Дамир Јелисавчић

Српски на крилима Интернета: Творац програмског пакета РАС мр Милорад Симић

„Програмски пакет РАС, Правописни речник и Речник српскога језика на услузи српскоме народу”

Изворник: Просветни преглед, Београд, 4. април 2013.

Свестан историјског и технолошког тренутка у коме се нашао српски језик пре 20 година, осетио сам се позваним да учиним што је у мојој моћи да наш језик пребацим на нов информатички колосек и да га, израдом потребних језичких алата, заштитим од убрзаног кварења и осипања − објашњава у разговору за „Просветни преглед” мр Милорад Симић, дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ, лексикограф и уредник Речника САНУ, дијалектолог, стручњак за правописну проблематику, аутор језичких алгоритама у програмима за обраду српског текста на рачунару и финансијер бројних капиталних дигиталних издања.

Повод за наш сусрет је његов пројекат јавног софтверског Интернет сервиса за српски језик, који је постављен на адреси http://www.srpskijezik.com/

− Тежиште моје активности било је на изради програмског пакета РАС, који садржи програме за правописну проверу текста, поделу речи на слогове, конверзију текста из ћирилице у латиницу и програм за ијекавизацију екавског текста (за Индизајн). Касније је овај чисто језички пакет добио солидну програмску подршку израдом Правописног речника српског језика и дигитализацијом Речника Српске академије наука и уметности, Српског рјечника Вука Стефановића Караџића и Рјечника из књижевних старина српских Ђуре Даничића – ниже наш саговорник своје урађене послове.

За овим су дошли двојезични речници: Латинско–српски речник Јована Ђорђевића, Енциклопедијски латинско–српски медицински речник проф. др Миодрага Одавића, Српско–румунски речник Милета Томића, Француско–српски и Српско–француски речник Слободана Јовановића и сарадника, у једној програмској целини и с француском граматиком, Италијанско–српски и Српско–италијански пословни речник Мирјане Косовић у једној програмској целини, Српско–италијански општи речник исте ауторке (око 30.000 речи) и Географска енциклопедија насеља Србије.

Ново време и нове технологије створиле су и нову публику, која тражи другачије садржаје и модерније форме, трага за новим видовима изражавања. Како би језик наших предака наставио да живи и у модерним временима, његова појавност мора бити осавремењена.

− Ново време ставило је пред нас нове задатке, па смо у складу с тим решили да сав урађени софтвер – под знаком Српске дигиталне библиотеке – ставимо на интернет ради ширења информатичке културе и коришћења, и то – као бесплатан јавни сервис! На сајту srpskijezik.com за сада се могу наћи, у оквиру РАС–а – коректор, програм за конверзију из ћирилице у латиницу за свакодневне потребе (до 5.400 словних знакова при једној посети), Правописни речник, као и Речник српског језика – дигитализована верзија Речника САНУ и три последња тома Речника Матице српске. Временом ће овде доћи и сви други програми из пакета РАС (подела речи на слогове, програми за екавизацију и ијекавизацију текста) и речници који су завршени у 19. веку – Вуков, Даничићев (који покрива српски језик до 12. века) и Старословенски речник Фрање Миклошића – обећава овај језички посвећеник.

− Овим ћемо добити „речничку вертикалу”: од прве писмености, од старословенског, преко српскословенског, Вуковог речника, до речника савременог српског језика, што покрива речник Српске академије наука. Све ће се то налазити на интернету, на располагању свима − наглашава Симић.

Сервис јавних услуга омогућиће кориснику да програме за обраду текста користи према својој потреби, као и сложенија претраживања речничких база свих речника који се ту налазе.

− Ако некоме треба да обради неки већи текст, целу књигу, нека је издели на делове од по неколико страна, а може затражити и наше услуге или помоћ.

Осим бесплатног, у функцији ће бити и професионални сервис, са више расположивих опција, уз детаљнију претрагу по више критеријума, а моћи ће да се истражује и етимологија речи.

