Петар Грујичић

Ђерзелез

По мотивима приповетке Пут Алије Ђерзелеза Иве Андрића и народне епике о Алији Ђерзелезу

Л и ц а

• Ђерзелез
• Човек без стида
• Човек са великим стомаком
• Човек који увек касни
• Човек који муца
• Перверзни индивидуум
• Пушач опијума
• Јања
• Радивоје
• Грујица
• Новак
• Фатме
• Прва монахиња
• Друга монахиња
• Паж
• Џелат

• Цигански оркестар и лутке на концу

Издајници су оклеветали Алију Ђерзелеза, и султан је прогласио катул-ферман, указ о Ђерзелезовом смакнућу.

Ускоро, султан и његова војска упадну у клопку код Будима. Од сигурног пораза може да их спасе још само неустрашиви Ђерзелез, за којег се прочује да је ипак избегао смакнуће.

Али, где је он сада? На први поглед, Ђерзелез се не разликује од полусвета и раје међу које је залутао. Штавише, излази на видело да се његов одлазак код султана чак и безнадежно одгађа, зато што он, иако моралан и изузетан у сваком погледу, није у стању да одоли једној својој понижавајућој страсти…

Напомена: у овој, још увек радној верзији текста, сви ликови говоре екавицом, уз обилну употребу турцизама. Коначни избор дијалекта је, међутим, предмет пишчеве недоумице која, надамо се, неће да штети утиску предстојећег читања.

Театар сенки

У ДВОРУ У ИСТАНБУЛУ, НА ПРЕСТОЛУ СЕДИ ЛУТКА СУЛТАНА.

УЛАЗИ ЛУТКА ФАТМЕ, ЖЕНЕ СА ЗАРОМ И ФЕРЕЏОМ.

ФАТМЕ. Пресветли падишаху, тражили сте ме…

СУЛТАН. Где је Ђерзелез и шта ради?

ФАТМЕ. Ено га одмара, у својој кули на западу.

СУЛТАН. Нека дође.

ФАТМЕ. Али, пут до твоје палате је далек. Две седмице јахања, и то галопом.

СУЛТАН. Не и за њега. На мој позив, време и простор за њега не постоје. Доведи га одмах. Сада.

ФАТМЕ. Сада?

СУЛТАН. Да, хоћу сада да га видим. Ни трен касније.

ФАТМЕ. Можда…

СУЛТАН. Сада!

ФАТМЕ ИЗЛАЗИ.
УЛАЗИ ЛУТКА ЂЕРЗЕЛЕЗА. ЂЕРЗЕЛЕЗ СЕ ПОКЛОНИ ПРЕД СУЛТАНОМ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Часни падишаху, свечево колено!

СУЛТАН. Хоћу нешто да те питам, славни Ђерзелезе… Да ли знаш, ко је онај евлија што је летос спасао моју ордију у Сирији?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ја, часни падишаху.

СУЛТАН. А онај мејданџија, што погуби мога душманина Арапског краља и његовога заштитника, злога духа Каранђолоза?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ја, часни падишаху.

СУЛТАН. А онај евлија који уби троглаву аждају у тучаноме граду?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ја, часни падишаху.

СУЛТАН. А онај евлија, јунак над јунацима, што је видео дворе Џенета и поноре Џехенема?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ја, часни падишаху.

СУЛТАН. И све то си урадио, моја верна слуго, Алијо Ђерзелезе, за љубав твог бившег господара!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Бившег?… Зашто бившег?

СУЛТАН. Зато што си, како чујем, пронашао новог.

УЛАЗИ ЛУТКА ЏЕЛАТА И ОДСЕЦА ЂЕРЗЕЛЕЗУ ГЛАВУ.

ВРАЋА СЕ ФАТМЕ.

ФАТМЕ. Онај који је до пре само један трен био жив, више није.

СУЛТАН. Да сви виде како пролази муртатин!

ФАТМЕ. А толики јунак био! Толики херој!

СУЛТАН. Евлија над евлијама!

ФАТМЕ. Продао се за јефтине паре…

СУЛТАН. И то баш пред мој полазак у одсудни бој на Будим, да мојим ордијама забије нож у леђа… (ДАЈЕ ФАТМЕ ВРЕЋУ СА НОВЦЕМ.) На, моја верна Фатме, ово ти је за корист коју си ми учинила.

ФАТМЕ. Пресветли падишаху, издајник је кажњен и све препреке су уклоњене. Нека ти је вечна слава! Врата на европској тврђави сада су теби и твојим ордијама широм отворена!

*****

1

ХАН ПОРЕД ДРУМА.

ИСПОД СТРЕХЕ, ЗА СТОЛОВИМА СЕДЕ ГОСТИ: ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ (ПРАВОСЛАВНИ ПОП), ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ (КАДИЈИН ПИСАР), ПУШАЧ ОПИЈУМА (ШВЕРЦЕР НА ВЕЛИКО), ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ И ЧОВЕК БЕЗ СТИДА, КАО И РАДИВОЈЕ И ГРУЈИЦА.

ГОСТИ СЕДЕ И КОМЕНТАРИШУ, ГЛЕДАЈУЋИ ПРЕКО ОГРАДЕ НАБУЈАЛУ РЕКУ:

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Превозим товаре већ годинама широм наше велике и мудром руком управљане царевине, али река се још никад нигде није оволико излила из корита. Гле, прекопута извирују само кровови од кућа…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Водом плута ишчупано дрвеће, лешеви животиња и стоке која заудара толико да ти се трбух изокрене…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. А када се вода повуче, друм неће још дуго бити проходан: бујица порушила све ћуприје, а блато је толико да се до лета неће осушити.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ах, до лета! Немојте, молим вас. Мени је време драгоцено.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Теби? Драгоцено? А од када то, молим те?

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ја сам кјатиб у кадијиној канцеларији и моје је присуство тамо неопходно. А тек после овога невремена! Не смем ни да мислим шта ће нас дочекати, када нас затрпају попис штете, одштете, молбе и тужбе – муке преко главе!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Али, кијамет неће свима бити само од штете. У овом хану, на пример, бољем догађају се ни у слатком сну нису надали. Они Латини горе… (ПОКАЗУЈЕ ПРОЗОР НА СПРАТУ ХАНА.) Дипломате на важном путовању за Солун. Да није овог невремена, када би се такви задесили да преноће овде?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Никад, болан, никад.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Јесте, вала, такви одседају само у најфинијим хановима поред царске џаде, а не у брлозима као што је овај.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. А оно чељаде што путује са њима? Виде ли га неко?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ко није!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Дивота, небеско привиђење и - вереница млетачког конзула у Солуну, на путу до свог будућег супружника.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Конзул се до сада већ два пута женио и растављао, али му се овога пута баш посрећило.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Увек се, море, таквима посрећи! Увек!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Нарочито ако је у корист дипломатских односа и стабилних државних прилика! А има ли данас, људи моји, шта важније од добрих дипломатских односа и стабилним државних прилика?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Нема, брате! Нема! То је сада најважније!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Само, чему такви и толики гости, када нигде никог да послужује? Чекам крчмарицу већ читав сат, али ње нема па нема… (ДОЗИВА У СТРАНУ:) Јањо!… Јањо!…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Све трчи да те послужи. Једеш овде кад год навратиш, а никад ништа не плаћаш. Пре би ти се рука осушила, него за џеп да се машиш.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Ех, мој брате, платио бих ја њој, часна реч бих јој платио, да у мојој служби ствари зависе од мене.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Него од кога? Реци нам то, молим те, да лепо сви чујемо – од кога?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Проклети цариници! Грчки епископ већ одавно слабо, скоро нимало плаћа робу мојих пароха. Али, од кад су на ђумрукани престали товаре да пропуштају, ја и моја епархија смо без пребијене паре!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Јесте, истина је. Нисам успео нити половину мојих товара свиле и духана да пренесем преко царине! Не знам чему толика брига у последње време, али се надам да неће трајати дуго и да ће се нашим царством путовати мирно и безбедно као раније.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Али, да ли сте чули ову двојицу?… (ПОКАЖЕ ГРУЈИЦУ И РАДИВОЈА.) Веле, падишах се заглибио у некаквом походу на Беч.

РАДИВОЈЕ. (ИСПРАВИ ГА.) Будим.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Будим?

РАДИВОЈЕ. Није на Беч, него на Будим.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Да, на Будим. Извините, каурини, али шта можемо кад нас, праведне муслимане и државне кјатибе, падишах не обавештава толико исцрпно и две потанко у детаље као вас.

РАДИВОЈЕ. Не шалимо се, људи, тако нам крста! У питању је истина, сушта истина! Султанова војска се туче под Будимом и Ђерзелез им је сада од највеће потребе!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ђерзелез? Алија Ђерзелез?

РАДИВОЈЕ. Да, баш он, главом и брадом. Горе у планинама он има некакву кулу. Царски телали су долазили по њега за помоћ, али га нису пронашли.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Него су пронашли баш вас двојицу, хајдуке и пробисвете каквих нема од Јадрана до Црнога мора, да га међу нама потраже?

ГРУЈИЦА. Звучи необично, али је тако. Река наплавила све друмове, и ми смо се једини нашли при руци његовим слушкињама које су нас замолиле да Ђерзелеза о свему обавестимо и пожуримо га да што пре крене за Будим.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Лепо од вас, баш лепо, да толико хоћете помоћи… Него, да ли сте се тако вас двојица тако нашли при руци и Паши од Антиохије?

ГРУЈИЦА. М… олим?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Шта, зар нисте чули шта се прекјуче догодило Паши од Антиохије?

РАДИВОЈЕ. Не. А шта то?

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Паша је преклан у механи код Зечије јаруге и том приликом опљачкан до голе коже.

РАДИВОЈЕ. У механи код Зечије јаруге?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Његови јањичари су га пронашли тек изјутра. Натераше потеру за убицама, све преврнуше, али за џаба - нису их нашли, ко у земљу да су пропали.

РАДИВОЈЕ. Први пут чујем.

ГРУЈИЦА. Вешти неки зликовци...

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Било их је двојица.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. А, гле чуда, прича се и то да сте вас двојица виђени како шврљате тамо у близини.

ГРУЈИЦА. Глупост! Лаж!…Чак и да смо боравили у том крају, да ли сте ви некада видели Пашу од Антиохије? Оноликог човека и његову стражу не би потукли ни одреди до зуба наоружане војске, а камоли нас двојица!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Да га потучете - не. Али да сте то од свега срца прижељкивали - у то бих се већ радо опкладио.

РАДИВОЈЕ. (ГРУЈИЦИ:) Ех, што су ти људи, питаш их нешто, да помогнеш и себи и њима, а на крају те још набеде као најцрњег зликовца и убицу! Идемо, Грујице, јер како су кренули, на крају ће и у хапс да нас отерају… (ОСТАВИ НОВАЦ НА СТО И УСТАНЕ.) Ипак, ако се Ђерзелез ускоро појави, нека сачека да се вратимо, јер - свидело се то вама или не - сада једино ми можемо да му помогнемо!

ГРУЈИЦА И РАДИВОЈЕ ИЗАЂУ.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Фукара!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИ СТОМАКОМ. Билмези!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ти су већ одавно зрели за вешала!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Исти су ко онај њихов амиџа, Старина Новак! Да ли се сећате те несреће, тог зулумћара и битанге?

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ко би га заборавио, тог харамију и грешника без премца! Колико штете, чемера, колико посечених глава и уцвељених жена је тај хајдук оставио за собом! У његовим годинама, поштен Турчин од њега није смео ни ока да склопи!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Ех, да, ивер не пада далеко од кладе! Ти слажу кад зину, а сад су га, вала, скроз претерали - траже Ђерзелеза.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Никог другог, него Алију Ђерзелеза!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Истина, већ дуго се о њему ништа није чуло.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИ СТОМАКОМ. Читаву вечност се о њему ништа није чуло, а последње што је било, то је да је султан написао некакав ферман, да се Ђерзелез погуби.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Веле, Ђерзелез је ушао у неку заверу против падишаха.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Глупост! Лаж! Све је то лаж, гола лаж и завидљиво клеветање!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Било како да било, једно се мора признати: да се тај херој и божији човек међу нама овога часа појави, нико од нас, обичних грешника, не би га ни познао. Ја први!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Нити ја!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИ СТОМАКОМ. Ни ја, богами!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ни ја га нисам рођени очима видео. Али, о њему сам већ слушао толике приче и, кад бих га угледао, кладим се да би га истог часа познао…

ИЗ ХАНА ИЗАЂЕ ЂЕРЗЕЛЕЗ И СЕДНЕ ЗА СТО ЗА КОЈИМ СУ МАЛОПРЕ СЕДЕЛИ РАДИВОЈЕ И ГРУЈИЦА.

