедности, полазећи од концепције контроле целокупног друштвеног живота... створили су разгранату мрежу својих сарадника у радним организацијама, па чак и у СКЈ. Та мрежа се врло често уплетала у целокупан рад предузећа, све до инвестиција и кадровске политике. Комисија је дошла до уверења да људи у Служби ДБ мисле како тиме обављају револуционарне задатке, а не виде да је то... једна од најјачих препрека ослобађању људи за изградњу слободне и одговорне личности ослобођене страха и притиска“

7. септембар 1966. — почели радови изградње бродске преводнице; до овог датума градитељи су ископали 1.678.166 м³ речног наноса и уградили више од 27.000 м³ бетона — темеље бране.

Август 1967. — пресељење становништва из насеља која потпуно или делимично потапа акумулационо језеро

Крај априла 1968. — са градилишта ХЕ Ђердап кренула је штафета младости са рођенданским честиткама председнику Јосипу Брозу Титу. Први носилац био је вариоц „Хидротехнике“ Ђорђе Мандић.

Половином 1968. г. било је у Западној Европи око 400.000 југословенских радника. Просечна месечна плата југословенских радника у иностранству износила је 750 западнонемачких марака (236.000 старих динара), три и по пута више од просечне палте југословенских радника у земљи.

9. јун 1968. — Обраћање нацији Јосипа Броза Тита поводом студентских демонстрација: „... Ми смо, другови, много пута говорили да треба водити бригу о човјеку. Али, ја мислим да су нас толико засјениле разне инвестиције и разна трвења око тога, да је то засјенило и очи и мисли људи, да се заборавило на човјека. А ми ни објекте не можемо стварати без човјека. Не можемо! Неки мисле да је оно до чега је дошло одраз онога што се догађа у Француској, Њемачкој, Чехословачкој итд. То није тачно. Није то одраз тога. То је одраз наших слабости, које су се нагомилале и које ми данас морамо отклањати... И најзад, ја се још једном обраћам студентима: вријеме је да се прихватите учења, сада је вријеме полагања испита, и у томе вам желим много успјеха. Јер, било би штета да изгубите још више времена. “

Август 1968. — до тада уграђено 950.000 м³ бетона, 48.000 тона бетонског гвожђа, 270.000 м² челичне оплате, ископано преко 3,5 милиона м³ стена и више од 6 милиона м³ речног наноса и шљунка; на румунској страни до тада уграђено 860.000 м³ бетона и 4000 тона арматуре

Новембар 1968. — Коча Поповић: „У средишту наших властитих хтења,, разумности и поштења лежи и вреба отровни паук, стар, али опак, благоглагољив али суров, тобоже чио, а прождрљив, корозиран и труо, тобоже благ, а себичан и бездушан, од власти и старости... оцеђени, старац који, без обзира што се шепури и скакуће — хоће да буде главни глумац у свему... Према СССР-у, комбинација склерозе — свемоћи и капитулантства... интимно неизлечиво капитулантство на бази потпуно застарелих представа о социјализму, а посебно о првој земљи социјализма и њеној политици. Језивост је еволуције — петеновске — од вође ослободилачке борбе до вође капитулације, што се не може другачије објаснити него управо склерозом и незајажљивом жељом за влашћу“

Децембар 1968. — искључени из чланства у Савезу комуниста Југославије Јован Марјановић, историчар и писац Добрица Ћосић. При је критиковао проглашење муслиманске нације, захтева за развијање националних економија у границама појединих република и покрајина, а други концепт о 'демократизовању друштва' као плашт за национална подвајања.

22. јул 1969. — отпочело преграђивање Дунава; „од реке сужене већ на свега 276 метара, отето је још 10 метара“

30. јул 1969. — велико невреме захватило је подручје Ђердапа; бујице потопиле делове градилишта

3. август 1969. — бродском преводницом на румунском делу прошли су први бродови, „Оршава“ и „Текија“

13. август 1969. — Дунав је преграђен, чиме је окончано 90% укупних градитељских послова

22. фебруар 1970. — монтирано радно коло првог агрегата, тешко 350 тона; радове извели прегаоци „Хидромонтаже“ Марибор.

1. март 1970. — допремљен је трансформатор тежак 180 тона; произведен у Белгији

25. април 1970. — радници „Хидромонтаже“ уградили радно коло другог агрегата

18. јул 1970. — почело је пуњење акумулационог језера

20. јул 1970. — први агрегат пуштен је у пробни рад; по један на српској и румунској електрани

6. август 1970. — из електране на српској страни потекли први киловати енергије

До тада су југословенски и румунски неимари уградили 3.700.000 м³ бетона, 250.000 тона арматуре и челичних конструкција, 1,5 милиона м³ бетонске и камене облоге, 71.000 тона опреме.

15. август 1970. — произведена електрична енергија на румунској електрани

10. октобар 1970. — пуштена вода у бродским преводницама на српском делу Дунава

31. октобар 1970. — почела редовна пловидба српском преводницом

21. новембар 1970. — вода продрла у загат на румунској страни; вода из загата продрла је у електране

4. децембар 1970. — први агрегат поново је укључен у мрежу

8. децембар 1970. — укључен и други агрегат на српској електрани

16. фебруар 1971. — пуштен у пробни рад трећи агрегат на српској електрани

2. март 1971. — Реферат Едварда Кардеља, председника Комисије за уставне промене, на седници Председништва СКЈ: „Противречност између самоуправљања и државног централизма у свакодневној политичкој пракси изразила се као сукоб између република и федерације, односно као криза политичког и привредног механизма федерације... Код нас су била, а и данас су, још прилично распрострањена мишљења да су југословенске нације друкчије од осталих нација; другим речима, да оне у ствари и нису потпуне нације, него нешто на средини процеса преображаја једне провинцијалне у националну свест. Ту је извор такозваног унитаристичког југословенства. То је веома опасна заблуда, која може постати извор тешких грешака у националној политици. “

24. март 1971. — почело ново дизање нивоа језера ради обезбеђења снаге за покретање 6 агрегата

31. март. — на српском делу постављен је последњи метар шине и носачи крана; спојени су румунски и југословенски делови хидроелектране који се налазе на највишим котама

11. мај 1971. — почело је монтирање 4. агрегата, „првог домаћег“, произведеног од стране загребачке фирме „Раде Кончар“

15. јун 1971. — пуштен у рад 4. агрегат

16. јун 1971. — спојени последњи сегменти великог моста за друмски саобраћај преко Дунава

25. децембар 1971. — радници „Хидромонтаже“ инсталирали су радно коло 5. агрегата

7. децембар 1971. — отпочела редовна пловидба кроз српску преводницу

16. мај 1972. — званично пуштен у рад Хидроенергетски и пловидбени систем Ђердап — Портиле де фиер. Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито доделио градитељима 305 одликовања а председник СР Румуније Николае Чаушеску 150. Румунски председник доделио Јосипу Брозу Титу титулу Хероја Социјалистичке републике Румуније и Орден победе социјализма. Тим поводом Ј. Б. Тито је изјавио: „Оваква велика дјела не остварују се, нажалост, без жртава. И у изградњи Ђердапа је изгубљено неколико драгоцијених људских живота. Ја користим ову прилику да им одам пошту, и да изразим дубоко саосјећање с њиховим породицама“

АКТЕРИ[1]

А

АБРАМОВИЋ ВУКАШИН
АВАКУМОВИЋ ДРАГАН
АВРАМОВИЋ ВУКАШИН
АГБАБА НАДА
АДАМОВИЋ МИЛОРАД
АЈНШПИЛЕР СЛАВКО
АНЂЕЛКОВИЋ ЗОРАН
АНЂЕЛКОВИЋ МИЛЕ
АНДРИЋ МИЛУТИН
АНТИЋ ВУКАШИН
АНТИЋ
АНТОНИЈЕВИЋ БОГОЉУБ
АРСИЋ
АТАНАЦКОВИЋ БРАНИМИР
АТАНАЦКОВИЋ ЂОРЂЕ
АШКРАБА МИШО
Б
БАЂИЋ ЂОРЂЕ
БАЈРАМОВИЋ МУХАРЕМ
БАЈРОВИЋ ОСМАН
БАЛАБАН СВЕТО
БАЛУБЏИЋ ТИХОМИР
БАНОВИЋ СЛОБОДАН
БАНОВИЋ УРОШ
БАЊАНИН ДРАГИЦА
БАЊАНИН ЈАГОДА
БАЊАНИН СТЈЕПАН
БАЊАЦ
БАРБАТЕСКОВИЋ ТОМИСЛАВ
БАСАРИЋ РАДОСЛАВ
БАУМАН РУДОЛФ
БАХТИЈАРЕВИЋ
БАШИЋ
БЕК ФЕРДИНАНД
БЕЉАНСКИ ПАВЛЕ
БЕРЕТИЋ ИВО
БЕРОШ ПЕТАР
БЕШЕВИЋ МИХАИЛО
БИЗЈАК ИВАН
БЈЕЛАНОВИЋ НАДЕЖДА
БИЉИЋ МИЛОВАН
БЈЕЛАНОВИЋ БЛАЖО
БЈЕЛАНОВИЋ НАДА
БЈЕЛАНОВИЋ ВЛАЈКО
БЛАГОЈЕВИЋ МИРКО
БЛАГОЈЕВИЋ СЛОБОДАН
БЛАЖЕК АЛЕКСАНДАР
БЛАЈ БОРИС
БЛАЈ ФРАНЦ
БЛАНУША ЉУБОМИР
БОГАВАЦ РАДЕ
БОГДАНОВИЋ МИЛОРАД
БОГДАНОВИЋ СТАНИМИР
БОЖАНИЋ СЛОБОДАН
БОЖИНОВИЋ МИОДРАГ
БОЖИЋ ДРАГАН
БОЖИЋ РАДЕ
БОЖУЛИЋ ДАМИР
БОЈАНИЋ СЛАВКО
БОЈОВИЋ БОГОЉУБ
БОЈОВИЋ ЗДРАВКО
БОЛТА МИРКО
БОНДЕРОВИЋ ДУШАН
БОНДОКИЋ ДИМИТРИЈЕ
БОРАКОВИЋ РАДОСЛАВ
БОСНИЋ ДОБРИВОЈЕ
БОЦОКИЋ МИХАИЛО
БОШКОВИЋ МАРКО
БРАТУША ФРАН
БРЗАКОВИЋ
БРКИЋ БОЖАНА
БРКИЋ НАДА
БРКИЋ СТАНИМИР
БУБАЛО
БУГАРЧЕВИЋ САВА
БУКАТАРЕВИЋ НИКОЛА
БУЛАЈИЋ МИРКО
БУЛАТОВИЋ ЧЕДОМИР
БУРЛИЦА МИЛЕНКО
БУЋКОВИЋ ВОЈИН
БУХОВАЦ ВЛАДО

В

ВАЈС СЛАВОЉУБ
ВАРДИЋ СТИПЕ
ВАСОЈЕВИЋ
ВЕЛИЧКОВИЋ ЧЕДОМИР
ВЕСЕЛИНОВИЋ ЉУБИША
ВЕСЕЛИНОВИЋ ОФЕЛИЈА
ВИДАКОВИЋ ВЕЉКО
ВИМИЋ
ВИШЊОВСКИ ЂУРА
ВЛАДУЉЕВИЋ ВЛАДИМИР
ВЛАИСАВЉЕВИЋ ПЕТАР
ВОЈИНОВИЋ МИХАЈЛО
ВРАЧАР
ВРАЧАРЕВИЋ ВЛАДЕ
ВУЈАТОВИЋ МОМО
ВУЈИЧИЋ БОГОЉУБ
ВУКАЈЛОВИЋ РАДЕТА
ВУКОВИЋ ВЕЉКО
ВУКОВИЋ ТИХОМИР
ВУКОСАВЉЕВИЋ МИЋА
ВУЧЕТИЋ Ј
ВУЧКОВИЋ ВЛАДАН
ВУЧКОВИЋ МАРИЈА

Г

ГАЉПЕРИН МИХАИЛ
ГИЛИЋ
ГЛИГОРИЈЕВИЋ ЈОЦА
ГЛУВАЧЕВИЋ СТОЈАН
ГОЈИЋ СТЕВАН
ГОРОДИЈАНСКИ ВАДИМ
ГОТУА ГЕОРГИЈЕ ГЕОРГИЈЕВИЧ
ГРЕБ ПЕТАР
ГРМАШ БОРО
ГРУЈИЋ НЕГОСЛАВ
ГРУЈИЋ НИКОЛА
ГРОЧИЋ РАДИВОЈЕ
ГРУЈИЋ ЖАРКО
ГРУЈИЋ МОМЧИЛО

Д

ДАБИЋ
ДАЈИЋ ПЕТАР
ДАМЈАН БРАНКО
ДАМЈАНОВИЋ ЉУБИСАВ
ДАМЈАНОВИЋ СВЕТИСЛАВ
ДАМЊАНОВИЋ РАДОВАН
ЂОРЂЕВИЋ СТАНИСЛАВ
ДЕБЕЉОВИЋ ДРАГОЉУБ
ДЕКОНСКИЈ ВАДИМ
ДЕЛИЋ БОЖИДАР
ДИМИТРИЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ
ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОРАД
ДИТРИХ ПАВЛЕ
ДРАГАШЕВИЋ МИЛЕНКО
ДРАГИШИЋ ДИМИТРИЈЕ
ДРАШКОВИЋ МИЛОЈЕ
ДРЕМПЕТИЋ ЈОСИП
ДРЉЕВИЋ ЗВОНКО
ДУМБОВИЋ АЛОЈЗ
ДУМЕНЏИЈА ЉУБОМИР

Ђ

ЂОГО МИЛАН
ЂОКИЋ ЂОРЂЕ
ЂОНИН КОСТА
ЂОРЂЕВИЋ ВУКАДИН
ЂОРЂЕВИЋ ДУШАН
ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН
ЂОРЂЕВИЋ ПЕТАР
ЂОРЂЕВИЋ РАДИСАВ
ЂОРЂЕВИЋ РАДОЈЕ
ЂОРЂЕВИЋ СЛОБОДАН
ЂОРЂЕВИЋ СТОЈАН
ЂОРЂЕВИЋ ЧЕДО
ЂУГА ЈАНКО
ЂУРЂИЈАНОВИЋ ЈОВАН
ЂУРИШИЋ МИХАЈЛО

Е

ЕЛЕК ДОБ
ЕРДЕЉАН ЛАЗАР
ЕРЦЕГОВИЋ ОЛГА
ЕРЛИЈА ХАЛИЛ

Ж

ЖЕГАРАЦ
ЖГОМБИЋ ИВАН
ЖИВАЉЕВИЋ МИРОСЛАВ
ЖИВКОВИЋ МИРОСЛАВ
ЖИВКОВИЋ НАДА
ЖИВОЈИНОВИЋ РЕЉА
ЖУМАРЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ

З

ЗАПОЉСКИ МИША
ЗАРИЋ МИЛАН
ЗБРНОЉЕВИЋ ДЕСИМИР
ЗБРНОВЉЕВИЋ НИКОЛА
ЗБРКИЋ ВЕЛИМИР
ЗВОНАР СЛАВКО
ЗЕЛЕЊОВСКИ ЕВГЕНИЈ
ЗЕЦ ТОМИСЛАВ
ЗЛОПОРУБОВИЋ
ЗОВКО
ЗУБОВИЋ МУСТАФА
ЗУКИЋ СУЛЕЈМАН

И

ИБРАХИМОВИЋ
ИВАНОВИЋ МИЛОРАД
ИВИЋ СЛАВУЈКО
ИГЊАТОВИЋ БРАНИСЛАВ
ИГЊАТОВИЋ МАРА
ИГЊАТОВИЋ СЛАВКО
ИГЊАТОВИЋ ТРИФУН
ИГРИЋ СТЕВАН
ИКОНИЋ ЖИКА
ИЛИЈЕВИЋ ОЛИВЕРА
ИЛИН
ИЛИЋ АНКИЦА
ИЛИЋ БРАНИСЛАВ
ИЛИЋ МИЛОМИР
ИЛИЋ ИЛИЈА
ИЛИЋ ПАВЛЕ
ИЛИЋ ЧЕДО

Ј

ЈАКОВЉЕВИЋ МИЛОЈКО
ЈАКОВЉЕВИЋ ПАНТЕЛИЈА
ЈАКШИЋ МИЛАН
ЈАНИЋ ВЛАДИМИР
ЈАНКОВИЋ МИЛОМИР
ЈАНКОВИЋ МИЛОШ
ЈАНКОВИЋ НИКОЛА
ЈАЊИЋ МИЛОРАД
ЈАЊИЋ МИШО
ЈАШИН ВОЈИСЛАВ
ЈЕВРЕМОВИЋ МИХАЈЛО
ЈЕЗДИМИРОВИЋ
ЈЕРИЋ СТАНОЈЕ
ЈЕФТИНИЋ ГРУЈО
ЈЕФТОВИЋ ДРАГОЉУБ
ЈОВАНОВИЋ БОРИВОЈЕ
ЈОВАНОВИЋ БРАНКО
ЈОВАНОВИЋ ЉИЉАНА
ЈОВАНОВИЋ МИЛЕ
ЈОВАНОВИЋ МИЛОВАН
ЈОВАНОВИЋ МИРОСЛАВ
ЈОВАНОВИЋ НИКОЛА
ЈОВИЋ В.
ЈОВИЧИЋ ЗДРАВКО
ЈОЈКИЋ ПЕТАР
ЈОКИЋ МИЛИНКО
ЈОРДАНОВИЋ НАЈДАН
ЈУГОВИЋ АЛЕКСАНДАР
ЈУЛАРЏИЈА ИВА
ЈУЛАРЏИЈА ОЛГА
ЈУСУПОВИЋ ЋАМИЛ

К

КАЈАРИ МЛАДЕН
КАЉИЋ ЂОРЂЕ
КЉАВИН ЛАВ
КАРАУЛАЦ ЛАЗАР
КАТИЋ БРАТИМИР
КЕЗИЋ БОЖИДАР
КЕРАТОВИЋ ЉУБОМИР
КЕРТЕС ИМРЕ
КЕСЕРИЋ ДУШАН
КЛЕНЦОВЉЕВИЋ БОРА
КЛЕНЦОВЉЕВИЋ ВАСИЛИЈЕ
КЛЕНЦОВЉЕВИЋ ИЛИЈА
КЛЕНЦОВЉЕВИЋ ЈОВАН
КЉАВИН ЛАВ
КНЕЖЕВИЋ ДУШАН
КНЕЖЕВИЋ ЗОРА
КОБЗАН ИВИЦА
КОВАЧ ПЕТАР
КОВАЧЕВИЋ ВЕЉКО
КОВАЧЕВИЋ БОЖИДАР
КОВАЧЕВИЋ ДЕЈАН
КОВАЧЕВИЋ ЉИЉАНА
КОВАЧЕЦ ВИТОМИР
КОВАЧЕВИЋ ЖИВОРАД
КОКИЋ МИЛАН
КОЛИЦИЋ ПЕТАР
КОМАТИНА МИЛАН
КОСОВАЦ СТЕВАН
КОСТИЋ ДРАГОСЛАВ
КОСТИЋ ЖИВОРАД
КОСТИЋ МИОДРАГ
КОЦИЋ ВЛАДИМИР
КРАКТУС ЂОДРЈЕ
КРСМАНОВИЋ ЉУБИСАВ
КРСМАНОВИЋ МИТАР
КРСТИЋ ЖИВОЈИН
КРСТИЋ ЧЕДОМИР
КРЧОБИЋ ДРАГУТИН
КРЧОБИЋ ИЛИЈА
КРЧОБИЋ МИЛЕ
КРЧОБИЋ РАДИВОЈЕ
КУДИЋ МИЛОШ
КУЗМАН
КУЗМАНОВИЋ
КУКАРАС ВЛАДИМИР
КУТЕРОВАЦ ВЛАДИМИР

Л

ЛАЗАРЕВИЋ ЂОРЂЕ
ЛАЗАРЕВИЋ МИЛОШ
ЛАЗАРЕВИЋ РАДОВАН
ЛАКИЋ
ЛАКОВИЋ МИЛОШ
ЛАЛИЋ
ЛЕЧИЋ ЗДРАВКО
ЛИКОТА ЈОВАН
ЛИМИЋ
ЛОРЕНЦ ВЛАДИМИР
ЛУКИЋ МИЛОРАД

