Арсеније Арса Милошевић

Гилгамеш (либрето)

Опера у три чина Рудолфа Бручија, према сумерско-асирском епу о краљу Гилгамешу. Либрето је написао Арсеније Арса Милошевић. Опера је написана 1986. године и праизведена исте године у Српском народном позоришту у Новом Саду. Следеће године је изведена на летњем оперском фестивалу у Бабилону (Ирак). Такође, 1987. је Бручи написао и нову верзију на немачком језику.

Ликови

Гилгамеш	сумерски краљ	баритон
Енкиду	његов пријатељ и побратим	тенор
Девојка	свештеница у храму богиње Иштар	сопран
Ришат	Гилгамешова мајка	мецосопран
Иштар	сумерска богиња љубави и плодности	мецосопран
Сидури Сабиту	чувар улаза у Врт Богова и њихова пехарница	колоратурни сопран
Аруру	сумерска богиња стварања	сопран
Утнапиштим	Гилгамешов праотац	дубоки бас
Утнапиштимова жена		мецосопран
Ловац Ур-Шанаби	Утнапиштимов бродар	тенор тенор	један певач
I Свештеник		тенор
II Свештеник		бас
Ану Еа Шамаш	сумерски бог Неба сумерски бог воде и мудрости сумерски бог Сунца	бас бас бас	један певач (преко звучника)
Човек Шкорпион		мушки глас
Жена Шкорпион		женски глас
Хумбаба	демон	робот
Змија		играчица

Хор, Балет, Статисти: Народ Урука, војници, стражари, свештеници, свештенице, девице у служби Иштар, хор сподоба, играчице

Место и време

Простор у време дешавања Епа у време владавине краља Гилгамеша, у време настанка Човечанства, увек и свуда.

Либрето

I чин – II чин – III чин

1. слика – 2. слика – 3. слика – 4. слика – 5. слика – 6. слика – 7. слика

8. слика – 9. слика – 10. слика – 11. слика – 12. слика

13. слика – 14. слика – 15. слика – 16. слика – 17. слика – 18. слика – 19. слика – 20. слика

I чин

1. слика

Иштарин храм

Свештенице и свештеници припремају ритуал увођења девице у Иштарин ред у част пролећа. Робови и свештеници доводе девицу. Мајка Ришат долази у пратњи свештеника. Робиње и свештенице почињу свлачење девојке. Ритуално купање и кићење за обред.

Девојка, Ришат, Свештеници и Свештенице
Gilgameš,
Hšajathija, Gilgameš,
Hšajathija vazraka
Gilgameš, ¹
велики краљ, Гилгамеш,
краљ краљева, Гилгамеш,
краљ земаља, Гилгамеш,
Dahjunam hja imam
Takaran, hijaman ²
велики краљ, краљ краљева,
краљ земаља, Гилгамеш,
који је саградио ову палату,
велики краљ, краљ земаља,
краљ краљева, Гилгамеш.

Ришат (Девојци)
Спремамо те за Гилгамеша,
човека боли и радости.
Као Сунце око му сјаји,
његово тело пуно је укроћене сувишне снаге.
Еа! Бог дубине
подарио му је мудрост,
само једна,
једна трећина Гилгамеша је човек,
а две трећине Бог!
Његова реч и говор, граду су закон.

Свештенице
За њега морају да раде
млади и стари,
моћни и незнатни.
Гилгамеш је леп међу мужевима,
Гилгамеш је диван међу ратницима.

Девојка
А! Сину је важнија
краљева воља него очева жеља.
/ Ој!
| Свештенице
\ Ој!

Девојка
Гилгамеш не пушта
љубавницу њеном драгом,
ни ћерку јунака њеном мужу.

Ришат
По лепоти и снази
никад ниси видела равног.

Свештенице
По лепоти и снази
никад ниси видела равног.

Девојка и Свештенице
/ Ој!
| Ришат
\ Никад му ниси видела равног!

2. слика

Утрчава Гилгамешова гарда. Ужурбаност. Појављује се и Гилгамеш. Сви пред њим падају на земљу.

Свештеници и Свештенице
Gilgameš!
Hšajathija, Gilgameš
hšajathija, hijanam!

Девојка га посматра. Он јој пружа драги камен

Девојка
Као Сунце сјаји ти око,
твоје тело пуно је укроћене сувишне снаге,
по лепоти и снази
никад нисам видела равног!

Гилгамеш
Лепа си, кћери јунака!

Сви устају и прилазе им

Девојка
Господару,
силна је твоја моћ над нама!

Гилгамеш (подигне руке)
Уруков сјај треба да сија
над свим градовима земље.

