Константинос Сакеларис

Писмо нас повезује с прецима

Симпозијум о ћирилици 2007: Обавезе у школству, струци и правопису у вези са српским језиком и његовим писмом после доношења новог Устава Републике Србије (Филологија и лингвистика)

у преводу Николе Николића, 24. XI 2007.

Поштовани господине председниче!

Поштовани пријатељи српског језика и писма!

Ја се зовем Константинос Сакеларис и желео бих данас да вам изложим нека свој размишљања о српском писму, не као стручњак, већ само као човек који брине за српски језик.

Имам 28 година и живим „тамо далеко“, на Крфу, где радим као преводилац. Тамо сам први пут упознао, кроз ваше споменике, прелепи српски језик и ћириличко писмо који су ме очарали. Пошто је, дакле, за сваког човека најприродније да најпре упозна своје суседе, тако сам и ја, с обзиром на то да сам Грк, почео да учим српски.

И за мене је прво и најприродније било да научим писати ћирилицом. Сигурно не због тога што су ово писмо створили мисионари из Солуна – то је један део српског идентитета. Оно припада византијској универзалности, али је такође и предмет поноса српске лингвистике; ово писмо нас непосредно повезује с нашим прецима, који су живели заједно у миру и у просвећености током више од осамсто година, али исто тако и с данашњицом покривајући сва наречја и језичке потребе.

Сигурно не због реакције на новине или на модерну еру – јер је једна азбука са довољношћу математичке структуре и фонологије коју има ћирилица, потпуно спремна за будућност. Сигурно не само због особите наклоности према естетици – већ зато што је комбинација калиграфије и ортографије, лепоте и практичности, у српској ћирилици без супарника, драги пријатељи. Зато што човек савременог доба нема потребу само за висином већ и за дубином.

У мојој глави, свака нова српска реч коју научим урезује се ћирилицом. И никада се испред мене није поставило питање избора писма. Зато што знам да када нешто изаберем, истовремено дајем о томе и своје мишљење – а и неправду.

Данас вам доносим из братске Грчке поруку мира и пријатељства, изван свих идеологија и сукоба:

Негујте своје ћириличко писмо, и ширите његову снагу!

Изражавајте се језиком који имате; вашим речима и вашим писмом и проносите их свуда! Чак и странцима, изван Србије, а и онима у Србији.

Проширите хоризонте ћириличког писма нудећи вашој деци сва корисна и практична средства, данас и сутра.

Време је да сви ми странци почнемо да откривамо Србе – ваше идеје. Барем кроз превод. Али да би овај промет идеја између језика добро започео, биће можда неопходно да Срби сами ставе тачку на овај чудни, унутрашњи, морфолошки „превод“ између азбука – једном за свагда.

У Грчкој ми верујемо да је борба за језик у ствари борба за слободу. Ми Грци смо се пуно намучили, и још увек се мучимо тако да бисмо могли уживати у својој јединственој хеленској азбуци и да би је цео свет данас поштовао. Дакле, ваша борба вреди труда, а од данас ви имате једног Грка који разуме и поштује, а такође и води ту борбу заједно с вама.

То што се ја данас налазим овде, у овом расаднику српских слова, у Матици српској, и то што сам постао члан Удружења „Ћирилица“, захвалан сам мом српском брату Николи Николићу из Крагујевца. То је човек који ми помаже да научим српски језик и да упознам српску племенитост, за време мог боравка овде, у вашој гостољубивој земљи, али пре свега ме учи шта значи живети и мислити као Срби. Он је, такође, превео овај текст. Ја му за то захваљујем од свег срца!

Захвалио бих такође и председнику Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ и великом пријатељу Грчке и грчког народа господину професору Драгољубу Збиљићу који ме је позвао да дођем на овај Симпозијум, пружајући ми част да данас говорим пред вама.

Желим вам све најбоље у даљем раду. Хвала вам.

Χαιρετισμὸς στὸ Δ’ Συμπόσιο κυριλλικῆς γραφῆς – 24/11/2007

Ἀξιότιμε κύριε Πρόεδρε,

ἀξιότιμοι φίλοι τῆς σερβικῆς γλώσσας καὶ γραφῆς,

ὀνομάζομαι Κωνσταντῖνος Σακελλάρης καὶ θέλω νὰ σᾶς καταθέσω σήμερα μερικὲς σκέψεις σχετικὰ μὲ τὴν σερβικὴ γραφή, ὄχι βεβαίως ὡς εἰδήμων, ἀλλ’ ἁπλῶς σἂν ἕνας ἄνθρωπος ποὺ νοιάζεται γιὰ τὴν σερβικὴ γλῶσσα.

Εἶμαι 28 χρονῶν καὶ μένω „πέρα μακρυά“ (тамо далеко) –στὴν Κέρκυρα– ὅπου καὶ ἐργάζομαι ὡς μεταφραστής. Ἐκεῖ πρωτογνώρισα, ἀπὸ τὰ μνημεῖα σας, τὴν ὑπέροχη σερβικὴ γλῶσσα καὶ κυριλλικὴ γραφή, οἱ ὁποῖες ἀμέσως μὲ γοήτευσαν. Ὅπως, λοιπόν, τὸ πιὸ φυσικὸ πρᾶγμα γιὰ ἕναν ἄνθρωπο εἶναι νὰ γνωρίσῃ τοὺς γείτονές του πρῶτα, ἔτσι κι’ ἐγώ, σἂν Ἕλληνας, βάλθηκα νὰ μάθω τὰ σερβικά.

Καὶ τὸ πρῶτο, πιὸ φυσικὸ πρᾶγμα γιὰ μένα ἦταν νὰ μάθω νὰ γράφω κυριλλικά.

Ὄχι βεβαίως ἐπειδὴ τὸ ἀλφάβητο αὐτὸ τὸ ἐπινόησαν κἄποιοι Ἕλληνες ἱεραπόστολοι – εἶναι κομμάτι τῆς σερβικῆς σας ταυτότητος. Εἶναι μέρος τῆς βυζαντινῆς οἰκουμενικότητος, ἀλλὰ καὶ τὸ καύχημα τῆς σερβικῆς γλωσσολογίας· μᾶς ἑνώνει κατ’ εὐθεῖαν μὲ τοὺς προγόνους μας, ποὺ συμβιώσανε εἰρηνικὰ καὶ πολιτισμένα γιὰ πάνω ἀπὸ πεντακόσια χρόνια, ἀλλὰ καὶ μὲ τὸ σήμερα, καλύπτοντας ὅλες τὶς διαλέκτους καὶ τὶς γλωσσικὲς ἀνάγκες.

Ὄχι βεβαίως ἀπὸ ἀντίδρασι στὴν καινοτομία καὶ τὴν νέα ἐποχή – διότι ἕνα ἀλφάβητο μὲ τὴν μαθηματικὴ δομικὴ καὶ φωνολογικὴ ἐπάρκεια ποὺ ἔχει τὸ κυριλλικό, δὲν φοβᾶται τὸ μέλλον.

Ὄχι βεβαίως μόνον ἀπὸ αἰσθητικὴ προτίμησι – ἀλλ’ ἐπειδὴ ὁ συνδυασμὸς τῆς καλλιγραφίας καὶ τῆς ὀρθογραφίας, τοῦ ὡραίου καὶ τοῦ χρησίμου, εἶναι ἄφταστος στὸ ἀλφάβητό σας, ἀγαπητοὶ φίλοι. Διότι ὁ σύγχρονος ἄνθρωπος δὲν εἶναι μόνον ὗψος, ἀλλὰ καὶ βάθος.

Στὸ μυαλό μου πλέον κάθε νέα σερβικὴ λέξι ποὺ μαθαίνω ἐγγράφεται κυριλλικά, καὶ ποτὲ δὲν ἐτέθη θέμα ἐπιλογῆς τῆς γραφῆς. Διότι γνωρίζω ὅτι ὅταν ἐπιλέγω, αὐτομάτως ἀξιολογῶ – καὶ ἀδικῶ.

Κομίζω σήμερα, ἀπὸ τὴν γειτονική σας Ἑλλάδα, μήνυμα φιλίας καὶ εἰρήνης, πέρα ἀπὸ κάθε ἰδεολογία καὶ ἀντιπαράθεσι:

λλιεργῆστε τὴν κυριλλικὴ γραφή σας, καὶ διαδῶστε τὴν δύναμί της!