М

МАКСИМОВИЋ МИРОСЛАВ
МАКСИМОВИЋ РАДЕ
МАЈКАНОВИЋ МИЛИСАВ
МАЉОКОВИЋ АЦА
МАЉКОКОВИЋ ЈОВАН
МАЉОКОВИЋ ЉУБА
МАНДИЋ ДУШАН
МАНДИЋ ЂОРЂЕ
МАНДИЋ СТАНИМИР
МАРИНКОВИЋ ВЕЛИМИР
МАРИНКОВИЋ МИЛОВАН
МАРИНКОВИЋ МИХАЈЛО
МАРИЧИЋ МИЛАН
МАРКИЋЕВИЋ ЖИВКО
МАРКОВИЋ БРАНКО
МАРКОВИЋ ЖИКА
МАРКОВИЋ ЖИВКО
МАРКОВИЋ ИЛИЈА
МАРКОВИЋ ЉУБИСАВ
МАРКОВИЋ МИЛИСАВ
МАРКОВИЋ ПЕТАР
МАРКОВИЋ РАДОВАН
МАРКОВИЋ РАШО
МАРТИНОВИЋ МИЛЕ
МАРЧЕТА ЉУБО
МАТОВИЋ МАНОЈЛО
МАЋАШЕВ МИЛЕНКО
МЕЛИЋ САБАХУДИН
МИЈУЦИЋ ВАСА
МИЛАНОВИЋ ЈОВАН
МИЛАТОВИЋ БРАНИСЛАВ
МИЛАТОВИЋ РАДЕ
МИЛАШИНОВИЋ СРЕЋКО
МИЛЕНКОВИЋ ДУШАН
МИЛИВОЈЕВИЋ ПЕРА
МИЛИНКОВИЋ САВА
МИЛИЋ КАРЛО
МИЛИЋ РАДИВОЈЕ
МИЛИЋЕВИЋ ЉИЉАНА
МИЛИЧИЋ МИЛУТИН
МИЛОВАНОВИЋ МИЛОВАН
МИЛОВАНОВИЋ МИРОСЛАВ
МИЛОВАНОВИЋ ПРЕДРАГ
МИЛОЈЕВИЋ ДРАГАН
МИЛОЈКОВИЋ ПРЕДРАГ
МИЛОСАВЉЕВИЋ ВЛАДА
МИЛОСАВЉЕВИЋ
МИЛОШЕВИЋ ВУКАШИН
МИЛОШЕВИЋ ДЕСИМИР
МИЛОШЕВИЋ ЉУБО
МИЛОШЕВИЋ МИЛУТИН
МИЛУТИНОВИЋ ДРАГАН
МИЛУТИНОВИЋ ДРАГОЉУБ
МИЛУТИНОВИЋ СРБА
МИЉАНИЋ ПЕТАР
МИНИЋ ДРИНКА
МИНИЋ МИЛОРАД
МИОСИЋ ДИМИТРИЈЕ
МИРКОВИЋ ЈОСИП
МИТИЋ ДРАГОСЛАВ
МИТИЋ МОМЧИЛО
МИТРИЋ
МИТРОВИЋ ЖИКА
МИТРОВИЋ МИЛАН
МИХАИЛОВИЋ АНТОНИЈЕ
МИХАЈЛОВИЋ ЈОВАН
МИХАЈЛОВИЋ ЉУБОМИР
МИХАЈЛОВИЋ МАКСИМ
МЛАДЕНОВИЋ ДРАГАН
МЛАДЕНОВИЋ МИОДРАГ
МЛАДЕНОВИЋ НАЈДАН
МОМИРОВИЋ РИСТА
МОСТАРЛИЋ МИЛУТИН
МРДАКОВИЋ
МРЂА НЕБОЈША
МУГОША СЛОБОДАН
МУЈОВИЋ БЕШИР
МУСТАФОВИЋ МУСТАФА

Н

НАЈЕРИЦА ИЛИЈА
НАЈДАНОВИЋ ЈОВАН
НАКУЛОВИЋ ВЛАДИМИР
НАСТИЋ МИЛИВОЈЕ
НЕДЕЉКОВИЋ ЖАРКО
НЕИМАРЕВИЋ КСЕНИЈА
НЕНАДОВИЋ
НЕШИЋ ВОЈИСЛАВ
НЕШИЋ СТЕВАН
НЕШКОВИЋ РАДИША
НЕШОВИЋ МИЛОЈКО
НИКИЛИЋ МИЛЕ
НИКОЛИЋ МИЛАН
НИКОЛИЋ РАДЕНКО
НИКОЛИЋ РИСТА
НИЦУЛОВИЋ ДУШАН
НИЋИФОРОВИЋ
НОВАКОВИЋ МИХАИЛО
НОВОСЕЛ СТЈЕПАН
НОВЧИЋ НОВИЦА
НОКОВ ПЕТАР

Њ

ЊАГОЈЕВИЋ НИКОЛА

О

ОБРАДОВИЋ БРАНИСЛАВ
ОГОРЕЛИЦА СВЕТИСЛАВ
ОДАЛОВИЋ МИЛОРАД
ОНЋУ ТИБЕРИУ
ОПРХАЛ ЗДРАВКО

П

ПАВЛОВИЋ БОРИВОЈЕ
ПАВЛОВИЋ БРАНКО
ПАВЛОВИЋ ДРАГОРАД
ПАВЛОВИЋ ОЛИВЕРА
ПАВЛОВИЋ ПАВЛЕ
ПАВЛОВИЋ РАДИША
ПАВЛОВИЋ
ПАВЛОВИЋ
ПАНИЋ МИРОСЛАВА
ПАНИЋ
ПАНТЕЛИЋ ПАВЛЕ
ПАПИЋ КАЗИМИР
ПАПИЋ МИЛОВАН
ПАПИЋ РАДЕ
ПАПОЊА ВЛАДО
ПАТРЕБУНИЋ ДРАГУТИН
ПАРТЕБУНИЋ ЉУБИША
ПАРЧИНОВИЋ ЉУБОМИР
ПАУНИЋ ЗЛАТА
ПАУНКОВИЋ АРСА
ПАУНОВИЋ МОЈСИЈЕ
ПАУНОВИЋ СТАНИША
ПЕЈКИЋ МЛАДЕНКА
ПЕЈОВИЋ РАДОЈЕ
ПЕЈОВИЋ РАДОЈИЦА
ПЕНЗЕШ ФЕРЕНЦ
ПЕРОВИЋ ДРАГАН
ПЕРЦ БОРИС
ПЕТКОВ ВЛАДИМИР
ПЕТРОВИЋ АЛЕКСНАДАР
ПЕТРОВИЋ МИОДРАГ
ПЕТРОВИЋ БРАНИМИР
ПЕТРОВИЋ ПЕТАР
ПЕЦО ХАМДИЈА
ПЕЋИНАР ГРАДИМИР
ПЕШИЋ ДУШАНКА
ПИРАЛИЋ ИРФАН
ПЛАТИША БРАНКО
ПОЛИЋ НАДА
ПРВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ
ПРОДАНОВИЋ ЉУБА
ПОГАРЧИЋ МАРИЈА
ПОГАРЧИЋ РАФО
ПОЗДЕР
ПОЛИЋ ВИДОЈЕ
ПОЛИЋ СВЕТКО
ПОЈАК ИВАН
ПОЉАК
ПОНОЋКО
ПОПАДИЋ
ПОПОВИЋ ВЕЛИЗАР
ПОПОВИЋ СЛОБОДАН
ПРЕДАВЕЦ ВЛАДИМИР
ПРЕДИЋ ЈОВАН
ПРИМОРАЦ ВЛАДИМИР
ПУНИШИЋ БРАНИСЛАВ
ПУРКОВИЋ ЖИВОЈИН
ПУФИЋ АЛЕКСАНДАР
ПУШКАШ ИВАН

