Никола Смоленски

Снимач позиције

Никола Смоленски

Снимач позиције

Када је доктор Самуилович био конструисао времеплов, није ни замишљао колико ће то испасти једноставан уређај. Према теорији, испоставило се да је могуће путовати кроз време уназад, и то врло једноставно, али само ако времеплов прво успостави неку врсту временске петље, низ коју се затим из будућности може клизнути у прошлост. Наравно, пошто се временски путник никада не може вратити у време пре успостављања петље, никако не може ни спречити самог себе да употреби времеплов, па тако никакав временски парадокс ни не може настати.

Путник кроз време би ушао у капсулу времеплова, укључио машину, изашао из ње, и живео нормалним животом све док не би пожелео да се врати уназад кроз време; тада би поново ушао у капсулу, вратио се кроз време, и изашао (ствар је радила тако да није могао да налети на себе самога); сви догађаји око њега понављали би се како их је он запамтио, сем ако би пожелео да их измени. Са становишта спољњег света, изгледало је као да је неко ушао у капсулу времеплова, а одмах затим изашао, са знањем о догађајима који се још нису десили. Таквој машини било је могуће дати само једно име: снимач позиције. Доктор Самуилович је то име изабрао по истом ефекту који постоји у компјутерским играма. Процес успостављања временске петље је, наравно, снимање позиције.

(Једини лош нузефекат употребе снимача позиције било је старење корисника; наиме, ако би неко успоставио временску петљу, односно снимио позицију, са двадесет година, а после педесет година одлучио да се врати кроз време, вратио би се као старац од седамдесет година. Но, то је био мали губитак у поређењу са свим предностима машине.)

Доктор Самуилович први пут је искористио своју справу на практичан начин када је снимио позицију пре предавања, испребијао студента који га је годинама нервирао, а затим учитао позицију.

Други пут је снимио позицију пре него што је почео свађу са женом, и после четрдесет учитавања победио у расправи доследним низом логичких аргумената којима она није могла да парира.

Трећи пут... али доктор Самуилович је сада снимао позицију готово сваког сата, учитавајући је ако би му се десило било шта што би хтео да избегне.

Нема сумње, снимач позиције је био корисна ствар.

Доктор Самуилович сними позицију #4, а затим обзнани свету своју машину.

Првих дана по њеној појави, кладионице, игре на срећу, берзе и факултети доживели су крах.

Наравно, најлакши начин богаћења био је снимити позицију, сачекати резултат утакмице или извлачење добитне комбинације, учитати позицију и попунити тикет. То је, додуше, палило само првих неколико дана док све кладионице и лутрије нису отишле под катанац. Мада, и да нису, не би било важно јер је број добитника постајао толико велики да и главни згодитак, подељен на све њих, није представљао неку интересантну суму.

Са берзама и факултетима, проблем је био мало већи, пошто није било могуће једноставно их затворити. Сви до једног, берзански брокери би снимали позицију на почетку дана, па куповали оне акције за које су знали да ће скочити. Студенти су, пак, (то не треба да чуди, јер се снимач позиције могао и изнајмити), снимали позицију пред испит, после испита решавали испитне задатке, учили решења напамет, а затим учитавали позицију и добијали деветке.

Убрзо је, додуше, постало јасно да то није ни важно. Сви индустријски и пословни пројекти су били успешни, јер би вође пројеката снимале позицију на почетку, па је учитавале ако пројекат није успео. Због тога је берза постала непотребна. Исто је важило и за све научне пројекте, због чега су испити на факултетима постали непотребни: ако неко није знао да реши неки проблем, нека да неко време свог живота, а резултат је исти.

Човек је стигао на Марс! Мали бродић, без сувишних залиха, без дуплираних и триплираних система, перфектно је отишао тамо и вратио се. Управник пројекта, додуше, се од здравог тридесетогодишњака претворио у деду од шездесет година, али то никоме није сметало; сам је то изабрао.

Многи успешан брак склопљен је тако што би девојка приметила да младић који поред ње седи на клупи постаје нагло уморан, схватила зашто је тако, и предузела нешто по том питању.

Више није било саобраћајних несрећа, јер би свако задужио неког рођака да сними позицију пре почетка путовања, па да је учита ако погине и каже му да не иде.

И у медицини снимач позиције је револуционаризовао ствари: пре сваке операције позиција се снимала, и успешност је била загарантована.

И нико није био болестан, и сви су били задовољни, осим оних који су морали да косе траву (јер ту снимач позиције никако није могао да помогне).

А онда доктор Самуилович примети нешто чудно: председници САД, Русије и Кине, заједно са својим министрима одбране, нагло су старили, без обзира на количину шминке којом су то прикривали. Само један разлог за то је могао да постоји: атомски рат.

Није ни важно ко је први почео, али очигледно је било да је неко од њих снимио позицију, наредио нуклеарни напад, па учитао позицију када је увидео да је контраудар био прејак. Обавештајне службе друге две државе су за то дознале, па као превенцију пробале исто, и...

Да ли је смрт милијарди у ужасним мукама, па све то стотине пута заредом, била оправдана у светлу оног што је снимач позиције донео човечанству? Мада за то нико није знао, људи који су у мукама умирали сред нуклеарног пламена итекако су осећали бол и ужас. Доктор Самуилович је знао да је свака смрт права, без обзира на то што се брисала из времена. И то што нико никад за њих неће сазнати, па чак ни они који су умрли, није смањивало њихов ужас.

Доктор Самуилович учита позицију #4.