Саша Недељковић

Соколски стрељачки одсеци

Савез Сокола краљевине Југославије сматрао је да једино национална држава пружа сигурно јемство за опстанак и даљи привредни и културни напредак. Зато су васпитавали своје чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремајући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. При соколским друштвима радили су стрељачки одсеци. Одсеке су водили активни и резервни официри, чланови сокола.

Војска је од почетка прихватила Соколство као националну организацију од посебног значаја пружајући му материјалну и моралну подршку. По наређењу Министра војске и морнарице Бр. 5869 од 25. априла 1933. године (Службени војни лист бр. 684) омогућено је свим соколским друштвима да добију потребан број пушака и муниције од војске. ССКЈ обратио се 15. октобра 1937. г. министарству војске са молбом да добију боље пушке. На основу ове молбе министарство војске је 25. децембра 1937. г. одлучило да се соколима доделе пушке Маузер-Миливановић-Ђурић М 1880/1907 С. Старе аустријске војничке пушке 8 мм. М. 86/90, раније уступљене соколима, војска је замењивала са много бољим и прецизнијим 7 мм. М. 80/7 C. Сваки ново основани соколски стрељачки одсек добијао је војничку пушку 7 мм М. 80/7 С и 2000 комада метака бесплатно. Министар војске и морнарице одобрио је да се стрељачким одсецима продаје бојева муниција за пушку 7 мм М. 80/7 С по цени од 0,25 динара по комаду. Стрељачки одсеци могли су да користе војна стрелишта и стрелишта Стрељачког савеза Краљевине Југославије. По плану рада Начелништва ССКЈ соколи су вежбали са ваздушним, малокалибарским и војничким пушкама. У соколском систему вежбања пушка је сматрана за гимнастичку справу. Са дрвеним пушкама изводила су деца разне вежбе. Савез је тежио да сва деца у соколским редовима добију дрвене пушке до Свесоколског слета планираног за 1941. годину у Београду. Дрвене пушке имале су предњи и задњи нишан па су коришћене и за обуку у нишањењу по вежбалиштима. Соколске јединице набавиле су пушку „Mars M. 10” и „Mars M. 135”. Савез је доделио жупама 25 комада ваздушних пушака „Mars“ М. 100 и 25 комада ваздушних пушака М. 115 са куглицама и прибором. Са ваздушним пушкама вежбао је нараштај и чланство. Гађање са малокалибарским пушкама извођено је зими у соколанама а лети у слободном простору. Приређивана су такмичења у гађању, а као награда су даване ваздушне и малокалибарске пушке. Са војним пушкама вежбали су чланови после завршене обуке са ваздушном или малокалибарском пушком. При излетима, на логоровањима и у летовалиштима организовано је гађање из пушака и пиштоља. Утакмице у стрељању биле су: Војничком пушком на 400 корака, војничком пушком на 300 корака, малокалибарском пушком и ваздушном пушком. Најбољим стрелцима додељиване су медаље Добром стрелцу. Приликом Свесоколског слета у Прагу 1938. г. у Савезу припремљена је и организована соколска стрељачка утакмица. На овој утакмици узели су учешћа: Саво Бабић (Сплит), Анте Струјић (Сплит), Душан Аћимовић (Загреб III), Боривоје Јовановић (Загреб III), Шпичек Драгутин (Београд IV), Божидар Абаџија, Чедомир Павловић, Катарина Митровић, Милутин Митровић, Предраг Смиљковић и Немања Марковић из друштва Београд V. Прво место у такмичењу у гађању малокалибарском пушком постигао је Немања Марковић, из Крагујевачке соколске жупе. У 1939. г. у саставу ССКЈ било је 2.343 јединице (друштава и сеоских чета) са 313 стрељачких одсека и 454 војничке пушке (1). Соколска жупа Београд увела је 1939. г. Одбрамбено васпитање. У Одбрамбено васпитање ушли су: Стрељачки отсек, Коњички, Велосипедски, Једриличарски, предспрема за војну обуку и одбрамбено васпитање жена (добровољне болничарке) (2). Сви чланови народно одбрамбеног одсека Жупе Београд целе године су недељом вежбали гађање на стрелишту код „Цареве ћуприје“(3). Стрељачки одсек Соколског друштва Београд-Матица преко целог лета 1940. г. вршио је обуку у гађању из малокалибарске и војничке пушке, тако да је 209 чланова, чланица и нараштаја оспособљено за руковање и гађање из војничке пушке, а 110 нараштајаца и деце за гађање малокалибарском пушком. Референт стрељачког одсека био је мајор Рада Косовић (4). Жупске стрељачке утакмице одржане су 29. септембра 1940. г. на војном стрелишту у Јајинцима. Одржано је такмичење са војничком пушком на растојању од 200 метара. Захваљујући мајору Косовићу добијени су камиони који су све такмичаре одбацили на стрелиште и вратили их назад (5).

У стрељачком одсеку Начелништва ССКЈ израђен је уџбеник „Потребна знања за соколске стрељачке отсеке“. Лазар Јовановић, син историчара, академика и соколског старешине Љубе Јовановића, свој проналазак „Si-La Patent L. Yovanović – Sprava za precizno školsko gađanje kal. 5,4 mm“ патентирао је 13. јула 1934. године. Савез Сокола краљевине Југославије се 1937. г. одлучио за набавку уређаја „Si-La“. Да би смањио трошкове за набавку пушака пуковник Димитрије Павловић, референт стрељачког одсека Начелништва ССКЈ, 1938. г. увео је у соколску обуку пушку-карабин 7,9 мм М. 24 са малокалибарским уређајем Лазара Јовановића. Малокалибарним стрељачким уређајем се умеће у цев војничке пушке Маузер цев калибра 5,4 мм са пратећим адаптером за затварач и претвара у малокалибарску пушку. На захтев ССКЈ Војно-технички завод у Крагујевцу освојио је серијску израду уређаја Лазара Јовановића по цени од 260 динара (6). Савез СКЈ наручио је од Војно техничког завода 500 малокалибарских пушака 5,4 мм са муницијом по цени од 260 динара по комаду, које је требало расподелити соколским јединицама (7). Соколска пушка намењена обуци развијена је из јуришне (четничке) пушке М24 ЧК. Од јуришне пушке се уз неке мање детаље разликовала по дужини 945 мм према 955 мм М24 ЧК. Такође ВТЗ. је 1937. г. према патентима Лазара Јовановића, освојио и серијску производњу комплетне такмичарске пушке М. Л. Ј. (Модел Лазар Јовановић) (8). Решењем министра војске и морнарице бр. А. С. 13935 од 10. јуна 1940. г. одлучено је да се ССКЈ изда 30.000 пушака 11 мм, разних модела за егзерцир (не за гађање) (9).

Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене

1. „Стрељачки отсек ССКЈ у прошлој и идућој години“, стр. 7, бр. 33, Соколски гласник, Год. X, 18. август 1939, Београд; Јевђа А. Јевђевић, „Споменица крагујевачких сокола 1907–2007”, стр. 31–32, Крагујевац 2008.

2. Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940, стр. 15, Око Соколово, бр. 4, Београд.

3. Вести Соколског друштва Београд-Матица, стр. 119, Око Соколово, бр. 7, 1940, Београд.

4. Вести Соколског друштва Београд-Матица, стр. 138, Око Соколово, бр. 8, 9. октобар 1940. Београд.

5. „Жупске стрељачке утакмице“, стр. 136, Око Соколово, бр. 8, 9. октобар 1940, Београд.

6. Бранко Богдановић, „Српски Маузер“, стр. 89–90, Београд 2004.

7. „Стрељачки отсек ССКЈ у прошлој и идућој години“, стр. 7, бр. 33, Соколски гласник, Год. X, 18. август 1939, Београд.

8. Бранко Богдановић, „Српски Маузер“, стр. 89–90, Београд 2004.

9. Јевђа А. Јевђевић, „Споменица крагујевачких сокола 1907–2007”, стр. 31–32, Крагујевац 2008.