НЕ ПРИМЕТИВШИ ГА, ГОСТИ НАСТАВЉАЈУ РАЗГОВОР:

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Јесте, болан, и ја знам једног који га је видео! Вели, такав инсан по земљи још није ходао: увек је млад, а коса му је црно-плава и сјајна…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Чело широко и право. И има сјајне, плаво-црне очи…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Струк витак, као у девојке…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Руке су му дивно уобличене и дуге, тако да кад стане право, шаке му додирују колена.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Уста су му као у арслана…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Четрдесет зуба у вилици, сви једнаки, а његов глас, одлучан и чврст…

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. И све што каже, у прави је час и погађа право у мету!

УЛАЗИ ЈАЊА, ИЗУЗЕТНО ДЕБЕЛА И РУЖНА ЖЕНА, И ДОНОСИ ЂЕРЗЕЛЕЗУ ЧАШУ ВИНА.

ПОТОМ СЕ ЗАПУТИ ДА ИЗАЂЕ, АЛИ ЈЕ ЗАУСТАВИ ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ:

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. (ЈАЊИ:) Јањо?... Шта сад ово треба да значи?

ЈАЊА. Које?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Па ово… Чекамо те овде већ пола дана, а ти послужујеш госта који тек што је сео, а ништа није наручио!

ЈАЊА. Какви ништа! Па ја због вас, бре, читав дан набављам и спремам, спала сам са ногу!… (ВРАЋА СЕ У ХАН И ИЗНОСИ ОГРОМНИ ПОСЛУЖАВНИК СА КОЈЕГ ПОСЛУЖУЈЕ ГОСТЕ; ЧОВЕКУ СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ:) За тебе порција вруће јагњетине да попуниш тај стомак без дна, јер у њега си се и претворио… (ПУШАЧУ ОПИЈУМА ДАЈЕ ЧИБУК:) Теби порција најфинијег опијума каквог нећеш наћи нити на једном од твојих бајних путовања без краја и конца… А вама осталима вино, чувано у подруму петнаест лета… (ЧОВЕКУ БЕЗ СТИДА:) Теби најмања чаша, јер кад попијеш превише, онда ућутиш и нема кога да нас забавља… (ЧОВЕКУ КОЈИ УВЕК КАСНИ:) Теби већу, да се једном скрасиш на месту и схватиш да не касниш нигде, јер никуда ниси ни кренуо… (ПЕРВЕРЗНОМ ИНДИВИДУУМУ:) А теби највећу, да једном ућутиш и престанеш са закерањем, јер твоја финоћа и култура су нам више него познати!

ГОСТИ ПРОБАЈУ ПОСЛУЖЕЊЕ. ОДУШЕВЉЕНО КОМЕНТАРИШУ:

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Машалах!… Машалах!…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Топла јањетина, све са кором која хрска…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. И вино, сасвим по мом укусу!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Без најмање грешке и, што је најлепше, све си то донела а да ти нико ништа није наручио!

ЈАЊА. Нисте ви, али јесте ефендија… (ПОКАЖЕ ЂЕРЗЕЛЕЗА.) Стигао јутрос. Пре него што је легао у собу да се одмори, дао ми поруџбину за вас.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Овај?… Али, како је знао шта да поручи, када нас пре тога ништа није ни питао?

ЈАЊА. Није ни мене, јер, да сам се ја нешто питала, најрадије бих и ја седела скрштених руку и била у друшту неке наочите момчади, а не шмокљана као што сте ви. Ипак, изгледа је истина када кажу да… (ЗАДОВОЉНО ПОКАЖЕ ДУКАТ.) …где Алија Ђерзелез крочи, свакоме се жеље испуњавају. (ИЗАЂЕ.)

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ђ,ђ,ђ…ерелез?

ЗАНЕМЕЛИ У ЧУДУ, ГОСТИ ГЛЕДАЈУ У ЂЕРЗЕЛЕЗА.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. За мог ваката, браћо, шта све нисам видео и доживео, али овако створење… (ПОКАЗУЈЕ ЗА ЈАЊОМ:) Какво биће… Каква сподоба…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Јања? Крчмарица?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Страшно… гадно… Да је остала још само трен, тако ми Алаха, пробуразио бих је сабљом!... Како Бог то направи? Зашто?...

ИСКАПИ ВИНО И УСТАНЕ, СПРЕМАН ДА КРЕНЕ. ПУШАЧ ОПИЈУМА СЕ ИСПРЕЧИ ИСПРЕД ЊЕГА:

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Не, стани! Не иди нигде, свети човече! Евлија као ти не виђа се сваки дан. Остани са нама, молимо те, таман док се по тебе не врате Грујица и Радивоје.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ко?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Грујица и Радивоје, двојица каурина који су најавили твој долазак и замолили те да их сачекаш, јер доносе важне вести од падишаха!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Од падишаха?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. А до тада, седи с миром, опусти се и, дај, молимо те, да из твојих уста чујемо нешто о твојим преславним подвизима.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ох, то! То нас сад занима, да напокон чујемо истину!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Како ти је било на мегдану против Сибињанин Јанка?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. И оно, кад си предводио одрије у Сирији!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. И о ономе, када си погубио Арапског краља и троглаву аждају!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (ЧОВЕКУ БЕЗ СТИДА:) Ти!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. И…зволи?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Идеш са мном, да пронађемо ту двојицу. Ако ме падишах зове, не смем губити ни трена… Одмах!

ЂЕРЗЕЛЕЗ ЈЕ ВЕЋ ЗГРАБИО ЗА РУКУ ЧОВЕКА КОЈИ УВЕК КАСНИ, АЛИ У ТОМ, ИЗ ХАНА ИЗАЂЕ ПАЖ И ОБРАТИ СЕ ЂЕРЗЕЛЕЗУ:

ПАЖ. Пресветли ефендијо, пре него што одеш, дозволи да ти се обратим…

(ЂЕРЗЕЛЕЗ ЗАСТАНЕ.)

Моја господарица, госпођица Луција се налази на пропутовању до њеног вереника, млетачког конзула у Солуну. Жели лично да ти се захвали на поклону којим си је даривао, и хоће да искористи изванредну прилику да упозна славног Алију Ђерзелеза, тог натчовека и хероја о коме се, са највећим дивљењем, не прича само у Турској царевини.

УЛАЗИ ВЕНЕЦИЈАНКА.

ФАСЦИНИРАН ЛЕПОМ ВЕНЕЦИЈАНКОМ, ЂЕРЗЕЛЕЗ НЕПОМИЧНО ЗУРИ У ЊУ.

ВЕНЕЦИЈАНКА. Много сам слушала о теби, славни Ђерзелезе, о твојим чудесним подвизима, о твојој снази и моћима пред којим се обичан човек може само застидети. Зато, дозволи да ти се захвалим на поклону… (ПОКАЖЕ ПОКЛОН - БЕЛИ ВЕО ОД СВИЛЕ.) Ако сам до сада слушала о твом јунаштву, сада видим да је твоја снага једнака као и твоја племенита душа, украшена префињеним укусом и највећом добротом. У данашњем добу, такав човек је ређи него и најскупљи сафир. Нека те срећа прати, Алијо Ђерзелезе.

ВЕНЕЦИЈАНКА И ПАЖ СЕ ВРАТЕ У ХАН.

ПРИСУТНИ СЕ ОБРАЋАЈУ ЂЕРЗЕЛЕЗУ:

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ха, Ђерзелезе, шта кажеш? Ова не личи на Јању.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Да се о мени ради, могао бих јој узалуд даривати пола Персије и Арабије, али ти, пресветли ефендијо, одмах си јој потрефио ћеф!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. А, богами, тек ћеш га потрефити, само ако би јој правио друштво мало дуже.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Али, ако си заиста тврдо одлучио да идеш…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Да идем?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Малочас си устао да кренеш, зар не?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. А где то?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Да пронађеш Грујицу и Радивоја, да ти саопште шта имају.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Али…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Али?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ако сте рекли да ће се њих двојица вратити…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Јесте, и то ускоро, најскорије! Сваки час их очекујемо!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. И да ће ми, чим дођу, све рећи што треба.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Јесте, вала, све потанко и до краја.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Онда…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Онда, разуме се…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Остајем још мало. Мој пут нека причека.

*****

2

ПРЕД ХАНОМ, НЕКОЛИКО САТИ КАСНИЈЕ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ И ОСТАЛИ ГОСТИ ИЗ ПРЕТХОДНЕ СЦЕНЕ, ИЗУЗЕВ ПЕРВЕРЗНОГ ИНДИВИДУУМА, ЈОШ УВЕК СЕДЕ ПОД СТРЕХОМ, АЛИ ОКРЕНУТИ ПРЕМА ПРОЗОРУ ВЕНЕЦИЈАНКИНЕ СОБЕ.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ове двојице још увек нема, али ће стићи! Стићи ће, само што нису! А до тада, славни Ђерзелезе - Јању смо замандалили у кухињи са три катанца, да тамо плаши бубе и пацове, а не нас, поштене људе и часне муслимане.

ЗАИСТА, КРОЗ ПРОЗОР ХАНА ПРОВИРУЈЕ ЈАЊА КОЈА ЗАПОМАЖЕ.

ЈАЊА. Битанге! Билмеми! Шта сам вам скривила?! Пустите ме напоље!...

НА ТРЕН СЕ ИЗ ХАНА ПОЈАВИ ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ И ЗАТВОРИ КАПКЕ НА ПРОЗОРУ КРОЗ КОЈИ ВИЧЕ ЈАЊА. ЈАЊА СЕ ВИШЕ НЕ ЧУЈЕ, А ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ СЕ ВРАТИ У ХАН.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. (НАЗДРАВЉА ЂЕРЗЕЛЕЗУ.) Гледамо ми тебе и ти гледаш нас, истим оним оком које је некада гледало Арапског краља.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ех, да, Арапски краљ и његов зли дух Каранђолоз, страх и трепет Далеког Истока, пред којим су дрхтали толики цареви, калифе и канови, у Џехенем су отишли захваљујући теби, који си их за једно јутро обојицу погубио!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. А тек оно, што се наоколо прича, о страшноме Арапину који је султану отео најмлађу кћер, али си је ти кући вратио, а зликовцу главу одсекао!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Али, све је то шала и обична ситница, у поређењу са троглавом аждајом коју си преклао. Мени је тешко чак и замислити да такво биће, такав створ уопште постоји.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Аждаја са три главе?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Како је изгледало то чудовиште, молим те ми реци, да из твојих уста чујем?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Са три главе.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Три?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Да, три. Није имало једну, већ три главе.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Хм, да… Ствар је проста, да простија не може бити. Још до јуче, мислио сам да јунак као ти све време пости и не једе месо…

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. И да нема преча посла но васцели дан да проводи у духовном и телесном уздизању…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. А овамо си мераклија, и радије ти је сести и одморити се уз чашу доброг вина!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Све скупа, скоро да би изгледао једнако као и ми, славни ефендијо, да немаш ту особину над особинама - да испуњаваш све што пожелиш!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. А ви? Зар не можете то исто?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Ти се шалиш…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ех, да можемо!... Ех, да можемо!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. На правом месту и у право време!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Па ипак, пре или касније, све се жеље под капом небеском испуне. Зар то нисте знали? Свакога часа наш добри, предвечни и јединосушни Творац свакоме испуњава жеље, али које - зависи од редоследа.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Редоследа? Каквог редоследа?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Па тако… Велика риба увек једе малу, али са нашим жељама, ствар је најчешће обрнута…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Мале рибе поједу велике?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. То јест, мала жеља поједе велику!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. И то само зато што је лако, исувише лако.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Лако? А шта то?… Буди мало јаснији, ко брата те молимо…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Помислити.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Помислити?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Да, помислити. Довољно је само помислити… Зато, најбоље је и не мислити.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Хм, да чини ми се да схватам. Још и древни мудраци су говорили да само онај ко се заувек лиши жеље може видети Тајне Суштине…

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. И да онај који се никада није решио жеље, може видети само Исходе.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. И да праведан човек, ма које вере и закона био, за себе не сме имати ниједне жеље. А ти, колико видим, славни јуначе, за разлику од нас грешних, немаш баш никакве.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Осим једне… Само једне, ха, Ђерзелезе?

У ТОМ, ОТВОРИ СЕ ПРОЗОР НА ХАНУ И НА ЊЕМУ СЕ ПОЈАВИ ВЕНЕЦИЈАНКА. НА ПРОЗОР ОСТАВИ БЕЛИ ВЕО…

ЂЕРЗЕЛЕЗ УСТАНЕ, ЗАПАЊЕН ЊЕНОМ ЛЕПОТОМ.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Богами, ова жељица ти се већ смешка и са оба ока слатко намигује. Требало је да крену још иза поднева, али ето, хтела је још мало да се задржи у хану.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Баш као и Ђерзелез.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Скроз се зајапурио и, почујте, чак и дисање му се пореметило.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Наш конзул у Солуну ће, изгледа, морати да се стрпи са доласком веренице. Колико видим, на помолу је читава једна дипломатска криза…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. И то велика, велика криза!…

(ВЕНЕЦИЈАНКА ОДЕ СА ПРОЗОРА.)

Али, ништа се не брини, наш ефендијо. У намери да отклонимо све сумње, послали смо и жбира.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Жбира?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Када је он у питању, не постоје та четири зида у које његово око не може да привири, нити ухо да ослушне… Ох, ево га долази…

ИЗ ХАНА КРИШОМ ИЗЛАЗИ ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. КЛЕКНЕ ПРЕД ЂЕРЗЕЛЕЗА И ОБРАТИ МУ СЕ:

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Прелепа Венецијанка те поздравља, уважени ефендијо. Каже да мисли на тебе и нада се вашем поновном сусрету. Али, ако мене питаш, драги ефендијо, она би најрадије овога часа дошла до тебе и на длану ти поверила твоје срце, јер она сада тебе гледа ко у Алаха и свог јединог принца којег је чекала читавог живота - само ако добије од тебе јасне назнаке у том погледу.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Каквом погледу?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Само руку да испружиш, славни ефендијо! Само руку да испружиш…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. И она ће одмах да ти слети на длан, и ви ћете заједно одлетети куд хоћете…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Али под условом да голубица у међувремену не слети код неког другог!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Неког другог? Којег?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Жене су ти такве, мој ефендијо, ван сваког закона и обичаја, и таман кад помислиш да си им спознао ћуд, да су твоје - појави се неко други, вољан да се такмичи.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Да се такмичи? У чему да се такмичи?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ко пре девојци, онога и девојка! (НАСМЕЈЕ СЕ, А ОНДА НАГЛО ЗАЋУТИ.)

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ето, на пример, мој случај, славни ефендијо. Од ране младости служим као аскер. Главу сам за падишаха ризиковао небројено пута, стекавши име и велике заслуге. Нема те опасности ни искушења које нисам спреман понети на своја плећа, али, ето, од те игре сам чак и ја, кукавни губитник, већ одавно дигао руке.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Како?… Зашто?…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. То је игра без правила, сурова и нечасна, у којој право такмичења има свако, баш свако, и што је такмичар луђи и на подвалу радији, то су му изгледи за победу већи. Ето, на пример, овај овде писар… (ПОКАЖЕ ЧОВЕКА КОЈИ УВЕК КАСНИ.) Сваки посао уради упола спорије него што му се каже. Због његовог кашњења људи су код кадије губили имања, слободу, па чак и главе. Али ипак… веровао ти или не, чак и један такав, изгубљен у времену и простору, у тој игри има права као и сви остали.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. (ИРИТИРАНО:) Ко? Је л’ о мени то говориш?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Осим, разуме се, ако и ти мислиш да код наше Млечанке немаш никаквог изгледа…

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ја? А зашто то, молићу лепо?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Ха, шта сам ти рекао? Човек би рекао да тај нема баш никаквог изгледа и да таквог створа само рођена матер може да воли, кад - чак и он мисли да у тој игри може победити и бити бржи од тебе!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Бржи, од мене?… А до где то?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. На пример, ето… (ИЗВАДИ ИЗ ЏЕПА ЈАБУКУ.) …до ове јабуке. (НА ЗНАТНОЈ УДАЉЕНОСТИ, ПОСТАВИ ЈАБУКУ НА ЈЕДНУ БАНДЕРУ.) Ко пре дотрчи до јабуке, онога ће бити и девојка.

У ТОМ, ОДШКРИНЕ СЕ ВЕНЕЦИЈАНКИН ПРОЗОР НА ХАНУ.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. (ГЛЕДА КА ПРОЗОРУ.) Ха, види, голубицу! Ни њој ђаво не да мира и живо је занима ко ће победити од вас двојице.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (ЧОВЕКУ КОЈИ УВЕК КАСНИ:) Од нас двојице? Које двојице?

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ако си толико сигуран, славни Ђерзелезе, у своју победу, зашто се онда не такмичиш са мном? Ја сам спреман!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Крила да имаш, море! Крила да имаш!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Верујемо ми теби, Ђерзелезе, штедро ти верујемо и једва чекамо да то видимо! Али, прво да се окушаш у игри… Молим вас, заузмите места.

ЂЕРЗЕЛЕЗ И ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ ЗАУЗМУ СТАВ ПРЕД ТРКУ.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ИЗВАДИ КУБУРУ И ПОДИГНЕ ЈЕ, ДА ОПАЛИ.) Три, четири…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ево је. (ПОКАЖЕ ЈАБУКУ.)

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Како?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Јабука.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Јабука?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Та коју си тражио.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Немогуће. То није та јабука.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Јесте, та је. Погледај мало боље…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ УЗМЕ ЈАБУКУ ОД ЂЕРЗЕЛЕЗА И ОДЕ ДО БАНДЕРЕ. ОДАНДЕ УСТВРДИ:

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ђерзелез је у праву - нема јабуке.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Како? Хоћеш рећи…?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Рекли сте да морам дохватити јабуку и, молим лепо, ја сам отрчао и вратио се.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. До бандере и назад, у трептају ока! Божанствени Ђерзелезе! Молим те, евлијо, буди љубазан, понови за нас то још само једанпут, а ми ћемо широм отворити очи, не би ли се уверили у то невиђено чудо!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ СТАВИ ЈАБУКУ НА БАНДЕРУ И ОДМАКНЕ СЕ У СТРАНУ. ЂЕРЗЕЛЕЗ И ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ ЗАУЗМУ СТАВ ПРЕД ТРКУ.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ПОДИГНЕ ПИШТОЉ ДА ОПАЛИ.) Три, четири…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (ПОКАЖЕ ЈАБУКУ.) Ево је.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ПОГЛЕДА ЈАБУКУ.) А, па не… Не, не… Не, не…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Како? Шта сад није у реду?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Све је то невероватно, чудесно, славни евлијо, и вредно највећег дивљења… Али, ако мене можеш уверити да у једном трену ти одиста стижеш где год пожелиш, можда други такмичар буде имао примедбе.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Примедбе? Какве примедбе?

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Кажеш да си се тркао, а мене ако не варају рођене очи, ти се још ниси ни померио са места!… А ко је још видео да се неко огласи за победника, а да трку није ни трчао?!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Дакле, ви хоћете да трчим једнако брзо, односно споро, као и ви?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ако не тако, а оно се бар заустави код бандере.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Оне бандере?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Тамо стани, а кад стигнеш, после не мораш ни да се враћаш.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. И онда више нико неће имати никакве примедбе?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Извини што трошимо твоје драгоцено време, драги ефендијо, али ево, понизно те молимо да се још једанпут окушаш у трци, и ми ћемо ти све, без остатка поверовати.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ СТАВИ ЈАБУКУ НА БАНДЕРУ И ОДМАКНЕ СЕ У СТРАНУ. ЂЕРЗЕЛЕЗ И ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ ПОНОВО ЗАУЗМУ СТАВ ПРЕД ТРКУ.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ПОДИГНЕ ПИШТОЉ.) Три, четири… (ОПАЛИ.)

ЂЕРЗЕЛЕЗ ПОЈУРИ ДО БАНДЕРЕ И ДОХВАТИ ЈАБУКУ. ТАМО ЗАСТАНЕ И ЛИКУЈУЋИ УЗВИКНЕ:

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Да ја видим који су то запречени пути и наплављени мостови које ја не могу прећи!… Да ја видим!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ, ПАК, ЈОШ УВЕК СТОЈИ НА ПОЧЕТНОМ ПОЛОЖАЈУ И, УМЕСТО ДА ПОТРЧИ, САМО ЗАТРУПКА НОГАМА У МЕСТУ…

СВИ ПРАСНУ У СМЕХ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ СЕ ОСВРНЕ И ТЕК ТАДА СХВАТИ ДА ЈЕ ТРЧАО ТРКУ САМ.

НАКОН НЕКОЛИКО ТРЕНУТАКА, ДОК ЂЕРЗЕЛЕЗ СТОЈИ НЕПОМИЧАН У ДАЉИНИ, СВИ СЕ ОДЈЕДНОМ УЋУТЕ. ЗАТИМ ПОБЕГНУ У СТРАХУ.

ОСТАНЕ САМО ЧОВЕК БЕЗ СТИДА, САКРИВЕН ИЗА ЈЕДНЕ ОГРАДЕ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ СЕ ВРАТИ, СА ЈАБУКОМ У РУЦИ, ДО ВЕНЕЦИЈАНКИНОГ ПРОЗОРА.

У ТОМ, ВЕНЕЦИЈАНКИНА РУКА УЗМЕ ВЕО И ЗАТВОРИ ПРОЗОР.

ЗАПАЊЕН, ЂЕРЗЕЛЕЗ ОСТАНЕ ДА ЗУРИ У ПРОЗОР.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА, КОЈИ ЈЕ ОСМОТРИО ЧИТАВ ПРИЗОР, ПРОКОМЕНТАРИШЕ:

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Затворила пенџер…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Хладан и загонетан…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Као женски поглед и људско срце. (ИЗАЂЕ.)

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (КА ПРОЗОРУ:) Кучко… Кучко!

*****

3

ПЛАНИНСКИ ВРХ НА КОЈЕМ СЕ НАЛАЗЕ СТАРИНА НОВАК И РАДИВОЈЕ. ЗАДИВЉЕНО ГЛЕДАЈУ ДОЛЕ, НА НЕОБИЧАН ПОГЛЕД КОЈИ СЕ ПРУЖА СА ВРХА ПЛАНИНЕ, КАО И НА ОРОНУЛИ, ВИСЕЋИ МОСТ ЧИЈИ ЈЕ ЈЕДАН КРАЈ ЗАКАЧЕНИ ЗА ЛИТИЦУ.

ТУ СУ И ФАТМЕ И ДВЕ МОНАХИЊЕ, СВЕ ТРИ СА ЗАРОМ И ФЕРЕЏАМА.

НОВАК. (СКИНЕ КАПУ.) Ова капа је некада покривала главу мог доброга оца, и седу главу мог славнога деде и још славнијег прадеде, што читав живот проведоше у овим планинама. Памти више него свачије очи које су испод ње гледале, али, овако нешто још није видела и упамтила…

РАДИВОЈЕ. Једна џада, и то каква!

НОВАК. Што се простире далеко, далеко, колико поглед сеже!

РАДИВОЈЕ. Уска, права, без икаквог ослонца да се за њега ухватиш. И што је најгоре, кад једном на њу ступиш, буди сигуран… (СТУПИ НОГОМ НА МОСТ, И ПОД ЊОМ СЕ ОДЛОМИ ЈЕДНА ТРУЛА ДАСКА.) Нећеш далеко!

НОВАК. Нигде и никако, мој побратиме! Ни сам нисам веровао, када су ми ове пре два дана жене дошле до моје пећине и затражиле помоћ.

РАДИВОЈЕ. (МОНАХИЊАМА:) И ви, женскадијо, велите да баш оваквим путем Ђерзелез стиже за најкраће време, где год да пожели?

ФАТМЕ. Где год га зову, а не где пожели! Нађите како знате и умете, молимо вас ко рођене! Падишах га зове у Будим! Очекује га сваког часа, ко озебло сунце!