Девојка
Гилгамеш, победоносни јунак,
саградио си зид око Урука,
дигао свети храм...

Гилгамеш је прекине – даје јој знак да крене према жртвенику-постељи

Гилгамеш
Све сам видео ја, господар земље.
Упознао сам свакога
и свачије знање и дела, све сам разумео.

Девојка стоји на жртвенику

Девојка
Само једна трећина си човек,
а две трећине Бог!

Гилгамеш се пење на жртвеник

Гилгамеш (одушевљено)
Дивне су твоје груди, кћери јунака,
твој брежуљак радости,
бујност твога тела
у мени изазива радост.
Нека ти велики богови
подаре дуг живот.

Почиње спајање снаге и лепоте. Учесници у ритуалу падају на тле, само стражари са бакљама стоје непокретни. На позадини расту сенке народа који се буни – стражари с оружјем покушавају да их спрече

Свештенице
Леп међу мужевима,
диван међу ратницима,
Ој!

Мушкарци као сенке
[говоре]
Узима љубавницу њеном драгом,
узима кћер њеном мужу,
велики богови, богови Неба,
[певају]
велики богови, богови Неба,

+женски хор

господари светог Урука,
Гилгамеш, наш кнез,
јачи је од дивљег бика,
силнији од лава,
силна је његова моћ над нама,
[говоре]
велики богови, богови Неба,
видите ли то,
богови, видите ли то, богови!

Светла се гасе. Трепере само бакље које осветљавају рељефе на стубовима

3. слика

Ану (ван сцене, преко звучника)
Аруру, Аруру, Аруру!

појављује се богиња Аруру

Ти си Аруру створила људе и животиње,
створи сада лик сличан Гилгамешу.
Биће које би било као он.
Нека дође затим тај силни у Урук
нека се бори с Гилгамешом.

Аруру
О, Небо, о, Ану,
војсковођо звездане војске,
већ у мислима стварам биће
као што желиш, Ану,
као што желиш, Ану...

Аруру од гомиле глине одваја комаде и обликује Енкидуа

(запевајући)
А! А!
Повезујем артерије,
стварам кости,
обликујем биће,
Енкиду нека му буде име...
обликујем биће,
Енкидуа, човека...
Нека му борбени бог Ниниба
крвљу и дахом подари живот.

Бљесци муње и грмљавина, плес Аруру око Енкидуа... Енкиду се покреће...

Енкиду, човече,
силна је твоја снага,
Енкиду, дивљи човече,
крени путем који још не познајеш,
научи све о земљи и о људима...
и бори се са Гилгамешом, Енкиду.

Аруру нестаје. Енкиду почиње да упознаје моћ покрета

Енкиду
(као ван тона)
Енкиду...
(све сигурније)
Енкиду!
Енкиду! (тон прелази у крик)

Енкиду одлази

4. слика

Светло се мења. Опет је то Иштарин храм. Девојка и Гилгамеш. Гилгамеш се буди. Показује на крвав чаршав.

Гилгамеш (узбуђено)
Доведите ми мајку Ришат!
Брзо!

Ужурбаност. Свештеници доводе мајку Ришат

Гилгамеш
Мајко, ове ноћи видео сам необичан сан:
звезде су стајале на небу,
онда падоше на мене као један човек.
(све узбуђеније)
Покушао сам да га подигнем,
људи Урука сагибали су се и љубили му ноге.
Нагло сам га повукао и бацио га твојим ногама...
ти си га примила за сина.

Ришат
То значи:
доћи ће један јаки,
и зазваће те на борбу...
лежаће до мојих ногу,
то значи узећу га за сина,
биће ти као брат, друг у борби,
биће ти пријатељ...
над њим ће бити твоја рука,
лежаће до мојих ногу...

Утрчава дворски ловац, пада пред Гилгамеша

Ловац (задихано)
Го-господару...

Гилгамеш
Говори, човече!

Ловац
Н-н-неки је човек дошао издалека
са планине, чини се као да је потомак Ануа,
силна је његова снага,
страшан је његов лик,
непрестано лута по степи,
покидао је замке које сам поставио за звери...
са газелама једе траву,
са животињама лоче воду,
господару, страшан је његов лик.

Гилгамеш
Ловче, слушај:
узми ову жену,
одведи му је кад на појило дође он.

Девојка се отима

О, жено, узбуди пожуду у њему,
пирмами га у замке жене,
откриј му бујност свога тела...
када те види такву,
отуђиће се стоци
која је расла с њим у пољу.
Идите сад!

Девојка се и даље отма. Ловац је огрне плаштом. Излазе на просценијум.

5. слика

Извор у пољу

Праскозорје. Ловац доводи девојку до извора. Уплашена је. Појави се Енкиду.