У професионалном сервису могуће је претраживати и унутар речника. У речнику САНУ има још петнаестак критеријума претраживања – по дефиницији, изразима, терминолошким областима (има их више од 90)... Кога интересује етимологија, моћи ће, рецимо, једном командом да добије све речи које смо добили из турског језика, енглеског, француског, немачког...

Ови дубљи начини претраживања могу бити интересантни издавачким и медијским кућама, институтима, факултетима, научним радницима...

− У Србији имамо званични правопис као књигу, али не постоји никакво слично званично електронско издање, што је данас неопходно! За мене овај сервис значи испуњење дуга према струци којом сам се целога живота бавио и према Институту за српски језик САНУ, у коме сам провео 38 година − објашњава Симић порив који га је „натерао” на овај немали подухват:

− За расути српски народ језички и речнички пакет, уграђен у најсавременију дигиталну технологију, технологију „облака”, представљаће живу спону; за оне који пишу и говоре српским језиком подсетник да немар према језику води ка губљењу идентитета, а за неписмене прилику да лако науче основе писмености трећег миленијума. Србин на било којој тачки земаљске кугле, преко било кога средства које има приступ интернету, моћи ће да потражи решење и језички савет – вели Симић.

Било да човек ради у Ворду, Опен или Либре офису, На Линуксу или Виндоузу, ово је доступно на свим платформама, а коришћење канцеларијског пакета као апликације биће могуће директно на сајту, односно на Интернету. Тај ће софтвер у току рада обележавати грешке и корекције, делити текст на слогове, нудити сугестије за синониме и слично. Још откривамо – у наредној верзији речник српског ће бити и „озвучен”, са снимљеним изговором речи, а већ сад све одреднице су и акцентоване!

− За сам српски језик ово представља конкурентну предност у односу на језике који су настали комадањем српског језика, јер таквих услуга за сада немају ни језици у окружењу, нити у свету. Студије српског биће унапређене и олакшане, а све је већи и број младих докторанада који захваљујући постојећим базама података, рађеним последњих 20 година, материјал за докторске тезе добијају за неколико дана на руке − каже овај језички стручњак.

− Најзад, ово што је урађено не представља крај, завршницу, него ваљан темељ за много сложеније програме. Све можемо да урадимо и брзо и добро, али једно не можемо: да разбијемо бункере који су изграђени од суревњивости, од ситног интереса и наглувости оних који одлучују о примени софтвера, од преживелих схватања, старих неколико деценија, да се у школски систем сасвим легално могу испоручивати рачунари без и једног јединог програма за српски језик. То није за чуђење, него за рубрику веровали или не... − упозорава и апелује мр Милорад Симић, творац популарног софтверског пакета РАС.

Овај стручњак најављује и ширење активности, кроз оснивање фондације Милодар, која ће се, између осталог, финансирати и из добити од продаје софтвера. Тиме планира и финансирање бесплатног софтвера, који ће наћи своје место на сајту, доступан свима.

СВЕОБУХВАТНИ ПАКЕТ СОФТВЕРСКИХ АЛАТА

Пошто су програми које смо ставили на Интернет мање–више познати публици, овде ћемо их представити у најкраћим цртама.

Програмски пакет РАС, незванични стандард за обраду српског текста на рачунару, налази се на српском софтверском тржишту пуних 20 година. То је најпрофесионалније урађен пакет за српски језик, који се користи у бројним издавачко–графичким кућама, научним и културним институцијама, а купац је била и држава, односно некадашњи Завод за информатику и Интернет Републике Србије, за све републичке органе, организације и локалну самоуправу (до верзије Ворда 2003).

РАС је добитник сребрног печата за унапређење графичке делатности, а Министарство просвете Републике Србије препоручило је РАС основним и средњим школама као наставно учило.