Р

РАДИВОЈЕВИЋ АНИЦА
РАДОВИЋ БЛАГОЈЕ
РАДОЈЧИЋ СЛОБОДАН
РАДОЊИЋ РАДОЈЕ
РАДОСАВЉЕВИЋ ВЕЉКО
РАДОСАВЉЕВИЋ ВУКО
РАДОСАВЉЕВИЋ МИЛЕ
РАДУЛОВИЋ ЂОРЂЕ
РАЈКОВИЋ МИЛИЋ
РАКИЋ ИВАН
РАЛЕВИЋ СВЕТИСЛАВ
РАНКИЋ ВОЈИСЛАВ
РАНКОВИЋ ВИТОМИР
РАНКОВИЋ МИТА
РАНЧИЋ СТЕВАН
РАШЕТА МИЛОШ
РЕСИЋ МЕХМЕД
РЖЕВСКИ АЛЕКСАНДАР
РИБАР НЕДЕЉКО
РИКАЛО НИКОЛА
РИСТИЋ МИЛУТИН
РИСТИЋ НИНКО
РИСТИЋ САВО
РИХАР ЈОЖЕФ
РУДАН МОМЧИЛО
РУЖАЈЧИЋ БОРО
РУЖОЈЧИЋ БОРИСЛАВ

С

САБО МИХАЉ
САВИЋ БРАНКО
САВИЋ ЦВЈЕТИН
САВОВИЋ ЦВЕТА
САЛАЗАН ГЕОРГИ
САЛАТИЋ БОГДАН
САМАРЏИЋ БОГДАН
СВЕТКОВИЋ БОЖИДАР
СВОРЦАН ЂУРИЦА
СЕВЕР СТЕФАН
СЕЛЕСКОВИЋ САБАХУДИН
СЕМИЗ БРАНКО
СЕНИЋ РАДОМИР
СИМИЋ ЈОВАН
СИМИЋ МИЛУТИН
СИМИЋ СИБИН
СИМОВИЋ МИЋА
СИРОТИЋ
СЛЕПЧЕВИЋ БЛАЖО
СОКИЋ ДУШАН
СОКИЋ МАТЕ
СОЛОВЈОВ ЈУРАЈ
СОПТА
СОРО СЛАВКО
СПАСОЈЕВИЋ ЧЕДОМИР
СРДИЋ МИЛЕТА
СРНА МУХАРЕМ
СТАЈЕВИЋ ВЛАДА
СТАЈКОВИЋ ВЕРА
СТАЈКОВИЋ ЖИКА
СТАЈКОВИЋ МИЛИСАВ
СТАМАТОВИЋ ГОЈКО
СТАНИЛОВИЋ САВА
СТАНИСАВЉЕВИЋ МИЛЕ
СТАНКОВИЋ СТАНКО
СТАНКОВИЋ ТОМИЦА
СТАНОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ
СТАНОЈЕВИЋ БРАНИСЛАВ
СТАНОЈЕВИЋ ДРАГАН
СТЕВАНОВИЋ ВЕРА
СТЕВАНОВИЋ ЖИВОТИЈЕ
СТЕПАНОВИЋ МОМИР
СТОЈАДИНОВИЋ БРАНИСЛАВ
СТОЈАДИНОВИЋ ВУКОСАВ
СТОЈАНОВИЋ БОШКО
СТОЈАНОВИЋ ВЛАДИМИР
СТОЈАНОВИЋ ВУЛЕ
СТОЈАНОВИЋ МИОДРАГ
СТОЈАНОВИЋ ПЕТАР
СТОЈАНОВИЋ СРЕЋКО
СТОЈАНОВИЋ СТАНОЈЕ
СТОЈИЋ ДУШКО
СТОЈКОВИЋ СТЕВАН
СТОЈМИРОВИЋ БОГОЉУБ
СТОЈМИРОВИЋ ГОРДАНА
СТОЈИЋ ДУШКО
СТОШИЦКИ
СТРАЈНЕР ФРАЊА
СТУПАРЕВИЋ ВАСА
СТУПАРЕВИЋ НАЈДАН
СУЛИЋ ВЛАЈКО
СУРЕП БРАНКО

Т

ТАДИЋ ЉУБОМИР
ТАДИЋ МИЛАН
ТАКАЧ ЈОЗЕФ
ТАНОВИЋ СТАНИША
ТАСИЋ СРБОЉУБ
ТЕЈОВИЋ
ТЕКЕЛЕРОВИЋ БРАНКО
ТЕРЗИЋ ПЕТАР
ТМУШИЋ ВИДАК
ТОДИЋ
ТОДОРОВ СРЕТЕН
ТОДОРОВИЋ БОРКА
ТОДОРОВИЋ СИНИША
ТОДОРОВИЋ СРЕТЕН
ТОМИЋ АЛИМПИЈЕ
ТОМИЋ ЖИВАДИН
ТОМИЋ ЖИВОЈИН
ТОМИЋ ЉУБОМИР
ТОМИЋ МАРИЈА
ТОМИЋ МАРКО
ТОМИЋ МИЛИСАВ
ТОМИЋ МИЛОЈКО
ТОМИЋ МИХАИЛО
ТОМИЋ НИКОЛА
ТОМИЋ ПЕТАР
ТОМИЋ РАДИША
ТОМИЋ СОФИЈА
ТОПАЛОВ ЖИВА
ТРБИЋ СВЕТОЗАР
ТРИКИЋ НЕДЕЉКО
ТРИФУНОВИЋ
ТРИШОВИЋ
ТУРТУШЕЛОВИЋ СТЕВАН
ТУРЧИЋ МИЛАДИН