Ловац
Откриј му своје груди,
откриј брежуљак радости,
узбуди пожуду у њему,
примами га у замке жене.
Ја бежим, жено, ја бежим.

Оде

Сусрећу се Енкиду-звер и девојка која покушава да га заведе – успева, воле се, сједињују. Он одушевљен женом, диже је на камен, спушта се крај њених ногу. Она се игра његовом гривом. Балетски пар игра симболучно сједињавање Енкидуа и девојке.

6. слика

Јутро крај извора

Девојка
Енкиду, ти си леп, ти си као бог!
Зашто да јуриш
с дивљим животињама по пољу?
Пођи самном у Урук,
дођи у свети храм,
дођи у сјајну кућу у којој станује Гилгамеш,
снажан као дивљи бик.
Њему равног нећеш наћи...
Гилгамеш, човек бола и радости.

Енкиду (одушевљено)
Устај жено моја,

Девојка га смирује

води ме тамо где борави Гилгамеш,
где влада он, примеран јунак,
дивљи бик, силан међу људима,
хоћу да га изазовем на борбу,
објавићу усред Урука:
и ја сам силан,
ући ћу тако и променити судбину.
сопственим очима ћеш гледати шта ја чиним.

светло осветљава само заљубљени пар

7. слика

Дан. Трг и прочеље Иштариног храма

Ту су народ и стражари.

Народ
Гилгамеш!
Само једна трећина је човек,
а две трећине бог!
Гилгамеш!
Његова реч и говор, граду су закон!
По лепоти и снази, нико му није раван!

Енкиду и девојка се окрећу. Пред њима је храм

Енкиду
И ја сам силан!
Где борави Гилгамеш?
Где је он, тај дивљи бик?
Звонким гласом зовем јакога
ту усред Урука.
Силан сам ја!

Девојка одлази у храм, а на Енкидуа насрну Гилгамешови стражари... Енкиду их обара. Народ му пада пред ноге. На вратима храма појави се Гилгамеш, за љим долазе девојка и Ришат

Гилгамеш
Хеј! Стражари мир!

полази према Енкидуу

Ја ћу се борити са силним.

Девојка (као врисак)
Енкиду!

Гилгамеш
Енкиду, бори се!

Енкиду крикне. Тишина. Борци се ухвате у коштац. Енкиду обори Гилгамеша, који га нагло загрли. Енкиду изненађен застане у борби. Гилгамеш га гурне пред ноге мајке Ришат. Енкиду се склупча и зајеца

Народ
Гилгамеш, победоносни јунак!
Његова реч и говор у граду су закон!

Ришат
Устани, Енкиду,
буди мој син,
данас сам те родила,
твоја сам мајка,
а овај овде је твој брат.

Енкиду устаје. Прилази Гилгамешу

Енкиду
Мајко, ја сам нашао брата!

Гилгамеш
Ти си мој пријатељ...

Енкиду
Да!

Гилгамеш
... бори се уз мене...

Енкиду
Да!

Гилгамеш
... ја ти дајем да станујеш
мени слева, у блиставој кући
/ у блиставој кући
| да ти љубе ноге великани земље.
| Енкиду
| У блиставој кући,
\ да ми љубе ноге великани земље.

Гилгамеш
Пријатељу,
ми нећемо беспослени мировати у Уруку,
нећемо рађати децу у Иштарином храму,
поћићемо за пустоловинам и јуначким делима.

Балет: 1) Девојачка игра - Из храма излазе девојке и играју пред борцима. Тријумф животне радости. На небу се пале звезде. Улазе ратници. 2) Ратничка игра у част Енкидуа и Гилгамеша. Поздрав Сунцу. Облачење Енкидуа.

Народ
Шамаш је велики,
Шамаш је господар,
Шамаш је Сунце,
Сунце је Шамаш!

Шамаш (ван сцене, преко звучника, као да долази с неба)
Спреми се, Гилгамешу, спреми се да се с пријатељем бориш против Хумбабе! Он је постављен за чувара кедрове шуме!

Гилгамеш
Кроз кедрову шуму води пут на Брег Богова

Шамаш
Хумбаба ме је увредио! Идите и убијте га!

Гилгамеш и Енкиду гестом изражавају пристанак00

Народ
Gilgameš
Hšajatija vazarka
Gilgameš
Пастир наш, Гилгамеш,
краљ краљева, краљ земаља,
нико му није раван!

Ришат, девојка и свештенице одевене у беле хаљине изливају течност на жртвеник и диже се пламен.

II чин

8. слика

Иштарин храм

Свештеници са бакљама праве шпалир. У пратњи свештеница и играчица долазе Ришат и Девојка.