Ἐκφρασθῆτε μὲ τὴν γλῶσσα ποὺ γνωρίζετε· μὲ τὰ λόγια τὰ δικά σας καὶ μὲ τὴν δική σας γραφή, καὶ κοινωνῆστε τα παντοῦ! Ἀκόμη καὶ πρὸς τοὺς ξένους, ἐντὸς καὶ ἐκτὸς Σερβίας.

Ἀνοῖξτε τοὺς ὁρίζοντες τῆς κυριλλικῆς, χαρίζοντας στὰ παιδιά σας τὰ χρήσιμα καθημερινά της ἐργαλεῖα, σήμερα καὶ αὔριο.

Εἶναι καιρὸς ν’ ἀρχίσουμε ὅλοι ἑμεῖς οἱ ξένοι ν’ ἀνακαλύπτουμε τοὺς Σέρβους – τὶς ἰδέες σας. Ἔστω μέσα ἀπὸ μεταφράσεις. Ἀλλὰ γιὰ νὰ ξεκινήσῃ καλὰ αὐτὴ ἡ μεταφορὰ ἰδεῶν μεταξὺ τῶν γλωσσῶν, χρειάζεται νὰ πάψῃ ἡ ἰδιότυπη, ἐσωτερικὴ μορφολογικὴ „μετάφρασι“ μεταξὺ ἀλφαβήτων – ἅπαξ καὶ διὰ παντός.

Στὴν Ἑλλάδα πιστεύουμε, ὁ ἀγῶνας γιὰ τὴν γλῶσσα εἶναι κι’ ἀγῶνας γιὰ τὴν ἐλευθερία. Κοπιάσαμε πολύ, καὶ κοπιάζουμε ἀκόμα, ὥστε νὰ μποροῦμε νὰ χαιρώμαστε τὸ μοναδικό μας ἑλληνικὸ ἀλφάβητο, καὶ νὰ τὸ σέβεται σήμερα ὁ κόσμος ὅλος. Ἀξίζει, λοιπόν, ὁ ἀγῶνας σας, καὶ ἀπὸ σήμερα ἔχετε ἕναν Ἕλληνα ποὺ τὸν ἀναγνωρίζει, καὶ ἀγωνίζεται μαζύ σας.

Ἐὰν εἶμαι σήμερα ἐδῶ, στὴν μητρόπολι τῶν σερβικῶν γραμμάτων „Μάτιτσα Σέρψκα“, καὶ ἔχω γίνῃ μέλος τοῦ „Συλλόγου γιὰ τὴν Διάδοσι τῆς Κυριλλικῆς“, ὅλα αὐτὰ τὰ χρωστῶ στὸν Σέρβο φίλο μου καὶ ἀδελφό μου Νικόλαο Νικολόπουλο (Νίκολα Νίκολιτς), ἀπὸ τὸ Κραγκούϊεβατς τῆς Σουμαδίας. Εἶναι ὁ ἄνθρωπος ποὺ μοῦ μαθαίνει τὰ σερβικὰ γράμματα, τὴν ἀνθρωπιὰ τῶν Σέρβων ὅλες αὐτὲς τὶς ἡμέρες ποὺ βρίσκομαι στὸν φιλόξενο τόπο σας, καὶ πάνω ἀπ’ ὅλα τί σημαίνει νὰ ζῇς καὶ νὰ σκέπτεσαι σἂν Σέρβος. Αὐτὸς μετέφρασε τὴν ὁμιλίαν αὐτὴν στὰ σερβικά. Τὸν εὐχαριστῶ ὑπερήφανα καὶ μὲ ὅλην μου τὴν καρδιά!

Εὐχαριστῶ ἐξ ἄλλου τὸν Πρόεδρο τοῦ Συλλόγου γιὰ τὴν Προστασία καὶ Διάδοσι τῆς Σερβικῆς Κυριλλικῆς, καὶ μεγάλο φίλο τῆς χώρας μου, καθηγητὴ κύριον Δράγκολιουβ Σβίλιτς, ποὺ μὲ προσκάλεσε στὸ παρὸν Συμπόσιο, δίνοντάς μου τὸ προνόμιο ν’ ἀπευθύνωμαι σήμερα πρὸς ἐσᾶς.

Εὔχομαι καλὴν ἐπιτυχία στὶς ἐργασίες τοῦ Συμποσίου. Σᾶς εὐχαριστῶ.