превод Емилијан Чарнић

Еванђеље по Матеју

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Еванђеље по Матеју

Глава 1

Родослов Исуса Христа

¹ Родослов Исуса Христа, сина Давида, Авраамова сина. ² Авраам роди Исаака, Исаак роди Јакова, Јаков роди Јуду и браћу његову, ³ Јуда са Тамаром роди Фареса и Зару, Фарес роди Есрома, Есром роди Арама, ⁴ Арам роди Аминадава, Аминадав роди Наасона, Наасон роди Салмона, ⁵ Салмон са Рахавом роди Вооза, Вооз са Рутом роди Јовида, Јовид роди Јесеја, ⁶ Јесеј роди цара Давида. Давид са Уријином женом роди Соломона, ⁷ Соломон роди Ровоама, Ровоам роди Авију, Авија роди Асафа, ⁸ Асаф роди Јосафата, Јосафат роди Јорама, Јорам роди Озију, ⁹ Озија роди Јоатама, Јоатам роди Ахаза, Ахаз роди Езекију, ¹⁰ Езекија роди Манасију, Манасија роди Амоса, Амос роди Јосију, ¹¹ Јосија роди Јехонију и браћу његову у време пресељења у Вавилон. ¹² После пресељења у Вавилон Јехонија роди Салатиила, Салатиил роди Зоровавела, ¹³ Зоровавел роди Авијуда, Авијуд роди Елијакима, Елијаким роди Азора, ¹⁴ Азор роди Садока, Садок роди Ахима, Ахим роди Елијуда, ¹⁵ Елијуд роди Елеазара, Елеазар роди Матана, Матан роди Јакова, ¹⁶ Јаков роди Јосифа мужа Марије, која роди Исуса званог Христа.

¹⁷ Од Авраама до Давида свега, дакле, четрнаест колена, и од Давида до пресељења у Вавилон четрнаест колена, и од пресељења у Вавилон до Христа четрнаест колена.

Исусово рођење

¹⁸ А рођење Исуса Христа беше овако: када је мајка његова Марија била заручена за Јосифа, пре но што се састаше, нађе се да је зачела од Духа Светога. ¹⁹ Пошто је Јосиф, њен муж, био праведан и није хтео да је срамоти, намисли да је тајно напусти. ²⁰ Када је он то смислио, гле анђео Господњи му се јави у сну и рече: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије жене своје; јер што је у њој рођено од Духа је Светога, ²¹ Она ће родити сина и ти ћеш му дати име Исус, јер ће он спасти народ свој од грехова њихових.

²² А све ово догодило се да се испуни што је Господ рекао преко пророка који каже: ²³ » Гле, девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил«, што преведено значи: »Са нама Бог«. ²⁴ А када се Јосиф пробуди од сна, учини како му је наредио анђео Господњи, и узе жену своју. ²⁵ И не познаваше је док не роди сина, и даде му име Исус.

Глава 2

Поклоњење мудраца

¹ А када се Исус родио у Витлејему јудејском за време краља Ирода, гле, дођоше мудраци са истока у Јерусалим ² и рекоше: где је цар јудејски који се родио? јер смо видели његову звезду на истоку и дођосмо да му се поклонимо. ³ Чувши то краљ Ирод уплаши се, и сав Јерусалим с њим. ⁴ И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, испитиваше их где треба да се роди Христос. ⁵ А они му рекоше: у Витлејему јудејском; јер је пророк тако написао: ⁶ »И ти Витлејеме, земљо Јудина, никако ниси најмањи међу владалачким градовима Јудиним; јер ће из тебе изићи владар који ће пасти народ мој, Израиља«. ⁷ Тада Ирод дозва тајно мудраце и испита тачно од њих време када се појавила звезда, и пославши их у Витлејем рече: ⁸ идите и испитајте тачно о детету; и кад га нађете, јавите ми да и ја дођем да му се поклоним. ⁹ А они послушавши краља одоше. И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете. ¹⁰ А када видеше звезду, обрадоваше се веома. ¹¹ И ушавши у кућу видеше дете са Маријом, мајком његовом, падоше ничице и поклонише му се, отворише своја блага и принесоше му дарове, злато, тамјан и смирну. ¹² И пошто су у сну били поучени да се не враћају Ироду, вратише се другим путем у своју земљу.

Бекство у Египат и повратак

¹³ А кад они одоше, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу и рече: устани, узми дете и мајку његову па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије. ¹⁴ А он уста, узе дете и мајку његову ноћу и оде у Египат. ¹⁵ И беше онде до смрти Иродове; да се испуни реч коју је Господ рекао преко пророка: »Из Египта позвах сина свога«.

¹⁶ Тада Ирод, видевши да су га мудраци обманули, разгневи се врло, посла и поби сву мушку децу у Витлејему и свој његовој околини, од две године и ниже по времену које је тачно дознао од мудраца. ¹⁷ Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: ¹⁸ »Глас у Рами чу се, плач и јаук многи; Рахиља оплакује своју децу, и неће да се утеши, јер их више нема«.

¹⁹ А кад је умро Ирод, гле, анђео Господњи се јави у сну Јосифу у Египту и рече: ²⁰ устани, узми дете и мајку његову па иди у земљу Израиљеву; јер су умрли који су тражили живот детињи. ²¹ А он уста, узе дете и мајку његову и уђе у земљу Израиљеву. ²² Чувши пак да Архелај влада у Јудеји место свога оца Ирода, побоја се да оде онамо; него поучен у сну оде у крајеве галилејске, ²³ и дошавши настани се у граду званом Назарет; да се испуни што су рекли пророци: Назарећанин ће се звати.

Глава 3

Проповед Јована Крститеља

¹ У оне дане појави се Јован Крститељ и проповедаше у пустињи јудејској говорећи: ² покајте се, јер се приближило царство небеско. ³ Јер је то онај за кога је рекао пророк Исаија: »Глас онога што виче у пустињи: припремите пут Господњи, поравнајте стазе његове«. ⁴ А Јован имаше хаљину од камиље длаке и кожни појас око својих бедара; храна његова беше скакавци и дивљи мед. ⁵ Тада излажаше к њему Јерусалим, сва Јудеја и сва околина јорданска, ⁶ и он их крштаваше у реци Јордану, а они исповедаху своје грехе.

⁷ Видевши многе фарисеје и садукеје како долазе да их крсти, рече им: змијски породе, ко вам је указао да избегнете предстојећи гнев? ⁸ Донесите дакле род достојан покајања, ⁹ и не мислите да можете сами да говорите: имамо оца Авраама; јер вам кажем да Бог може од овога камења подићи децу Аврааму. ¹⁰ Већ секира лежи код корена дрвећа; стога се одсеца и баца у ватру свако дрво које не доноси добра рода. ¹¹ Ја вас крштавам водом за покајање; а онај који за мном долази јачи је од мене, коме нисам достојан да понесем обућу. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. ¹² У његовој руци је лопата, па ће очистити своје гумно и скупиће жито своје у житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.

Исусово крштење

¹³ Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти. ¹⁴ Али му Јован брањаше говорећи: ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени? ¹⁵ А Исус му одговори и рече: пусти сада, јер тако треба да испунимо сву праведност. Тада га пусти. ¹⁶ А кад је Исус крштен, изиђе одмах из воде. И гле, отворише му се небеса и виде Духа Божијега где силази као голуб и иде на њега. ¹⁷ И гле, глас са небеса говораше: ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.

Глава 4

Исусово кушање

¹ Тада Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво куша. ² И постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи најзад огладне. ³ Тада му приђе кушач и рече: ако си Син Божији, реци да ово камење хлебови постану. ⁴ А он одговори и рече: написано је: »Неће човек живети о самом хлебу, него од сваке речи која излази из уста Божијих«.

⁵ Тада га ђаво поведе у Свети град и постави га на врх храма ⁶ и рече му: ако си Син Божији, баци се доле; јер је написано да ће »Анђелима својим наредити за тебе, и на рукама ће те носити, да где не запнеш за камен ногом својом«. ⁷ Рече му Исус: и то је написано: »Не искушавај Господа, Бога свога«.

⁸ Опет га поведе ђаво на врло високу гору, и показа му сва светска царства и њихову славу, ⁹ и рече му: даћу ти све ово, ако паднеш и поклониш ми се. ¹⁰ Тада му рече Исус: одлази, сатано; јер је написано: »Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи«. ¹¹ Тада га остави ђаво, и гле анђели приђоше и служаху му.

Почетак рада у Галилеји

¹² А када чу да је Јован предан, повуче се у Галилеју. ¹³ И напустивши Назарет дође и настани се у Кафарнауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим, ¹⁴ да се испуни што је рекао пророк Исаија: ¹⁵ »Земља Завулонова и земља Нефталимова, према мору, преко Јордана, Галилеја многобожачка, ¹⁶ народ који седи у тами виде велику светлост, и онима што седе у земљи и сенци смрти, њима светлост сину«. ¹⁷ Отада поче Исус проповедати и говорити: покајте се, јер се приближило царство небеско.

¹⁸ А када је ишао крај Галилејског мора, виде два брата, Симона званог Петра, и Андреју, брата његова, како бацају мрежу у море; јер беху рибари. ¹⁹ И рече им: хајдете за мном, и учинићу вас рибарима људским. ²⁰ А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. ²¹ И када одатле оде даље, виде друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, како у чамцу са Зеведејем, оцем својим, крпе своје мреже, и позва их. ²² А они одмах оставише чамац и оца свога и пођоше за њим.

²³ И обилажаше Исус сву Галилеју, учећи у синагогама њиховим и проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ у народу. ²⁴ И рашири се глас о њему по свој Сирији. И донесоше му све болеснике који су патили од различитих болести и мука, бесомучне, и месечаре, и узете, и излечи их. ²⁵ И пође за њим много народа из Галилеје и Декапоља, Јерусалима и Јудеје, и с оне стране Јордана.

Глава 5

Беседа на гори

¹ А када виде народ, попе се на гору; и пошто седе, приступише му ученици његови; ² И отвори уста своја и учаше их говорећи:

³ Блажени су сиромашни духом, јер је њихово царство небеско.

⁴ Блажени су жалосни, јер ће се они утешити.

⁵ Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.

⁶ Блажени су гладни и жедни праведности, јер ће се они наситити.

⁷ Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.

⁸ Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога гледати.

⁹ Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.

¹⁰ Блажени су прогнани ради праведности, јер је њихово царство небеско.

¹¹ Блажени сте кад вас нагрде и успрогоне и набеде сваким злом лажући мене ради. ¹² Радујте се и кличите, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас.

¹³ Ви сте со земље; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци и да је људи изгазе. ¹⁴ Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на брду; ¹⁵ нити се пали светиљка и ставља под мерицу, него на свећњак, и светли свима у кући. ¹⁶ Тако нека засветли ваша светлост пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.

¹⁷ Не мислите да сам дошао да разрешим закон и пророке; нисам дошао да разрешим него да испуним. ¹⁸ Јер заиста вам кажем, док не прође небо и земља, неће ни једно иота или једна цртица од закона нестати, док се све не збуде. ¹⁹ Ко дакле разреши једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи ће се назвати у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велик назвати у царству небеском. ²⁰ Јер вам кажем: ако ваша праведност не буде много виша од праведности књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

²¹ Чули сте да је речено старима: »Не убиј«, а ко убије биће крив суду. ²² А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога бити крив суду. Ако ко каже брату своме »рака«, биће крив синедриону. Ако ко каже » будало«, заслужиће пакао огњени. ²³ Ако дакле приносиш дар свој на жртвеник и онде се сетиш да твој брат има нешто против тебе, ²⁴ остави онде свој дар пред жртвеником, и иди прво измири се са братом својим, па тада дођи и принеси дар свој. ²⁵ Покажи добру вољу противнику своме брзо, док си још с њим на путу; да те противник не преда судији, а судија судском службенику, и да те не баце у тамницу. ²⁶ Заиста ти кажем: нећеш изићи оданде док не платиш последње паре.

²⁷ Чули сте да је речено: »Не чини прељубе«. ²⁸ А ја вам кажем да сваки који гледа жену с тим да је пожели, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме. ²⁹ Ако те твоје десно око саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да пропадне један од твојих удова и не буде цело твоје тело бачено у пакао. ³⁰ И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да пропадне један од твојих удова и да цело твоје тело не оде у пакао.

³¹ Речено је даље: » Ко отпусти своју жену, нека јој да књигу отпусну«. ³² А ја вам кажем да сваки који отпушта своју жену, осим због прељубе, наводи је да учини прељубу, и ко се ожени отпуштеном, чини прељубу.

³³ Опет сте чули да је речено старима: »Не куни се криво, а испуни Господу заклетве своје«. ³⁴ А ја вам кажем: не куните се никако; ни небом, јер је престо Божији; ³⁵ ни земљом, јер је подножје ногама његовим; нити Јерусалимом, јер је град великога цара; ³⁶ не заклињи се ни главом својом, јер не можеш ни једну влас учинити белом или црном. ³⁷ Него нека реч ваша буде да- да, не-не; а што је више од овога, од зла је.

³⁸ Чули сте да је речено: »Око за око и зуб за зуб«. ³⁹ А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други; ⁴⁰ и ономе који хоће да се парничи с тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач; ⁴¹ и ко те потера једну миљу, иди са њим две. ⁴² Дај ономе који од тебе тражи, и не окрећи се од онога који хоће од тебе да позајми.

⁴³ Чули сте да је речено: »Љуби ближњега свога« и мрзи непријатеља свога. ⁴⁴ А ја вам кажем: љубите непријатеље своје и молите се за гонитеље своје, ⁴⁵ да будете синови Оца свога који је на небесима, јер он чини да његово сунце гране злима и добрима и даје кишу праведнима и неправеднима. ⁴⁶ Јер ако љубите оне који вас љубе, какву награду имате? Зар не чине то исто и цариници? ⁴⁷ И ако поздрављате само своју браћу, шта особито чините? Зар не чине то исто и многобошци? ⁴⁸ Будите дакле савршени као што је савршен Отац ваш небески.

Глава 6

¹ Пазите да праведност своју не вршите пред људима, да вас они виде; иначе немате награде код Оца вашега који је на небесима. ² Када дакле чиниш милостињу, не труби пред собом, како чине лицемери у синагогама и по улицама, да их људи славе. Заиста вам кажем, примили су своју плату. ³ А ти када чиниш милостињу, нека не зна твоја лева рука шта чини десна, ⁴ да буде твоја милостиња у тајности; и Отац твој који гледа у тајности узвратиће ти.

⁵ И када се молите, не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима; заиста вам кажем, примили су плату своју. ⁶ А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата своја и помоли се Оцу своме у тајности; и Отац твој који гледа у тајности испуниће ти.

⁷ А када се молите, не говорите много као многобошци; јер мисле да ће због многих речи бити услишени. ⁸ Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вам треба, пре но што га замолите. ⁹ Овако се дакле молите: Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје;

¹⁰ нека дође царство твоје; нека буде воља твоја и на земљи као на небу;

¹¹ хлеб наш насушни дај нам данас;

¹² и опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим;

¹³ и не уведи нас у искушење, него нас избави од зла.

¹⁴ Јер ако опростите људима њихове грешке, опростиће и вама Отац ваш небески; ¹⁵ ако ли не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити грешака ваших.

¹⁶ А када постите, не будите намргођени као лицемери; јер помрачују своја лица, да се покажу људима како посте; заиста вам кажем, примили су плату своју. ¹⁷ А ти када постиш, помажи своју главу и опери своје лице, ¹⁸ да се не покажеш људима да постиш, него Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који гледа у тајности узвратиће ти.

¹⁹ Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа уништавају и где лопови поткопавају и краду; ²⁰ него сабирајте себи благо на небу, где не уништава ни мољац ни рђа, и где лопови не поткопавају нити краду; ²¹ јер где је благо твоје, онде ће бити и срце твоје.

²² Светило тела је око. Ако је око твоје бистро, све тело твоје биће светло; ²³ ако ли је око твоје рђаво, све тело твоје биће мрачно. Ако је дакле светлост, која је у теби, тама, колика ће тама бити?

²⁴ Нико не може служити двојици господара; јер ће или једнога мрзети, а другога волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати; не можете служити Богу и мамону.

²⁵ Зато вам кажем, не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за своје тело, шта ћете обући; зар није живот више од хране и тело од одела? ²⁶ Погледајте птице небеске, оне не сеју нити жању нити скупљају у житнице, па ипак их храни Отац ваш небески; зар ви не вредите много више од њих? ²⁷ Ко од вас може бринући се додати животу своме један лакат? ²⁸ И што се бринете за одело? Погледајте љиљане пољске како расту; не труде се нити преду; ²⁹ а ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не обуче као један од ових. ³⁰ Ако Бог тако одева пољску траву, која данас јесте а сутра се баца у пећ, неће ли много више вас, маловерни? ³¹ Не брините се дакле говорећи: шта ћемо јести? или: шта ћемо пити? или: шта ћемо обући? ³² Јер све то траже многобошци: зна Отац ваш небески да вам је све то потребно. ³³ Тражите прво царство и праведност његову, а све ово додаће вам се. ³⁴ Не брините се дакле за сутрашњи дан, јер ће се сутра бринути за себе; доста је дану зла свога.

Глава 7

¹ Не судите, да не будете осуђени; ² јер каквим судом судите, судиће вам се, и каквом мером мерите, одмериће вам се.

³ А што гледаш трун у оку брата свога, а у своме оку греде не примећујеш? ⁴ Или како ћеш рећи своме брату: пусти да извадим трун из твога ока, а гле, греда у оку твоме? ⁵ Лицемере, извади прво греду из свога ока, па ћеш тада гледати да извадиш трун из ока брата свога.

⁶ Не дајте светиње псима, нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим и окренувши се не растргну вас.

⁷ Молите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. ⁸ Јер сваки који моли добива, и који тражи налази, и ономе који куца отвориће се. ⁹ Или ко је човек међу вама, који ће сину своме, када затражи хлеба, дати камен? ¹⁰ Или када затражи рибу, змију да му да? ¹¹ Ако дакле ви - будући зли - знате добре дарове давати својој деци, колико ће више Отац ваш који је на небесима дати добра онима који га моле.

¹² Све дакле што желите да вама чине људи, чините и ви тако њима; јер је то закон и пророци.

¹³ Уђите на уска врата; јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много их је који њиме улазе. ¹⁴ Како су уска врата и стешњен пут који води у живот, и мало их је који га налазе.

¹⁵ Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. ¹⁶ По плодовима њиховим познаћете их. Зар се грожђе бере с трња или смокве са чкаља? ¹⁷ Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. ¹⁸ Не може добро дрво донети рђаве плодове, нити рђаво дрво донети добре плодове. ¹⁹ Свако дрво, које не рађа добра плода, одсеца се и у ватру баца. ²⁰ Дакле по плодовима њиховим познаћете их.

²¹ Неће ући у царство небеско сваки који ми говори: Господе, Господе, него ко чини вољу Оца мога који је на небесима. ²² Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли пророковали у твоје име, и у твоје име изгнали демоне, и у твоје име многа чуда учинили? ²³ И тада ћу им изјавити: никада вас нисам упознао; одлазите од мене ви који чините безакоње.

²⁴ Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, биће као мудар човек, који сазида кућу своју на стени. ²⁵ И паде киша и дођоше бујице, и дунуше ветрови и навалише на ону кућу - и не паде; јер беше утемељена на стени.

²⁶ И сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, биће као луди човек, који сазида кућу своју на песку. ²⁷ И паде киша и дођоше бујице, и дунуше ветрови и навалише на ону кућу - и паде, и пад њен беше велики.

²⁸ И када Исус сврши ове речи, дивљаше се народ његовој науци; ²⁹ јер их је учио као онај који има власт, а не као њихови књижевници.

Глава 8

Очишћење губавца

¹ А када сиђе с горе, пође за њим многи народ. ² И гле, губавац приступи и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш можеш да ме очистиш. ³ И пруживши руку дотаче га говорећи: хоћу, буди чист. ⁴ И одмах се очисти његова губа. И рече му Исус: гледај да никоме не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који заповеди Мојсије - за сведочанство њима.

Исцељење капетановог слуге

⁵ А када уђе у Кафарнаум, приђе му један капетан молећи га и говорећи: ⁶ Господе, слуга мој лежи узет код куће и мучи се страшно. ⁷ И рече му: ја ћу доћи и излечићу га. ⁸ А капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров; него само реци једну реч, и оздравиће мој слуга. ⁹ Јер и ја сам човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: иди, и иде, и другоме: дођи, и долази, и слузи своме: учини то, и учини. ¹⁰ А Исус чувши задиви се и рече онима који су га пратили: заиста вам кажем, ни у кога у Израиљу не нађох толике вере. ¹¹ А кажем вам да ће доћи многи са истока и запада и сести за сто са Авраамом и Исааком и Јаковом у царству небеском; ¹² а синови царства биће избачени у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба. ¹³ И рече Исус капетану: иди, нека ти буде како си веровао. И би излечен слуга у онај час.

Исцељења у Кафарнауму

¹⁴ И када дође Исус у Петрову кућу, виде његову ташту где лежи у грозници. ¹⁵ И дотаче јој руку, и остави је грозница, те уста и служаше му. ¹⁶ А када наста вече, принеше му многе бесомучне; и изгна духове речју, и излечи све болеснике; ¹⁷ да се испуни што је рекао пророк Исаија: »Он узе наше слабости и понесе болести«.

Захтеви апостолства

¹⁸ А када Исус виде многи народ око себе, заповеди да се отплови на другу страну. ¹⁹ И приступивши један књижевник рече му: учитељу, ићи ћу за тобом куд год ти пођеш. ²⁰ И рече му Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечији нема где да ослони главу. ²¹ А други један од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најпре да одем и укопам свога оца. ²² А Исус му рече: хајде за мном и остави да мртви укопавају своје мртве.

Стишавање буре. Бесомучни Гадаринци

²³ И када уђе у чамац, пођоше за њим ученици његови. ²⁴ И гле, велика бура наста на мору, тако да су валови преливали чамац; а он је спавао. ²⁵ И приступивши пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, пропадамо. ²⁶ И рече им: што се бојите маловерни? Тада уста, запрети ветровима и мору, и наста тишина велика. ²⁷ А људи се зачудише говорећи: какав је то човек да га и ветрови и море слушају?

²⁸ А када дође на другу страну у земљу гадаринску, сретоше га два бесомучна излазећи из гробова, опасна врло, тако да нико није могао проћи оним путем. ²⁹ И гле, повикаше говорећи: шта имамо ми с тобом, Сине Божији? Јеси ли дошао овамо да нас пре времена мучиш? ³⁰ А далеко од њих беше велико крдо свиња на паши. ³¹ А демони га мољаху говорећи: ако нас изгониш, пошаљи нас у крдо свиња. ³² И рече им: идите. А они изишавши одоше у свиње; и гле, навали све крдо са стрмени у море, и погибе у води. ³³ А пастири побегоше, па отишавши у град јавише све - и шта се догодило бесомучнима. ³⁴ И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу, и видевши га замолише га да оде из њихових крајева.

Глава 9

Исцељење узетога

¹ И ушавши у чамац пређе и дође у свој град. ² И гле, донесоше му узетога који је лежао на постељи. И кад виде Исус њихову веру, рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се твоји греси. ³ И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога. ⁴ А Исус, пошто је знао њихове мисли, рече: зашто зло мислите у својим срцима? ⁵ Јер шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај? ⁶ Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе - рече тада узетоме: устани, подигни своју постељу и иди кући својој. ⁷ И уставши оде кући својој. ⁸ А народ, када виде, побоја се и прослави Бога који је такву власт дао људима.

Матејев позив

⁹ А када Исус оде оданде, виде човека где седи на царинарници, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши пође за њим. ¹⁰ А када је он лежао за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и лежаху за трпезом са Исусом и његовим ученицима. ¹¹ Фарисеји пак видевши то говораху његовим ученицима: зашто ваш учитељ једе са цариницима и грешницима? ¹² А он чувши рече: лекар није потребан здравима него болеснима. ¹³ Него идите и научите шта значи: »Милости хоћу, а не жртве«. Јер не дођох да позовем праведнике него грешнике.

¹⁴ Тада му приђоше Јованови ученици говорећи: зашто ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте? ¹⁵ А Исус им рече: могу ли сватови туговати док је младожења са њима? Доћи ће дани када ће се отети од њих младожења, и тада ће постити. ¹⁶ Нико не ставља закрпу од новога сукна на стару хаљину; јер закрпа његова дере од хаљине и расцеп гори бива. ¹⁷ Нити се сипа ново вино у старе мехове; иначе се мехови цепају, вино се просипа и мехови пропадају; него се ново вино сипа у нове мехове, па се обоје сачува.

Васкрсење Јаирове кћери и исцељење крвоточиве жене

¹⁸ Док им је он то говорио, гле старешина један пришавши клањаше му се говорећи: моја кћи сада умре; него дођи и стави своју руку на њу и оживеће. ¹⁹ И уста Исус и његови ученици те пођоше за њим.

²⁰ И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви, пришавши одстрага дотаче ресе његове хаљине. ²¹ Јер говораше у себи: ако само дотакнем његову хаљину, бићу спасена. ²² А Исус се окрену и видевши је рече: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је. И би спасена жена од онога часа.

²³ И кад Исус дође у старешинину кућу, виде свираче и народ где виче, ²⁴ и рече: уклоните се, јер девојчица није умрла, него спава. И исмеваху га. ²⁵ А када истера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста девојчица. ²⁶ И оде глас о овоме по целој оној земљи.

Исцељење двојице слепих

²⁷ И када је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепца вичући и говорећи: смилуј се на нас, сине Давидов. ²⁸ А када дође у кућу, приђоше му слепци, и рече им Исус: верујете ли да могу то учинити? Рекоше му: да, Господе. ²⁹ Тада дотаче њихове очи говорећи: нека вам буде по вери вашој. ³⁰ И отворише се њихове очи. И запрети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна. ³¹ А они изишавши разгласише га по целој оној земљи.

Исцељење немог и бесомучног човека

³² А када су они излазили, гле, приведоше му човека нема и бесомучна. ³³ И пошто је демон истеран, проговори неми, и задиви се народ говорећи: никада се тако шта не виде у Израиљу. ³⁴ А фарисеји говораху: помоћу демонског старешине изгони демоне.

³⁵ И обилажаше Исус све градове и села, учећи у синагогама њиховим и проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ. ³⁶ И видевши народ, сажали се на њега, јер беше измучен и клонуо као овце без пастира. ³⁷ Тада рече својим ученицима: жетве је много, а радника мало. ³⁸ Молите дакле господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.

Глава 10

Апостолска мисија

¹ И дозвав својих дванаест ученика даде им власт над нечистим духовима да их изгоне, и да лече сваку болест и сваку слабост. ² А ово су имена дванаест апостола: прво Симон, који се зове Петар, и његов брат Андреја, па Јаков Зеведејев и његов брат Јован, ³ Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј цариник, Јаков Алфејев и Тадеј, ⁴ Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који га издаде. ⁵ Ову дванаесторицу посла Исус заповедивши им: не идите многобошцима, и у град самарјански не улазите; ⁶ него радије идите изгубљеним овцама дома Израиљева. ⁷ А ходећи проповедајте и говорите да се приближило царство небеско. ⁸ Болесне лечите, мртве дижите, губаве чистите, демоне изгоните; забадава добисте, забадава дајите. ⁹ Не прибављајте злата, ни сребра, ни бакра у своје појасеве, ¹⁰ ни торбе на пут, ни две хаљине, ни обуће, нити штапа; јер је радник достојан своје хране.

¹¹ А када уђете у који град или село, испитајте ко је у њему достојан; и онде останите док не изиђете. ¹² Улазећи пак у кућу поздравите је. ¹³ И ако кућа буде достојна, нека дође ваш мир на њу; а ако не буде достојна, мир ваш нека се врати к вама. ¹⁴ И ако вас ко не прими нити послуша ваших речи, изиђите из куће или онога града и отресите прах са својих ногу. ¹⁵ Заиста вам кажем, лакше ће бити земљи содомској и гоморској на дан суда, него граду ономе.

¹⁶ Гле, ја вас шаљем као овце међу вукове; будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови. ¹⁷ Чувајте се од људи; јер ће вас предавати судовима, и у својим синагогама ће вас шибати, ¹⁸ пред управнике и краљеве ће вас водити мене ради, за сведочанство њима и многобошцима. ¹⁹ А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се дати у онај час шта ћете казати; ²⁰ јер не говорите ви, него Дух Оца вашега говори у вама. ²¹ А брат ће брата предавати на смрт, и отац дете, и устајаће деца на родитеље и убијаће их. ²² И сви ће вас мрзети због мога имена; али који истраје до краја, тај ће бити спасен. ²³ Када вас гоне у овоме граду, бежите у други; заиста вам кажем, нећете свршити са градовима Израиљевим док не дође Син човечији.

²⁴ Ученик није над учитељем нити слуга над својим господаром. ²⁵ Доста је ученику да буде као његов учитељ и слузи као његов господар. Када су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће више његове домаће. ²⁶ Не бојте их се дакле; јер ништа није скривено што се неће открити. нити тајно што се неће дознати. ²⁷ Што вам говорим у мраку, кажите на светлости; и што на ухо чујете, објавите са кровова. ²⁸ И не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити. Него се више бојте онога који може и душу и тело да упропасти у паклу. ²⁹ Не продају ли се два врапца за ас? Па ни један од њих неће пасти на земљу без Оца вашега. ³⁰ А ваша је и сва коса на глави избројана. ³¹ Не бојте се дакле; ви вредите више од многих врабаца.

³² Сваки, дакле, који мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. ³³ А ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³⁴ Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. ³⁵ Јер сам дошао да раставим човека од његовог оца и кћер од њезине мајке и снаху од њезине свекрве, ³⁶ и непријатељи човекови су његови домаћи. ³⁷ Ко љуби оца или мајку више него мене, није мене достојан, и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан; ³⁸ и који не узима крста свога и не иде за мном, није мене достојан. ³⁹ Ко нађе живот свој, изгубиће га, и ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.

⁴⁰ Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао. ⁴¹ Ко прима пророка у име пророчко, примиће награду пророчку, и ко прима праведника у име праведничко, примиће награду праведничку. ⁴² И ко напоји једнога од ових малих само чашом свеже воде, зато што је мој ученик, заиста вам кажем, неће изгубити награде своје.

Глава 11

¹ А кад Исус заврши заповести дванаесторици својих ученика, оде оданде да учи и проповеда по њиховим градовима.

Посланство Јована Крститеља

² А Јован чувши у тамници за дела Христова, посла своје ученике и рече му: ³ јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога? ⁴ Исус им одговори и рече: идите и јавите Јовану шта слушате и гледате: ⁵ слепима се враћа вид и хроми ходају, губави се чисте и глуви чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда еванђеље; ⁶ и блажен је онај који се не саблазни о мене. ⁷ А када ови одоше, поче Исус да говори народу о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља? ⁸ Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе меке хаљине у краљевским кућама су. ⁹ Него зашто сте изишли? Да видите пророка? Да, кажем вам, још више од пророка. ¹⁰ Ово је онај за кога је написано: »Гле, ја шаљем весника свога пред лице твоје, који ће припремити пут твој пред тобом«. ¹¹ Заиста вам кажем, међу рођенима од жена није се јавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега. ¹² Од времена Јована Крститеља до сада царство небеско трпи насиље и силеџије га грабе. ¹³ Јер сви пророци и закон пророковаше до Јована; ¹⁴ и ако хоћете да усвојите, он је Илија који треба да дође. ¹⁵ Ко има уши нека слуша.

¹⁶ С ким ћу упоредити овај нараштај? Сличан је деци која седе по трговима и вичу другој и говоре: ¹⁷ свирасмо вам и не играсте, јадиковасмо и не јаукасте. ¹⁸ Јер дође Јован који нити једе нити пије, а они кажу: има демона. ¹⁹ Дође Син човечији који једе и пије, па кажу: гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника. И оправдаше мудрост дела њена.

Претња непокајаним градовима

²⁰ Тада поче карати градове у којима се догодила већина његових чуда, што се нису покајали. ²¹ Тешко теби, Хоразине; тешко теби Витсаидо; јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила код вас, одавно би се покајали у врећи и пепелу. ²² Али вам кажем, Тиру и Сидону ће бити лакше на дан суда него вама. ²³ И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш сићи; јер да су се у Содому догодила чуда која су се догодила у теби, остао би до данашњег дана. ²⁴ Али вам кажем да ће содомској земљи бити лакше на дан суда него теби.

Спаситељ позива

²⁵ У оно време одговори Исус и рече: хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од учених и паметних, а открио безазленима; ²⁶ да, Оче, јер тако би угодно пред тобом. ²⁷ Све ми је предао мој Отац, и нико не познаје Сина до Отац, нити Оца ко познаје до Син, и коме хоће да открије.

²⁸ Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити. ²⁹ Узмите мој јарам на себе и научите од мене, јер ја сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор у својим душама. ³⁰ Јер је мој јарам благ и моје бреме је лако.

Глава 12

Напади на Христа, хула, Јонин знак

¹ У оно време прође Исус кроз усеве у суботу; а ученици његови огладнеше, те почеше тргати класје и јести. ² А фарисеји пак видевши рекоше му: види, твоји ученици чине што није дозвољено чинити у суботу. ³ А он им рече: зар нисте читали шта је учинио Давид, када је огладнео он и његово друштво? ⁴ Како је ушао у дом Божији и појео постављене хлебове, које нису смели јести ни он ни његови другови, већ само свештеници? ⁵ Или зар нисте читали у закону да свештеници суботом у храму оскрнављују суботу и нису криви? ⁶ А кажем вам да је овде нешто веће од храма. ⁷ Кад бисте пак знали шта значи: »Милосрђе хоћу, а не жртве«, не бисте осудили невине. ⁸ Јер је Син човечији господар суботе.

⁹ И отишавши оданде дође у њихову синагогу. ¹⁰ И гле ту беше човек са сувом руком; и запиташе га говорећи: да ли је слободно лечити суботом? - да би га оптужили. ¹¹ А он им рече: који је од вас човек који неће ухватити и извадити своју једину овцу, ако му она у суботу падне у јаму? ¹² Колико, дакле, човек више вреди од овце. Зато је дозвољено суботом добро чинити. ¹³ Тада рече човеку: пружи своју руку. И испружи је, и поста опет здрава као и друга. ¹⁴ А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију. ¹⁵ Али Исус дозна то, те се уклони оданде. И многи пођоше за њим и излечи их све, ¹⁶ и опомену их да га не разгласе; ¹⁷ да се испуни што је рекао пророк Исаија: ¹⁸ » Гле слуга мој кога сам изабрао, љубимац мој који је по вољи моје душе. Ставићу Дух свој на њега, и он ће јавити правду народима. ¹⁹ Неће се препирати нити викати, нити ће ко чути гласа његова по улицама. ²⁰ Трске стучене неће преломити, и стењка који тиња неће угасити, док не доведе правду до победе. ²¹ И народи ће се уздати у његово име«.

²² Тада му донеше бесомучнога који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и гледао. ²³ А сав народ се дивио и говорио је: није ли ово син Давидов? ²⁴ А фарисеји чувши рекоше: овај изгони демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара. ²⁵ А он је знао њихове мисли, те им рече: свако царство које се разделило против самога себе, опустеће, и сваки град или дом који се разделио против самога себе, неће се одржати. ²⁶ И ако сатана сатану истерује, разделио се противу самога себе, како ће се дакле одржати његово царство? ²⁷ И ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу изгоне ваши синови? Зато ће вам они бити судије;

²⁸ али ако ја Божијим Духом изгоним демоне, онда је дошло до вас царство Божије. ²⁹ Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити? ³⁰ Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.

³¹ Зато вам кажем, сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити. ³² И ако ко каже реч против Сина човечијег, опростиће му се; а ономе који каже против Духа Светога, неће се опростити ни на овом свету ни у будућем. ³³ Или учините добро дрво и плод његов добрим, или учините рђаво дрво и плод његов рђавим; јер се по роду дрво познаје. ³⁴ Змијски породе, како можете добро да говорите кад сте зли? јер уста говоре оно чега је срце пуно. ³⁵ Добар човек од доброга блага износи добро, а зао човек од рђавога блага износи зло. ³⁶ Али вам кажем да ће за сваку некорисну реч, коју изговоре људи, одговарати на дан суда; ³⁷ јер ћеш по својим речима бити оправдан, и по својим речима бити осуђен.

³⁸ Тада му одговорише неки од књижевника и фарисеја: учитељу, желимо да видимо од тебе знак. ³⁹ А он им одговори и рече: зли и прељуботворни нараштај тражи знак, и неће му се дати знак осим знака пророка Јоне. ⁴⁰ Јер као што је Јона био у утроби морске немани три дана и три ноћи, тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.

⁴¹ Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер су се покајали на Јонину проповед, а види овде је нешто више од Јоне. ⁴² Краљица југа устаће на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер је она дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а види овде је нешто више од Соломона.

⁴³ А када нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази. ⁴⁴ Тада каже: вратићу се у своју кућу, откуда сам изишао; и дошавши налази је празну, почишћену и украшену. ⁴⁵ Тада одлази и узима са собом других седам духова, горих од себе, па уђу и станују онде; и последње стање онога човека бива горе од првога; тако ће бити и овоме нараштају.

Прави Христови рођаци

⁴⁶ Док је он још говорио народу, гле, мајка и браћа његова стајаху напољу желећи да говоре с њим. ⁴⁷ И неко му рече: гле твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом. ⁴⁸ А он одговори и рече ономе што му каза: ко је моја мајка и ко су моја браћа? ⁴⁹ И пружи своју руку на своје ученике па рече: ево моје мајке и моје браће; ⁵⁰ јер ко год чини вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мајка.

Глава 13

Приче

¹ Онога дана Исус је изишао из куће и седео крај мора. ² И окупи се око њега многи народ, тако да је он ушао у чамац и седео, а сав народ је стајао на обали. ³ И каза им много у причама говорећи:

⁴ Гле, изиђе сејач да сеје. И када је сејао, једна зрна падоше крај пута, и птице дођоше и позобаше их. ⁵ Друга падоше на каменито тле, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху дубину земље. ⁶ А када сину сунце, сагоре их, и како немаху корена, осушише се. ⁷ Трећа падоше у трње, и нарасте трње и угуши их. ⁸ Четврта пак падоше на добру земљу и доношаху плод, једно по стотину, друго по шездесет, а треће по тридесет. ⁹ Ко има уши нека слуша.

¹⁰ И приступише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама? ¹¹ А он им одговори и рече: вама је дано да сазнате тајне царства небескога, а њима није дано. ¹² Јер који има. даће му се и обиловаће; а који нема, узеће му се и оно што има. ¹³ Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде и слушајући не чују нити разумеју. ¹⁴ И испуњава се на њима Исаијино пророштво које гласи: »Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети. ¹⁵ Јер је окорело срце овога народа, и ушима тешко чуше, и очи своје затворише, да како не виде очима и не чују ушима и срцем не разумеју и не обрате се, и излечим их«. ¹⁶ А ваше очи су блажене што гледају, и уши ваше што слушају. ¹⁷ Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници зажелели да виде што ви гледате - и не видеше, и да чују што ви слушате - и не чуше.

¹⁸ Ви, дакле, чујте причу о сејачу. ¹⁹ Свакоме који слуша реч о царству - а не разуме - долази зли и отима што је посејано у његовом срцу; то је крај пута посејани. ²⁰ А посејани на каменито тле, то је који реч слуша и одмах је с радошћу прима; ²¹ али нема корена у себи, него је несталан, па када настане невоља или гоњење због речи, одмах се саблажњава. ²² А посејани у трње, то је који реч слуша, но брига за овај свет и превара богатства гуши реч, те неплодан бива. ²³ А посејани на добру земљу, то је који слуша реч и разуме, који и род рађа и доноси, један по стотину, други по шездесет, а трећи по тридесет.

²⁴ Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. ²⁵ Али када су људи спавали, дође његов непријатељ и посеја кукољ сред пшенице и оде. ²⁶ А када усев изниче и род донесе, тада се показа и кукољ. ²⁷ А домаћинове слуге приступише и рекоше му: господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуда дакле кукољ? ²⁸ А он им рече: непријатељ је то учинио. Слуге му пак рекоше: хоћеш ли дакле да одемо и да га саберемо? ²⁹ А он им рече: не, да не бисте скупљајући кукољ ишчупали заједно с њим и пшеницу. ³⁰ Оставите нека обоје расту заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а пшеницу снесите у моју житницу.

³¹ Другу им причу изложи говорећи: царство небеско је слично горушичином зрну, које човек узе и посеја на својој њиви; ³² оно је додуше мање од свих семена, али када израсте, веће је од зеља и бива дрво, тако да птице небеске дођу и гнезде се на његовим гранама.

³³ Другу причу им каза: царство небеско је слично квасцу, који жена узе и помеша у три сата брашна, док све не ускисну.

³⁴ Све ово изговори Исус у причама народу, и без прича им ништа није говорио; ³⁵ да се испуни што је рекао пророк: »Отворићу у причама уста своја, објавићу што је скривено од постанка света«.

³⁶ Тада отпусти народ и оде кући. И приђоше му његови ученици говорећи: разјасни нам причу о кукољу на њиви. ³⁷ А он одговори и рече: сејач доброг семена је Син човечији; ³⁸ њива је свет; добро семе - то су синови царства; а кукољ су синови зла, ³⁹ а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. ⁴⁰ Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. ⁴¹ Послаће Син човечији своје анђеле, и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену; ⁴² онде ће бити плач и шкргут зуба. ⁴³ Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши нека слуша.

⁴⁴ Царство небеско је слично благу скривеном у пољу, које човек нађе и сакри, па од радости своје иде и продаје све што има, те купује ону њиву.

⁴⁵ Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. ⁴⁶ А када нађе један скупоцени бисер, оде и прода све што има и купи га.

⁴⁷ Царство небеско је опет слично мрежи баченој у море, која је захватила риба од сваке врсте. ⁴⁸ Када се напуни, извукоше је на обалу и седоше, па скупише добре у посуде, а рђаве избацише. ⁴⁹ Тако ће бити и на свршетку света: изићи ће анђели и оделиће зле од праведних, ⁵⁰ и бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁵¹ Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: да. ⁵² А он им рече: зато је сваки књижевник, поучен за царство небеско, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.

Неверовање Назарећана

⁵³ И када Исус сврши ове приче, оде оданде. ⁵⁴ И дошавши у свој завичај учаше их у њиховој синагоги, тако да су се дивили и говорили: откуда овоме ова мудрост и моћи? ⁵⁵ Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија и његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? ⁵⁶ И нису ли његове сестре све код нас? Откуда дакле овоме све то? ⁵⁷ И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: пророк није без части - до ли у постојбини својој и у кући својој. ⁵⁸ И не учини онде много чуда због њиховог неверовања.

Глава 14

Смрт Јована Крститеља

¹ У оно време Ирод четверовласник чу глас о Исусу, ² и рече својим слугама: то је Јован Крститељ; он је устао из мртвих, и зато чудотворне силе делују у њему. ³ Ирод је, наиме, ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа; ⁴ јер му је Јован говорио: не смеш је имати. ⁵ И хтеде га убити, али се побоја народа, јер су га сматрали пророком. ⁶ А на Иродов рођендан заигра Иродијадина ћерка пред гостима и угоди Ироду, ⁷ због чега јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што заиште. ⁸ Она пак подстакнута од своје мајке рече: дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља. ⁹ И ражалости се краљ, али због заклетве и гостију нареди да се да, ¹⁰ и пославши одсече главу Јовану у тамници. ¹¹ И донеше главу његову на тањиру, те дадоше девојци, а она је однесе својој мајци. ¹² И дођоше његови ученици, узеше тело и укопаше га, па дођоше и јавише Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

¹³ А када Исус чу, уклони се оданде чамцем у пуст крај сам. Али народ чу и пође за њим пешице из градова. ¹⁴ И изишавши виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике. ¹⁵ А када наста вече, приступише му ученици говорећи: пуст је крај и време је већ поодмакло; отпусти народ нека иде у села и купи себи хране. ¹⁶ Исус им рече: не треба да иду; дајте им ви да једу. ¹⁷ А они му рекоше: немамо овде ништа сем пет хлебова и две рибе. ¹⁸ Он пак рече: донесите ми их овамо. ¹⁹ И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу. ²⁰ И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комађа што претече. ²¹ А оних што су јели беше око пет хиљада људи осим жена и деце.

Исус хода по води

²² И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну, док он отпусти народ. ²³ И када отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Када пак наста вече, беше сам онде. ²⁴ А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар. ²⁵ А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору. ²⁶ Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се говорећи да је то утвара, и од страха повикаше. ²⁷ Али их Исус одмах ослови и рече: не бојте се, ја сам; не страхујте. ²⁸ А Петар му одговори и рече: Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води. ²⁹ Он пак рече: дођи. И изишавши из чамца Петар пође по води и дође Исусу. ³⁰ Али гледајући јаки ветар побоја се, поче да тоне и повика говорећи: Господе, спаси ме. ³¹ А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: маловерни, зашто си посумњао? ³² И када уђоше у чамац, преста ветар. ³³ А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: заиста си Божији син.

³⁴ И прешавши пристадоше код Генисарета. ³⁵ А када су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике, ³⁶ и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине; и сви који дотакоше беху спасени.

Глава 15

Предања старих

¹ Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше: ² зашто твоји ученици преступају предање старих? Јер не перу својих руку, када једу хлеб. ³ А он им у одговору рече: зашто и ви преступате заповест Божију због свога предања? ⁴ Бог је, наиме, рекао: »Поштуј оца и мајку«, и: »Ко ружи оца или мајку смрћу да умре«; ⁵ а ви говорите: ко оцу или мајци каже: жртвени је дар чиме бих ти могао помоћи, тај не треба да поштује свога оца или своју мајку; ⁶ и укинусте Божију реч због вашега предања. ⁷ Лицемери, добро је пророковао за вас Исаија: ⁸ »Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене. ⁹ Узалуд ме поштују учећи науке које су људске заповести«.

¹⁰ И дозва народ па им рече: слушајте и разумејте: ¹¹ не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека. ¹² Тада приђоше ученици и рекоше му: знаш ли да су се фарисеји саблазнили када су чули ову реч? ¹³ А он одговори и рече: сваки сад који не посади Отац мој небески, биће искорењен. ¹⁴ Оставите их; слепи су вође слепима; а када слепи води слепога, обојица ће пасти у јаму.

¹⁵ А Петар одговори и рече му: објасни нам ову причу. ¹⁶ Он пак рече: зар и ви још не разумете? ¹⁷ Не схватате ли да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље? ¹⁸ А што излази из уста из срца излази, и то каља човека. ¹⁹ Јер из срца излазе зле мисли, убијства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле. ²⁰ То каља човека; а јести неопраним рукама не погани човека.

Хананејкина вера

²¹ И изишавши оданде Исус се повуче у крајеве Тира и Сидона. ²² И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика говорећи: смилуј се на мене, Господе, сине Давидов, моју ћерку демон тешко мучи. ²³ А он јој не одговори ни речи. Тада приступише његови ученици и мољаху га говорећи: отпусти је, јер виче за нама. ²⁴ Али он одговори и рече: ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева. ²⁵ Она пак дође и клањаше му се говорећи: Господе, помози ми. ²⁶ А он одговори и рече: није лепо узети дечији хлеб и бацити га псима. ²⁷ Она рече: да, Господе; али и пси једу од мрва што падају са трпезе њихових господара. ²⁸ Тада Исус одговори и рече јој: о, жено, велика је твоја вера. Нека ти буде како желиш. И би излечена њена кћи од онога часа.

Исус храни четири хиљаде људи

²⁹ И отишавши Исус оданде дође на Галилејско море, попе се на гору и сеђаше онде. ³⁰ И приступи му многи народ који је са собом имао хроме, кљасте, слепе, неме и многе друге, и положише их крај његових ногу. ³¹ И излечи их; тако да се народ задивио гледајући неме где говоре, кљасте здраве и хроме где иду и слепе где гледају; и прославише Бога Израиљева.

³² А Исус дозва своје ученике и рече: жао ми је народа, јер су већ три дана код мене и немају шта да једу; а нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу. ³³ Ученици му рекоше: откуда нама у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ? ³⁴ И рече им Исус: колико хлебова имате? Они рекоше: седам, и неколико рибица. ³⁵ И заповеди народу да полеже по земљи, ³⁶ узе тих седам хлебова и рибе, захвали Богу, изломи и даваше ученицима, а ученици народу. ³⁷ И једоше сви те се наситише, и подигоше комађа што претече седам пуних котарица. ³⁸ А оних што су јели беше око четири хиљаде људи осим жена и деце. ³⁹ И отпусти народ па уђе у чамац, те дође у крајеве Магадана.

Глава 16

Фарисејски и садукејски квасац

¹ И приступише фарисеји и садукеји, па кушајући затражише од њега да им покаже знак с неба. ² Он пак одговори и рече им: када настане вече, говорите: биће ведро, јер је небо црвено; ³ а ујутро: данас ће бити олуја, јер је небо црвено и мутно. Лице неба знате да разликујете, а знаке времена не можете? ⁴ Зли и прељуботворни нараштај тражи знак, и знак му се неће дати, осим знака Јонина. И остави их те оде. ⁵ А ученици пређоше на другу страну и заборавише да узму хлеба. ⁶ Исус им рече: гледајте и чувајте се квасца фарисејског и садукејског. ⁷ Они пак размишљаху у себи говорећи: хлеба нисмо понели. ⁸ Али Исус сазна то па рече: шта размишљате у себи, маловерни, што хлеба нисте понели? ⁹ Зар још не разумете и не сећате се пет хлебова на пет хиљада и колико котарица накуписте? ¹⁰ ни седам хлебова на четири хиљаде и колико котарица накуписте? ¹¹ Како не разумете да вам не рекох за хлебове? Чувајте се квасца фарисејског и садукејског. ¹² Тада разумеше да није рекао да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.

Петрово исповедање

¹³ А када Исус дође у околину Кесарије Филипове, питаше своје ученике говорећи: шта кажу људи, ко је Син човечији? ¹⁴ Они рекоше: једни - да је Јован Крститељ, други - да је Илија, а трећи - да је Јеремија или један од пророка. ¹⁵ Рече им: а ви шта кажете, ко сам ја? ¹⁶ Одговори Симон Петар и рече: ти си Христос, Син Бога живога. ¹⁷ А Исус одговори и рече му: блажен си, Симоне, сине Јонин, јер ти то не откри тело и крв, него Отац мој који је на небесима. ¹⁸ И ја ти кажем да си Петар, и на тој стени сазидаћу Цркву своју, и врата адова неће је надвладати. ¹⁹ И даћу ти кључеве царства небескога, и што свежеш на земљи биће свезано на небу, и што разрешиш на земљи биће разрешено на небу. ²⁰ Тада заповеди ученицима да никоме не кажу да је он Христос.

Исус предсказује своју смрт и васкрсење

²¹ Отада поче Исус казивати својим ученицима да он треба да оде у Јерусалим и много да пострада од старешина, првосвештеника и књижевника, да буде убијен, и да трећи дан васкрсне. ²² А Петар га узе настрану и поче га корити говорећи: Боже сачувај, Господе; неће ти се то догодити. ²³ А он се окрену и рече Петру: иди од мене, сатано; саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије, него што је људско. ²⁴ Тада рече Исус својим ученицима: ако ко хоће да пође за мном, нека се одрече себе самога и узме крст свој и иде за мном. ²⁵ Јер ко хоће да спасе свој живот - изгубиће га; а ко изгуби свој живот мене ради - наћи ће га. ²⁶ Јер шта ће користити човеку ако сав свет добије, а животу своме науди? Или какву замену ће дати човек за свој живот? ²⁷ Јер ће доћи Син човечији у слави свога Оца са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по његовом делању. ²⁸ Заиста вам кажем да међу онима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде Сина човечијег где долази у свом царству.

Глава 17

Преображење

¹ И после шест дана узе Исус са собом Петра, и Јакова и Јована брата његова, и изведе их на високу гору насамо. ² И преобрази се пред њима, те засија његово лице као сунце, а хаљине његове посташе беле као светлост. ³ И гле, појавише им се Мојсије и Илија и говораху с њим. ⁴ А Петар одговори и рече Исусу: Господе, добро је да смо овде; ако хоћеш, начинићу овде три сенице, једну теби, и једну Мојсију и једну Илији. ⁵ Док је он још говорио, гле, сјајни облак их заклони, и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте. ⁶ И чувши ученици падоше ничице и јако се побојаше. ⁷ А Исус приђе, дотаче их и рече: устаните и не бојте се. ⁸ А када подигоше своје очи, не видеше никога до Исуса сама. ⁹ И када су силазили с горе, заповеди им Исус говорећи: никоме не кажите шта сте видели, док Син човечији не устане из мртвих. ¹⁰ И запиташе га његови ученици говорећи: што, дакле, књижевници кажу да Илија треба прво да дође? ¹¹ А он одговори и рече: Илија ће доћи и све ће успоставити. ¹² Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га, него учинише с њим што хтедоше. Тако ће и Син човечији страдати од њих. ¹³ Тада ученици разумеше да им каза за Јована Крститеља.

Исцељење месечара

¹⁴ А када дођоше народу, приступи му један човек молећи га на коленима ¹⁵ и говорећи: Господе, смилуј се на мога сина, јер је месечар и тешко му је; наиме, често пада у ватру и често у воду. ¹⁶ И доведох га твојим ученицима, и не могоше да га излече. ¹⁷ А Исус одговори и рече: о неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите ми га овамо. ¹⁸ И запрети му Исус, и изиђе из њега демон, те би излечен дечак од онога часа. ¹⁹ Тада приступише Исусу ученици насамо и рекоше: зашто ми нисмо могли да га истерамо? ²⁰ А он им рече: због вашег маловерја; јер заиста вам кажем, ако имате веру као горушичино зрно, рећи ћете овој гори: пређи одавде онамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогућно. ²¹ [А овај род излази само помоћу молитве и поста.]

Исус поново предсказује своју смрт и васкрсење
Храмовни порез

²² А док су ишли по Галилеји, рече им Исус: Сина човечијег ће предати у људске руке, ²³ и убиће га, и трећи дан ће устати. И јако се ожалостише.

²⁴ А када дођоше у Кафарнаум, приступише Петру они што убирају дидрахме и рекоше: зар ваш учитељ не даје дидрахме? ²⁵ Рече: да. И када уђе у кућу, претече га Исус говорећи: шта мислиш, Симоне? од кога узимају земаљски краљеви царину или порез, од својих синова или од туђих? ²⁶ А када рече: од туђих, рече му Исус: синови су дакле слободни. ²⁷ Али да их не саблазнимо, иди на море, баци удицу, и прву рибу коју ухватиш узми, па када јој отвориш уста, наћи ћеш статир. Узми га и подај им за мене и себе.

Глава 18

Поука апостола

¹ Онога часа приступише ученици Исусу говорећи: ко је, дакле, највећи у царству небеском? ² И дозва дете, постави га међу њих ³ и рече: заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. ⁴ Који се дакле понизи као ово дете, тај је највећи у царству небеском. ⁵ И ко прими једно такво дете у моје име, мене прима. ⁶ А ко саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да се о врат његов обеси магарећи жрвањ и да потоне у дубини морској. ⁷ Тешко свету од саблазни; јер морају саблазни доћи, али тешко човеку чијим посредством саблазан долази.

⁸ Ако те твоја рука или твоја нога саблажњава, одсеци је и баци од себе; боље ти је да уђеш у живот кљаст и хром, него са две руке или две ноге да те баце у огањ вечни. ⁹ А ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе; боље ти је да с једним оком уђеш у живот, него с два ока да те баце у пакао огњени.

¹⁰ Гледајте да не презрете једног од ових малих; јер вам кажем да њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца који је на небесима. [¹¹ Јер Син човечији је дошао да спасе што је изгубљено.] ¹² Шта вам се чини? Ако неки човек има сто оваца па једна од њих залута, неће ли оставити деведесет и девет у горама и поћи да тражи залуталу? ¹³ И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да јој се радује више но оним деведесет и девет које нису залутале. ¹⁴ Тако није воља Оца вашега небеског да пропадне један од ових малих.

¹⁵ Ако ти згреши твој брат, иди и покарај га у четири ока. Ако те послуша, добио си свога брата. ¹⁶ Ако пак не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се устима двојице или тројице сведока утврди свака реч. ¹⁷ А ако њих не послуша, кажи Цркви; па ако не послуша ни Цркву, нека ти буде као многобожац и цариник. ¹⁸ Заиста, кажем вам, што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.

¹⁹ Опет вам заиста кажем: ако се двојица од вас на земљи сложе у свакој ствари коју замоле, даће им Отац мој који је на небесима. ²⁰ Јер где су двојица или тројица сабрани у моје име, онде сам ја међу њима.

²¹ Тада приђе Петар и рече му: Господе, колико пута ће сагрешити брат мој према мени, и ја да му опростим? До седам пута? ²² Рече му Исус: не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам. ²³ Зато је царство небеско слично краљу који је хтео да се обрачуна са својим слугама. ²⁴ А када поче обрачунавати, доведоше му једнога који је дуговао десет хиљада таланата. ²⁵ И како није имао да врати, заповеди господар да продаду њега и његову жену и децу и све што је имао, и да се наплата изврши. ²⁶ Тада слуга паде и клањаше му се говорећи: господару, буди стрпљив према мени и све ћу ти платити. ²⁷ А господар се смилова на онога слугу, отпусти га и дуг му опрости. ²⁸ Али онај слуга изиђе, те нађе једног од својих другова у служби који му је дуговао сто динара, ухвати га и стаде га давити говорећи: врати ако шта дугујеш. ²⁹ Тада паде пред њега његов друг и мољаше га говорећи: имај стрпљења према мени и вратићу ти. ³⁰ Али он не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не плати дуг. ³¹ Видевши дакле његови другови шта се догодило, ожалостише се јако, отидоше и обавестише свога господара о свему што се догодило. ³² Тада га позва његов господар и рече му: зли слуго, опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио; ³³ зар није требало да се и ти смилујеш на свога друга у служби као што сам се ја на тебе смиловао? ³⁴ И разгневи се његов господар и предаде га мучитељима док му не плати сав дуг. ³⁵ Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако сваки не опрости од свег срца свога брату своме.

Глава 19

Брак и развод
Благосиљање деце

¹ А када сврши Исус ове говоре, оде из Галилеје и дође у јудејске крајеве преко Јордана. ² И пође за њим многи народ, и излечи их онде.

³ И приступише му фарисеји кушајући га и говорећи: да ли сме човек да отпусти своју жену за сваку кривицу? ⁴ А он одговори и рече: зар нисте читали да их је творац од почетка створио као мушко и женско, ⁵ и рече: » Зато ће човек оставити оца и мајку и прионуће уз жену своју, и биће двоје једно тело«? ⁶ Тако нису више два него једно тело. Што је дакле Бог саставио, човек нека не раставља. ⁷ Рекоше му: што онда заповеди Мојсије да се да отпусна књига и да се жена отпусти? ⁸ Рече им: с обзиром на тврдоћу вашега срца Мојсије вам је допустио да отпустите своје жене; али од почетка није било тако. ⁹ Него вам кажем да ко отпусти своју жену, сем због прељубе, и ожени се другом, чини прељубу, и ко се ожени отпуштеном, чини прељубу. ¹⁰ Рекоше му ученици: ако је тако са човеком и женом, није добро женити се. ¹¹ А он им рече: не схватају сви ове речи, него они којима је дано. ¹² Јер има ушкопљеника који су се из утробе материне тако родили, и има ушкопљеника које су људи ушкопили, и има ушкопљеника који су сами себе ушкопили ради царства небескога. Ко може да схвати нека схвати.

¹³ Тада му принеше децу да стави руке на њих и да се помоли; а ученици их укорише. ¹⁴ Али Исус рече: пустите децу и не браните им да дођу к мени, јер таквима припада небеско царство. ¹⁵ И стави руке на њих, па оде оданде.

Богати младић

¹⁶ И гле, један му приступи и рече: учитељу, какво добро да учиним да имам живот вечни? ¹⁷ А он му рече: што ме питаш за добро? Један је добар; ако пак хоћеш да уђеш у живот, држи заповести. ¹⁸ Рече му: које? А Исус рече: »Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, ¹⁹ поштуј оца и мајку, и љуби ближњега свога као самога себе«. ²⁰ Рече му младић: све сам то држао; шта ми још недостаје? ²¹ Рече му Исус: ако желиш да будеш савршен, иди, продај своје имање и дај сиромашнима, и имаћеш благо на небу, и хајде за мном. ²² А младић чувши ову реч оде ожалошћен; јер је имао многа имања. ²³ А Исус рече својим ученицима: заиста вам кажем да ће богаташ тешко ући у царство небеско. ²⁴ И опет вам кажем, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него да богаташ уђе у царство Божије. ²⁵ А ученици чувши уплашише се јако и рекоше: ко онда може да се спасе? ²⁶ Исус их погледа и рече им: људима је ово немогућно, али је Богу све могућно. ²⁷ Тада одговори Петар и рече му: ето, ми смо оставили све и пошли за тобом; шта ћемо добити? ²⁸ А Исус им рече: заиста вам кажем да ћете ви, који пођосте за мном, у новоме свету, када Син човечији седне на престо славе своје, и сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. ²⁹ И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или њиве ради мога имена, примиће стоструко и наследиће живот вечни. ³⁰ Али ће многи први бити последњи и последњи први.

Глава 20

Радници у винограду

¹ Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изиђе рано ујутро да најми раднике у свој виноград. ² А кад се погоди са радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. ³ И изишавши око трећега часа виде друге где стоје на тргу беспослени, ⁴ и онима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. ⁵ И они одоше. А када опет изиђе око шестога и деветога часа, учини исто тако. ⁶ И око једанаестога часа изишавши нађе друге где стоје и рече: што стојите овде цео дан беспослени? ⁷ Рекоше му: нико нас није најмио. Рече им: идите и ви у виноград. ⁸ А када наста вече, рече господар винограда своме управитељу: позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих. ⁹ И када дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. ¹⁰ А када дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. ¹¹ Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ¹² ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио са нама који поднесмо тежину дана и жегу. ¹³ А он одговори једном од њих и рече: пријатељу не чиним ти неправду; зар се ниси погодио са мном по динар? ¹⁴ Узми своје па иди; а ја хоћу овом последњем да дам као и теби. ¹⁵ Или зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар? ¹⁶ Тако ће последњи бити први и први последњи.

Пут у Јерусалим
Треће предсказање Исусове смрти и васкрсења

¹⁷ И када Исус пође горе у Јерусалим, узе Дванаесторицу насамо и на путу им рече: ¹⁸ ево идемо горе у Јерусалим, и Син човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, ¹⁹ и предаће га многобошцима да му се наругају и ишибају и распну, и трећи дан ће васкрснути.

²⁰ Тада му приђе мајка синова Зеведејевих са својим синовима клањајући се и молећи нешто од њега. ²¹ А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: реци да ова два моја сина седну један с твоје десне а један с леве стране у твоме царству. ²² А Исус одговори и рече: не знате шта иштете. Можете ли испити чашу коју ћу ја пити? Рекоше му: можемо. ²³ Рече им: чашу моју ћете испити, али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него ће припасти онима којима је приправио Отац мој. ²⁴ И чувши десеторица расрдише се на два брата. ²⁵ А Исус их дозва и рече: знате да владари народа господаре над њима и великаши их тлаче. ²⁶ Међу вама да не буде тако; него који хоће међу вама да буде велик, нека вам служи, ²⁷ и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга; ²⁸ као што Син човечији није дошао да му служе, него да послужи и да живот свој да као откуп за многе.

²⁹ А када су излазили из Јерихона, пође за њим многи народ. ³⁰ И гле, два слепца седећи крај пута чуше да Исус пролази и повикаше говорећи: Господе, смилуј се на нас, сине Давидов. ³¹ А народ им запрети да ућуте; али они још већма повикаше говорећи: Господе, смилуј се на нас, сине Давидов. ³² И стаде Исус, дозва их и рече: шта хоћете да вам учиним? ³³ Рекоше му: Господе, да се отворе наше очи. ³⁴ И смилова се Исус па дотаче њихове очи, и одмах прогледаше и пођоше за њим.

Глава 21

Месија улази у Јерусалим

¹ И када се приближаше Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, тада посла Исус двојицу ученика говорећи им: ² идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одвежите и доведите ми. ³ И ако вам ко каже што, реците да су Господу потребни; одмах ће их пустити. ⁴ А ово се догодило да се испуни што је рекао пророк: ⁵ »Кажите кћери Сионовој: ево цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње«. ⁶ Ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. ⁷ Доведоше магарицу и магаре, ставише на њих хаљине, и седе на њих. ⁸ А већина народа простре своје хаљине по путу, а други резаху грање са дрвећа и простираху по путу. ⁹ А народ који је ишао пред њим и за њим викао је: »Осана сину Давидову; нека је благословен који долази у име Господње; осана на висини«. ¹⁰ И када уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: ко је овај? ¹¹ А народ је говорио: то је пророк Исус из Назарета галилејскога.

¹² И уђе Исус у храм и истера све који су продавали и куповали у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, ¹³ и рече им: написано је: »Мој дом зваће се дом молитве«, а ви од њега чините разбојничку пећину. ¹⁴ И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их. ¹⁵ А првосвештеници и књижевници видевши чуда која учини и децу како вичу у храму: осана сину Давидову, расрдише се, ¹⁶ и рекоше му: чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: да; зар никада нисте читали: »Из уста деце и одојчади спремио си себи хвалу«? ¹⁷ И остави их те изиђе из града у Витанију, и преноћи онде.

¹⁸ А када се ујутро враћао у град, огладне. ¹⁹ И видевши једну смокву крај пута дође до ње, и не нађе на њој ништа до само лишћа, и рече јој: не било од тебе никад више плода довека. И одмах се осуши смоква. ²⁰ И ученици видеше па се зачудише говорећи: како се одмах смоква осушила? ²¹ А Исус одговори и рече им: заиста вам кажем, ако имате веру и не посумњате, учинићете не само што се догодило са смоквом, него ако и овој гори кажете: дигни се и баци се у море, биће; ²² и све што затражите у молитви верујући, примићете.

Христова власт

²³ И када дође у храм, приступише му, док је учио, првосвештеници и народне старешине говорећи: каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? ²⁴ А Исус им у одговору рече: и ја ћу вас нешто упитати, па ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово. ²⁵ Откуда беше Јованово крштење? са неба или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: ако кажемо - с неба, рећи ће нам: зашто му онда не поверовасте? ²⁶ А ако кажемо - од људи, бојимо се народа; јер Јована сви сматрају пророком. ²⁷ И одговорише Исусу и рекоше: не знамо. Рече и он њима: ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.

Два сина

²⁸ А шта ви мислите? Један човек је имао два сина; пришавши првоме рече: синко, иди данас и ради у винограду. ²⁹ Он одговори и рече: идем, господару, и не оде. ³⁰ Тада приђе другоме и рече исто тако. А он одговори и рече: нећу, али се касније покаја и оде. ³¹ Који је од двојице учинио очеву вољу? Рекоше: други. Рече им Исус: заиста вам кажем да цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божије. ³² Јер вам дође Јован путем праведности, и не поверовасте му; а цариници и блуднице му повероваше; ви сте видели, али се нисте покајали да му поверујете.

Зли виноградари

³³ Чујте другу причу. Беше један домаћин који посади виноград, и огради га оградом, и ископа у њему муљару, и сагради кулу, па га даде под закуп виноградарима и отпутова. ³⁴ А када се приближи време плодова, посла своје слуге виноградарима да приме његове плодове. ³⁵ И ухватише виноградари његове слуге, те једнога избише, другога убише, а трећега каменоваше. ³⁶ Опет посла друге слуге, више њих но први пут, и учинише им исто тако. ³⁷ Најзад посла к њима свога сина говорећи: презаће од мога сина. ³⁸ Али виноградари видевши сина рекоше међу собом: ово је наследник; хајде да га убијемо, па ћемо имати његово наследство. ³⁹ И ухватише га, избацише га из винограда и убише. ⁴⁰ Када, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити оним виноградарима? ⁴¹ Рекоше му: као злочинце ће их зло побити, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати плодове у своје време. ⁴² Рече им Исус: зар никад нисте читали у писмима: »Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен. Од Господа би ово, и дивно је у нашим очима«? ⁴³ Зато вам кажем да ће се узети од вас царство Божије и дати народу који доноси плодове његове. ⁴⁴ И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. ⁴⁵ И чувши првосвештеници и фарисеји његове приче увидеше да о њима говори; ⁴⁶ и тражећи да га ухвате побојаше се народа, јер га сматраху пророком.

Глава 22

Свадбена гозба

¹ И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи: ² царство небеско је слично једном краљу који приреди свадбу своме сину. ³ И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу. ⁴ Опет посла друге слуге говорећи: реците званицама: ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и храњеници су поклани, и све је спремно; дођите на свадбу. ⁵ А они не марише и одоше, један на своју њиву, а други у своју трговину; ⁶ остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише. ⁷ А краљ се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали. ⁸ Тада рече својим слугама: свадба је спремна, али званице не беху достојне; ⁹ идите дакле на раскршћа, и које год нађете позовите на свадбу. ¹⁰ И слуге оне изиђоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. ¹¹ А када уђе краљ да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо. ¹² И рече му: пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха? А он занеме. ¹³ Тада краљ рече слугама: свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба. ¹⁴ Јер су многи звани, али је мало изабраних.

Плаћање пореза

¹⁵ Тада одоше фарисеји и договорише се како да га ухвате у речи. ¹⁶ И послаше му своје ученике са Иродовцима, који рекоше: учитељу, знамо да си истинит и у истини учиш путу Божијем, ни на кога се не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. ¹⁷ Реци нам дакле шта мислиш? Да ли је допуштено дати цару порез, или није? ¹⁸ Али Исус позна њихову злоћу и рече: што ме кушате, лицемери? ¹⁹ Покажите ми порезни новац. А они му пружише динар. ²⁰ И рече им: чији је ово лик и натпис? ²¹ Рекоше му: царев. Тада им рече: дајте дакле цару царево а Богу Божије. ²² И чувши задивише се, те га оставише и одоше.

О васкрсењу мртвих

²³ Онога дана приступише му садукеји, који говоре да нема ускрса, и упиташе га: ²⁴ учитељу, Мојсије рече: »Ако ко умре без деце, нека брат његов узме његову жену и подигне пород своме брату«. ²⁵ А код нас је било седморо браће: први се ожени и умре, па како није имао порода, остави своју жену брату своме; ²⁶ тако и други и трећи, све до седмога. ²⁷ А после свих умре жена. ²⁸ О ускрсу дакле којега ће од седморице бити жена? Јер су је сви имали. ²⁹ А Исус одговори и рече им: варате се не знајући Писма ни силе Божије. ³⁰ Јер се о ускрсу нити жене нити удају, него су као анђели Божији на небу. ³¹ А за ускрс мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао: ³² »Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев«? Бог није Бог мртвих него живих. ³³ И чувши народ дивљаше се његовој науци.

Највећа заповест

³⁴ А кад су фарисеји чули да је ућуткао садукеје, скупише се заједно, ³⁵ и упита један од њих, законик, кушајући га: ³⁶ учитељу, која је највећа заповест у закону? ³⁷ А он му рече: »Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом«. ³⁸ Ово је највећа и прва заповест. ³⁹ А друга је као и ова: » Љуби ближњега свога као самога себе«. ⁴⁰ О овим двема заповестима виси сав закон и пророци.

Месија - Давидов син и Господ

⁴¹ А када фарисеји беху окупљени, упита их Исус: ⁴² шта ви мислите о Христу? чији је син? Рекоше му: Давидов. ⁴³ Рече им: како га онда Давид Духом назива Господом говорећи: ⁴⁴ »Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље под ноге твоје«? ⁴⁵ Кад дакле Давид њега назива Господом, како му је син? ⁴⁶ И нико није могао да му одговори ни речи, нити се ко усуди од онога дана да га више пита.

Глава 23

Упозорења књижевницима и фарисејима

¹ Тада Исус рече народу и својим ученицима говорећи: ² На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. ³ Све дакле што вам кажу чините и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине. ⁴ Него везују тешка и несношљива бремена и мећу на људска плећа, а сами својим прстом неће да их помакну. ⁵ А сва своја дела чине да их људи виде: јер шире своје молитвене записе и праве велике ресе на хаљинама, ⁶ воле прочеље на гозбама и прва места у синагогама, ⁷ поздраве на трговима и да их људи зову »рави«. ⁸ Ви се не зовите »рави«, јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа. ⁹ И никога на земљи не називајте својим оцем; јер је један Отац ваш небески. ¹⁰ Нити се називајте наставници, јер је један наставник ваш, Христос. ¹¹ А највећи међу вама нека вам буде слуга. ¹² Ко уздиже самога себе - биће понижен, а ко унизи самога себе - биће уздигнут.

¹³ Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате унутра оне који хоће да уђу.

[¹⁴ Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете удовичке куће и тобоже се молите дуго. Зато ћете строже бити осуђени.]

¹⁵ Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што преходите море и копно да створите једног проселита, и кад постане, чините га сином пакленим, двапут горим од себе.

¹⁶ Тешко вама, слепе вође, који говорите: ако се ко закуне храмом, није ништа; ако се пак закуне храмовним златом, обавезан је. ¹⁷ Будале и слепци, шта је веће, злато или храм који је осветио злато? ¹⁸ И: ако се ко закуне жртвеником, није ништа; а ако се закуне даром који је на њему, обавезан је. ¹⁹ Слепци, шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар? ²⁰ Ко се дакле заклео жртвеником, куне се њиме и свим што је на њему. ²¹ И ко се заклео храмом, куне се њиме и оним који пребива у њему; ²² и који се заклео небом, куне се престолом Божијим и оним који седи на њему.

²³ Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од нане, копра и кима, а остависте што је претежније у закону, правду, милосрђе и веру; ово је требало чинити, а оно не остављати. ²⁴ Слепе вође, који оцеђујете комарца, а камилу гутате.

²⁵ Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неумерености. ²⁶ Фарисеју слепи, очисти прво што је у чаши, да буде и њена спољашност чиста.

²⁷ Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. ²⁸ Тако се и ви споља показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерства и безакоња.

²⁹ Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што градите гробове пророка и украшавате споменике праведника, ³⁰ и говорите: да смо живели у време својих отаца, не бисмо били њихови саучесници у крви пророка. ³¹ Тако сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. ³² И ви испуните меру својих отаца. ³³ Змије, змијски породе, како да побегнете од осуде паклене? ³⁴ Зато, ево вам шаљем пророке, и мудре и књижевнике. Од њих ћете једне убити и распети, а друге шибати у вашим синагогама и гонити од града до града, ³⁵ да дође на вас сва праведна крв, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, кога убисте између храма и жртвеника. ³⁶ Заиста вам кажем, све ће то доћи на овај нараштај.

³⁷ Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби, колико пута хтедох да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила, и не хтедосте. ³⁸ Ето, оставља вам се дом ваш пуст. ³⁹ Него вам кажем, од сада ме нећете видети док не речете: нека је благословен који долази у име Господње.

Глава 24

Пророштво о разорењу храма и о крају света

¹ И изишавши Исус из храма иђаше даље, и приђоше му његови ученици да му покажу грађевине храма. ² А он им одговори и рече: не видите ли све ово? Заиста вам кажем, неће се оставити овде камен на камену који се неће порушити. ³ Када је пак седео на Маслинској гори, приђоше му ученици насамо говорећи: кажи нам када ће то бити, и шта је знак твога доласка и свршетка света? ⁴ И одговори Исус и рече им:

⁵ Гледајте да вас ко не заведе. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: ја сам Христос, и многе ће завести. ⁶ А чућете за ратове и гласове о ратовима. Пазите, не плашите се; јер то мора да буде, али још није крај. ⁷ Јер ће устати народ на народ и царство на царство, и биће глади и куге и земљотреса по разним местима. ⁸ Али је све то само почетак невоља. ⁹ Тада ће вас предати на муке и убијаће вас, и сви народи ће вас мрзети због мога имена. ¹⁰ Тада ће се многи саблазнити и један другога издати и мрзеће један на другога; ¹¹ и појавиће се многи лажни пророци и завешће многе; ¹² и због многог безакоња охладнеће љубав многих. ¹³ А ко истраје до краја, тај ће бити спасен. ¹⁴ И проповедаће се ово еванђеље о царству по свему свету за сведочанство свима народима, и тада ће доћи крај.

¹⁵ Када, дакле, видите да гнусоба опустошења, о којој је говорио пророк Данило, стоји на светом месту, ко чита нека разуме, ¹⁶ тада становници Јудеје нека беже у горе, ¹⁷ а ко буде на крову нека не силази да узме што из своје куће, ¹⁸ и ко буде у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. ¹⁹ Тешко трудним женама и дојиљама у те дане. ²⁰ Молите се да бежање ваше не буде у зиму или у суботу; ²¹ јер ће тада бити велика невоља, какве није било од постања света до сада, нити ће бити. ²² И ако се не би скратили они дани, не би се спасао ни један човек. Али због изабраних скратиће се они дани.

²³ Ако вам тада ко каже: ево Христос је овде, или: онде, немојте поверовати. ²⁴ Јер ће се јавити лажне месије и лажни пророци, те ће чинити велике знаке и чуда, да заведу - ако је могуће - и изабране. ²⁵ Ето, рекао сам вам унапред. ²⁶ Ако вам дакле кажу: ево га у пустињи, немојте изићи, ево га у собама, немојте поверовати. ²⁷ Јер као што муња излази од истока и сева до запада, тако ће бити и долазак Сина човечијег; ²⁸ где год буде лешина, тамо ће се орлови окупити.

²⁹ Одмах после невоље оних дана сунце ће потамнети и месец неће давати своје светлости, и звезде ће падати с неба, и силе небеске уздрмаће се. ³⁰ И тада ће се на небу појавити знак Сина човечијег, па ће тада закукати сва племена на земљи, и угледаће Сина човечијег где долази на облацима небеским са силом и великом славом. ³¹ И послаће своје анђеле са гласовитом трубом, па ће скупити његове изабранике од четири ветра, од једног краја неба до другог.

³² А од смокве научите причу: када њена грана већ омекша и пролиста, знате да је лето близу. ³³ Тако и ви када видите све ово, знајте да је близу пред вратима. ³⁴ Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. ³⁵ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.

Незнани дан и час

³⁶ А о оном дану и часу нико не зна, ни анђели небески, него само Отац. ³⁷ Као дани Нојеви, тако ће бити долазак Сина човечијег. ³⁸ Јер као што су у дане пред потопом јели и пили, женили се и удавали, до дана када Ноје уђе у ковчег, ³⁹ и нису знали док не дође потоп и све однесе, тако ће бити и долазак Сина човечијег. ⁴⁰ Тада ће бити два на пољу, један ће бити прихваћен, а други ће бити остављен; ⁴¹ две ће млети у млину, једна ће бити прихваћена, а друга ће бити остављена. ⁴² Бдите дакле, јер не знате у који дан ће доћи Господ ваш.

⁴³ А ово знајте, када би домаћин знао у коју ноћну стражу ће лопов доћи, бдио би и не би дозволио да се поткопа његова кућа. ⁴⁴ Зато и ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час када не мислите. ⁴⁵ Ко је дакле верни и мудри слуга, кога постави господар над својом чељади, да им даје храну на време? ⁴⁶ Блажен је онај слуга кога господар његов, када дође, нађе да тако чини. ⁴⁷ Заиста вам кажем да ће га поставити над свим својим имањем. ⁴⁸ Ако пак онај рђави слуга каже у свом срцу: мој господар ће се дуго задржати, ⁴⁹ те почне тући своје другове у служби, и јести и пити са пијаницама, ⁵⁰ доћи ће господар онога слуге у дан када не очекује и у час који не зна, ⁵¹ па ће га пресећи и ставити међу лицемере. Онде ће бити плач и шкргут зуба.

Глава 25

Десет девојака

¹ Тада ће царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изиђоше у сусрет младожењи. ² Пет од њих беху неразумне а пет мудре. ³ Јер неразумне узевши своје светиљке не узеше са собом уља; ⁴ а мудре узеше уље у посудама са својим светиљкама. ⁵ Пошто је младожења одоцнео, задремаше све и заспаше. ⁶ А о поноћи наста вика: ево младожење, изиђите му у сусрет. ⁷ Тада усташе све оне девојке и уредише своје светиљке. ⁸ А неразумне рекоше мудрима: дајте нам од свога уља, јер се наше светиљке гасе. ⁹ Али мудре одговорише: да не буде мало нама и вама, идите боље трговцима и купите себи. ¹⁰ Када су оне отишле да купе, дође младожења и оне спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. ¹¹ А касније дођоше и остале девојке говорећи: господару, господару, отвори нам. ¹² Али он одговори и рече: заиста вам кажем, не познајем вас. ¹³ Бдите дакле, јер не знате дана ни часа.

Таланти

¹⁴ Јер као што човек полазећи на пут позва своје слуге и предаде им своје имање, ¹⁵ те једном даде пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме према његовој моћи, и отпутова. ¹⁶ Онај што прими пет таланата одмах оде, послова с њима и стече других пет. ¹⁷ Исто тако и онај са два стече друга два. ¹⁸ А онај који прими један, оде, ископа јаму у земљи и сакри новац свога господара. ¹⁹ После дугог времена дође господар оних слугу и стаде се обрачунавати с њима. ²⁰ И приступивши онај што прими пет таланата донесе других пет таланата говорећи: господару, пет таланата ми предаде, види, зарадих других пет таланата. ²¹ Рече му господар његов: добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара. ²² А пришавши онај што прими два таланта рече: господару, два таланта ми предаде; види, зарадих друга два таланта. ²³ Рече му господар његов: добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара. ²⁴ А пришавши онај што је примио један талант рече: господару, знао сам да си тврд човек, жањеш где ниси посејао, и скупљаш где ниси вејао; ²⁵ побојах се, одох и сакрих твој талант у земљу; види, имаш своје. ²⁶ А господар његов одговори и рече му: зли и лењи слуго, знао си да жањем где нисам посејао и скупљам где нисам вејао. ²⁷ Требало је дакле да даш мој новац мењачима, и ја бих по доласку узео своје с каматом. ²⁸ Стога узмите од њега талант и дајте ономе што има десет таланата. ²⁹ Јер свакоме који има даће се и претећи ће; а од онога који нема - узеће се и оно што има. ³⁰ А некориснога слугу избаците у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.

Судни дан

³¹ А када дође Син човечији у својој слави и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје; ³² и биће окупљени пред њим сви народи, и он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца, ³³ и поставиће овце себи с десне стране а јарце с леве. ³⁴ Тада ће рећи цар онима с десне стране: ходите, благословени Оца мога, наследите царство које вам је припремљено од постанка света. ³⁵ Јер огладнех и дадосте ми да једем, ожеднех и напојисте ме, странац бејах и угостисте ме, ³⁶ го бејах и обукосте ме, разболех се и посетисте ме, у тамници бејах и дођосте к мени. ³⁷ Тада ће му одговорити праведници и рећи: Господе, када те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо? ³⁸ Када те видесмо као странца и угостисмо, или гола и оденусмо? ³⁹ Када те видесмо болесна или у тамници и дођосмо теби? ⁴⁰ А цар ће им одговорити и рећи: заиста вам кажем, у колико учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте. ⁴¹ Тада ће рећи и онима с леве стране: идите од мене, проклети, у вечни огањ припремљен ђаволу и његовим анђелима. ⁴² Јер огладнех и не дадосте ми да једем, ожеднех и не напојисте ме, ⁴³ странац бејах и не угостисте ме, го бејах и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах и не посетисте ме. ⁴⁴ Тада ће они одговорити и рећи: Господе, када те видесмо гладна или жедна или као странца или гола или болесна или у тамници и не послужисмо ти? ⁴⁵ Тада ће им одговорити и рећи: Заиста вам кажем, у колико не учинисте једном од ових најмањих, ни мени не учинисте. ⁴⁶ И отићи ће ови у вечну казну, а праведници у живот вечни.

Глава 26

Завера против Исуса
Помазање у Витанији Јудина издаја

¹ А када Исус сврши све ове говоре, рече својим ученицима: ² знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијег ће предати да га распну. ³ Тада се скупише првосвештеници и народне старешине у двор првосвештеника који се звао Кајафа, ⁴ па се договорише да Исуса на превару ухвате и убију, ⁵ али говораху: не о празнику, да се народ не побуни.

⁶ А када је Исус био у Витанији у кући Симона Губавог, ⁷ приђе му жена са судом од алавастра, пуним скупоценог мира, и изли га на главу његову док је био за трпезом. ⁸ Када то видеше ученици, негодоваху говорећи: чему ова штета? ⁹ Ово се могло скупо продати и дати сиромасима. ¹⁰ Али Исус разуме и рече им: што причињавате непријатности жени? Добро дело ми учини; ¹¹ јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда; ¹² када она, наиме, изли ово миро на моје тело, за моју сахрану то учини. ¹³ Заиста вам кажем, где год се успроповеда ово еванђеље по целом свету, казаће се и то шта она учини, за сећање на њу. ¹⁴ Тада један од Дванаесторице, који се зове Јуда Искариотски, оде првосвештеницима и рече: ¹⁵ шта ћете ми дати, па ћу да вам га издам? А они му одредише тридесет сребрника. ¹⁶ И од тада је тражио згодну прилику да га изда.

Тајна вечера

¹⁷ А првога дана бесквасних хлебова приступише ученици Исусу говорећи: где хоћеш да ти спремимо да једеш Пасху? ¹⁸ Он рече: идите у град до тога и тога и реците му: Учитељ каже: моје време је близу; код тебе ћу празновати Пасху са својим ученицима. ¹⁹ И учинише ученици како им Исус нареди, те спремише Пасху.

²⁰ А када наста вече, лежаше за трпезом са Дванаесторицом. ²¹ И док су јели, рече: заиста вам кажем да ће ме један од вас издати. ²² И веома ожалошћени почеше говорити један за другим: да нисам ја, Господе? ²³ А он одговори и рече: који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати. ²⁴ Син човечији додуше иде - као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који посредује у издајству Сина човечијег; боље би му било да се није родио онај човек. ²⁵ А Јуда, који га издаде, одговори и рече: да нисам ја, рави? Рече му: ти каза.

²⁶ А када су јели, узе Исус хлеб, благослови, изломи и даде ученицима и рече: узмите, једите; ово је тело моје. ²⁷ Тада узе чашу и захвали, даде им и рече: пијте из ње сви; ²⁸ јер ово је моја крв савеза, која се пролива за многе ради опроштаја грехова. ²⁹ Али вам кажем, од сада нећу пити од овога рода чокотова до онога дана када ћу га с вама пити новог у царству Оца мога.

Наговештај Петровог одрицања
и молитва lang=SR-CYR style='font-style:normal'>у lang=SR-CYR style='font-style:normal'>Гетсиманији

³⁰ И пошто су отпојали хвалу, изиђоше на Маслинску гору. ³¹ Тада им рече Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи; јер је написано: »Ударићу пастира, па ће се разбећи овце од стада«. ³² А после свога ускрса отићи ћу пред вама у Галилеју. ³³ Тада Петар одговори и рече му: ако се сви саблазне о тебе, ја се никада нећу саблазнити. ³⁴ Рече му Исус: заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што запева петао. ³⁵ Рече му Петар: и ако треба да умрем с тобом, нећу се тебе одрећи. Тако рекоше и сви ученици.

³⁶ Тада дође Исус с њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: седите ту док ја одем онамо и помолим се. ³⁷ И поведе Петра и двојицу Зеведејевих синова, те поче тужити и плашити се. ³⁸ Тада им рече: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите са мном. ³⁹ И отиде мало даље и паде на своје лице молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша; али не како ја хоћу него како ти. ⁴⁰ И дође ученицима и нађе их где спавају, па рече Петру: тако не могосте ни један час пробдети са мном? ⁴¹ Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо. ⁴² Опет, по други пут оде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша, да је не пијем, нека буде твоја воља. ⁴³ И дошавши опет их нађе где спавају, јер им очи беху отежале. ⁴⁴ И остави их опет. Отишавши помоли се по трећи пут и изговори поново исте речи. ⁴⁵ Тада дође ученицима и рече: спавате само и почивате; ево, приближио се час и Сина човечијег предају у руке грешника. ⁴⁶ Устаните, хајдемо; ево, приближио се мој издајник.

⁴⁷ И док је он још говорио, гле Јуда, један од Дванаесторице, дође и с њим многи људи са мачевима и батинама, послани од првосвештеника и народних старешина, ⁴⁸ а издајник његов даде им знак говорећи: кога пољубим, тај је; држите га. ⁴⁹ И одмах пришавши Исусу рече: здраво, рави, и пољуби га. ⁵⁰ А Исус му рече: пријатељу, зашто си дошао? Тада приступише, ставише руке на Исуса и ухватише га. ⁵¹ И гле, један из Исусовог друштва пружи руку, исука свој мач и удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо, ⁵² Тада му рече Исус: врати свој мач на његово место; јер сви који се маше за мач - од мача ће погинути. ⁵³ Или мислиш да не могу да замолим свога Оца, па ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? ⁵⁴ Како би се онда испунила Писма, да тако треба да буде? ⁵⁵ Онога часа рече Исус светини: изиђосте као на разбојника са мачевима и батинама да ме ухватите. Свакодневно сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили. ⁵⁶ Али све се ово догодило да се испуне пророчка писма. Тада га сви ученици оставише и побегоше.

Исус пред синедрионом
Петрово одрицање

⁵⁷ А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се окупише књижевници и старешине. ⁵⁸ А Петар иђаше за њим издалека све до првосвештеникова двора, и ушавши унутра сеђаше са слугама да види крај. ⁵⁹ А првосвештеници и сав синедрион тражаху лажно сведочанство против Исуса, да га погубе, ⁶⁰ и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Најзад приступише двојица ⁶¹ и рекоше: овај рече: могу да разрушим храм Божији и да га за три дана саградим. ⁶² Тада уста првосвештеник и рече му: ништа не одговараш, што ови сведоче против тебе? ⁶³ А Исус је ћутао. И првосвештеник му рече: заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији? ⁶⁴ Рече му Исус: ти каза; али вам кажем, од сада ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и долази на небеским облацима. ⁶⁵ Тада првосвештеник раздра своје хаљине говорећи: похулио је на Бога; шта нам још требају сведоци? Ето сад чусте хулу. ⁶⁶ Шта мислите? А они одговорише и рекоше: заслужио је смрт. ⁶⁷ Тада му пљунуше у лице и ударише га по глави, а други по образу ⁶⁸ говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари?

⁶⁹ А Петар је седео напољу у дворишту; и приђе му једна слушкиња говорећи: и ти си био са Исусом Галилејцем. ⁷⁰ Али он одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш. ⁷¹ А када изиђе у предворје, виде га друга и рече онима што беху онде: овај беше с Исусом Назарећанином. ⁷² И опет одрече уз заклетву: не знам тога човека. ⁷³ Мало после приђоше они што су стајали и рекоше Петру: заиста си и ти од њих, јер те и говор твој одаје. ⁷⁴ Тада се поче проклињати и клети: не знам тога човека. И одмах запева петао. ⁷⁵ И сети се Петар Исусове речи што је рекао: пре но што петао запева три пута ћеш ме се одрећи; и изишавши напоље заплака горко.

Глава 27

Исус пред Пилатом

¹ А када свану договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију. ² И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату.

³ Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама ⁴ говорећи: греших што издадох невину крв; а они му рекоше: шта се то нас тиче? То је твоја брига. ⁵ Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се. ⁶ А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв. ⁷ Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. ⁸ Зато се она њива до данас зове Крвна њива. ⁹ Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: »И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви, ¹⁰ и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ«.

¹¹ А када Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: јеси ли ти јудејски цар? А Исус рече: ти кажеш. ¹² И када га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. ¹³ Тада му рече Пилат: зар не чујеш шта све сведоче против тебе? ¹⁴ И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио.

¹⁵ А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели. ¹⁶ Тада су имали познатога сужња који се звао Варава. ¹⁷ И када се окупише, рече им Пилат: кога хоћете да вам ослободим, Вараву или Исуса који се зове Христос? ¹⁸ Јер је знао да су га предали из зависти. ¹⁹ А када је седео на судијској столици, поручи му његова жена: немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника; јер сам данас у сну много препатила због њега. ²⁰ Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе. ²¹ А намесник им се обрати и рече: којега од ове двојице хоћете да вам ослободим? Они рекоше: Вараву. ²² Рече им Пилат: а шта да урадим са Исусом који се зове Христос? Сви рекоше да распет буде. ²³ А он рече: какво је зло учинио? Али они још више викаху говорећи: нека распет буде. ²⁴ А Пилат видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду па опра руке пред народом и рече: ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути. ²⁵ Одговори сав народ и рече: крв његова на нас и на нашу децу. ²⁶ Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну.

²⁷ Тада намесникови војници поведоше Исуса у преториум и скупише око њега целу чету. ²⁸ Свукоше га и огрнуше му црвену кабаницу, ²⁹ оплетоше венац од трња те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: здраво, јудејски царе, ³⁰ и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави. ³¹ И када му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну.

Распеће

³² И излазећи нађоше човека из Кирине, по имену Симона; овога натераше да му понесе крст. ³³ И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи место Лубања, ³⁴ дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије. ³⁵ А када га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку, ³⁶ и седећи чуваху га онде. ³⁷ И ставише му више главе његову кривицу написану: ово је Исус, јудејски цар. ³⁸ Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне а другога с леве стране. ³⁹ А пролазници су га грдили машући својим главама ⁴⁰ и говорећи: ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе, ако си Син Божији, сиђи с крста. ⁴¹ Исто тако су говорили првосвештеници заједно са књижевницима и старешинама исмевајући му се: ⁴² друге је спасао, себе не може да спасе; цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо веровати у њега. ⁴³ Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божији сам Син. ⁴⁴ А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим.

⁴⁵ А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи. ⁴⁶ Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: »Или, Или, лема савахтани«; то значи: Боже мој, Боже мој, зашто ме остави? ⁴⁷ А неки од оних што су онде стајали чувши то рекоше: овај зове Илију. ⁴⁸ И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије. ⁴⁹ А остали рекоше: остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе. ⁵⁰ А Исус опет повика гласно и издахну.

⁵¹ И гле, завеса у храму расцепи се на двоје од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше, ⁵² и гробови се отворише те васкрснуше многа тела умрлих светаца; ⁵³ и изишавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима. ⁵⁴ А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: овај заиста беше Божији син. ⁵⁵ А беху онде и гледаху издалека многе жене, које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му. ⁵⁶ Међу њима беше Марија Магдалина, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова.

Исусова сахрана

⁵⁷ А када наста вече, дође богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик; ⁵⁸ овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда. ⁵⁹ И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно, 60 па га стави у свој нови гроб који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде. ⁶¹ А Марија Магдалина и друга Марија сеђаху онде према гробу.

⁶² А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата ⁶³ и рекоше: господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: после три дана васкрснућу. ⁶⁴ Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана, да не дођу његови ученици, украду га, и народу рекну: васкрсао је из мртвих, па ће последња превара бити гора од прве. ⁶⁵ Рече им Пилат: ево вам стража; идите и осигурајте како знате. ⁶⁶ А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу.

Глава 28

Васкрсење

¹ А после суботе, у свануће првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб. ² И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. ³ А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. ⁴ Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. ⁵ Тада анђео проговори и рече женама: ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. ⁶ Нема га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. ⁷ И идите брзо па реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих, и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекох вам. ⁸ И отишавши одмах од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. ⁹ И гле, Исус их срете и рече: здраво. А оне пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се. ¹⁰ Тада им Исус рече: не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети.

¹¹ А када су оне ишле, гле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. ¹² И састаше се са старешинама, те се договорише и дадоше војницима много новца ¹³ говорећи: кажите да су његови ученици дошли ноћу и украли га док смо спавали. ¹⁴ И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. ¹⁵ А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана.

Апостолска мисија

¹⁶ А једанаесторица ученика одоше у Галилеју на гору, куда им је одредио Исус, ¹⁷ и када га видеше, поклонише се, а неки посумњаше. ¹⁸ Тада приђе Исус и рече им: мени је дана сва власт на небу и на земљи. ¹⁹ Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, ²⁰ учећи их да држе све што сам вам наложио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка света.