/ Девојка
| Молимо те за бранитеља, о Шамашу.
| Ришат
\ Чувај ми сина, о моћни Шамашу...

Ришат, Девојка и Хор
О, Шамашу, прими жртву
и све што је зло
са њиховог пута склони.

Процесија се разилази

I Свештеник
Hšajathija vazarka
hšajathijanam.

9. слика

Камени врт пред Кедровом шумом

Мистично-динамичко светло. Ноћ. Наилазе Гилгамеш и Енкиду, наоружани и натоварени

Енкиду
Погледај, друже, погледај!

Гилгамеш
Енкиду, близу смо циља...
Кедрова шума и станови богова
стоје пред нама.

Енкиду
Ово је пут којим пролази Хумбаба...
будимо опрезни,
сурови нас можда вреба...

Гилгамеш
Победићемо, о јаки,
сви краљеви земље
славиће имена наша...

Енкиду
Ноћу у мраку,
Хумбаби лак смо плен,
сачекајмо јутро...

Гилгамеш
Спавајмо у заклону онда...
чекајмо да сунчева барка
заплови водама светла...

Енкиду легне, Гилгамеш чува стражу. Ускоро и он заспи.

Енкидуов сан (cca 40˝). Изнад њих игра светлости. Енкиду нагло устаје и дрма Гилгамеша.

Енкиду
Устани, слушај ме,
сањао сам сан!

Гилгамеш(буди се)
Помислих ја, долази Хумбаба.

Енкиду
Сан, мој сан је био страшан!
Под врхом планине
стајах са тобом ја...
Загрме гром,
планина се сруши...
и један човек под стенама неста...
а ми се обресмо на путу за Урук.

Гилгамеш
Брате мој, твој сан је диван.
Под врхом планине
убићемо Хумбабу!
Сад спавај, одмори тело...
стражу ћу чувати ја,
брате мој, пантеру степе!

Гилгамеш се наслања на стену. Енкиду се покрива. Смири се. Они су осветљени плаво. Енкидуов сан (cca 30˝). Енкиду се тргне и устаје уплашено.

Енкиду
Звао си ме, Гилгамешу?
Да ли је овуда прошао неки Бог?

Гилгамеш
Опет си сањао, Енкиду?

Енкиду
Небо је јечало, а урлала земља.
Увис је огањ сукљао,
а затим је падала смрт као киша...
падала смрт.

Гилгамеш (као јаук)
Енкиду!

Енкиду (као у трансу)
Још једном гром!
И неки човек пепео поста,
пепео и прах, за трен постаде прах.

Гилгамеш
То је добар сан и Шамаша знак.
Ми ћемо ипак убити Хумбабу.

Игра светлости наговештава појаву Хумбабе. Гилгамеш и Енкиду су спремни за борбу. Са висине се спушта Хумбаба.

10. слика

Гилгамеш
Енкиду, напред!
/ Бог Сунца нека нам поклони живот!
| Енкиду
\ Бог Сунца нека нам поклони живот!

Борба са Хумбабом. Пријатељи успевају да Хумбаби одвоје главу од тела. Обезглављен, он умире. Пријатељи натичу главу на копље. Грмљавина, бљескови. Кроз игру светла нестаје камени врт. Мрак.

11. слика

Унутрашњост Иштариног храма

Сцена се полако осветљава. Долазе Гилгамеш и Енкиду и уз помоћ свештеника стављају оружје пред жртвеник. Они их пресвлаче и Гилгамешу стављају на главу тијару.

Свештеници и Свептенице
Гилгамеш, велики краљ,
као Сунце сија му око,
само једна трећина је човек,
а две трећине бог...
Енкиду, пантеру степе,
брат Гилгамеша, у кедровој шуми
погубили су заједно Хумбабу...
Мир нека влада Уруком!

Иштарине свешетнице (балет) најављују долазак богиње Иштар. Мушкарци напуштају сцену, остаје само Гилгамеш и свештенице.

Свештенице
О, Иштар, о, Иштар!
Долази Иштар, богиња месеца,
Иштар долази, богиња плодности,
владарка љубави Иштар,
долази Иштар, долази Иштар,
Иштар, Иштар, Иштар!

Спушта се иштар огрнута плаштом. Плашт остаје да лебди, а нага Иштар долази пред Гилгамеша. Руком показује да жели да остане сама са њим. Одлазе и свештенице.

Иштар
Хајде, Гилгамешу,
буди мој човек,
зрелост твог тела ми поклони,
семе ми своје дај...
уживај у моме телу,
жена ћу ти бити ја.