Ћ

ЋАЛИЋ ШПИРО
ЋОСИЋ МЕХМЕД
ЋУКОВИЋ ПЕТАР
ЋУРЧИЋ ТАТОМИР

У

УЗЕЛАЦ ДРАГОЉУБ
УРОШЕВИЋ ЉУБИСАВ
УРОШЕВИЋ АЛЕКСАНДАР
УРОШЕВИЋ РАДИСАВ

Ф

ФАЗЛАГИЋ ФАЈИМ
ФИЛИПОВИЋ ЂОРЂЕ
ФИРУЛОВИЋ ЉУБА
ФИРУЛОВИЋ СВЕТИСЛАВ
ФИРУЛОВИЋ СЛАВА
ФРЕСЛ ВЛАДИМИР

Х

ХАДАЧИ МИХАЉ
ХОНЂО АВДО

Ц

ЦАМИЋ МУХАРЕМ
ЦВЕТКОВИЋ ВИТКО
ЦВЕТКОВИЋ ЈАНКО
ЦВИТАНУШИЋ ПЕТАР
ЦОКИЋ ЉУБИСАВ
ЦУЦИЋ ДРАГУТИН
ЦУЦИЋ МИЋО

Ч

ЧАВИЋ БУДИМИР
ЧАВЛИНА АНТА
ЧАЛА ЂУЛА
ЧЕВРО
ЧЕХ СТАНИСЛАВ
ЧЕХ СТЕВО
ЧЕХ ФРАНЦ
ЧОЛИЋ БРАТИМИР
ЧОЛОВИЋ ИСИДОР
ЧУКОВИЋ ПЕТАР

Џ

ЏИНИЋ РАШИД
ЏОМБАЛИЋ МЕХМЕД

Ш

ШАРЕНАЦ ЛАЗАР
ШАРЧЕВ ПАВЛЕ
ШИРИЋ САФЕТ
ШИШИЋ ДРАГОСЛАВ
ШЛИБАР ФРАЊО
ШМУЉА МИЛУТИН
ШОФРАНАЦ БРАНКО
ШТЕРЛИНГ МИЛЕНА
ШТРБАЦ СТЕВАН
ШТРОС ЦИРИЛ...

... И 5575 МЛАДИХ УЧЕШЋЕМ У ОМЛАДИНСКОЈ РАДНОЈ АКЦИЈИ „ЗЕЛЕНИ ПОЈАС ЂЕРДАПА“ од 1967. до 1970. г...

... И ФИРМЕ:

Предузеће за изградњу Хидроелектране Ђердап
Хидротехника, Београд
Минел, Београд
Мостоградња, Сарајево, Босна
Интер експорт, Београд
Гоша, Смедеревска Паланка
Прва петолетка, Трстеник
Прогрес инвест, Београд
Траншпед, Београд
Иво Лола Рибар, Железник
14 октобар, Крушевац
Товарна Литострој, Словенија
Метална, Марибор, Словенија
Хидромонтажа, Марибор, Словенија
Раде Кончар, Загреб, Хрватска
Хидроградња, Сарајево, Босна
Братство, Нови Травник, Босна
Иван Милутиновић, Београд
Југофунд, Београд
Енергопројект, Београд
Кабл-Кран, Београд
Аутомобилско, Београд
Градбено подјетје, Љубљана, Словенија
Бетон, Нови Сад
Водоградбена лабораторија, Љубљана, Словенија
Геотехника, Загреб, Хрватска
Хидросонда, Нови Сад
Сипска локомотивска вуча
Завод за разискаво материјала ин конструкциј, Љубљана, Словенија
Тимоградња, Зајечар
Ђуро Салај, Ниш
Јадран, Београд
Александар Стојановић, Ниш
14. децембар, Београд
Биљур, Ниш
Дело, Београд
Леснина, Љубљана, Словенија
Техничке услуге, Београд
Институт Јарослав Черни, Београд
Завод за испитивање материјала и конструкција, Љубљана, Словенија
ИСПХ, Букурешт, Румунија
Ленгидростаљ, Лењинград, СССР
Гидропројект, Москва, СССР
Ленинградских металических завод, Лењинград, СССР
Sprecher & Schuh Aarau, Швајцарска
Прогресинвест, Београд
Krupp-Rheinhausen, Немачка
Wagner биро, Беч, Аустрија
Иво Лола Рибар, Железник
Uzinexport, Букурешт, Румунија
Братство, Нови Травник, Босна
Институт Михаило Пупин, Београд
Прва петолетка, Трстеник, Босна
Униматик, Београд
Walter Hunger Lohr am Main, Немачка
Abex Dension Liege, Белгија
Институт Никола Тесла, Београд
ФК Моша Пијаде, Светозарево
Победа, Београд
Никола Тесла, Загреб, Хрватска
Пастор, Загреб, Хрватска
14. децембар, Београд
Универзал, Зворник, Босна
Елвод, Крагујевац
Искра, Крањ, Словенија
Рудници свинца ин топилница Межица, Межица, Словенија
Телетра, Милано, Италија
Салви, Милано, Италија
BBC Brown Boveri, Баден, Швајцарска
Siemens AG, Erlangen, Немачка
Terma A/S Aarhus, Данска
Војводина, Нови Сад
Траншпед, Београд
Интереуропа, Ријека, Хрватска
Теxол, Марибор, Словенија
Цинкарна, Цеље, Словенија
Антикор сервис, Београд
Завод за хидротехнику Свеучилишта у Загребу, Загреб
Руднап, Београд
Копаоник, Београд
Боснаауто, Сарајево, Босна
Аутомотострој, Загреб, Хрватска
Утва, Панчево
Георги Наумов, Битола, Македонија
Фап Фамос, Београд
Шумадијапромет, Топола
Космос, Љубљана, Словенија
Металотехна, Београд
Задругар, Београд
Југоауто, Београд
Лука и складишта, Београд
Агромакедонија, Скопље, Македонија
Агроопрема, Београд
Аутохрватска, Загреб, Македонија
Аутоцентар, Загреб, Хрватска
Машинопромет Црна Гора, Титоград Црна Гора
Рудар, Загреб, Хрватска
Јастребац, Ниш
Торпедо, Ријека, Хрватска
ИТАС, Кочевје, Словенија
Радоје Дакић, Титоград
ТАМ, Марибор, Словенија
ИМВ, Ново Место, Словенија
Арсеније Спасић, Зајечар
11. октомври, Скопље, Македонија
Томос Копер, Словенија
Фаграм, Смедерево
Првомајска, Загреб, Хрватска
Технопрпомеxпорт, СССР
Машионоекспорт, СССР
Автоеxксорт, СССР
Claudius Peters, Немачка
Traktoexport, СССР
Судоимпорт, СССР
Loro-Parisini, Италија
Euclid, Енглеска
Cereti e Tanfani, Италија
Volvo, Шведска
Caterpilar, САД
Alis Chalmers, САД
Richier, Француска
Jones, Енглеска
Titania, Италија
Atlas Copco, Шведска
Запчастекспорт, СССР
Машптиборинторг, СССР
Авијаеxпорт, СССР
MWM, Немачка
Станкоимпорт, СССР
Voith, Немачка
DIA Maschinen Export, ДР Немачка
Hawker Siddley, Енглеска
Marini, Италија
American Hoist, УСА
Rolls-Roys, Енглеска
Man, Немачка
Link-Belt, Енглеска
Jenbach, Аустрија
Stork-Jaffa, Холандија
Mercedes, Немачка
Liesen, Немачка
Техноимпекс, Мађарска
KGYV, Мађарска
Фабрика цемента, Беочин
Фабрика цемента, Нови Поповац
Опалска Бреча, Куманово, Македонија
Железара, Зеница, Босна
Железара, Никшић, Црна Гора
Железара, Скопље, Македонија
Железара, Гуштањ, Равне
Копаоник, Београд
Рад, Београд
Тодор Дукин, Београд
Београд Дрвни комбинат, Макиш
Елин, Кладово
Електротимок, Зајечар
Црна Трава, Црна Трава
Србијапројект, Београд
Партизански пут, Београд
Предузеће за путеве, Зајечар
Ауто пут, Београд
Стиг, Пожаревац
Рад, Ниш
Путоградња, Ниш
Хидрозавод, Нови Сад
ДТД Погон Канал, Нови Сад
Херој Пинки, Нови Сад
Институт де Студии си Пројектари Хидроенергетике, Букурешт

ДЕЛО

Две хидроелектране са по 6 агрегата, међусобно повезане електричном мрежом истог напона; две двостепене бродске преводнице истих параметара и техничких карактеристика са коморама корисне дужине 310 м и дубине на прагу 4,50 м;
заједничка српско-румунска преливна брана са 14 преливних поља са инсталираним протоком 8.500 м³ /сек;
укупна запремина акумулације 2800 x 10 на 6 м³ ;
просечна годишња производња српске електране 5,65 mild kwh.

Ископано је 7.240.000 м³ стена, 45.300.000 м³ шљунка и других материјала, 4.000.000 м³ канала.

На српској страни релоцирана су насеља Сип, Текија, Мало Голубиње, Велико Голубиње, Мосна, Доњи Милановац, Добра, 8.400 становника, 1759 стамбених зграда са 100.000 м² корисне површине.

Потопљени су бројни значајни археолошки локалитети, међу којима Лепенски Вир и Ада Кале, уз пресељење налазишта Лепенски Вир, тврђаве Каролина, Трајанове табле на безбедна места. .

Изграђено је и реконструисано више од 300 км насипа, 1.200 км дренажних и других канала, цевне дренаже, изливних бунара, 48 црпних бунара, 47 црпних станица.

Измештено је и изграђено 200 км магистралних и регионалних путева, укључујући Ђердапску магистралу.

Уништене су природне рибље стазе којима су огромне рибе богате икром приспевале из Црног мора на Ђердап. Уништена производња у свету надалеко познатог Кладовског кавијара.

Брана Ђердап задржава готово све што се испусти из Пакша, Бохуница, Кршког и осталих нуклеарних електрана на обалама река које се уливају у Дунав.

У огромним наносима ђердапског муља и живом свету таложе се дугоживући радионуклиди, па се страхује да ХЕПС Ђердап не постане „највеће одгајалиште радиоактивног отпада и то под ведрим небом“...

[1] Подаци о именима градитеља прикупљени су на основу документације Привредног друштва ХЕ Ђердап, исказа информатора Уроша Бановића, Богољуба Вујичића, Драгорада Павловића, Михаила Сретеновића, Зорана Станисављевића, Михаила Томића, затим рођака актера изградње и бројних сведока, на чему им и овим путем захваљујемо.

На Растку објављено: 2009-02-04
Датум последње измене: 2009-02-04 10:47:38