Постојећа верзија на Интернету има обогаћену коректорску базу од 3.250.000 облика речи, којом се (бојењем непознатих речи) може проверити документ у РТФ формату.

Правописни речник српског језика представља критичко издање правописа српског језика, који је урађен на основу Речника САНУ, Речника Матице српске и постојеће правописне литературе (на основу правописа од 1960, 1993. и 2010). Речник са 123.000 правописно обрађених и акцентованих речи даје јасна и недвосмислена решења, која се темеље на десет начелних принципа, на којима се темеље сви правописи у свету.

Решења у Правописном речнику су по потреби образложена, а код појединих речи (ради сагледавања проблема) дата су упоредна решења из речника и других правописа. Ово је наш покушај да вратимо логику у српски правопис и да се спречимо „ново подешавање” српског правописа према енглеском и другим страним језицима. То је потребно учинити да би се зауставило малтретирање управо оних људи који држе до правописа и ради наставника који постојећи правопис бране пред ученицима и студентима. Иначе, нисмо далеко од праксе да се поново пише „по правилима бабе Смиљане”.

Речник српскога језика, са 307.000 речи и 11.000.000 облика речи, представља дигиталну верзију 18 томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика, који издаје Српска академија наука и уметности у Београду, и три последња тома Речника српскохрватског књижевног језика, који је издала Матица српска.

− Речник садржи непроцењиво лексичко, језичко и културно благо српскога народа за протекла два века. То је речник страних и мање познатих речи, то је речник синонима и најбогатији извор српске правописне праксе. А кад се узме у обзир да поред претраживања одредница постоји још 14 допунских критеријума за претрагу, онда је вредност речника још већа и – непроцењива – истиче Симић.

– Правописни речник је новина, рађен је четири године и представља критичко издање српског правописа, у том смислу што сам консултовао речнике САНУ и Матице српске, правописе из 1960, 1993. и најновији из 2010. године.

Из њих сам извукао нека основна начела, полазишта која су „десет божјих заповести” којих се, свако у свом језику, држе сви народи света.

Држали смо их се и ми, све до овог најновијег правописа. И правопис из 1993. унео је нека „широка овлашћења”, двоструке и троструке могућности.

Тамо где се решења слажу с овим основним принципима, тако смо и објавили, а ако су они одступили од начела, онда нисмо.

Видећемо на примеру речи „авио”. По нашим правилима, само две самосталне речи могу бити полусложенице, са цртицом између, а оне које то нису – не могу. Има и недоследности – авио или агро, некад се пишу као сложенице, а некад као полусложенице, без црте или с цртом. Код нас би правилно морало да буде без црте – истиче популарни Рас.

Такве речи су посебно издвојене и обележене уз напомену.

– Ми не можемо имати онолико правописа колико има нас. Правопис је нека врста општег закона којег се морaмо држати. Ја нисам хтео да ово прогласим правописом, он је нека врста подлоге да се уради комплетан правопис, јер сам ја овде целу проблематику „сажвакао” и издвојио где су „грешке”.

А највећа предност дигиталних издања и јесте то што се грешке у њима лако уочавају и још лакше исправљају – напомиње наш саговорник.

Дамир Јелисавчић

АНТРФИЛЕИ

ФИНАНСИРАЊЕ

− Људи обично мисле да држава треба да финансира све, али српски језик, осим што је од општег значаја, јесте и комерцијална материја, па стога сви који на њему могу да зараде у било ком облику треба у њега и да уложе. Дужни смо да чувамо језик.

Сваке године продају се милиони уџбеника, и не само то: организовано се откупљују уџбеници од издавача и поклањају ученицима, а за софтвер се не одваја ни један једини динар, иако је уобичајена пракса у свету да уз сваки уџбеник иде и његова софтверска апликација. Дигитализовани речници и друга језичка литература доступна је у културноме свету свакоме путем интернета. Нажалост, ови обичаји код нас нису још пустили корена.