Гилгамеш
Ја тражим верност,
о богињо лепа!
Верност ја тражим.

Иштар
Златна ти кола нудим
да уђеш у мој дом,
за тело, тело ти нудим
и власт и славу и моћ!
Семе ми своје поклони,
нек' дивна буде ноћ...

Гилгамеш
Ја тражим верност,
о богињо лепа!
Верност ја тражим.

Иштар
Смем ми своје дај!

Гилгамеш (презриво)
Задржи своје чари,
бестидно заводљиво тело,
бестидна ватро, са срцем од леда.
Коме си ти била верна,
кога вечито волиш?

Иштар
Семе ми поклони своје,
схваташ ли то,
богиња те моли...

Гилгамеш
Ја љубав и вреност тражим,
иди, богињо, иди...

Иштар постаје зелена. Плашт се спушта до ње. Диже поглед и руке у вис.

Иштар
Оче на Небу,
носиоче скиптра, прстена и пала,
јахачу великих олуја,
створи ми чаробног бика,
небески оче!
Створи га, оче, да убије Гилгамеша!
Нека страва и ужас обузму Гилгамеша!
Ужас и страва!
/ Твоја је реч Ану, о Ану!
| Свештенице
| Страва и ужас!
\ Страва и ужас, о Ану!

На сцену утрче Енкиду и ратници. Улази и народ.

Енкиду
Пријатељу, страшан бик јури преко усева...
његов дах убија људе Урука.

Ратници [Тенори и Баси]
Небески бик пустоши поља
пред зидовима града,
страшан бик, Гилгамешу,
чујеш ли, пустоши поља!

Гилагемш
Палу, палу овамо!

Енкиду му пружа мач и њих двојица одлазе... иза сцене пиротехника (димна атомска печурка). Народ посматра борбу. Експлозија. Иштар је бесна.

Иштар
Јао теби, Гилгамешу,
смрт и порпаст теби,
јер си убио небеског бика!
Смрт и пропаст теби!
/ Смрт и пропаст Гилгамешу и Енкидуу,
| пропаст и смрт! Смрт! Пропаст!
| Свештенице
| Смрт и пропаст теби!
| Смрт и порпаст теби! Смрт!
\ Гилгамешу и Енкидуу смрт! Пропаст!

Иштар одлази

12. слика

Гилгамеш и Енкиду се враћају у пратњи Девојке и народа. Доносе рогове огромног бика.

Гилгамеш
Ко је леп муђу мужевима?
Ко је диван међу ратницима?

Народ га изводи са сцене. Остају Девојка и Енкиду.

Девојка
Гилгамеш је леп међу мужевима...
Енкиду је диван међу ратницима!
Топло ти је чело, Енкиду...

(Енкиду се затетура)

зато сад бајем да разбајем,
да отворим, да растурим,
а воду и земљу да оставим,
Енкидуа да избавим.
Бежи ватро љута, бежи бољко,
побегла у брзи Еуфрат,
у пустињу далеку, у дубоку ноћ.
Бежи, бежи, бежи.
Сту! Сту! Сту!
Нек остане око чисто
као сребро и к`о небо ведро
сјајног Сунца зрак,
Енкиду нек` буде опет леп и здрав!
Јер он од мене богињу једном створи
те осетих срећу што сам жена ја,
што жена сад сам ја!
О, Енкиду, топло ти је чело још.

Енкиду се ослони на Девојку

Енкиду
Чудан је био сан
који сам видео прошле ноћи...
зграбио ме орао бакарним канџама
и понео горе у висину.
Земља је била као брег,
а море као мала вода.
Опет је летео горе у висину...
земља је била као врт,
а море као речица што га натапа
и опет ме носио у висину...
земља је била као каша од брашна,
а море као в алов за воду...
онда ме је пустио да падам,
а ја сам падао, падао...
ужаснут, пробудио сам се...
видевши на копљу
отсечену главу Хумбабе
заборавио сам на сан...
сад сам га се сетио...

Енкиду се спусти на тле. Враћа се Гилгамеш и народ.

Гилгамеш
О, Енкиду, где ти је снага,
јак си ти као лав.

Девојка милује стопало Енкидуа.

Девојка
А лепе жене Урука воле те!
Ви сте убили чудесног бика који је дахтао...

Енкиду
Можда ме погодио
његов отровни дах.

(Девојка му милује косу)

Часови живота у ништа пролазе,
време врлину неумитно гази,
љубави моја;
сад схрван и уништен ја сам,
љубави моја;
зашто у мени ти пробуди жудњу?
Зашто ми одузе степу
и песму птица и лептира лет,
најдража жено?
Зашто, о, зашто?
Зато проклета била, о чудесна жено,
нека судбина страшна те стигне,
небило краја животу твом,
улица дуга нек ти је дом,
и ноге пуне рана и умора.
Протуве нек пљују ти у лице,
о проклета.....
О зашто? Зашто?
Зашто ми украде небо пуно звезда?
Зашто ме с мог поља одведе у град?
Буди проклета...