РАДИВОЈЕ. Али, знате ли ти где је Будим, а где ова гора, смешна жено? По најбољем времену и уз најодморније коње, до Будима се не стиже за мање од три седмице, али за један дан - па то само птица може да прелети!

ПРВА МОНАХИЊА. Да, птица, али и инсани којима Алах и његови анђели, као и сви небески херувими и серафими приправљају путеве где време и простор не постоје – само ако су руковођени искреном жељом.

ДРУГА МОНАХИЊА. Или опасношћу његовог господара, на жалост.

ФАТМЕ. Падишах је у опасности, великој опасности, а ми те молимо, Старино Новаче, да нађете Ђерзелеза, и Бог ће вам стоструко платити за помоћ коју сте му учинили!

НОВАК. Драге воље, драге моје, али под условом да такву помоћ он уопште затражи.

ФАТМЕ. Нешто сте сазнали! Шта?!

НОВАК. (РАДИВОЈУ:) Радивоје, испричај им.

РАДИВОЈЕ. Као што смо и обећали, женскадијо, тражили смо Ђерзелеза у касаби и свуд по околини, све док до наших ушију нису допрле вести…

ФАТМЕ. Вести? Које вести?

РАДИВОЈЕ. Читав случај је толико необичан и тешко објашњив… Али, ако не будете веровали нама, можда ћете веровати њему… (У СТРАНУ:) Грујице!

УЛАЗИ ЧОВЕК БЕЗ СТИДА СА ПОВЕЗОМ ПРЕКО ОЧИЈУ, У ПРАТЊИ ГРУЈИЦЕ.

НОВАК. Да ли вас ко пратио, јеси ли сигуран?

ГРУЈИЦА. Ни орао са планине нас није могао открити, наш Новаче!

НА НОВАКОВ ЗНАК, ГРУЈИЦА ОДВЕЖЕ ОЧИ ЧОВЕКУ БЕЗ СТИДА.

МОНАХИЊЕ ИЗНЕНАЂЕНО УСТУКНУ.

НОВАК. Можда се варам, али, као да се однекуд познајете?!

ПРВА МОНАХИЊА. Ко још није чуо за браћу Мориће и за старијег од њих - Ибру Морића! Славни јунаци о чијим се мегданима и правој вери нашироко рашчуо глас!

ДРУГА МОНАХИЊА. (НОВАКУ:) Шта вам је урадио?! Зашто сте га ухватили?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Нико мене није ухватио, свете госпође, него ме послао кадија, да понудим договор са каурима.

ПРВА МОНАХИЊА. Са њима договор?

НОВАК. Нећемо ми са кадијом договор, него он са нама! Од када је постао кајмакам, знате ли колико је тај раје оставио без кућа, и колико су његови људи починили зулума?! Да није мене, мојих Грујице и Радивоја, читав елајет би се још одавно претворио у пустињу, одакле би све звериње побегло и где ни травка више не би хтела да нарасте!

ДРУГА МОНАХИЊА. А од сада, кажете, све се променило, и ви хоћете мир са кадијом?

РАДИВОЈЕ. Јесте, то нам се заветовао кадија, да ће сву рају да остави на миру, а намете смањити на петину.

ГРУЈИЦА. И да нас никада, више никада неће гонити. Ида ће нам се сви досадашњи напади и освете опростити, укључујући ту и смрт Паше од Антиохије.

НОВАК. Дакле, ја сам знао да ивер не пада далеко од кладе, и да је мој Грујица јунак без мане. Али, да је и побратим Радивоје, у тим годинама, кадар на толике подвиге, па то никад нисам могао ни замислити!

РАДИВОЈЕ. У последње време, старино, ја и твој сестрић смо ти се баш уходали. Из хајдучије се никада не враћамо без плена, а једино што нам фали, то си ти и твоја непобедива мишица.

НОВАК. Да, непобедива, али до пре две године! Ухватила ме слабост по читавом телу и вид ми се смањио, али зато, срце ме греје када знам да крај себе имам толике јунаке. На Пашу од Антиохије су до сада кидисале бројне убице и читаве војске, али само вама је пошло за руком да га посечете

РАДИВОЈЕ. Па, и није било толико тешко. Спремили смо му заседу у хану поред Зечије јаруге.

ГРУЈИЦА. Напали смо их мраку. Нас двојица против паше и његових јањичара…

РАДИВОЈЕ. Сабља на сабљу, прса у прса. На крају, паша је попустио и најскупље платио тренутак непажње.

ФАТМЕ. И сад кадија хоће да пређе преко свега о чему говорите и нагоди се са овим хајдуцима? Ма да ли је то све баш тако као што говоре, Ибро Морићу?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Поштована Фатме, ја сам до сада много слушао о твојим пречистим врлинама, о твојим духовним уздизањима у текијама и медресама широм Киргистана, Туркменистана и Персије, и велика ми је част што сам сада у твом светом присуству. Али, у опису минулих догађаја, ја, ево, не знам честито одакле нити да почнем…

НОВАК. Мисли боље где ћеш да завршиш, па ћеш знати и откуда да почнеш. Дакле?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Елем, са пресветлим Ђерзелезом је ствар кренула низбрдо, од часа када је сусрео ту Венецијанку, вереницу млетачког конзула и лепотицу на гласу која му је, када ју је видео у хану поред реке, одузела памет.

ФАТМЕ. Одузела памет? Коме?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Оном којег сте пазиле и о њему се бринуле толико времена. О њему ја говорим.

ПРВА МОНАХИЊА. Лажеш! Не знам зашто, Ибро Морићу, али сад лажеш! Ко пашче лажеш!

РАДИВОЈЕ И ГРУЈИЦА ПРАСНУ У СМЕХ:

РАДИВОЈЕ. Очито, биће да сте га на много јаком ланцу код куће држале, чим је сада постао један такав, овај, оно, што би се рекло…

ГРУЈИЦА. …Љубитељ сукања!

НОВАК. Мир, децо, мир, није време за шалу! Пустите човека да заврши, јер главно тек долази…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Елем, када је она, та Млечанка, отишла без икаквог гласа и поздрава, више му ђаво није давао мира, па је, повиленео и у очају, напустио хан. Тако је лутао два дана и две ноћи наоколо као махнит, и, таман када смо помислили да је отишао, одједном се обрео на кадијином добру, где му вечерас спремамо теферич.

ДРУГА МОНАХИЊА. Теферич? Какав сад теферич, Ибро Морићу?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Мене и мог буразера, кадија је лично задужио да Ђерзелеза забавимо и угостимо као у најлепшој од свих најлепших прича бајне Шехерезаде.

ПРВА МОНАХИЊА. Дрипци! Ајвани!… Какав теферич, какво шенлучење?! Доведите га сместа, јер падишаху је он сада од највеће нужде!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ех, видите, у томе је сад и највећа мука. Ако му је Ђерзелез збиља од толике нужде, како је онда падишах могао да напише ово?… (ИЗ ЏЕПА ИЗВАДИ ФЕРМАН.) Пре пола године, ферман је из Стамбола тајно послат свим кадијама и буљубашама, а доносиоцу Ђерзелезове главе нуди се награда од 1000 дуката.

НОВАК. Катул-ферман?!

ФАТМЕ. Падишах никада не би написао тако нешто!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ипак, написао је. Ђерзелез је тајно смакнут, и то баш захваљујући теби, која си га послала код падишаха на двор.

ПРВА МОНАХИЊА. Шта то причаш нашој господарки, срам те било!

ДРУГА МОНАХИЊА. Ђерзелез смакнут?! Исти онај за којег кажеш да си га видео јуче!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Није смакнут он, већ неко ко му је, изгледа, веома налик. Баш скоро ко јаје јајету.

ГРУЈИЦА. Двојник?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Човека су пребукле, послале у Истанбул и - оставиле без главе. Правога Ђерзелеза су, пак - колико ја доконавам ствари – чувале су у њиховој кули и пуштале да лута, по шуми и около касабе, знајући да га обична раја неће препознати.

ФАТМЕ. Причаш лажи, Ибро Морићу, подле лажи! Од те награде нећеш добити ни паре, а у Џехенем ћеш стићи пречицом!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Молим вас, не жестите се, свете жене. Чак и да се тај катул-ферман до последњег слова испуни, од те награде, верујте, нико неће угледати ни дуката.

ПРВА МОНАХИЊА. Баш ни дуката?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ако мислите да једино ви умете читати небеске прилике, свете жене, грдно се варате. Доле кише и поплаве говоре исто што и облаци овде горе, о црним данима који за све надолазе. Ето…

(ПОКАЗУЈЕ ОБЛАКЕ НА НЕБУ, ТУМАЧЕЋИ ЊИХОВ РАСПОРЕД И ЖИВОПИСАН ИЗГЛЕД:)

Онај облак тамо за западу, светао и бео, што због њега мораш руком заклонити очи…

ПРВА МОНАХИЊА. Да, бео, јер га Сунце радо греје и штити од погледа безбожника.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. То је облак пресветлога падишаха. А онај велики, тамни поред њега, што из часа у час крупња и увећава се…

ДРУГА МОНАХИЊА. Да утули светло и дан претвори у ноћ…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Тај облак су муртатини што наговорише падишаха да Ђерзелеза погуби. Сада су прешли на каурску страну и опколили падишаха. А румено небо, покривено пругама, каже да од жеђи и глади у Будиму дневно умиру десетине муслимана…

ФАТМЕ. Свака пруга по буљук аксера! Ако се овако настави, за седмицу дана ниједан аскер неће преживети и пропаст царства ће да наступи!

ГРУЈИЦА. Е, људи!… Ко би рекао шта нам све пише изнад глава, а да ми, овде доле, тумарамо као слепи!

ФАТМЕ. Доведите, Ђерзелеза, молимо вас ко Алаха, јер његова помоћ је падишаху сада потребнија него икад!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Доцкан. На жалост, доцкан.

ФАТМЕ. Није доцкан! Вратите га, молимо вас ко рођену браћу, и сви ваши ужасни греси биће опроштени!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Опроштај греха нека остане у Алаховим рукама, али, што се нашег кадије тиче, он мисли да је Ђерзелезов долазак Божји знак који ће још више да увелича његов углед и осигура му власт у елајету - чим падишах настрада у боју код Будима.

ФАТМЕ. Да падишах настрада?!… (НОВАКУ:) Ово је био твој план, лукави старче, да кадију слудиш и убедиш га у немогуће, зар не? Толике године хајдукујеш и вребаш да турска власт пропадне, и сада си, ето, тај час најзад дочекао! (МОНАХИЊАМА:) Више немамо избора, драге моје, него да се спустимо доле међу обичну рају и грешнике, ми да га пронађемо и, како знао и умемо, повратио га на стару стазу… (ХАЈДУЦИМА:) А онда, тешко вама када се вратимо!

ФАТМЕ И МОНАХИЊЕ СЕ ПОПНУ НА ВИСЕЋИ МОСТ И ИЗАЂУ, КОРАЧАЈУЋИ ПО МОСТУ МИРНО И СИГУРНО, КАО ДА ХОДАЈУ ПО РАВНОМ ТЛУ.

ГРУЈИЦА. Аух, каквих ли сподоба!... Видесте ли ви ово?

НОВАК. Оштроконџе!

РАДИВОЈЕ. Вештице!

ГРУЈИЦА. Не схватам… Стварно не схватам… Каобајаги се брину и стрепе за Ђерзелеза, а онамо, терају га да ризикује главу за цара који га је већ једном осудио на смрт... (ЧОВЕКУ БЕЗ СТИДА:) О чему се овде ради? Молим те нам реци, ако још ишта разумеш?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Изгубљен је онај ко хоће да растумачи женску ћуд. Ви понајвише, браћо каурини, јер на женама не видите ништа и пролазите као слепи, па макар пред вама ходале голе и босе.

ГРУЈИЦА. Како да видимо, пријатељу, када погледај ове ваше како се облаче? Ни очи им честито не видиш.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ох, напротив! Напротив!… Баш у томе и јесте ствар, да се жене код нас облаче тако да њихов човек на њима може прочитати све, баш све, као на длану.

РАДИВОЈЕ. Можда, али под условом да им пронађеш длан испод толиких шалвара.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Вама то звучи необично, али сваки муслиман, баш зато што му се жена крије испод толике одеће, у сваком тренутку осећа и зна, по њеном ходу, мирису и најмањој кретњи, шта му је жена тог дана радила и које су јој најскривеније помисли и осећања. Где је била, шта је радила, то нико не мора да му каже, јер он то одмах јасно види и осети, а да ништа не мора ни да је пита. Ова женскадија од малопре, на пример, нека ми Алах опрости ако грешим, али…

РАДИВОЈЕ. Шта?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Кажу да су побожне жене и светице, али, испод њихових шалвара ја нисам још никада видео толике ђизлије.

ГРУЈИЦА. Ђизлије?

РАДИВОЈЕ. Хоћеш рећи, намигуше?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Хоћу рећи, аспиде.

ГРУЈИЦА. Фаћкалице?

РАДИВОЈЕ. Заклапаче?

ГРУЈИЦА. Шуше?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Чемеруше.

ГРУЈИЦА. Полегуше?!

РАДИВОЈЕ. Радодајке?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Натрћилице!

ГРУЈИЦА. Опајдаре?!

РАДИВОЈЕ. Кремењаче?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Профукљаче!

НОВАК. Хеј, доста! Зачепите већ једном, бестидници, пре него што се овога часа не исповраћам! (ЧОВЕКУ БЕЗ СТИДА:) Слушај ти, битанго! Ђерзелез и његов двојник… Знакови на небу… Светице за које кажеш да су вештице… Ништа се то мени, ама баш ништа не допада и, право да ти кажем, тешко ми је да поверујем и у једну твоју погану реч!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. И кадији, такође. Он нипошто неће да одустане од погодбе са вама, али је решио да, једнако као и ви, не буде на том теферичу.

РАДИВОЈЕ. Зашто?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Ех, зашто! И њега је забринула та прича о катул-ферману и Ђерзелезовом двојнику. Зато, њему је битно да, пре него што лично упозна Ђерзелеза, око свега и до краја буде начисто.

НОВАК. Начисто?… Око чега начисто, Ибро Морићу?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. О којем се ту Ђерзелезу тачно ради.

*****

4

КАДИЈИНО ДОБРО СА СТОГОВИМА СТЕНА И ДРВЕТОМ ИСПОД ЧИЈЕ КРОШЊЕ ЈЕ СОФРА ЗА КОЈОМ СЕДЕ ГОСТИ: ЂЕРЗЕЛЕЗ, ЧОВЕК БЕЗ СТИДА, ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ, ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ, ПУШАЧ ОПИЈУМА, ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ, КАО И ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ.

ТУ СУ И НЕКОЛИКО ЦИГАНА, ОКУПЉЕНИХ ПОРЕД ВАТРЕ.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА ДРЖИ УВОДНУ ЗДРАВИЦУ, ОБРАЋАЈУЋИ СЕ ЂЕРЗЕЛЕЗУ ПРИПИТО И СА ТРЕМОМ:

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Наш јединосушни, предвечни и немоћни… хоћу рећи, свемоћни Алах, је нашу малу касабу до сада украсио са безброј лепих и свечаних дана, али још ниједан није био тако леп и свечан као данашњи! Чим је чуо да си међу нас дошао, славни Ђерзелезе, кадија је одлучио да у твоју пропаст… хоћу рећи, почаст, приреди овај скромни теферич, и на њега позове ове добре људе и ајане да пред тобом од свег срца и искрено слажу… (У СТРАНУ:) Слажу? Ко је рекао "слажу"?… Хоћу рећи “кажу”, и молим да ме се не збуњује… (ДОВРШАВА ЗДРАВИЦУ:) Дакле, да пред тобом кажу и јасно посведоче колика правда и доброта владају у нашем елајету.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Јесте, вала! Најлепши од свих најлепших елајета у читавој царевини, Алаху милој због њене рајске лепоте и величине која се сваким даном све више укрупњава, а све по сили земаљских и Божијих закона.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Наш кадија скоро да је и без посла: и за оно мало њих који се туже, правда стиже одмах и никада не касни.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Раја је овде задовољна, глади нема и свуда се ужива у храни и пићу!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. И не само у храни и пићу, али, хвала пресветломе Алаху, безгрешно и сасвим умерено, јер су и људи овде такви - побожни и бескрајно поштени!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. А сад ти, Ђерзелезе. Ако ти је по вољи, изволи, узми и ти реч.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ја… право да вам кажем…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Изволи, пресветли?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Па…Нешто ми је мука.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Мука?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Да, мука. И глава ме боли.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Биће да је због времена. Нагло је отоплило, али се ти ништа не брини. Имам ја и за тебе медицину… (ДА ЂЕРЗЕЛЕЗУ ЧИБУК.) Ево, славни Ђерзелезе, повуци само дим и одмах ће ти бити лакше.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Духан?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Нешто боље, најбоље! Ни све земље које сам обишао, нити блага које сам стекао још увек ми нису понудиле ужитак као - ово!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (ПОШТО ПОВУЧЕ ДИМ:) Него, хоћу нешто да те питам…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Изволи, часни ефендијо?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Не тебе, него овога овде… (ПОКАЖЕ ЧОВЕКА СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ.)

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. (НАКАШЉЕ СЕ.) Мене?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Јеси ли ти находио у вашим књигама, да ли је грех по вашем закону да девојка ваше вере гледа Турчина?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Па… (ОКЛЕВА.)

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (ОДБАЦИ ЧИБУК.) Кажи!.... Или више нећеш седети за овим столом!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Па… Благи је Бог створио свакојака шарена цвећа, па тако и људе разних вера. Да је хтео да смо сви једне вере, он би то свакако и учинио, али овако, ако је Он тако уредио, свако треба да се моли Богу по свом закону и да свако гледа и узима своју веру.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Онда, зашто се ваше жене не крију, него се шетају около без зара и фереџе?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Па… у нас је таки адет, шта ли - женска ћорава посла. То ми калуђери не знамо. Немамо жена па не знамо. Али, посматрајући обичаје међу нехришћанима, понекад помислим, нека би Бог и сви свеци опросте…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Слушам?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Колико су мудри, за свакодневни живот и срећу корисни обичаји за које смо ми, хришћани, на жалост, обичне незналице. Ето, чак и они Цигани, на пример…

(ПОКАЗУЈЕ ГРУПУ ЦИГАНА КОЈИ ЧУЧЕ ИЛИ СТОЈЕ РАСКОРАЧЕНИХ НОГУ ИЗНАД ВАТРЕ.)

Само их гледам и питам се, да опростите, коме ће првом да изгори стражњица?

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Јесте, и ја их гледам. Дан је леп и уопште није хладно, а они се греју на ватри.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Не стоје они тамо зато што им је хладно, него, наћулите уши… Чујете?… Да ли чујете?

ИЗ ПРАВЦА ВАТРЕ ЧУЈЕ СЕ ПУЦКЕТАЊЕ.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Нешто пуцкета..

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Разгореле цепанице…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Нису цепанице, него бухе.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Бухе?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Обично им се на одећи и свуда по телу завуку бухе, али када се наднесу изнад ватре, бухе се до последње натерају у бег - право у пламен, где праште ко пушчана танад.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Али, зар они под одећом…?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Да, истина је - немају ништа. Наизглед примитиван и презира достојан обичај, па ипак, више него користан, јер међу свима њима ја нисам приметио ниједан случај болести која се у последње време раширила ко најцрња куга и од које ти овде сада болује и мало и велико.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Болести? Какве болести?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ПРЕКИНЕ РАЗГОВОР:) Ах, молим вас, какви су то разговори? Оставите се празне приче, јер ово нису обични Цигани, већ музиканти које је довео мој буразер Ибро…

УЛАЗИ БРАТ ЧОВЕКА БЕЗ СТИДА - ЧОВЕК КОЈИ МУЦА.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Мој брат ти је велики бекрија, свети ефендијо, и певач без којег не пролази ниједан шенлук у нахији!

ЧОВЕК КОЈИ МУЦА. (МУЦА:) А,а,а… лах селамет!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. (ЧОВЕКУ КОЈИ МУЦА:) А је ли, буразеру, знаш ли ти ону, “Разболе се Ђерзелезе”?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Е, ту! Баш ту! Ако знаш…

ЧОВЕК КОЈИ МУЦА. К, к, к…ако да не. Т, т, та ми је омиљена.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. (ЧОВЕКУ БЕЗ СТИДА:) Него, слушај, ако добро примећујем, овај твој бураз…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Шта?

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Муца.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Муца, па шта. Није ни наш Ђерзелез причљив, а о њему се најлепше приче испредају. Уосталом, послушајте… (ЦИГАНИМА:) Цигани, да ли сте спремни?

ПРВИ ЦИГАНИН. Али, пре него што почнемо, ефендијо, имам једну жељу, да се обратимо код ефендија Џерселес.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Да му се обратите, ви?

ПРВИ ЦИГАНИН. Још никад га нисам видо и стално хочу, стално желим да га упознам! Само једна реч, молимо те ко Бога!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Хајде, али брзо.

ЦИГАНИ ПРИЂУ ЂЕРЗЕЛЕЗУ.

ПРВИ ЦИГАНИН. Ми смо толико слушали лепо о теби, славни Џерселесе, да ти скоро и ниси човек, веч неко чудесно биче које испуњава жеље свакоме ко ти их заиште. Зато, сада једино ти, нико други него ти можеш да нам помогнеш…

ДРУГИ ЦИГАНИН. (ПАДНЕ ПОД НОГЕ ЂЕРЗЕЛЕЗУ И КРЕНЕ ДА ЗАПОМАЖЕ:) Јао, Џерселесе, брате мили, помагај, ако Бога знаш! Спаси нас од ови браче Моричи! Од када су их из војске отпустили, више нам не дају нити за леба!

ТРЕЋИ ЦИГАНИН. А овај што муца, када се напије, само погледај… (ЗАДИГНЕ КОШУЉУ.) Бије нас канџијом, све до голо месо! А што је најцрње, више немамо коме се потужити, јер Моричи се држе под руку са нашим кадијом, а тај ти је кадија, бре, један зликовац каквог и роџена мајка поваздан псује и плаче што га је родила!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Нисте чисти… Шта вам је? Шта причате то пред ефендијом?

ПРВИ ЦИГАНИН. (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Наш кадија, то ти није, бре, кадија него бесни рис који је скроз побеснео, чим је чуо је султанова војска пред поразом!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Није истина… Глупости! Не слушај их, славни ефендијо, јер говоре глупости! Само лажи и глупости!

ДРУГИ ЦИГАНИН. (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Истина је, добри наш Џерселесе, очију ми ако лажем! Султанова војска трпи код Будим велики губитци и само што сви нису поцркали ко мачичи! А ми ондак, јао си га нама – кадија више никога неће морати да ферма!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Не слушај их ништа! То што говоре није истина, него лаж! Бесрамна лаж!… (ЦИГАНИМА:) Хајде, бежите! Купите ми се са очију, да вас не гледам!

ТРЕЋИ ЦИГАНИН. Како да идемо, кад још ништа нисмо одсвирали?

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Море, одсвирали сте ви своје! Напоље!

ПРВИ ЦИГАНИН. (У СТРАНУ:) Земка!… Земка!…

УЛАЗИ ЗЕМКА, МЛАДА ЦИГАНКА У ХАЉИНИ ДО КОЛЕНА.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Хеј, шта је сад па ово?… Ко је, бре, довео ову да певал?

ПРВИ ЦИГАНИН. Ко ти је рекао да ће да пева? Ми смо веч чули колико је ефендија Џерселек склон на женску лепоту. Док ми свирамо, она че… (ПРЕБАЦИ ЉУЉАШКУ ПРЕКО ДРВЕТА.) …да се љуља!

НА ЗНАК ПРВОГ ЦИГАНИНА, ЦИГАНИ ПОЧНУ ДА СВИРАЈУ И ПЕВАЈУ, А ЗЕМКА ДА СЕ ЉУЉА НА ЉУЉАШЦИ.

ЧОВЕК КОЈИ МУЦА ПОЧНЕ ДА ПЕВА. ОСТАЛИ КОМЕНТАРИШУ:

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ко би рекао! Баш леп, љуцки леп глас.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. А богами, и цура је фина…

СВИ ПРИСУТНИ, ЗАЈЕДНО СА ЂЕРЗЕЛЕЗОМ, ЗУРЕ У ЗЕМКУ ДОК ЈОЈ СЕ ХАЉИНА ПРИЛИКОМ ЉУЉАЊА ОДИЖЕ И СПУШТА.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Па, она је… Види, види… Рођеним очима да не поверујеш…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Испод хаљине, баш као и сви Цигани…

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Где?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Аман, погледај, човече! Погледај!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Е, људи, ако сад не повиленим.. (ЦИГАНИМА:) Склањајте је одавде! Да вам сада свима шије не би завнуо, је л' чујете?!

ПРВИ ЦИГАНИН. Ево одмах, чим ефендија Џерзелез нареди!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ЦИГАНИМА:) Прекини музику и терајте курву! Мичи ту курву, је л' чујеш, да је ја не скинем са те љуљашке?!

ПРИ ЦИГАНИН. Само ако ефендија Џерзелез нареди!

КАО И ОСТАЛИ ГОСТИ, И ЂЕРЗЕЛЕЗ ГЛЕДА КА ЗЕМКИ ЧИЈА СЕ ХАЉИНА ЛЕЛУЈА И ПОДИЖЕ ПРИЛИКОМ ЉУЉАЊА.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Немојте људи, пашће, јадна!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Ако и падне, на меко ће!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ево јој јастука!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Ђерзелезе, мили брате, реци им нека престану! За твоје, за наше заједничко добро!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Глувом говориш и ћоравом намигујеш! Тај више ништа и не чује и ниша не види…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Осим једно! Осим једно!

ЂЕРЗЕЛЕЗ И ДАЉЕ НЕПОМИЧНО ГЛЕДА ЗЕМКУ, КАО ОЧАРАН.

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Бестидни шејтани, добићете што сте тражили… (ОПАУЧИ ПО УШИМА ЧОВЕКА КОЈИ МУЦА ПО ГЛАВИ, И ОВАЈ ПРЕСТАНЕ ДА ПЕВА.) Добро, хоћеш да помогнеш, или ће ови твоји скроз да нас упропасте?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА И ЧОВЕК КОЈИ МУЦА УЗИМАЈУ УГАРАК СА ВАТРЕ И ПОЧНУ ДА ПАЛЕ СТОГОВЕ СЕНА.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Људи, шта радите то? Палите кадијино сено!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Онда, луди Цигани, хоће ли та курва и даље да се љуља?

ПРВИ ЦИГАНИН. Само ако славни Џерселес нареди! Само реч и ми чемо престати!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Онда, добићете шта се и тражили!

МОРИЋИ НАСТАВЕ ДА ПАЛЕ И ОСТАЛЕ СТОГОВЕ СЕНА.

УБРЗО, МУЗИКА ПОСУСТАЈЕ И СВИ ПОЧИЊУ ДА КАШЉУ. ЗЕМКА НЕ ПРЕСТАЈЕ ДА СЕ ЉУЉА…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Бежимо, људи! Бежимо, пре него што се подавимо сви колико нас има!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Аман, аге, шта учинисте? Повешаће нас кадија!

СВЕ ПРЕКРИВА ДИМ, А МУЗИКА ПРЕСТАЈЕ. СВЕОПШТА ПАНИКА И КОМЕШАЊЕ…

ДРУГИ ЦИГАНИН. Не, нече они на вас на вешала, него нас Цигане!

ТРЕЋИ ЦИГАНИН. Речи че: ето, Цигани запалише кадијино сено и сад морају на вешала! Куку!

УСКОРО, СВИ ПОБЕГНУ ОД ДИМА, КАШЉУЋИ. НАЈПОСЛЕ, ОСТАНУ САМО ЂЕРЗЕЛЕЗ И ЧОВЕК БЕЗ СТИДА.

НА ЉУЉАШЦИ ВИШЕ НЕМА ЗЕМКЕ. ЂЕРЗЕЛЕЗ ЈЕ ДОЗИВА:

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Земка!… Земка!… Још увек сам овде, где си?!… Земка!… (ЗГРАБИ ЧОВЕКА БЕЗ СТИДА.) Где је?! Говори!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. (КАШЉУЋИ:) Куку, Ђерзелезе, шта учини?! Упропасти нас све!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Чујеш ли шта те питам?! Где је?!

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Узалуд!... Узалуд питаш… Мислио сам да је један евлија бољи, паметнији од нас обичних смртника, али сада видим, сада знам да ни ти не знаш одговор…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Одговор?… Који одговор?…

ЧОВЕК БЕЗ СТИДА. Да ли је јебање које имаш, вредно јебања које добијаш.

ЂЕРЗЕЛЕЗ ПУСТИ ЧОВЕКА БЕЗ СТИДА, И ОВАЈ ПОБЕГНЕ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Па, ако си се до сада крила, више нећеш…

ЂЕРЗЕЛЕЗ ДВА ПУТА ПЉЕСНЕ РУКАМА И - ГЛЕ ЧУДА! - ДИМ НЕСТАНЕ, А ПЛАСТОВИ СЕНА СЕ УКАЖУ САСВИМ НЕОШТЕЋЕНИ ОД ВАТРЕ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Земка! Земка!… Земка, роспијо, 'вамо дођи!

ЂЕРЗЕЛЕЗ ПРИМЕТИ КОМЕШАЊЕ ИЗА ЈЕДНОГ ПЛАСТА СЕНА. РАЗГРНЕ ПЛАСТ, АЛИ СЕ ТАМО, УМЕСТО ЗЕМКЕ, ОТКРИЈЕ ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ КОЈИ ЈЕ ТАМО СТАЈАО. ОВАЈ ПОКАЗУЈЕ СВОЈУ МАНТИЈУ:

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Ха, Ђерзелезе, шта сам ти рекао! Ни вашке, више немам нити једне једине вашке! (ИЗАЂЕ.)

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Доооооооооооооо… црнога Шејтана!… Налет вас било! Све нека иде до црнога Ибилиса, да се из Џехенема више никада, никада не поврати!… А ја, што се женскога тиче, више ни мачке… Нећу да видим више ни мачке. (ИСТРЧИ.)

*****

5

ТРГ У КАСАБИ, НА ЧИЈЕМ СРЕДИШТУ СТРАЖАРИ ЏЕЛАТ СА ОГРОМНОМ СЕКИРОМ У РУЦИ, ПОРЕД ВЕШАЛА НА КОЈИМА СУ ОБЕШЕНИ ЧОВЕК БЕЗ СТИДА И ЧОВЕК КОЈИ МУЦА.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ, ПУШАЧ ОПИЈУМА И ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ СТОЈЕ ИСПОД ВЕШАЛА И КОМЕНТАРИШУ:

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Уф, уф!… Несрећа! Белај!… Велики белај!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Свет их је држао за велике јунаке и борце Алахове вере, а у ствари, само им било до пијанчења и обести.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Одувек су били дрипци, па то ти је!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Вазда неумерену у јелу и пићу!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. И никада ништа на њих ниси могао да се осигураш. Кадија се на њих ослонио у тако важној прилици, а они, уместо да му се нађу при руци таман када треба…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Доведоше луде Цигане и, што је најгоре, отераше Ђерзелеза!

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Преврнули смо целу касабу и читаву околину, али од њега више ни трага ни гласа.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Биће да није губио часа, него је похитао цару у помоћ. Тамо је он сада од највеће потребе!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ох, само да не задоцни! Да ли сте чули за последње вести? Кажу, падишах стење и на измаку је снага…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Срећом, Алах је увек уз нашега падишаха…

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Чак и да су неким чудом све те грозне вести тачне, више нема силе која ће да га савлада, јер Ђерзелез му сада хита право у помоћ.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Јесте, вала! Где се Ђерзелез појави, ту безбожницима нема места…

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Праведнику је он као добар данак, верни друг и неодмењива помоћ…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. А битанга и грешник пред њим нема где да се сакрије, већ нестаје и испарава, ко роса на летњем сунцу.

УЛАЗИ ЂЕРЗЕЛЕЗ, УМОРАН, ИЗГУЖВАНЕ ОДЕЋЕ И ВИДНО ОРОНУО ОД ПРОТЕКЛОГ ПОЈАВЉИВАЊА.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Мерхаба.

УСЛЕДИ НЕКОЛИКО ТРЕНУТАКА ТИШИНЕ. А ЗАТИМ, У ПАНИЧНОМ СТРАХУ, САПЛИЋУЋИ СЕ И СУДАРАЈУЋИ СЕ МЕЂУ СОБОМ, СВИ СЕ РАЗБЕЖЕ.

ОСТАНЕ САМО ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ КОЈИ ЈЕ, ИСПОСТАВЉА СЕ, СВЕ ВРЕМЕ БИО ТУ И СЕДЕО ПОРЕД ЗИДА КАДИЈИНОГ КОНАКА.

ЂЕРЗЕЛЕЗ ЗАЧУЂЕНО ГЛЕДА ЗА ЉУДИМА КОЈИ СУ ПОБЕГЛИ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Где сам ја ово? Како сам се ту обрео?... И то баш сада, када ме падишах највише потребује! Зар из ове долине баш нема никаквог излаза? Лутам около већ дане и седмице, али на коју год страну да кренем, као у зачараном кругу, пре или касније дођем увек на почетак…

ЂЕРЗЕЛЕЗ ЗАЋУТИ, ЈЕР ТЕК САД ПРИМЕТИ ОБЕШЕНЕ МОРИЋЕ, А ПОТОМ И ЏЕЛАТА. ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ ПРИЛАЗИ ЂЕРЗЕЛЕЗУ И ПОКАЗУЈЕ МУ НА ЏЕЛАТА:

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Слободно, славни Ђерзелезе, приђи му слободно, неће ти ништа… Кадијин џелат, још од рођења је глув и нем. Мајка природа му је одредила његову жалосну службу, али и, можда, могући лек.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Лек?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Његове очи. Колико су до сада виделе, и стена би проговорила, а камен пропевао. Ко зна, можда и за њега још увек није доцкан.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Па, мени је време за полазак… (КРЕНЕ ДА ИЗАЂЕ.)

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. (ИСПРЕЧИ СЕ ЂЕРЗЕЛЕЗУ.) А, не, сад нипошто, славни ефендијо!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Најлепше жалим, али не смем губити часа. Около се већ свуда разносе приче…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Приче? Које приче?

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Веле, падишах и његове ордије су са свих страна опкољене у Будиму.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ма, хајде! Којешта! Не наседај на гласине, славни евлијо! Све је то измислила раја и фукара, не би ли ти што пре угледала леђа! Падишах је добро и никаква опасност му не прети, добри мој Ђерзелезе, а ти седни и одмори. Осврни се око себе и погледај, само погледај…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ ПОКАЖЕ ДВЕ ЖЕНЕ КОЈЕ УЛАЗЕ, КАТИНКЕ И ЊЕНУ ДАДИЉУ.

ДОК ОНЕ ИДУ КА ЈЕДНОЈ КАПИЈИ, ЂЕРЗЕЛЕЗ И ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ ЗУРЕ У КАТИНКЕ, ПРИВУЧЕНИ ЊЕНОМ ЛЕПОТОМ:

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ако мислиш да једини ти патиш од те грозне муке, грдно грешиш, славни ефендијо. Нас двојица сличимо. Ја те разумем. Ми смо исти. Можда не верујеш, али моја је породица некада била најбогатија у крају. Грдне паре је потрошила школујући ме за хоџу, али – све узалуд! Читаво наследство од мог покојног оца ја сам потрошио путујући, да утолим глад по хановима и харемима широм Леванта. Колико ми је ова неопростива слабост до сада донела мука и неслућенога трошка! Али, шта могу - чим угледам женску лепоту, ја у тили час изгубим сваки рачун о времену и истинским односима…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. И свако разумевање за стварност која раставља људе једне од других…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Видећи је онако младу и пуну као грозд, човек, напросто, не може да посумња у своје право…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Потребно је руку да пружим… Само руку да пружим…

ДАДИЉА И КАТИНКЕ ПРИЛАЗЕ ЂЕРЗЕЛЕЗУ И ПЕРВЕРЗНОМ ИНДИВИДУУМУ.

ДАДИЉА. Поштована господо, добардан. Ваш изглед ми улива поверење да вас приупитам…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Реци…

ДАДИЉА. Кадијин конак, где се тачно налази?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Овде. Пред његовим сте вратима.

ДАДИЉА. Хвала… Тек што смо допутовале у вашу варош. Него, да ли је истина да већ одређено време овде борави…?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ко?

ДАДИЉА. Ђерзелез. Алија Ђерзелез.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Истина је.

ДАДИЉА. Значи, истина је! Алија Ђерзелез борави овде, у овој вароши!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Да, истина је, и штавише, гледате га сопственим очима. Пред вама он стоји, главом и брадом. (ПОКАЖЕ ЂЕРЗЕЛЕЗА.)

ДАДИЉА. Ох!… (КАТИНКИ:) Погледај, Катинке, само што смо дошле, а ми - право на Ђерзелеза.

КАТИНКЕ. Ђерзелез? Он?… (ПАЖЉИВО ОСМОТРИ ЂЕРЗЕЛЕЗА.) Ох, тебе је лако, баш лако заварати, нано.

ДАДИЉА. Како?

КАТИНКЕ. Пре много година, још док сам била млађахно девојче, на једном вашару, ја сам видела Ђерзелеза.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Шта хоћете рећи, мила девојко, да ово није Ђерзелез?

КАТИНКЕ. Таман колико је и ова касаба Стамбол. Онај Ђерзелез је на себи имао рухо од чисте свиле и кадифе, а не прашњаву доламу. Сабља му је била сребрна и оштра, а не искрзана као решето. И његово лице, било је бело и намирисано, а не овако бледо и сасушено, као у факира!

ДАДИЉА. Хм, да, било како да било, кадија ће све да нам објасни када се са њим видимо, а што се вас тиче, наочита господо… (ПЕРВЕРЗНОМ ИНДИВИДУУМУ И ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Хвала на помоћи и до поновног виђења.

КАТИНКЕ И ЊЕНА ДАДИЉА ИЗАЂУ НА КАПИЈУ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (ПЕРВЕРЗНОМ ИНДИВИДУУМУ:) Ко је то? Реци!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Није то обична девојка, драги Ђерзелезе, већ читава једна сторија!

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Сторија?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Прелепа Катинке, несрећна због своје лепоте о којој певају већ две песме широм Босне и Далмације. И на кућу су им ударали због ње небројено пута. Никад није смела излазити. Ни на улицу је нису пуштали, осим умотану у бошчу као Туркињу, да је не познају успаљени аскери, балије и ђаци што им се од ранога јутра врзмаше испред капије. Мученица је поваздан плакала, не знајући шта са својом проклињаном лепотом због које је непрестано морала да се крије и стиди. Најпосле, у толику несрећу, толики чемер је запала, да сад само неко као ти може да је спасе.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ја?… Како?! Како да је спасем?!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Па, ако ја то морам да ти кажем, онда… Још од Еве и Адама, славни мој евлијо, наш предвечни и вољени Творац, између човека и жене је, изгледа, ствари удесио тако да се она, ма колико умна и даровита била, од безнађа живота може спасити избавити једино на леђима мушкарца. И то тако да, што јој је њена женска коб тежа, утолико јој је већи мученик и евлија за спасење душе потребан… А теби је, драги мој Ђерзелезе, простор ту отворен толико широко да ти на томе, неко као ја, може само жестоко, жестоко завидети.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Не знам зашто ми све ово добри Алах и пресветли падишах спрема и непрестано искушава, али и ја сам овога часа видео и јасно осетио излаз из овога ужасног лавиринта. Зато, драги пријатељу…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Реци, Ђерзелезе, и ја ћу учинити за тебе што год пожелиш…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. (КЛЕКНЕ ПРЕД ПЕРВЕРЗНОГ ИНДИВИДУУМА.) Хоћу њу! Само њу, и ниједну другу! Молим те помози, и остаћу твој вечити дужник!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. (ПРИДИЖЕ ЂЕРЗЕЛЕЗА.) Без бриге, славни Ђерзелезе! Уговорићу сусрет за поподне. Идемо до хана да се окупаш и опереш, а после до магазе, да добијеш рухо по најновијем адету. Хајдемо!

ЂЕРЗЕЛЕЗ И ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ ИЗАЂУ.

ЧИМ ОНИ ОДУ, ИЗ КУЋЕ ПРОВИРИ ДАДИЉА, А ЗА ЊОМ И КАТИНКЕ.

ДАДИЉА. Одоше.

КАТИНКЕ. Кладим се да су већ код базара, по поклоне за сусрет са божанственом Катинке.

ДАДИЉА. На жалост, остаће разочарани…

КАТИНКЕ СКИДА ОДЕЛО - ТО ЈЕ БИО ПРЕРУШЕНИ ГРУЈИЦА. ПРАТИЉА ТАКОЂЕ СКИДА ОДЕЛО - ТО ЈЕ БИО ПРЕРУШЕНИ РАДИВОЈЕ.

ГРУЈИЦА. Вала, нисам ни ја остао претерано очаран. Да ли си га видео?

РАДИВОЈЕ. Још до јуче, мислио сам да ћу, у најмању руку, испред себе угледати неког Краљевића Марка или Милоша Обилића, кад оно, ко би рекао. Једним ударцем би га оборио на колена.

ГРУЈИЦА. И, богами, преклао!

РАДИВОЈЕ. Још како би га преклао! Као и Пашу од Антиохије!

ГРУЈИЦА. Са овим би ишло још лакше. Много лакше! Овом руком. Мојом руком…

РАДИВОЈЕ. Бела рука и дугачки прсти, у јунака Грујице!

ГРУЈИЦА. Лепшег него девојке!

РАДИВОЈЕ. Али, Ђерзелезу не сме да зафали ни длака са главе. Кадију би то превише разгневило!

ГРУЈИЦА. А тек нашега старину, да нас којим случајем сад угледа… Одрекао би нас се, то је сигурно!

РАДИВОЈЕ. Несрећни Новак, читавог живота се скривао по горама и пењао по врлетима, ризикујући главу у борби прса у прса…

ГРУЈИЦА. А нас је подизао као да смо хијене и медведи, а не људи за пристојан живот, учено друштво и јевропске вароши!

РАДИВОЈЕ. И то све због плена којег нас двојица сада узимамо као од шеге.

ГРУЈИЦА. Нова времена су дошла, старе обичаје је прегазило време, а како је кренуло, хајдука ускоро неће ни бити.

РАДИВОЈЕ. Наша последња хајдучија!

ГРУЈИЦА. Наше последње прерушавање!... А онда? Шта ће бити онда?

РАДИВОЈЕ. Онда идемо, где год да пожелиш, млађахни мој Грујице.

ГРУЈИЦА. Али пре тога да видимо колико се испрсио наш кадија, да за Ђерзелеза доведе прелепу Катинке… (ИЗ ВРЕЋЕ ВАДИ ОСТАВЉЕНЕ ПОКЛОНЕ.) Златници… прегршт златника…

РАДИВОЈЕ. (ПРИДРУЖИ СЕ ГРУЈИЦИ.) Бисерне огрлице… наруквице… смарагди и дукати…

ГРУЈИЦА. Читав мираз, богати!

РАДИВОЈЕ. Па, ако толико чезну за слатким незнањем, онда је најбоље да га у њему што дуже одржавамо. Перо у шаке, Грујице, и пиши…

ГРУЈИЦА. Је л' оно исто?

РАДИВОЈЕ. Исто, брате, исто. Шта друго него исто? По хиљаду и први пут, све исто!

ГРУЈИЦА. Дакле, да почнемо… (ИЗВАДИ ПАПИР И ПЕРО.)

РАДИВОЈЕ. (ДИКТИРА:) “Ја сам сама"…

ГРУЈИЦА. (ПИШЕ:) “Сама…”

РАДИВОЈЕ. (ДИКТИРА:) “Читавог свог живота ја отварам уста и говорим, али моје уздахе више нико не чује. Све око мене је постало устајало и мртво, а дани се развукли као године и векови…”

ГРУЈИЦА. (ПИШЕ:) “Као робиња, бачена у празан и дубок бунар, ја не знам где сам и шта ме чека. Мој глас тужно одјекује и нико ме не чује. Сунце сија и Месец сија, али сав живот око мене давно је згаснуо…”

РАДИВОЈЕ. (ДИКТИРА:) “Густа магла покрила је све око мене и само још у даљини се, испрва слабо а онда све гласније, чује топот…”

ГРУЈИЦА. (ПИШЕ:) “А затим, ту у близини, као у сну, помаља се бели коњ са ватреним очима што искре кроз измаглицу…”

РАДИВОЈЕ. (ДИКТИРА:) “И на коњу витез који ме једини може спасити, мој спаситељ, мој вољени дилбер…”

ГРУЈИЦА. (ПИШЕ:) “…Алија Ђерзелез!”

*****

6

СУТРАДАН НА ТРГУ, ОКУПЉЕНИ СУ ГРАЂАНИ КАСАБЕ, ИСПРЕД ЂЕРЗЕЛЕЗА КОЈИ, УКРАШЕН И НАДОДОЉЕН У НОВОМ РУХУ, ЧЕКА НА СУСРЕТ СА КАТИНКЕ.

ВЕШАЛА СУ УКЛОЊЕНА, А ВИШЕ НЕМА НИ ЏЕЛАТА.

ТУ СУ ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ, ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ, ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ И ПУШАЧ ОПИЈУМА, А МАЛО ПОДАЉЕ ОД ЊИХ СТОЈЕ ЈАЊА, ПАЖ И ЦИГАНИ.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Ачкосум, наш Ђерзелезе! Ачкосум!… У нашој вароши је много наочитих делија, али овако красан ту још није крочио!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Катинке ће напокон наћи свога ђувеглију, и славна лепотица више неће бити сама!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. У последњи час и таман на време, срећа је пронашла и њих двоје!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. И ваздух је данас топао, нема нити ветрића, и све је добро и миломе Богу приступачно.

ЈАЊА. Али, и врућина, несносна спарина влада…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Тако нешто ја нисам доживео. Небо се облача, и огромна је влага у зраку…

ПАЖ. Муве зује и нешто болесно је около, као да се читава природа због нечега узбунила.

ПРВИ ЦИГАНИН. Како да се не узбуни и скроз не узјогуни, кад султанова војска липше! Док ми овде стојимо, смрт их коси на десетине!

ДРУГИ ЦИГАНИН. Без хране и пича веч два месеца! Уместо воде, сад пију крв паса и мачака!

ТРЕЋИ ЦИГАНИН. Па чак и парцова! А онда, када и њих поједу, почеће се између себе клати и ждерати!

ПАЖ. На жалост, господо, више нема никакве дилеме: наш конзул у Солуну је обавештен да су султан и његова војска пред смакнућем! Наше слутње су се обистиниле и најгори исход је неизбежан!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. (ЦИГАНИМА:) Какав исход, шта причате?! Зар мислите да би Ђерзелез овде мирно стајао и један једини тренутак да је макар нека од тих гласина истинита?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. (ЦИГАНИМА:) Љубоморници! Завидљивци! Касно је за смицалице! Прелепа Катинке је обећала руку нашем Ђерзелезу, а ви ако у то сумњате, послала је и тескеру… (ПОКАЖЕ ПИСМО.) Својем ђувеглији се обраћа са највећим поштовањем, дивљењем и успаљеном надом да је што пре посети у кадијином конаку.

ЈАЊА. У конаку, кажеш?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Јесте, баш ту где сада стојимо.

ЈАЊА. Онда, буразеру, тај ко је написао то писмо, или је лагао или се у међувремену предомислио.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Шта причаш, несносна жено и безнадежна грешнице?! Ко лагао? Ко се предомислио?

ЈАЊА. Кадија је пре сат времена наредио да гостима зготовим ручак, али када сам дошла, унутра није било никога.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Никога?… Како то мислиш - никога?

ЈАЊА. Лепо, буразеру! Куцала сам на капију, а онда, када сам видела да је капија отворена, ушла сам унутра. У кући нема никога, ама баш никога!

ЦИГАНИ И ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ УПАДНУ КРОЗ КАПИЈУ, АЛИ ВЕЋ ПОСЛЕ НЕКОЛИКО ТРЕНУТАКА ИСТРЧЕ У СТРАХУ.

ПРВИ ЦИГАНИ. Ијао!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Нека је сто пута и хиљаду пута јао!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Шта вам је, људи? Куд побегосте?

ДРУГИ ЦИГАНИН. Нема Катинке, нема оне дадиље, али је зато унутра…

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ко?

ТРЕЋИ ЦИГАНИН. Уф, уф… Онај!… Крв ми се леди у жилама, само када га видим!

ИЗ КУЋЕ ИЗАЂЕ ЏЕЛАТ.

ПУШАЧ ОПИЈУМА. (ОСТАЛИМА, ПОКАЗУЈУЋИ НА ЏЕЛАТА:) Џелат? Зар тај није отишао?

ЗА ЏЕЛАТОМ ИЗАЂЕ НОВАК. ВИДНО ЈЕ ОРОНУО ОД ПОСЛЕДЊЕГ ПУТА И ХОДА СА ШТАПОМ.

НОВАК. Куда да оде, кад још није ни завршио посао због којег је долазио?

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Старина Новак!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Превејани старче, планински вуче и шејтану пред којим су дрхтале читаве нахије и елајети! Откуда ти овде?

НОВАК. Тражио сам од кадије дозволу, да дођем и својим очима још једном видим славнога јунака и поклоним му се… док још стојим на обе ноге.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Па ти… једва ходаш.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Шта ти је?

НОВАК. Од синоћ ме ухватила некаква слабост… Велика слабост… (ЂЕРЗЕЛЕЗУ:) Било је то давно, славни Ђерзелезе, кад сам те последњи пут видео. Као млад харамбаша, војевао сам са Угрима, када смо прегрмели тежак пораз у Трансилванији. Од све крви и звекета оружја, у сећању ми је остао јунак који је, пред битку, седео сам испред шатора. По његовом држању, начину на који је подизао чашу и мирно испијао вино, ја сам већ онда разумео, и свом дубином сопственог бића осетио да то није био обичан Турчин. Шта је био, ни дан-данас не знам, али створ од овога света није био. Њега, напросто, није било могуће победити. А сада, ето, и њега су преварили.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Ко преварио? Кога преварио?

НОВАК. Ђерзелеза, кога другог!… И не само њега. Све су нас преварили, копилад и одроди, ђаво нека их носи тамо одакле се више никада неће вратити!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Ко преварен, шта причаш, лажљиви старче? Говори јасније, или да те одмах отерамо у ланце!

НОВАК. Уместо лепе Катинке и њене дадиље, у овој кући су боравила два лопова. Један је био обучен у високу, плавокосу лепојку, а други је, колико чујем, изгледао као ситна, изборана баба.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Људи?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Мушкарци?

НОВАК. Ако се таквим именом могу звати – мој сестрић и мој побратим.

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Грујица и Радивоје?

НОВАК. Грех је мој огроман, неопростив, да останем глув и слеп за превару од које се стиде колена мојих неутешних предака и још нерођених потомака! Опрости, славни Ђерзелезе, макар ми ти опрости, да пред тобом олакшам душу!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Немогуће, једноставно немогуће! Онаква лепотица, онакво биће и дивота… а у ствари, да опростите, неки куламбара!

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Куламбара, куламбара… или, код нас како се каже…

ПУШАЧ ОПИЈУМА. Шупак ефендија!

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Само, зашто да ти у све ово верујемо, Старино Новаче? Читавог живота си мислио само о злу и паскостима, а сада нас опет лажеш, да твоје угурсузе спасеш од коца!

НОВАК. Камо лепе среће!... Није их било два дана и онда сам сишао у варош да се за њих распитам. Нема их више нигде, јер копилад зна да би им пресудио овом сабљом, само да их још једном угледам!

ЧОВЕК СА ВЕЛИКИМ СТОМАКОМ. Али, ако ти они нису рекли, како си сазнао за превару?!

НОВАК. Нисам их видео ја, него џелат. Он ми је све рекао.

ЧОВЕК КОЈИ УВЕК КАСНИ. Џелат?

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Па ти нас баш држиш нас за малу децу! И безочно лажеш, Старино Новаче! Чак и да је видео нешто, тај џелат је глув и нем, као камен, да ти било шта каже!

НОВАК. Мислиш?

ЏЕЛАТ ПОКАЖЕ ФЕРМАН.

ПЕРВЕРЗНИ ИНДИВИДУУМ. Шта је сад па ово?… Некакав ферман?

ЏЕЛАТ. Катул-ферман.

*****

7

КУПЛЕРАЈ НА ЧИЈОЈ СРЕДИНИ ЈЕ ВЕЛИКИ ДИВАН СА ЈАСТУЦИМА, ОКРУЖЕН БРОЈНИМ МАРАМАМА И ТЕПИСИМА КОЈИ ВИСЕ ПО ЗИДОВИМА И ПЛАФОНУ…

ФАТМЕ И ЊЕНЕ ДВЕ МОНАХИЊЕ.

НАПОЉУ СЕ ЧУЈЕ КИША КОЈА ПЉУШТИ.

ПРВА МОНАХИЊА. Остало још мало времена…

ДРУГА МОНАХИЊА. Последњи тренуци истичу…

ПРВА МОНАХИЊА. Кап по кап истичу…

ДРУГА МОНАХИЊА. А њега још ниоткуд…

ПРВА МОНАХИЊА. Ниоткуд, баш ниоткуд да се појави.

ДРУГА МОНАХИЊА. Ох, да ли ће стићи?… Само да не закасни, по овом пљуску! Само за трен да не омаши!

ФАТМЕ. Сада се бринете, али онда? Шта је било онда, када сте му побегле испред носа? Тада нисте бринуле!

ПРВА МОНАХИЊА. Ја сам се уплашила.

ФАТМЕ. Уплашила? Ти?

ПРВА МОНАХИЊА. Часна реч сам се уплашила! Толико се био разгневио и узбудио, да га честито нисам ни познала.

ДРУГА МОНАХИЊА. А ја друго нисам имала, до у последњи час утећи. Испрва, била сам на све спремна да му привучем пажњу и не дозволим отићи у погрешне руке, али после…

ФАТМЕ. После? Шта после?

ДРУГА МОНАХИЊА. Толики грех на себе преузети нисам могла, добра господарко, да га саблазним онако као што то најгорем душманину не бих пожелела.

ФАТМЕ. Доста! Не слушам вас уопште! Као да не знам са ким имам посла! Боље се себи, а не мени извињавајте, ако мислите да ваша извињења некога могу убедити… Због ваших глупости сад ја морам да вадим кестење из ватре, и повратим га на пут са којег је залутао… Ослушните пажљиво. Да ли чујете?

ПРВА МОНАХИЊА. Нека галама и повици у даљини…

ДРУГА МОНАХИЊА. Полако се ближе… (ГЛЕДА КРОЗ ПРОЗОР:) И светла, са оне стране долазе…

ПРВА МОНАХИЊА. (ГЛЕДА КРОЗ ДРУГИ ПРОЗОР:) Ево их и отуд! Бесна гомила, са свих страна надире по блату и киши!

ДРУГА МОНАХИЊА. Не слути на добро! Бежимо, пре него што не буде доцкан! Овде више нико неће доћи!

ФАТМЕ. Стани, не иди никуд!... Полако, само полако… (ОСЛУШКУЈЕ.) Ха, чујете ли? Шта сам вам рекла? Гост је пред вратима…

ЗВУК КОРАКА НА БАСАМКАМА…

ЗАЧУЈЕ СЕ ОТВАРАЊЕ ВРАТА, А ПОТОМ, МОКАР ОД КИШЕ, УЛАЗИ ЂЕРЗЕЛЕЗ. ФАТМЕ И МОНАХИЊЕ СЕ СКЛОНЕ ИЗА МАРАМА И ЗАВЕСА, ТАКО ДА СЕ ОД ЊИХ РАЗАЗНАЈУ САМО СИЛУЕТЕ.

ДОК ИМ СЕ ОБРАЋА, ЂЕРЗЕЛЕЗ СВЕ ВРЕМЕ ПОСТИЂЕНО ГЛЕДА У ПОД:

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Мерхаба… Више нисам имао избора, него код вас до дођем…

ФАТМЕ. Нека, нека, добро дошо.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Добро је да је пут до вас раван и тако дуг…

ПРВА МОНАХИЊА. Да никада не би свршио!

ДРУГА МОНАХИЊА. Да се нигде не мора закретати!

ФАТМЕ. Седи овде, раскомоти се…

ФАТМЕ ПОСАДИ ЂЕРЗЕЛЕЗА НА ДИВАН.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Толико сам света до сада видео, прегурао онолико колико обичан човек за десет живота не преживи, али ето - звучи необично - све то ми сада није од никакве, ама баш никакве вајде да пронађем одговор…

ФАТМЕ. Одговор?… Какав одговор?…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Можда га ви знате… Ох, колико ћу вам бити захвалан!

ФАТМЕ. Шта, делијо? Реци.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Зашто је пут до жене тако кривудав?… И зашто га пролазе само гори од мене?!… Шта жене траже?… Шта?!…

ДВЕ КАМЕНИЦЕ РАЗБИЈУ ПРОЗОР У БЛИЗИНИ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ СЕ ТРГНЕ, АЛИ ГА ФАТМЕ УМИРУЈЕ:

ФАТМЕ. Опусти се. Само се опусти, наш делијо. Овде си на сигурном. Твојим мукама је дошао крај - стигао си тачно тамо где си се и запутио.

ЂЕРЗЕЛЕЗ ЛЕГНЕ, И ФАТМЕ ПОЧНЕ ДА ГА МИЛУЈЕ.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Ова рука… Њен додир и ти прсти… Однекуд су ми познати.

ФАТМЕ. Можда… Сети се…

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Да ли је то рука Млечанке у крзну и сомоту, чије се тело, витко и племенито, не може ни замислити?

ФАТМЕ. Није.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Или је то Циганка Земка, дрска и подмукла а мила животиња?

ФАТМЕ. Није.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Или је то прелепа Катинке, сласно воће што дозрева у хладу?

ФАТМЕ. Није.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Онда, ко је?… Ко је?…

ФАТМЕ И ЊЕНЕ ДВЕ МОНАХИЊЕ СВУКУ ОДОРЕ, ИСПОД КОЈИХ СЕ УКАЖУ НАГЕ. ПРВА МОНАХИЊА ЈЕ, У СТВАРИ, ВЕНЕЦИЈАНКА, А ДРУГА МОНАХИЊА ЦИГАНКА ЗЕМКА.

ПРВА МОНАХИЊА. Госпођа Јекатарина.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Јекатарина?

ДРУГА МОНАХИЊА. (ДОДАЈЕ ЂЕРЗЕЛЕЗУ ЧИБУК СА ОПИЈУМОМ.) На, узми. Само дим, да ти буде лакше…

ПРВА МОНАХИЊА. Наш дилберу!

ФАТМЕ. Наш спасиоче!

ЂЕРЗЕЛЕЗ ПОВУЧЕ ДИМ ИЗ ЧИБУКА, А ЗАТИМ САСВИМ КЛОНЕ…

ФАТМЕ И МОНАХИЊЕ ЛЕГНУ ПОРЕД ЂЕРЗЕЛЕЗА НА ДИВАН.

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Јекатарина… Јекатарина…

ФАТМЕ. Само до Јекатарине се иде право… Само до Јекатарине…

ЂЕРЗЕЛЕЗ СЕ ПРЕПУШТА ЖЕНСКИМ ЗАГРЉАЈИМА И ПОВРЕМЕНО УЗДИШЕ:

ЂЕРЗЕЛЕЗ. Јекатарина… Јекатарина… Колико сам ја света видео, Јекатарина!… Колико сам ја света обишо!…

*****

Театар сенки

ДВОР У ИСТАНБУЛУ.

ТАМНИ ОБЛАЦИ НА НЕБУ СЕ РАЗИЛАЗЕ, ОТКРИВАЈУЋИ ДВОР У ИСТАМБУЛУ.

ЛУТКА СУЛТАНА.

СУЛТАН. Нека је хвала и слава, до конца времена, Оном који је недирнут у својој вечности, који по својој ћуди мења догађаје, а сам не доживљује никакву промену - Господу Видљивог и Невидљивог, Јединоме Живоме…

(КРОЗ РАЗМАКНУТЕ ОБЛАКЕ СЛЕЋЕ ЛУТКА ЂЕРЗЕЛЕЗА НА КРИЛАТОМ КОЊУ.)

И теби нека је слава и хвала, који си се узвисио у свом понижењу, и у последњи час спасио мене и моје ордије од руке непријатеља… (КЛЕКНЕ ПРЕД ЂЕРЗЕЛЕЗА.) Верни мој слуго и посинче, Алијо Ђерзелезе.

К р а ј