Тихомир Јовановић

Одлазак капетана Љубе

Извор: Темат Сећање - Љубомир Дамњановић (1959-1999), приредио Илија Бакић, Орбис, Часопис за књижевност, уметност и културу. 2000/1-2. Издавач: Уметничка радионица „Кањишки круг” Кањижа.

---

Љубомир Дамњановић имао је ту несрећу да је живео на овим просторима и у ово време, тако да је његово стваралаштво остало готово непримећено. Тек неколико заљубљеника НФ-е са којима је Љуба био у контакту зна колико је он тога дао српској књижевности, а нарочито српском научној фантастици.

Љубомир Дамњановић је био један од највећих колекционара свега што има везе са НФ-ом: књига, часописа, стрипова, филмова, музике. На његовим видеокасетама забележено је неколико стотина играних филмова и епизода серијских филмова. И увек је то снимање било брзо. Чим би се појавила квалитетна копија, Љуба ју је набављао на неки чудан и запрепашћујући начин, као да су и филмови тражили њега, а не само он филмове. Та љубав НФ-е и Љубе је била обострана.

Најширој публици Љубомир Дамњановић је познат по преводима за разне издаваче. Мислим да су његови преводи Зелазнија о серијалу о Амберу и романа Ноћ у самотном октобру изузетни. Љуба је умео да осети онај фини скривени хумор који избија иза тешких Зелазнијевих реченица и да то верно пренесе на српски језик.

Највећи број превода је ипак оставио у Емитору, гласилу друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”, где га је нажалост прочитао мали број људи.

Најупечатљивији је Љубин ауторски рад. Безброј прича, новела и неколико романа. Већина оних који су имали среће да прочитају готово све што је Љуба написао се слажу да је Љубино најбоље дело роман Ви што маштате о срећи. Назив романа је истоветан са називом једног предратног (мислим на онај велики рат, назван други светски) музичког хита. Сам назив песме је одредио и место и време дешавања. Београд, почетком двадесетог века. Ово дело се може сврстати у алтернативно историјско по својој суштини, али је истовремено и чиста фантастика. Млади Михајло Вукосављевић долази у Београд да изучава школе и потражи срећу у великом граду. Касније избија рат, али непријатељ није онај који смо учили из уџбеника, већ су то митска бића, тролови....

Љуба је писао доста прича и новела. У Емитору је објавио збирке прича под називом Ка далеким капијама и световима и Црни грал. Преокрет у његовом стваралаштву је најавио мини-романом Деда, тата и остале але и приказе објављеном у Емитору број 325, јануара 1998 године. Ово је почетак саге о српском вампиру Митру и његовој љуби Виденији. Касније су написани наставци овог романа Фамилија и како је преживети и Малтешки шишмиш. Дела су набијена специфичним Љубиним хумором, тако да читајући ове књиге можете пре умрети од смеха него од страха.

Једно од последњих Љубиних дела је Повратак капетана Зорана. Овај роман је специфичан по свему. Писан је у форми футуристичких романа из двадесетих година овог века, са свим оним што је пратило оно време. Главни лик је типични херој оног времена попут Док Севиџа, Мандрака, Фантома и многих других. Он има своју верну љубу и своје тајно склониште у пећини испод Авале и буди се у наше време да нас спасе од надолазеће опасности са запада. За ову прилику је Љуба осмислио и изглед часописа са ондашњим адресама и телефонима као и рекламама и наградним играма.

За мене је просто несхватљиво где је Љуба налазио сву ту снагу и инспирацију да учини све то што је урадио. Та количина књига које је он прочитао, што на енглеском, што на српском и све оно што је написао — обичном човеку би било довољно за неколико живота. Љубомир Дамњановић је са својих четрдесет година тек најављивао да ће написати нешто што ће оставити дубок траг у нашој књижевности.

Али када смо очекивали то дело или више дела Љуба се изненада преселио у свет, где га само сећањем и маштом можемо посетити...