Енкиду падне. Сви му се приближе.

Гилгамеш
Устани, устани Енкиду.
Тако си мрачан и не чујеш ме више...
Устани, устани!

Девојка
Устани, Енкиду!
/ Устани, устани...
| Хор
| Устани, Енкиду!
\ Устани, устани...

Гилгамеш покрива Енкидуа, а онда изненада поцепа кошуљу. Тишина.

Гилгамеш (животињски урлик)
Ах!

III чин

13. слика

Апстрактни простор са три светлеће препреке

Индивидуе необичног облика и кореографија о спајању, прожимању и умножавању. Улази Гилгамеш, не примећујући ништа.

Гилгамеш
Уплашио сам се смрти,
о, Богови, господари живота,
сачувајте ми живот.
О, Енкиду, пријатељу мој,
антилопа те млеком подојила,
за тобом плачу вали Еуфрата,
жале те жене
што гледаху како убисмо бика,
тужни су робови што сипаху вино,
и ја плачем тужбалицу за Енкидуа,
а он ћути и не слуша нас, о Енкиду!
Можеш ли мртав видети светлост сунца?
Страх ми утробу стеже,
Енкиду, ти си постао прах, земља,
страх ме је, страх,
лећићу и ја
и нећу устати никда и довека...

14. слика

Капија Сунца

Сподобе догурају Гилгамеша до прве капије. Шкорпиони су чувари капије.

Човек Шкорпион (гласом као робот)
Овај који је пред нама, од меса богова има тело...

Жена Шкорпион (гласом као робот)
... две трећине њега је бог, а једна трећина човек.

Човек и Жена Шкорпион
Потомче богова,
кажи нам циљ свог пута.

Гилгамеш
Иза капије коју чувате,
станује праотац мој Утнапиштим,
он је нашао вечни живот!
Морам да га питам за то!

Човек и Жена Шкорпион
Никада још човек није прошао
кроз тамни кланац
иза Сунчеве Капије до Мора Живота
никада још човек није прошао
кроз тамни кланац.

Гилгамеш
Ја ћу проћи,
ја хоћу да нађем живот!

(виче)

Ја хоћу, хоћу, морам!

Човек и Жена Шкорпион
Храбар си, Гилгамешу, храбар.
Иди и пронађи пут.

(понављају до промене сцене)

Нестаје прва капија и Шкорпиони. Гилгамеш прилази другој препреци. То су Врата Богова и престо богиње Сидури Сабиту. Он покушава да прође невидљиву препреку.

Сидури Сабиту
Ја сам Сидури Сабиту,
богиња што чува живота Стабло
у врту богова на обали мора...
Зашто си кренуо овим далеким путем?
Реке си препливао, пустиње прегазио,
неотворива Врата Сунца отворио.
Хоћу да знам, зашто си дошао,
потомче богова, који ти тражиш циљ?

Гилгамеш
Живот, вечни живот тражим!

(са зебњом)

Смрти се плашим и немам мира...
пријатељ мој, Енкиду, је постао земља...
Господарице, он неће никада устати...
тога се плашим, смрт ме свуда вреба...
покажи ми пут где Утнапиштим живи
за вечни живот хоћу да га питам.
Сидури моћна, покажи ми пут.

Сидури Сабиту
Богови, када су стварали људе,
они су смрт наменили човеку...
живот су богови засе задржали.
Зато једи и пиј, Гилгамешу,
и дан и ноћ буди весео.
Одећа нек' ти је светла, коса чиста,
окупај тело у свежој води.
Гледај децу како ти руку држе,
загрљајем својим обрадуј жену.
Само је у томе живот човека...

Гилгамеш
Хоћу све то и да траје вечно.

Сидури Сабиту
Живот који тражиш, нећеш наћи!

Крене брзо назад, Гилгамеш је заустави

Гилгамеш
Упути ме, богињо!

Сидури Сабиту
Када су богови стварали људе,
смрт су одредили за њих...

Гилгамеш
Покажи ми пут, Сидури,
ако треба опет пустињом, ићи ћу!
Ако пут води преко мора, препливаћу га...

Сидури Сабиту
Дубоке су воде смрти...

Гилгамеш
Доста, Сабиту, доста...
покажи ми пут!

Сидури Сабиту
Погледај тамо...
Чамац и лађар Утнапиштима далеког.
Али пут је дуг...
пут је дуг...

Сидури одлази. Гилгамеш креће ка лађи

Хор сподоба (иза сцене)
Пут је дуг...

15. слика

Утнапиштимова лађа и таласи

У лађи су Гилгамеш и лађар Ур-Шанаби. Путовање морем.

16. слика

Утнапиштимова капија

Утнапиштим и жена му за столом, око њих сподобе

Хор сподоба (сорпани и алти)
Долази брод... долази брод.

Утнапиштим
Ја гледам и не знам ко долази...
странац на нашем броду?

Утнапиштимова жена
О, богови, долази странац!

Долазе Ур-Шанаби и Гилгамеш. Лађар пада пред ноге Утнапиштима.

Ур-Шанаби
Опрости што га доведох,
натерао ме силом,
избора нисам имао, опрости!

Гилгамеш
Краљ сам Урука сјајног,
што сија над грдовима света,
Утнапиштима тражим, праоца људи.

Утнапиштим
Утнапиштим сам ја!

Гилгамеш
Лутао сам дуго да те нађем,
тебе о ком предања говоре...
сада сам ту.
Хоћу да нађем вечни живот.
Енкиду је постао блато земље...
прах је постао...
хоћу да у ништим духове смрти!
Утнапиштиме, покажи ми живот,
ти си га стекао.

Утнапиштим
Месо богова и људи је у твом телу.
Мати ти је родила као човека...
човеку није одређен вечни живот.

Гилгамеш
Кажи ми, Утнапиштиме,
како си доспео на сабор богова,
како си нашао вечни живот.

Утнапиштим
Ја ћу ти открити тајну богова...
На Еуфрату је постојао
стари град Шурупак
и ти га знаш.
Тад богови одлучише да га униште,
потоп да пусте, да га потопе...

Утнапиштимова жена
На реци, у кући од трске,
живели смо: муж, деца и ја.

Утнапиштим
Еа, бог мудрости,
није се сложио да нестане људи...
дао је да видим слике у сну...
схватио сам и саградио лађи:
сразмерна је била дужина ширини,
спустио сам је у слатководно море,
донео у лађу семе сваке врсте
и животиње мале и велике
кад владари таме пустише кишу...
Беснели су сви зли дуси.
Светлост се претворила у таму
и сами се богови уплашише потопа.

Утнапиштимова жена
Седмог дана попусти потоп...
била је тишина као после боја...

Утнапиштим
Пустих голуба,
он оде и брзо се врати...
Следећи дан пустих ластавицу...
и она, јадница, брзо се врати...
Трећег дана гаврана пустих,
он нађе хране и не врати се.
Тада сам све пустио напоље
и принео жртву боговима... Еа, бог, рече тад:
Утнапиштим је био смртан човек,
сад нека буде са својом женом једнак нама...
Зашто би се теби богови смиловали
да вечни живот нађеш?

Гилгамеш
Створен сам да се борим.

Утнапиштим
Гилгамешу,
дуго си ходао и поднео многе муке,
хоћу да ти одам тајну о чудотворној трави.
Дубоко у мору расте,
цвет сличан је трну.
Кад једеш од њега
наћи ћеш младост вечиту.
Лађар ће те одвести
до места где је најдубље слатководно море...

Гилгамеш поздравља Утнапиштима и жену му. Утнапиштимова капија нестаје.

17. слика

Лађа и море

Гилгамеш и лађар су у броду. Гилгамеш скаче у море. Враћа се у лађу носећи цвет.

Гилгамеш
Ја имам цвет што обећава живот
и младост у пуној снази.
Хеј, свете, ја имам цвет!
Носим га у Урук,
даћу јунацима да једу од њега.
Вратиће свима снагу и младост.
Вози, Ур-Шанаби, иди...

Гилгамеш излази из лађе, а лађар и лађа нестају. Он је на извору у пољу. Оставља цвет на стени крај извора и купа се. Бљеска. Змија (играчица) узима цвет и односи га са сцене. Гилгамеш је опази како одлази.

Гилгамеш
За кога су се трудиле руке моје?
Ур-Шанаби, за кога истиче крв мога срца...
за црва који по земљи гамиже!
Енкиду, пријатељу мој, Енкиду!
О, Енкиду!

Светлост се гаси

18. слика

Престона дворана

Гилгамеш се вратио кући. Седи на престолу. Дворјани, алхемичари, свештеници и свештенице у групама мирују.

Девојка
Опет је међу нама наш Гилгамеш,
краљ земаља, краљ краљева,
наш Гилгамеш.
Hšajathija vazarka.

Хор
Живео Гилгамеш,
краљ земаља, краљ краљева.

Гилгамеш
Свештеници, чаробњаци, мудраци...

(позвани падају пред његове ноге)

Дозовите ми Енкидуов дух!

Улазе два свештеника

I Свештеник
Мртвима није потребно светло...

Хор (алти и баси) (шапатом)
Мртвима није потребно светло...

I Свештеник
...прах земље им је храна...

Гилгамеш
Доста!
Говорите како да угледам Енкидуову сенку.

I свештеник
Ако хоћеш да стигнеш
до пребивалишта великог бога мртвих,
мораш доћи у прљавој одећи.

Гилгамеш
Даље!

I Свештеник
Не смеш се намазати скупоценим уљем.

Гилгамеш
Даље, даље, шта још?

II Свештеник
Не смеш у руци држати жезло.

Гилгамеш
Шта још?

I Свештеник
Не смеш пољубити жену коју волиш.

Гилгамеш
Доста, престаните,
све то и много тога још могу да учиним,
али ти није начин да одем
до мрачног Иркалиног стана.

Девојка
Лагано, али сигурно,
корачамо према пребивалишту
из ког не излазе, не излазе
више они који тамо оду...

Гилгамеш
Али ја желим жив да сазнам
судбину мртвих...

II Свештеник
Пут води кроз седам капија...
На првој капији
мораш скинути огртач и тако редом...
/ Ни тада нећеш видети мртвог...
| јер нико те тамо није звао.
| I Свештеник
| Ни тада нећеш видети мртвог...
\ јер нико те тамо није звао.

Гилгамеш
Одлазите, хоћу да останем сам!

19. слика

Сви напуштају дворану осим стражара. Гилгамеш приступа жртвенику и пружа руке у пламен.

Гилгамеш
Еа, о мудри боже дубина...
Узми на жртву руку Гигламеша,
који је две трећине бог,
а једна трећина човек
и пошаљи ми овамо Енкидуову сен.

Светло затрепери... Стражари попадају на тле.

Еа (ван сцене, преко звучника)
Гилгамешу, припреми се.
Жеља ће ти бити испуњена.

Настаје димна завеса и на њој пројекција силуете Енкидуа

Гилгамеш
Говори, пријатељу мој...

(Енкидуова сен шапуће неразговетно)

Говори, пријатељу мој, пантеру степе,
кажи ми истину о земљи коју си видео.

Енкидуова сен (гласним шапатом)
Ја ти то не могу рећи, пријатељу,
ја ти то не могу рећи.

Гилгамеш
Говори, говори, говори!

Енкидуова сен
Ако бих ти открио истину
о земљи коју сам видео
ти би сео и заплакао.

Гилгамеш
Па, хоћу да седнем
и плачем довек...
говори.

Енкидуова сен
Погледај Енкидуа!
Твој пријатељ,
којег је товја рука даривала,
постао је блато, земља,
пун је прашине.
Потонуо је у прах,
прах је постао...

Нестане Енкидуова сен.

20. слика

Престона дворана је опет осветљена

Гилгамеш стоји непомичан.

Гилгамеш
Прах!... Прах?...
Моји су сада одбројани дани,
и ја сам само ветар...

(узбуђено)

О, не!
Ја још сам жив!
Писару, брзо!

(Утрчи писар и неколико достојанственика)

Узми свету трску
у глину упиши што Гилгамеш збори!

(мирно, достојанствено)

Све сам видео ја, господар Земље.
Свих људи патњу
и дело све сам разумео.
Моје оружје у борби није имало равног...
изнео сам пред људе
тајне и скривене ствари.
Утнапиштимову причу донео сам им ја.
Кроз бескрај и време носио сам тело
и богињи једној рекао: Не!
Сунце се рађа у грудима мојим,
дижем се опет и усправно стојим
кроз еоне земном трагу мом
никад се неће угасити сјај.
Нека знају они што родиће се тек:
борбом за све људе надживи човек свој век,
надживи... човек...

(шапуће)

Гилгамеш умире. Долазе дворјани и робови са бакљама. Народ.

Хор
А! А! А!

Девојка
А!
Краљ Гилгамеш,
човек бола и радости,
све је видео он, господар Земље,
све је упознао он, краљ краљева,
све је разумео он, Гилгамеш.
Vazarka hšajathija dahjunam!
/ А! A! A!
| Ришат
| А! А! А!
| Хор
\ А! А! А!

Напомене

^{1 ^{– Гилгамеш, краљ Гилгамеш, велики краљ ↑

^{2 ^{– Краљ свих народа, који сагради овај храм ↑}}}}

Интервики линкови

На Растку објављено: 2007-08-14
Датум последње измене: 2007-08-14 23:45:17