монах Никодим Богосављевић

Слика, прозор, огледало

Реч на отварању изложбе копија фресака „Грачаница, заробљена лепота ангелска“, игуманије Макарије, Галерија КВЈ, Тиват, Аранђеловдан, 2000. године.

Часни оци, Господо официри, племенити саборе!

Благословима наших архијереја, Митрополита Црногорско-приморског Г-дина Амфилохија и Епископа Рашко-призренског Г-дина Артемија, и молитвама Св. Кнеза Лазара Грбаљског и Косовског и свих Светих Косовских ратника и мученика и новомученика, и покровитељством Св. Архистратига небеских пукова Михаила и Гаврила, заштитника и чувара Превлачке Царске лавре, и наравно, трудом и љубављу ока, руке и срца мати Макарије, игуманије Соколичке, и, не заборавимо, гостопримством наших домаћина Клуба Војске Југославије, са равног Косова на равно Приморје, из Грачанице у Тиват, долетели су и слетели бешумно и нечујно хорови, јата и ројеви лакокрилих и небопарних ангела, да се придруже нашој и њиховој Превлачкој манастирској слави, Сабору Светог Архистратига Михаила и обележавању Дана ослобађања нашега града.

Заробљена лепота ангелска, како је насловљена ова изложба, стигла је до наших страна да би овде била ослобођена од ланаца и окова у које су је везали туђини и незнабошци, али и наше грешке и грехови. Средство ослобађања њихове непролазне лепоте или лепоте њихове непролазности биће исто као и приликом сликања грачаничких фресака — то су биле и опет су — наше душе. При том чину доћи ће до њиховог препознавања и сажимања па ће фреске и душе једне другима постати обострано блиске слике, прозори и огледала.

Посматрањем ликова ангела уочићемо да су ова небеска војинства нама налик, да су нам обома ликови слични, да смо једни другима слике, одрази и образи, да су они наша небеска, а ми њихова земаљска икона.

При том ће нам ослобођена лепота ангелска још и отшкринути прозор у вечност и у вечне, нама људима, недокучиве и нејасне тајне неба и небеских бића. Приближиће нам се изванвремено и надвековно трајање вечности, њен ехо, тишина или глас немуштег језика њеног ћутања из времена када још ништа није постало што је постало. Отвориће нам се преко ових икона, дакле, прозор кроз који можемо прозрети, прогледати и сагледати истину о нашој створености за вечност Онога Који је старији од вечности, који је њен и наш и ангела Творац.

Тај прозор тако отворен истовремено постаје и наше огледало, тачније, огледало мере наше ангелоликости, наше неболикости. На прозору лепоте лика и лица ангела ми огледамо и проверавамо да ли смо им налик, да ли смо им подобни, јесмо ли им слични, јесу ли они наша и ми њихова слика, односно, икона?

Дозволите, потом, да подсетим још и на чињеницу да ових година у овом нашем граду, осим Цркве у којој ангели непрестано бораве, још само Војска Југославије отвара врата својих сала и холова и домаћински, као из контроле летења дозвољава да на њих долете и слете ова небеска духовна бића, чили благовесници и бодри ратници Цара Небескога — Христа. Ово никога наравно не збуњује нити изненађује јер, као што смо већ рекли, слично се сличним открива и препознаје, па се врата гостољубља својима при томе сама од себе отварају.

Проглашавајући ову ангелску лепоту ослобођеном и изложбу отвореном, помињем на крају још и то да по су по народном веровању у ноћи уочи Божића небеса отворена и да тада могу примати наше жеље, молбе и молитве и објављујем да ће током свих ових дана, колико ангели на грачаничким фрескама буду боравили међу нама, небо изнад нас бити отворено и спремно да и нас као ангелоподобне, умно и духовно прими за своје, макар за кратко, грађане. У најмању руку, помоћу ове изложбе, сигуран сам у то, небо ће нам бити ближе, а земља, захваљујући ослобођеној лепоти ангела небескија и ангелоликија.

Захваљујем!