Производња и промет софтвера је у великој предности у односу на књигу. Примера ради, ја сам урадио програм за поделу речи на слогове. Од тог програма финансирао се коректор. А та два програма финансирала су све друго, чак и српски електронски рјечник. Један пројекат финансира други.

Иако је свуда у свету држава највећи купац софтвера, код нас због недостатка новца није тако. На пример, један миш кошта 4–5 евра. Кад би се у сваки рачунар уложило само толико колика је цена једног миша – а то уопште не мора да буде мој софтвер – нашло би се довољно средстава за даљи развој софтвера за српски језик.

− Моја замисао није да будем једини произвођач софтвера за српски језик, па овим начином желим да охрабрим и друге да се појаве на интернету са својим пројектима, поготово што је држава Србија за протеклих 20 година ипак издвајала новац за њихов рад. Мислим да би можда најбоље било да радимо као што раде Хрвати – појави се неки речник, откупи се од аутора и дело иде на интернет да га сви могу користити.

Купци софтвера, који ће ускоро бити и на акцијској продаји по нижим ценама од досадашњих, имаће повластице у коришћењу сајта у односу на остале посетиоце.

ИНТЕРНЕТ, ПИСМО И ВУК

„Да ли смо отупели и изгубили способност да се дивимо класичној и информатичкој писмености” – пита се Милорад Симић и наводи оно што је Вук Караџић уз свој буквар говорио о писму. „Шта ли би данас рекао Вук, кад су књиге окрилатиле – и много брже од птице са његовог ђачког буквара – облећу земаљску куглу?”

„Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с писмом. Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијелог свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек.

Сваки прави и паметни родољубац мора желити, да се и у нас буквари начине и школе уреде према данашњем вијеку; а онаке родољупце, који, имајући ревност, но не по разуму, вичу, да се ништа не поправља, него све да остаје по старом обичају, онаке, велим, ваља сажаљавати, и молити се Богу, да би ји опаметио и на прави пут извео.”

ПОЗНАТИ О СРПСКОМ ЕЛЕКТРОНСКОМ РЕЧНИКУ (2005)

„Реч је објава Бога, а речник глас народа. Речник српског језика је друго име за Творца који се овим речима објавио у српском народу.” (Матија Бећковић).

„Речници су дубинске и свеобухватне слике наших живота и збирке наших знања. Они су исцрпне личне карте нашег језика, који је најисцрпнија и најтачнија слика нас самих. Та слика се досад чувала и преносила у књигама. Данас речи излазе из књига и светом путују брже него у ранијим временима. Захваљујући труду Милорада Симића и Српском електронском речнику, и речи српског језика добиле су крила.” (Љубомир Симовић).

„После скоро два века од Вуковог ‘рата за српски језик и правопис’, у технолошки измењеним условима, поново је потребна борба за нову врсту писмености – компјутерску писменост. Један од учесника у овом новом ‘рату’ је и мр Симић, познат по програмском пакету РАС, а сада и по Српском електронском речнику, који нам омогућује да препоручимо српски језик свуда и свакоме.” (Милорад Павић).

„Српски електронски речник представља капитално дело српске лексикографије, које ће омогућити бржу израду Речника Српске академије наука и уметности, (...) стабилизацију Института за српски језик, коме је Речник главни пројекат, а у морално–психолошком смислу наш искорак у цивилизовани свет и живи мост према расејаном српском роду. Овим и оваквим делом поносили би се и много већи народи.” (др Стана Ристић, научни саветник и уредник Речника Српске академије наука и уметности).

„Подсетник српском народу – Трудом и пожртвовањем М. Симића добили смо драгоцен поклон: Српски електронски речник, који сведочи да још постоје и српски језик и српски народ и у српском народу људи од речи и дела.” (проф. др Милосав Ж. Чаркић, научни саветник у Институту за српски језик САНУ).

На Растку објављено: 2013-04-16
Датум последње измене: 2013-04-17 16:04:13
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује