Милинко Б. Стефановић

Текст за скупну изложбу „Заветни дарови - 3+3“

Текст за изложбу
„Заветни дарови - 3+3“

Дом културе „Политика“, 29.10. — 10.11. 2002. Крупањ

ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“, Костајник

Милинко Б. Стефановић

СЛОВО
о поводу и времену изложбе, избору аутора и науку...
о
(не)пролазности

Лозничка општина је августа ове године била домаћин међународног фестивала фолклора „Европа игра“, а сви европски градови су по програму фестивалског представљања донели по две изложбе фотографија на теме „Мој град“ и „Туристичка фотографија завичаја“.

Но, Лозница није имала благовремено припремљене ове изложбе, али је ипак, више него достојно и равноправно (по суду гостију) промовисала своје изложбе у Галерији „Мина Караџић“ Дома културе у Лозници. Радови тројице фотографа чинили су гро те поставке и они су сада пред вама. Тема завичаја схваћена је шире - у просторном смислу, у троуглу: Шабац, Ваљево, Ужице, а симболика говорења у најширем могућем симболичко-универзалном смислу. Изложба је потом гостовала у Бањи Ковиљачи, Галерији „Миленко Атанацковић“ у Бијељини, на сајму „Лорис“ у Новом Саду, а позвана је да априла наредне године гостује у Паризу.

Није случајност да је већина мотива која говори о лепоти завичаја везана за Рађевину, јер су Стефановић и Марковић из Костајника, а Михаиловићеви преци су из првог суседства (Грнчара и Воћњак).

Изложба је позвана чак и у Костајник! И, то је био пресудни разлог да позовемо у госте тројицу сликара из Костајника. Јер, за многе је сликарство уметност, а ово што присутни фотографи раде... овде се ипак памти да је једини признати рађевски фотограф био Љубо „Зунц“.

Живко Милосављевић и син му Пантелија могу се сматрати родоначелницима самоуког сликарства Рађевине, а њиховим путем смело и успешно крочи и Милош Ћирковић. Свима нам је прва и највећа школа ових дарова и вештина била и остаје завичајна Рађевина из које носимо темељна пренатална животна сазнања и чувства, која настојимо да свесно и несвесно пренесемо као поруку преко наших дела, у вечитој сумњи да нам је и самима нешто остало неодгонетнуто.

Зато молимо да наш долазак међу своје, прихватите се благошћу, без строгог суда, јер ми знамо да смо овде само деца Рађевине и када смо у животној доби ђедова и прађедова.

Радост сусрета поделимо у славу Светог апостола и јеванђелисте Луке, нашег заједничког свеца-заштитника сликарских и фотографских дарова. Порадујмо се и пресликаној првој рукотвореној икони Пресвете Мајке Божије коју је насликао Свети Лука по њеном благослову.

Помолимо се и Светом Петру Цетињскоме чија светиња Божијом промишљу данас чува икону Богородице Филермосе, десну руку Светог Јована Крститеља и Претече и Честицу Часнога Крста.

Цела Рађевина је безмало досељена из духовне баште Св. Петра Цетињскога чији дан данас славимо, а законе преко наших старих држимо.

Нека је ова изложба само повод сусретања и ситна честица приноса слави Светих.

На Лучиндан 2002.

Милинко Б Стефановић