Алек Попов

Велико божићно чишћење

- Здраво! - озари осмех лице ћелавог човека. - Ја сам мистер Пропер.

- Молим? - рече Камелија подигавши обрве.

Он скрсти руке и наду мишиће.

- Да се лакше сабере и буде још чистије! Мистер Пропер!

- Да се лакше опере и буде још чистије! - аутоматски га исправи.

Био је висок око 1.90, само у мајци, фармерицама и шангајкама, упркос снегу напољу. Поред ногу налазила се велика црвена кофа, испуњена препаратима, четкама и сунђерима. Сличност са јунаком популарне телевизијске рекламе била је више него савршена.

- Почиње велико божићно чишћење! И ви нисте сами у борби за једну чистију кућу. У особи мистер Пропера открићете верног, верујућег и најважније, бескомпромисног савезника - па одсечно подиже кофу. - По једном купљеном комплету, добијате целокупни сет наших производа!

- Шта? - рече, па макар бледо и наслућујући значење речи „сет“, Кемелија није могла а да не осети поштовање према тој туђици .

- Целокупни сет! Али то није све. Добићете и ову јединствену, мултифункционалну кофу запремине од 25 литара - и куцну прстима вишезначно по њеном рубу. - Али ни то није све! Сам мистер Пропер је на вашој услузи. Кухињу, купатило, ходник - он ће вам за трен очистити!

„Шта све неће измислити да прогурају робу за празнике!“ помисли Камелија. Сматрала је да није пристојно да пусти неког непознатог да јој се шета по кући. А већ је и завршила са чишћењем. С друге стране, осетила је сажаљење ка овом великом човеку, у оквиру својих могућности, који је принуђен да зарађује парче хлеба на овако глуп начин.

- Није ли вам хладно... тако? - па се загледа у лимени беџ закачен на грудима: Никола, број, знак фирме.

- Посао ме греје, госпођо. Хоћете да вам демонстрирам чар чистоће наших производа! То су препарати нове генерације. Квалитет новог нивоа чистоће! Презентација ће трајати само десет минута.

Поглед јој клизну по глатко избријаној глави. Можда би требало да му да неку капу свог мужа. Колико га плаћају? Сигурно нешто ситно...

- Важи - рече скидајући ланац са врата. - Али бојим се да у кући нема много за чишћење.

То је изговорила уз призвук гордости.

- Да, изгледа као да је пређено... - рече мистер Пропер бацајући поглед на кухињу.

- Као да је пређено? - Камелија се осети увређено. - Брисала сам као луда цело јутро!

- Рекли сте праву ствар! - засија му широко лице. - Цело јутро! Уз помоћ наше најновије серије, то већ неће бити неопходно.

Мистер Пропер се окрете око себе, извади препарате, напуни кофу водом и стави розе гумене рукавице, док је успут певушио: да се лакше опере и буде још чистије...Камелија је нагледала, наслоњена на врата, осећајући нелагоду. У крајњем случају, мушкарци не раде те ствари. Он исипа мало препарата на једну плочицу, умочи четку у кофу, клекну и поче снажно да трља. Појави се пена.

- Треба да одстоји - рече и демонстративно се загледа у сат на руци. - Тачно два минута... Готово! - па мушкарац поново клекну, поче поново да трља а затим пажљиво обриса пену и позва Камелију. - Хоћу да сад видите...

Мали сунђер ишчезну у његовој руци. Изнад кофе потече танки сиви млаз.

- Значи могло је још, зар не? А сад се удаљите мало, ето тако... Погледајте ову плочицу, погледајте и друге! Има ли разлике?

Морала је да призна да има... У односу на остале, свеже очишћена плочица грејала је као јак сунчев зрак.

- Ово овде су две савршено различите концепције чистоће! - примети мистер Пропер са задовољством.

- На шта циљате? - рече агресивно.

- Ни у ком случају! Не кривите себе! Видео сам на стотине добрих домаћица које постављају исто питање. Ради се о најприроднијој, људској реакцији при сусрету са новим мистер Пропером!

Више није изгледао смешан, ни јадан, већ уплашен као чувар у женском затвору. Она себи дочара све те добре домаћице које стоје у реду срамећи се са погнутим главама. Мистер Пропер се шетка испред њих на својим фудбалерским ногама и виче:

- Сад већ знате! Немате право да кажете: о, нисам знала, нисам сумњала, или нисам била обавештена. Зато што је истина следећа: постоји и друга чистоћа. Бескомпромисна, апсолутна, чиста!

„Чиста чистоћа!?“, зачуди се Камелија. Мистер Пропер је већ био подигао једном руком као библију масивно наранџасто паковање. Учинило јој се да ће је њиме треснути по глави ако га не купи у року од једног минута.

- Нећете ли завршити? - упита узнемирено после плаћања.

- Драга госпођо, ја сам промотер! Нисам чистач! - па скиде рукавице уз велики прасак.

- Али сте мистер Пропер! Кухиња, купатило, ходник... шта све беше.

- Купили сте шта треба. Жао ми је, чекају ме кола. Пријатан дан.

Камелија се врати у кухињу и загледа се у плочицу, која као да се издизала са пода и викала јој у лице: шмокљо, лењивице, паразиту! До ђавола! Никако се није уклапала у остале. Била је као прозор, кроз који је улазила светлост једног различитог света. Сунчанијег, бољег и сигурно чистијег. Обузела је спонтана жеља да нешто стави на њу. Да је поклопи, да је затвори... Али је и знала да то неће помоћи. Не кад се већ светлост појавила.

Ставила је гумене рукавице, излила мало препарата на суседне плочице и дохватила четку. Тако... Трљаш, сачекаш, избришеш и на крају исцедиш. „Да се лакше опре и буде још чистије!“, поче да певуши. Границе светле мрље почеше постепено да се шире. Али то није бивало ни брзо ни лако. Заболеле су је руке. Изглачана површина плочица одражавала је њено сагнуто тело, са откривеним лицем и полуизвађеним грудима. Коса јој је висила са две стране као код неке вештице. Трљала је са фанатичном упорношћу, која се граничила са екстазом. „Хоће ли ми стићи само једна флашица?“, питала се сваки пут кад је сипала препарат. Јер после кухиње, ишло је купатило, а после купатила - ходник. Кад изговориш „а“, треба да наставиш са „б“, „в“, „г“ и тако даље. Плочицу по плочицу, примамљива чистоћа се ширила и на њеном месту је изгревала она истинска, бескомпромисна.

Беше се смркло, кад се чу звоно на вратима. Камелија је седела на поду у ходнику. Наранџаста флашица котрљала се празна око ње. Још није могла да поверује да је завршила. Осећала се као пребијена, али је изнутра испуњавало дубоко задовољство. Плочице су се сијале. Бескомпромисно чисто...

Звоно се опет јави, праћено дубоким гласом њеног мужа: Каами! Као да дозива животињу. Она се не помаче. Мало касније његов кључ заструга у вратима, али са друге стране је био њен.

- Јебало си матер! - зачу се глас са степеништа. - Сигурно спава...

Наставио је да притиска звонце, све нестрпљивије и гневније. Камелија је гледала у плочице: постале су прозрачне и дубоке као планински кристал. Чинило јој се да на дну сваке од њих светли празнична звезда.

- Отварај, бре, говедо једно! - поче да лупа на врата Димо.

Не, неће му отворити! Пред очи јој изађоше његове огромне каљаве ципеле, које иду горе-доле и за собом остављају црне трагове по њеним плочицама. Виде како светлост тамни. А затим дочара још корака, још ципела, све каљавијих. Грубе гласове и смех. Госте... Кораци им постају све ближи један другом и као да закривају небески под. Светлост се губи и гаси.

Не, неће никога пустити! Сада је овде њен храм.

Ударци су престали. Њен муж је псовао с оне стране и чу како одлази. И опет је завладала тишина. Тишина и светлост. Но не дуго времена... Пред вратима се поново јавише кораци. Звоно се поново беспомоћно огласи неколико пута и ућута. Зачу се звук бургије, а затим и некакав танки, пилећи звук. Језичак браве испаде и врата се отворише. Димо упаде у ходник.

- Зашто, бре, не отвараш? Јеси ли полудела? Знаш ли колико наплаћује домар у петак пре Божића!!!

Затим јој се уплашено загледа у лице.

- Шта ти је?

- Скидај те јебене ципеле! - рече сувим гласом.

Алек Попов је рођен у Софији 1966. Завршио бугарску филологију на Софијском универзитету. Аутор романа „Мисија Лондон“ (2001) који је објављен 2004 у Геопоетици. Пише кратке приче: „Друга смрт“ (1992), „Прљави снови“ (1994), „Игра чаролија“ (1995), „Купусни циклус“ (1997), „Пут за Сиракузу“ (1998), „Ниво за напредне“ (2002), који је добио награду Хеликон као најбоља збирка прича те године и који ће се ускоро појавити у издању Зографа из Ниша. Пише радио драме и сценарије за документарне и игране филмове. Добитник многих награда. Превођен на многе језике. Учесник Књижевне колоније Сићево 2004. Потпредседник бугарског ПЕН центра.

© Алек Попов
© Велимир Костов - превео са бугарског
=============================
© Е-магазине ЛитерНет, 27.10.2005, № 10 (71)

Књижевни лист (Београд), № 32, 01.04.2005