Симпозијум о ћирилици 2007: Обавезе у школству, струци и правопису у вези са српским језиком и његовим писмом после доношења новог Устава Републике Србије

IV симпозијум о ћирилици одржан је у организацији
Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“
у Матици српској 24. новембра 2007. године

ЋИРИЛИЦА • НОВИ САД
2008

САДРЖАЈ

1. Из поздравне речи председника Организационог одбора Симпозијума о ћирилици 2007. Драгољуба Збиљића: Део лингвиста избегава да говори о узроцима нестајања ћирилице
2. Из поздравне речи председника Скупштине града Новог Сада Зорана Вучевића: Ћирилице ће у Новом Саду бити по уставу Србије
3. Поздравна реч Константиноса Сакелариса: Писмо нас повезује с прецима (такође и грчки изворник у преводу Николе Николића)
4. Драгољуб Збиљић (Нови Сад, уводно излагање): Европска формула за враћање ћирилице Србима и српском језику
5. Др Србислав Букумировић, Зоран Стефановић, Никола Смоленски: Ћирилица и савремене информационе технологије; стање и перспективе даљег развоја после доношења Устава (PDF)
6. Проф. др Милош Ковачевић (Београд): Однос српскога језика и његовог писма према мањинским језицима и њиховим писмима
7. Жељко Филиповић (Ниш): Срби и Вук, или: Како се самообогаљити?
8. Жељко Филиповић (Ниш): Срби више не постоје, или: Тероризам необразованих
9. Петар Јаћимовић (Сремска Каменица): Су чим ћемо пред Вука изаћи?
10. Петар Јаћимовић (Сремска Каменица): Нестанком српске ћирилице – нестаје српски народ
11. Дипл. инж. Немања Видић (Календеровци, Република Српска): Српски интелектуалци – гробари српског писма
12. Дипл. инж. Владимир Лепојевић (Београд): Устав Србије и српска ћирилица
13. Закључак IV симпозијума о ћирилици одржаног у организацији Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ у Матици српској 24. новембра 2007. године

Из поздравне речи председника Организационог одбора Симпозијума о ћирилици 2007. Драгољуба Збиљића

Део лингвиста избегава да говори о узроцима нестајања ћирилице

Председник Организационог одбора Симпозијума Драгољуб Збиљић поздравио је учеснике Симпозијума о ћирилици 2007. године, захвалио им због прихватања позива и пожелео им успешан рад. Он је предочио да је позван већи број познатијих српских лингвиста, али се они нису одазвали. Истовремено је предочио да међу већином лингвиста не постоји довољно разумевања за овај проблем у српском језику. Већи део српских лингвиста, рекао је он, не схвата зашто у Европи други лингвисти не подржавају двоазбучје у својим језицима. Само српски лингвисти сматрају то неким нарочитим богатством. Збиљић је предочио да се богатством у Европи и целом свету одавно подразумева богатством познавање више језика, а не само познавање више писама, поготово не више писама у једном језику.

Иначе, Симпозијум о ћирилици 2007. године који је имао основну тему „Обавезе у школству, струци и правопису у вези са српским језиком и његовим писмом после доношења (8. новембра 2006) новог Устава Републике Србије“ одржан је 24. новембра 2007. године у Матици српској у Новом Саду. Организовало га је Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ а скуп су новчано помогле градске службе града Новог Сада.

Из поздравне речи председника Скупштине града Новог Сада Зорана Вучевића

Ћирилице ће у Новом Саду бити по уставу Србије

– Срдачно поздрављам све учеснике овог научностручног скупа – рекао је председник Скупштине града Новог Сада г-дин Зоран Вучевић и наставио: – Желим вам успешан рад и доношење одговарајућих закључака.

Ја ћу се и даље залагати да ћирилица у Новом Саду буде заступљена онолико колико то нови устав налаже. Рачунам на вас, ви вероватно можете рачунати и на мене, бар док сам ја у овој функцији, да ћемо се ми за ова питања која су судбоносна – а питање језика и писма једно је од најважнијих обележја једног народа – борити, залагати и чувати наше писмо, као једну од најсветијих обавеза.

Још једном, срећан вам данашњи рад.

Закључак

IV симпозијума о ћирилици одржаног у организацији
Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“
у Матици српској 24. новембра 2007. године

1. Срби немају више ни један једини оправдан и разуман разлог да у свом језику замењују своје миленијумско ћириличко писмо латиничким писмом нити да то латиничко писмо користе у свом језику напоредо јер на тај начин, неуобичајено за Европу и цео свет, стварају себи збрку у којој се штетно предвајају и разједињују културно, цивилизацијски и национално.

2. Српском народу и српском језику – у коме је ћирилица недвосмислена и референдумска уставна обавеза и после 8. новембра 2006. године – мора се најхитније могуће вратити право на своје писмо у оквиру правила о суштинском једноазбучју за један језик које је општа европска јединствена научна, стручна и теорија и пракса.

3. После новог Устава Србије то је постала неизбежна обавеза државе, целокупне језичке науке, струке, школства и правописа српског језика.

4. Министарство просвете и Удружење наставника информатике морају настојати да се у школама користи Виндоуз на српском и ћирилици, као и други програми и документација преведени на српски језик.

5. Обавезати увознике хардвера и софтвера, као и мобилних телефона да поштују уставну одредбу Члана 10. о службеном српском језику и ћирилици.

6. Обавезати произвођаче наше и стране робе и увознике да све декларације, упутства и називи производа буду уз складу с Чланом 10. Устава на српском језику и ћирилици.

7. Устав у Члану 10. је у потпуности проевропски и светски јасан и на све начине исправан па његова промена ни у једном детаљу није допустива ни оправдана некаквом скупштинском или другом већином јер је он утемељен и као народна воља исказана на референдуму.

Нови Сад, 24. новембар 2007.

Учесници Симпозијума

ЗА ЈЕЗИК СРПСКОГА НАРОДА

СРПСКА ЋИРИЛИЦА

ЈЕДНО ПИСМО ЗА ЈЕДАН ЈЕЗИК КАО У ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ

ИЗЛАГАЊА СА СИМПОЗИЈУМА О ЋИРИЛИЦИ 2007.
„ОБАВЕЗЕ У ШКОЛСТВУ, СТРУЦИ И ПРАВОПИСУ У ВЕЗИ СА СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ
И ЊЕГОВИМ ПИСМОМ ПОСЛЕ ДОНОШЕЊА (8. НОВЕМБРА 2006)
НОВОГ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“

Издавач
Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“

За издавача
Наташа Миодраговић

Приређивач
Драгољуб Збиљић

Лектура
Драгољуб Збиљић

Коректура
Драгољуб Збиљић
Петар Јаћимовић

Штампа
Будућност
Нови Сад, Шумадијска 12

Формат
16,5X24

Тираж
300

Нови Сад, 2008.

ISBN
978-86-86633-04-0