Леся Стеблина-Рудякова

Почеци наставе српског језика на Кијевском универзитету


В статье идет речь об истории и современном состоянии сербистики в Киевском университете. Ключові слова: сербістика за кордоном, сучасна сербістика, історія сербістики

The article touches upon the history and the current state of Serbian studies at Kyiv university. Key words: Serbian studies abroad, current state of Serbian studies, history of Serbian studies

Историја изучавања српског језика на Кијевском универзитету ''Тарас Шевченко'' има дугогодишњу традицију и наравно повезана је са развојем славистике као научне дисциплине не само у данашњој Украјини, већ и некадашње царске Русије и Совјетског Савеза.

Као што је познато, проучавање славистичких дисциплина на универзитетима Руске царевине води почетак од 26 јула 1835. када је био усвојен нови статут универзитета и донесена одлука о отварању катедара ''историје и књижевности словенских наречја''.

Прве су биле отворене на Московском, Санкт-Петербуршком, Харковском и, мало касније, Казанском универзитетима, чији су кандидати за места шефова таквих институција добили могућност да се уз материјалну подршку својих установа упознају са књижевношћу, историјом и културом, а исто тако и да науче словенске језике у ''словенским земљама Аустро-Угарске и Турске''. Зато почетак изучавања словенских језика иначе, а српског посебно, ми везујемо са именима И.Срезневског, П.Прејса, В.Григоровича и нарочито Осипа Бодјанског који је као кандидата Московског универзитета први кренуо у обилазак словенских крајева, боравио је и код Срба и Хрвата, учио њихов језик (чак и саставио тематски речник), упознао се са истакнутим личностима, скупљао књижевна дела.

Од О.Бодјанског се започела традиција наставе живих словенских језика, књижевности и историје словенских народа. Мада је владање српским језиком било у то време само средство за проучавање истирије народа и књижевности, курс Бодјанског се састојао од ''практичног дела у којем су студенти после кратког увода у граматику уз објашњења професора читали српска књижевна дела, народне песме, историјске документе. Поступак О.Бодјанског у настави и његов став према српском језику уочљив је у његовом плану из 1850. школске године: '' У овом семестру узећемо само српско наречје и изучаваћемо га по ''Српским народним пјесмама'' које је објавио у Бечу познати српски писац и познавалац народне поезије свог народа Вук Стефановић Караџић. Ако будемо имали времена, онда ћемо почети са читањем и објашњењем ''Винодолског закона'', споменика из краја 13. века који је у Загребу објавио Мажуранић, а у Москви ја. На тај начин ћемо имати прилику да видимо разлике у једном те истом народном језику у размаку од 5 векова.''

Такав приступ настави опстао је и на млађим славистичким катедрама захваљујући бившим студентима Московског, Санкт-Петербуршког и других универзитета, који су радили тамо као професори.

Тако је на Кијевском универзитету, основаном 15 јула 1834 године, катедра књижевности словенских наречја почела са радом 1842. у склопу Историјско-филолошког одељења Филозофског факултета. Првих година се пажња додељивала само чешкој књижевности, међутим повећање броја славистичког кадра и интересовања за славистику од стране најспособнијих студената дозволило је да се настава прошири. Од 1846. до 1876. словенске језике у Кијеву предаје екстраординарни професор Василиј Јаковљевич Јароцкиј, 1875. на катедру долази доктор славистике, бивши студент О.Бодјанског на Московском универзитету Котљаревскиј Александар Александрович. Према сведочанствима савременика ординарни професор Котљаревскиј почео је у Кијеву наставу и изучавање науке о словенству на нивоу, који је потпуно одговарао потребама ондашњег времена. Тако је, између осталог, 1878-79. школске године он предавао бугарску и српску књижевности; 1880-81 – словенске језике, укључујући и српски. Од 1882. до 1917 г. словенске језике, књижевности и историју Словена предаје шеф катедре професор Тимофеј Дмитријевич Флоринскиј.

У библиотеци Кијевског Универзитета сачували су се неколико ''Прегледа наставе на Историјско-филолошком факултету императорског универзитета св.Владимира'' у којима су забележена и друга имена: приват-доцент О.Степович (иначе аутор “Прегледа историје српскохрватске књижевности” из 1899 г. и преводилац са јужнословенских језика) 1898. школске године једном недељно држи предавања из ''Новије српске књижевности'', 1909. том курсу се придружује ''Читање и објашњавање књижевних дела и народних умотворина''. У првом семестру 1909-1910. у распореду часова појављују се два нова предмета приват-доцента А.Лукјаненко – ''Поредбена граматика словенских језика'' и ''Српскохрватски језик'' (два часа недељно) који је наставник, као и његови претходници, учио у земљи-матици.

Дакле, од оснивања Кијевског Универзитета св.Владимира до извесне 1917. године прилаз проучавању српског језика доживео је промену. Ако је првих деценија рада славистичке катедре изучавање српског језика било за студенте само средство да се преко њега на прави начин упозна књижевност, култура, историја, савремено стање земље и народа, касније тај језик добије статус самосталне наставне дисциплине у оквиру специјализације ''словенска филологија''.

На жалост славистичка традиција на нашем универзитету се прекида са Октобарском револуцијом, емиграцијом научно-педагошког кадра и каснијим репресијама против небројних стручњака-филолога. У послератно доба у вишој школи Украјине се постепено формирају два велика славистичка центра: катедре словенске филологије Кијевског универзитета ''Тарас Шевченко'' и Лавовског ''Васиљ Стефаник''.

Обнова словенске филологије на Кијевском универзитету повезана је са именом академика Академије наука Украјине Леонида Булаховског који је 1947. постао шеф катедре и уложио велике напоре у припрему бројног славистичког кадра. Додуше, настава српског (српскохрватског) језика, за разлику од пољског и чешког, почиње много касније.

1970. године катедра словенске филологије добије статус самосталне јединице на филолошком факултету, а студенти – могућност да упишу славистичко одељење и да се определе за један од четири словенска језика као за основну специјализацију. За разлику од старије традиције српскохрватски језик није више средство за упознавање историје и књижевности већ и сам објект изучавања и научне анализе.

ЛІТЕРАТУРА:

1.Общие учебные планы и правила историко-филологического факультета Университета св.Владимира / Сост. Деканом Н.Бубновым 19 мая 1907 г. – Киев, Универс. Типография, 1907; 2. Паламарчук О.Л. Слов’янська філологія в Київському університеті: Київський університет як осередок національної духовності, науки та культури. – К., 1999.

Стеблина-Рудякова Л.М. (Київ, Україна). Почеци наставе српског језика на Кијевском универзитету // Компаративні дослідження слов'янських мов і літератур. Пам'яті академіка Леоніда Булаховського. Збірник наукових праць. – Киів, 2009.– Спеціальний випуск - с. 98-100.

На Растку објављено: 2010-01-02
Датум последње измене: 2010-01-01 21:25:11
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује