Олена Герасимјук

* * *

Хучи бесни ветар. Поноћ је
Иду гурајући палице два слепца
Од Свете горе до Свете земље. Вуку се
Не један дан, не једну годину већ. Уморни

- Ишао сам у Градац кад лисци нису знали да трче
И невина Брвенца је покорно ишла на постриг
Семе памука могло је израсти у длановима
Тада сам био у Градцу – рекао је један

- Реци, јеси ли је видео?

- Још се пунокрвни Дунав сливао у утроби Сведржитеља
Деца у колевкама могла су се угушити наном
Која је расла у плућима док je не издахнеш
У град Скадар смо ушли страшни и мршави
Кожа нам је била натрта песком, поједена вашима
Дерали смо је заједно са одећом
Састругали смо нечисто - месо, крв и кости
Јер су само душе могле ући у град Скадар

-Јеси ли је видео?

- Нису тамо птице, него се ми разапесмо грудима о камење
Над нашим је главама лебдело сунце без чистих зрака
Појављивале су се изненада негде у магли савијене игле
Као да чули смо хукање сова и шиштање веверица
Простро се обалом мртвачки ковчег Светог Антонија
Споро се кретали људи из обитељи Градца
Јурили смо, питали их шта се десило у граду

- Реци, јеси ли видео?

- Три године узастопце нисам имао мира

Прегазио сам све Динарске врхове
Размакли су се преда мном Искар и Струма
Од мојих руку у изворима су се крили Дунав и Марица
Затварао је врата преда мном Пелопонез

- Јеси ли видео?

- Три године урлања су биле моја молитва
Три године луд, три године волео и веровао
Оно, што Богу је одано, непоборно је видљиво
И један пут сам видео Јелену...

- Видео си!?
- Видео сам!

- Стајала је преко пута у сјају, у светлости
Изашао је из мене бес и слеп сам од тада
Заповедила ми је да извадим њено тело из мртвачког ковчега
Ма како да нађем, ослањајући се само на палицу?
Кренимо, друже мој, напред, у обитељ Градца!

- Стани, не јури, дај ми руку да се држимо заједно!
Наћи ћемо гробницу где је у прашини и мемли
Са прекрштеним сребрним рукама Царица српска
Исти ћу поново ићи преко реке Брвенице
У обитељи Градца поздрављаће нову мученицу
Растргнуће је на комаде, у манастир, у обитељ, у храм
На олтар, на гробље, у ходочашће, на огњиште!
Да би само у срцима остала Света Јелена
Да њене мошти примноже у дому радости
А успут и хлеб у коморама и зло код непријатеља
Теби, као и увек, остављајући само спомене

Пробијао се продуженом лицем кроз трновите гране
Јурио је старац, узвикивао преплашено

- Да ли је видиш, реци ми, видиш ли је?

- Видим на гранама - мртвачки ковчези Кирила и Методија
За њима се пењу на врх медведи јуродиви
Горе заклони ломе вране и грифони
Река понесе главу Јована Крститеља
Нечије руке је хватају, као да се играју с њом
Честаром јури Јелена, лети, осврћe се
Као да се боји да је могу ухватити

- Чекај! Зар видиш!

- Видим да срце не бије, плућа не дишу
Видим како се гундељ крије међу њеним ребрима
Могу да затурим прсте у утробу Јелене
Само нећу наћи душу

- Зашто си заћутао? Не чујем твоје дисање!

Само вуци хрипе и не смеју да ми нашкоде
Нечије очи клизају по мојим леђима
Обавија ми ноге коприва висока, жига ме
Нана мирише...

- Ишли смо дуго, дај да чујем твој глас!

Зауставио се седи монах на ивици амбиса
Пала му је из руку његова дашчица, бацила се у камење
Зауставио се Јеленин лик поред лика монаха
У Светој земљи под Светом гором покојног.

Олена Герасимјук (Олена Герасим'юк) је рођена у Кијеву. Лауреат је награде Леонида Кисељова, украјинско- немачке награде Олес Гончар, друга награде књижевног конкурса издавачке куће "Смолоскип". Учесник је међународног сусрета књижевника на отвореном, у организацији ПЕН. Песме су јој превођене на енглески, литвански, грузијски, немачки, италијански и белоруски језик.

Први превод Оленине песме са украјинског на српски језик је направила Маргарита Измаилова, магистар катедре славистике Института филологије КНУ "Тарас Шевченко", филолог, сценариста и талентовани фотограф.