Петар Петров

Стихови

Петър Петров, Поезия. В превод на сръбски език - Велимир Костов

На крају радног дана

На крају радног дана
тела немају фон
опуштају се и отежавају
душе беспослене
препуштају се сну
у наступајућој грозници
мисли дејствују
као парализирајући гас
тако да
пре него што провалите
у кућу пред сан
ставите заштитну маску
ставите заштитну маску, децо.

Службена самоћа

Очи ти севају
попут очију неприпитомљених звери
Коса ти штрчи
попут самозаљубљених таласа на мору пред свитање
Руке ти се растачу
по мојој сувој самоуверености
тело ми се грчи
од твоје прогресивне дискретности
Док се трудим да спасем кожу
Истиче
Привремени
Мандат
моје службене самоће
Потрудићу се да узмем неплаћено одсуство.

Преоблачење

Да преобучеш своју сенку на време
да удовољиш блиставим потпредседницима
тачно пред следеће заседање
да се посветиш народу као представник народа
у новој сенци
да поштујеш законе како је ред
да промениш име
адресу
телефон
радно место
вољену или вољеног
да се заинтересујеш
у време глобалног отопљавања
да преобучеш своју сенку
да се закунеш
да ћеш говорити истину
истину
и само истину
Док те као сунчев зрак следи
Државни монопол.

Петар Петров је рођен 1978. у Врацу. Завршио педагогију на Софијском универзитету. Пише поезију и добитник је награде ’Јужно пролеће’ за дебитантску књигу ове године.

© Петар Петров
© Велимир Костов - превео са бугарског
=============================
© Е-магазине ЛитерНет, 15.10.2005, № 10 (71)

Градина (Ниш), № 7, 2005.